Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeDa li zaposleni koji je do 1.12.2016. godine bio raspoređen u Opštinskoj upravi na radno mesto Pomoćnik predsednika opštine za poslove organa opštine nastavlja da prima platu prema koeficijentu za obračun plate koju je imao do 1.12.2016. godine. Napomena, zaposleni je posle 11.12.2016. godine raspoređen na radno mesto načelnik Odeljenja za poslove organa opštine i određeno mu je drugo zvanje i koeficijent.
Što se tiče utvrđivanja plate zaposlenih u JLS, do početka primene Zakona o platama službenika i nameštenika u organima autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, nastavljaju da se primenjuju postojeći propisi, odnosno Zakon o platama u državnim organima i javnim službama i Uredba o koeficijentima za obračun i isplatu plata imenovanih i postavljenih lica i zaposlenih u državnim organima. Visina koeficijenta i dodatnih koeficijenata, kao i uvećanja koeficijenata, koji su utvrđeni navedenom uredbom, korespondira sa složenošću i odgovornošću poslova koji se obavljaju u odgovarajućim zvanjima.
S tim u vezi, do izmene u visini osnovnog koeficijenta koji se vezuju za zvanje službenika, kao i dodatnog koeficijenta koji se vezuje takođe za zvanje, može doći ukoliko službenik bude raspoređen, odnosno premešten na radno mesto na kome se poslovi obavljaju u drugom zvanju koje podrazumeva drugačiju složenost i odgovornost poslova.
Stranka želi da ozakoni porodičnu stambenu zgradu. Za istu je izdata građevinska dozvola 25.07.1988. godine, ali do danas nije podnet zahtev za izdavanje upotrebne dozvole. Za predmetni objekat nikada nije podnet zahtev za legalizaciju, niti je podnet zahtev za ozakonjenje. Takođe, građevinski inspektor nije doneo rešenje na osnovu kojeg bi se mogao pokrenuti postupak ozakonjenja. Objekat je evidentiran u katastru nepokretnosti, po osnovu Zakona o posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima izgrađenim bez građevinske dozvole. Upoređivanjem projekta za građevinsku dozvolu i kopije plana, uočava se odstupanje od izdate građevinske dozvole, u smislu odstupanja u dimenzijama i obliku objekta. Da li u ovom slučaju stranku treba uputiti na izmenu građevinske dozvole i nakon toga na pribavljanje upotrebne dozvole u skladu sa članom 4. stav 3. Zakona o ozakonjenju objekata, odnosno članom 142. stav 1. i 8. Zakona o planiranju i izgradnji ili postoji mogućnost ozakonjenja porodične stambene zgrade na osnovu obaveštenja o vidljivosti objekta, dostavljenog od strane nadležne službe za katastar nepokretnosti?
Zakonom o posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima izgrađenim bez građevinske dozvole ("Službeni glasnik RS", broj 25/2013) bilo je propisano članom 1. da se ovim zakonom uređuju posebni uslovi za upis prava svojine na objektima, odnosno delovima objekata koji su izgrađeni bez građevinske dozvole do 11. septembra 2009. godine, odnosno koji se koriste bez upotrebne dozvole ( u daljem tekstu: bespravno izgrađeni objekti).
Najpre treba da se utvrdi šta je upisano po odredbama Zakona o posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima izgrađenim bez građevinske dozvole i da li je na upisanom objektu bilo naknadno izvedenih bespravnih građevinskih radova.
Članom 6. stav 8. Zakona o ozakonjenju objekata ("Sl. glasnik RS", br. 96/2015) bilo je propisano da je predmet ozakonjenja i objekat na kome je upisano pravo svojine u skladu sa Zakonom o posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima izgrađenim bez građevinske dozvole, pod uslovima propisanim ovim zakonom.
Članom 23. stav 1. Zakona o ozakonjenju objekata ("Sl. glasnik RS", br. 96/2015) bilo je propisano da se postupak ozakonjenja pokreće za lica iz člana 6. stav 8. ovog zakona, odnosno lica iz člana 13. stav 2. Zakona o posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima izgrađenim bez građevinske dozvole, po čijem zahtevu je izvršen upis prava svojine na objektu izgrađenom bez građevinske dozvole, postupak se pokreće podnošenjem zahteva za ozakonjenje, u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Članom 25. stav 1. Zakona o ozakonjenju objekata ("Sl. glasnik RS", br. 96/2015 i 83/2018) je propisano da se postupci ozakonjenja koji nisu okončani do dana stupanja na snagu ovog zakona, okončavaju po odredbama ovog zakona.
Članom 13. stav 2. Zakona o ozakonjenju objekata ("Sl. glasnik RS", br. 96/2015 i 83/2018) propisano je da se za objekte na kojima je pravo svojine upisano u skladu sa Zakonom o posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima izgrađenim bez građevinske dozvole ne sprovodi postupak propisan ovim zakonom, već nadležni organ, po pribavljanju dokaza iz člana 10. stav 5. ovog zakona, obaveštava podnosioca da uplati taksu za ozakonjenje i po dostavljanju dokaza o uplati, donosi rešenje o ozakonjenju.
Ukoliko su nakon upisa izvedeni bespravni građevinski radovi, onda to više nije onaj objekat koji je upisan u skladu sa Zakonom o posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima izgrađenim bez građevinske dozvole i za njega se sprovodi postupak propisan Zakona o ozakonjenju objekata.
Podnosilac predstavke prijavljuje već godinama postavljen (2005. godine) klima uređaj na uličnoj fasadi zgrade za kolektivno stanovanje. Zgrada je izgrađena 1980-ih godina u skladu sa tada važećim propisima, i ima upotrebnu dozvolu. U projektu za građevinsku dozvolu nije predviđeno postavljanje klima uređaja. Na objektu zgrade je postavljeno još pet klima uređaja, ukupno šest za deset stanova. U koje vrste radova spada postavljanje klima uređaja po definicijama iz Zakona o inspekcijskom nadzoru (naime, prema članu 1. stav 1. tačka 24d: oprema su pojedinačni uređaji, mašine, procesne instalacije i drugi proizvodi od kojih se sastoji postrojenje, koji mogu biti i samostalno ugrađeni u objekat radi tehnološkog ili drugog procesa kojem je objekat namenjen). Da li je u ovom smislu klima uređaj OPREMA? U istom stavu Zakona i tačkama 32,33,34,35,36 i 36a samo se definiše zamena opreme i uređaja, dok nigde nije navedeno postavljanje uređaja i opreme. Da li fizička lica, koja stanuju u zgradama za kolektivno stanovanje gde nije predviđeno građevinskom dozvolom postavljanje klima uređaja treba da traže Rešenje o odobrenju za izvođenje radova po Pravilniku o posebnoj vrsti objekata, sa izradom tehničke dokumentacije? Zakonom o stanovanju i održavanju zgrada je u članu 61. propisano da jedinica lokalne samouprave može odlukom da zabrani postavljanje klima uređaja na vidljivom delu zgrade.
Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture dalo je tumačenje da „Postavljanje klima uređaja predstavlja radove na investicionom održavanju, u smislu člana 2. tačka 36) Zakona o planiranju i izgradnji - izvođenje građevinsko-zanatskih, odnosno drugih radova zavisno od vrste objekta u cilju poboljšanja uslova korišćenja objekta u toku eksploatacije“.
Za izvođenje radova na investicionom održavanju objekta potrebno je pribaviti rešenje o odobrenju za izvođenje radova, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole, u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji ("Sl. glasnik RS", br. 72/2009, 81/2009 - ispr., 64/2010 - odluka US, 24/2011, 121/2012, 42/2013 - odluka US, 50/2013 - odluka US, 98/2013 - odluka US, 132/2014, 145/2014, 83/2018, 31/2019 i 37/2019 - dr. zakon) i Pravilnikom o posebnoj vrsti objekata i posebnoj vrsti radova za koje nije potrebno pribavljati akt nadležnog organa, kao i vrsti objekata koji se grade, odnosno vrsti radova koji se izvode, na osnovu rešenja o odobrenju za izvođenje radova, kao i obimu i sadržaju i kontroli tehničke dokumentacije koja se prilaže uz zahtev i postupku koji nadležni organ sprovodi ("Sl. glasnik RS", br. 2/2019).
Zakonom o planiranju i izgradnji propisano je da građevinski inspektor u vršenju inspekcijskog nadzora ima pravo i dužnost da proverava da li je za izvođenje radova izdato rešenje iz člana 145. ovog zakona (član 175. stav 1. tačka 2.), te da će naložiti rešenjem uklanjanje objekta, odnosno vraćanje u prvobitno stanje, ako se izvode radovi bez rešenja iz člana 145. ovog zakona (član 176. stav 1. tačka 1a).
Zakonom o stanovanju i održavanju zgrada ("Sl. glasnik RS", br. 104/2016) je propisano da su zajednički delovi zgrade, između ostalog, zajednički građevinski elementi (čl. 3. st. 1. tač. 16). Ako je deo zgrade zbog svog položaja istovremeno poseban i zajednički deo zgrade, takav deo smatra se zajedničkim delom zgrade, dok vlasnik posebnog dela zgrade ima pravo upotrebe tog dela bez prava da mu menja fizička svojstva, kao što su: oblik, strukturu, uključujući i boju, osim ako je reč o površinama koje čine deo unutrašnjosti tog posebnog dela ili kada se izvode radovi na unapređenju svojstava tog posebnog dela ili zgrade kao celine, pod uslovom da se time ne ugrožavaju funkcije tog dela kao zajedničkog dela.
Skupština stambene zajednice donosi odluku o postavljanju, odnosno ugradnji stvari na zajedničkim delovima zgrade i zemljištu koje služi za redovnu upotrebu zgrade i visini naknade koju plaćaju vlasnici tih stvari (čl. 42. st. 1 tač. 16. Zakonom o stanovanju i održavanju zgrada).
Radovi izvedeni bez rešenja o odobrenju za izgradnji mogu biti predmet ozakonjenja, u skladu sa uslovima propisanim Zakonom o ozakonjenju objekata ("Sl. glasnik RS", br. 96/2015 i 83/2018).
Da li se pod terminom "vršilac tehničke kontrole predmetnog dela projekta" podrazumeva odgovorni vršilac tehničke kontrole i odgovorno lice vršioca tehničke kontrole? Ovo je važno kod potpisivanja i overavanja posebnog dela projekta koji podleže tehničkoj kontroli.
U Prilogu 5 koji je sastavni deo Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata, precizno su navedena lica koja potpisuju izjavu vršioca tehničke kontrole. Ukoliko se radi o pravnom licu, izjavu potpisuje odgovorno lice tog pravnog lica. U nastavku slede potpisi svih vršilaca tehničke kontrole, kao i brojevi njihovih licenci.
Predmetni obrazac – prilog 5 može se preuzeti na sledećem linku http://www.eupropisi.com/dokumenti/klasaRS72_18.pdf
Na koji način Poreska uprava koristi portal E-uprava, tj. kako organi službenim putem razmenjuju podatke o činjenicama o kojima se vodi službena evidencija?
Članom 12. stav 2. Uredbe o pribavljanju i ustupanju podataka o činjenicama o kojima se vodi službena evidencija je propisano da su na Portalu uspostavljene elektronske usluge za pribavljanje i dostavljanje podataka, između ostalih, iz evidencije koje vodi Ministarstvo finansija, Poreska uprava i to:
Dakle, to su podaci koje je otvorila Poreska uprava i učinila dostupnim preko informacionog sistema eZUP (sada: Servisna magistrala organa), tako da JLS ukoliko ima odobreno trajno i neprekidno pravo pristupa službenoj evidenciji i podacima može da vrši uvid, pribavlja, obrađuje i ustupa podatke o kojima se vodi službena evidencija, a koji su neophodni za odlučivanje u upravnom postupku.
Ukoliko nije moguće pristupiti službenoj evidenciji preko informacionog sistema eZUP, jedan od načina pribavljanja podataka iz službenih evidencija je mogućnost da se JLS kojoj su podaci potrebi, obrati upitom organu koji vodi službenu evidenciju (član. 3. Uredbe).
Članom 11. Uredbe propisano je da upit za podatke i podaci iz službene evidencije mogu se dostaviti elektronskom poštom ili u papirnom obliku. Upit za podatke treba da sadrži: naziv organa i podatke o ovlašćenom službenom licu koje postupa u upravnom postupku, informacije o upravnoj stvari o kojoj se odlučuje, broju predmeta na koji se upit odnosi i potrebnim podacima.
Ako se upit dostavlja elektronski, on mora biti u skladu sa propisima kojima su regulisani elektronsko poslovanje, elektronski potpis, elektronski dokument ili na drugi način nesumnjivo utvrditi da je upit odnosno podatke dostavilo ovlašćeno službeno lice.
Dakle, upit je moguć samo ako su Vam potrebni podaci iz službenih evidencija Poreske uprave i koji su definisani Uredbom.
Takođe, članom 103. ZUP-a propisano je: da je organ dužan da po službenoj dužnosti, u skladu sa zakonom, vrši uvid, pribavlja i obrađuje podatke o činjenicama o kojima se vodi službena evidencija a koji su neophodni za odlučivanje (stav 1); da ako službenu evidenciju vodi drugi organ, organ koji vodi postupak je dužan da hitno zatraži podatke, a zamoljeni organ da besplatno ustupi podatke u roku od 15 dana, ako nije drukčije propisano, a ako se podaci dostavljaju elektronskim putem, zamoljeni organ ih dostavlja u najkraćem roku (stav 2).
Ako se ne poštuju odredbe ZUP-a, kao i Uredbe o razmeni podataka po službenoj dužnosti o činjenicama neophodnim za odlučivanje o kojima se vodi službena evidencija, propisana je prekršajna odgovornost ovlašćenog službenog lica. Tačnije, odredbom člana 207. ZUP-a propisano je, između ostalog, da će se novčanom kaznom od 5.000 dinara do 50.000 dinara kazniti za prekršaj ovlašćeno službeno lice, u smislu ovog zakona, koje na zahtev organa koji vodi postupak besplatno ne ustupi podatke o kojima se vodi službena evidencija u roku od 15 dana ili drugom roku određenom zakonom.
Osim prekršajne, ovlašćeno službeno lice podleže i disciplinskoj odgovornosti (član 210. ZUP-a). Postupak disciplinske odgovornosti mogu i treba da zahtevaju ministarstvo nadležno za poslove državne uprave u vršenju nadzora nad primenom ovog zakona, ako i drugi organi uprave.