Naime, članom 13. stav 4. Zakona o zdravstvenoj zaštiti predviđeno je sledeće:

„(4) Društvena briga za zdravlje na nivou jedinice lokalne samouprave može da obuhvati mere za obezbeđivanje i sprovođenje zdravstvene zaštite od interesa za građane na teritoriji jedinice lokalne samouprave, kojima se stvaraju uslovi za bolju dostupnost i pristupačnost u korišćenju zdravstvene zaštite na njenoj teritoriji u zdravstvenim ustanovama u javnoj svojini, a koji su viši od normativa, odnosno standarda propisanih ovim zakonom i propisima donetim za sprovođenje ovog zakona u pogledu prostora, opreme, kadra, lekova i medicinskih sredstava, koji se ne obezbeđuju pod uslovima propisanim zakonom kojim se uređuje zdravstveno osiguranje, kao i druga neophodna sredstva za rad zdravstvene ustanove kojima se postiže viši standard u obezbeđivanju zdravstvene zaštite.“

Ovo je zakonski osnov da JLS može da obezbedi sredstva za nabavku sanitetskog vozila i da ih prenese Zdravstvenom centru, ili da nabavi vozilo i da ga preda na korišćenje Zdravstvenom centru koji je na teritoriji te JLS.

Na koji način će JLS to učiniti nije predmet koji se uređuje odredbama ZoZZ.

Smatramo da bi najbolji način bio da se finansijska sredstva za ovu namenu prenesu Zdravstvenom centru koji će sprovesti javnu nabavku za kupovinu sanitetskog vozila.

Članom 40. stav 1. Zakona o lokalnoj samoupravi ("Sl. glasnik RS", br. 129/2007, 83/2/14 (dr. zakon), 47/2018) propisano je da se sekretar skupštine stara o obavljanju stručnih poslova u vezi sa sazivanjem i održavanjem sednica skupštine i njenih radnih tela i rukovodi administrativnim poslovima vezanim za njihov rad.

Članom 41. Zakona o lokalnoj samoupravi propisano je da se način prirpeme, vođenje i rad sednice skupštine opštine i druga pitanja za rad skupštine uređuju Poslovnikom skupštine opštine. 

Poslednjim izmenama i dopunama Zakona, član 31. je dopunjen odredbom kojom je propisano da je sekretar Skupštine odgovoran za blagovremeno dostavljanje obaveštenja, traženih podataka, spisa i uputstava odbornicima.

U skladu sa navedenim, važno je imati u vidu da je sekretar skupštine funkcioner, što znači da je njegov "opis posla" u potpunosti definisan Zakonom o lokalnoj samoupravi.

Upravo iz tog razloga smatramo da sekretar skupštine nije odgovoran za zakonitost odluka koje skupština usvoji. Takva odgovornost nije definisana ZLS, a i nije moguće zamisliti da jedna osoba može poznavati zakonsku regulativu u svim oblastima u kojima postoji nadležnost JLS. Za pripremu odluka je nadležna uprava, te samim tim odgovornost za zakonitost budućih odluka najviše je na obrađivačima odluka (kao i načelniku uprave koji je odredio lica odgovorna za izradu konkretne odluke), koji su, po pravilu, zaposleni u organizacionoj jedinici koja je nadležna za oblast koja se pravno uređuje.

Takođe, kada je reč o poslovima u vezi sa objavljivanjem odluka SO, smatramo da oni nisu u okviru redovnih poslova sekretara skupštine definisanih ZLS. Međutim, praksa pokazuje da u određenom broju JLS ove poslove zaista obavlja sekretar skupštine u skladu sa lokalnim odlukama o objavljivanju akata u kojima je sadržana obaveza sekretara skupštine da se stara o ovim poslovima. Ipak, u najvećem broju slučajeva, navedenim poslovima se bave zaposleni u upravi, najčešće u organizacionoj jedinici za skupštinske poslove.

Kao glavni razlog za uvođenje sekretara skupštine u ZLS, jeste činjenica da predsednik skupštine rukovodi radom skupštine, ali on često zbog nedostatka stručnog znanja ne može da rukovodi administrativnim poslovima vezanim za njen rad i uopšte se starati o obavljanju stručnih poslova u vezi za sazivanjem i održavanjem sednica skupštine i njenih radnih tela. Obzirom da je sam postupak koji reguliše rad skupštine veoma složen i formalan potrebna je stručnost da bi se obezbedio nesmetan i zakonit za rad predstavničkih organa.

Možemo zaključiti da se u skladu sa Zakonom o lokalnoj samoupravi pod poslovima sekretara skupštine podrazumevaju stručni i administrativni poslovi u vezi sa sazivanjem i održavanjem sednica skupštine i njenih radnih tela, kao i blagovremeno dostavljanje obaveštenja, traženih podataka, spisa i uputstava odbornicima.

Važno je istaći da se značaj sekretara skupštine ogleda prvenstveno u staranju o poštovanju procedure donošenja propisa i izbora organa, obzirom da povreda procedure može dovesti u pitanje zakonitost donete odluke, i u krajnjoj liniji i do njenog ukidanja ili poništaja.

Kada je reč o rukovodiocu organizacione jedinice koja je zadužena za skupštinske poslove, njegovi poslovi su opisani u Pravilniku o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta, obzirom da je reč o izvršilačkom radnom mestu u skladu sa Zakonom o zaposlenima u AP i JLS. Iako svaka opština ima slobodu da organizuje svoje poslove na način koji smatra najsvrsishodnijim, možemo konstatovati da većina uprava ima ovo odeljenje koje, po pravilu, obavlja sledeće poslove: pružanje stručne i administrativno-tehničke podrške vezane za sazivanje i održavanje sednica skupštine, postupanje po zahtevu za slobodan pristup informacijama od javnog značaja, obrada i čuvanje izvornih akata o radu organa, stručni poslovi u vezi sa predstavkama i predlozima građana, priprema i ažuriranje informacija za potrebe internet prezentacije opštine, kao u uređenje i izdavanje službenog lista opštine/grada.

Stručni radnik angažovan kod pružaoca usluge Lični pratilac trebalo bi da ima licencu za obavljanje poslova iz oblasti socijalne zaštite, ali nije neophodno – potrebno je da ima završene studije iz oblasti tzv. “pomagačkih profesija” u socijalnoj zaštiti, zbog senzibilisanosti za potrebe korisničke grupe i saradnje sa porodicama, i da, kako član 87. stav 3. pomenutog Pravilnika predviđa, ima završenu obuku po akreditovanom programu za pružanje usluge ličnog pratioca.

Pružanje usluge Lični pratilac deteta može biti organizovano na način da jedan lični pratilac bude angažovan za dvoje ili više dece – u tom smislu ne postoje nikakva ograničenja. Imajući u vidu da se aktivnosti ličnog pratioca deteta planiraju i realizuju u skladu sa individualnim potrebama deteta u oblasti kretanja, održavanja lične higijene, hranjenja, oblačenja i komunikacije sa drugima, potrebno je da procena Interresorne komisije i procena Centra za socijalni rad obuhvati sve aspekte sposobnosti i potreba deteta, odnosno da jasno bude naznačeno za kojom vrstom podrške dete ima potrebu od strane ličnog pratioca, a u skladu sa članom 86. Pravilnika o bližim uslovima i standardima za pružanje usluga socijalne zaštite.

Član 6. stav 2. Zakona o pretvaranju prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu uz naknadu glasi: „Odredbe ovog zakona se odnose na imovinu kupljenu u postupku javnog oglašavanja, po tržišnim uslovima, koja obuhvata pravo svojine na objektu sa pripadajućim pravom korišćenja na izgrađenom građevinskom objektu.....“, tako da tumačenjem ove odredbe dolazimo da zaključka da se odredba člana 6. stav 2. Zakona odnosi na isključivo izgrađeno građevinsko zemljište.