Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeKod poreskog oslobođenja članom 12. stav 1. tačka 6) predviđeno je da se porez na imovinu ne plaća na nepokretnost – poljoprivredno i šumsko zemljište koje se ponovo privodi nameni – 5 godina računajući od početka privođenja nameni. U kakvom je statusu bilo poljoprivredno i šumsko zemljište do početka privođenja nameni i koje dokaze uz poresku prijavu treba tražiti da se potvrdi ponovno privođenje nameni?
Članom 12. stav 1. tačka 6) Zakona o porezima na imovinu propisano je poresko oslobođenje za poljoprivredno i šumsko zemljište koje se ponovo privodi nameni – pet godina računajući od početka privođenja nameni. Ovde se misli na zemljište koje nije bilo uređeno i nije se koristilo za poljoprivrednu proizvodnju niti je bilo šuma (šikare i sl.).
Što se tiče dokaza kojim se dokazuje pravo na poresko oslobođenje, ističemo da je ZPPPA propisano da obveznik snosi dokaze za ostavrivanje prava na poresko oslobođenje I u tom smislu smatramo da te dokaze svakako obveznik mora dostaviti.To može biti uvid u orto foto snimak iz različitih godina, izjava sa dva svedoka (mada to može biti i zloupotrebljeno), dokumentacija kojom se dokazuje da je obveznik izvršio ulaganja u privođenje zemljišta nameni, dokaz da je obveznik poreza na dohodak od poljoprivrede za to zemljište od određenog datuma i sl.
U svakom slučaju, u praksi je vrlo teško dokazati pravo na poresko oslobođenje po ovom osnovu, tako da treba voditi računa da obveznici ne počnu to da koriste bez dostavljanja kvalitetnih dokaza.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Kako su obično dugovanja pravnih lica po svim uplatnim računima veća od 1.500.000,00 dinara, da li isti mogu podneti zahtev za odlaganje plaćanja dugovanog pereza za deo uplatnih računa ili mogu da podele uplatne račune u dva odvojena zahteva i podnesu ih u različitom vremenskom periodu, kako bi dugovanja bila manja od 1.500.000,00 dinara i tako ostvare pravo na reprogram?
Članom 74. stav 6. ZPPPA uređeno je da se od poreskog obveznika ne zahteva ispunjenje uslova koje je propisala Vlada Republike Srbije Uredbom o bližim uslovima za odlaganje plaćanja poreskog duga, kao i davanje sredstva obezbeđenja naplate. Prema članu 73. stav 3. ZPPPA dugovani porez osnovu svih javnih prihoda koje naplaćuje Poreska uprava, na dan podnošenja zahteva za odlaganje njegovog plaćanja iznosi:
Kako je navedenim članom propisan uslov da dugovani porez koji se odlaže mora biti manji od navedenih iznosa na dan podnošenja zahteva, i to po svim uplatnim računima, da bi se obvezniku odobrilo odlaganje bez sredstva obezbeđenja i ispunjenja uslova iz Uredbe o bližim uslovima za odlaganje plaćanja poreskog duga, nema zakonskog osnova da obveznik podnosi odvojene zahteve po uplatnim računima kako bi na taj način dobio više odlaganja bez sredstva obezbeđenja.
U pogledu odredbe člana 73. ZPPPA koja govori o tome da Poreska uprava može na obrazloženi zahtev poreskog obveznika, u celosti ili delimično odložiti plaćanje dugovanog poreza pod odgovarajućim uslovima koje propisuje Vlada svojom Uredbom, navedene odredbe se odnose samo na odlaganje uz ispunjenje propisanih uslova (sredstvo obezbeđenja su uslovi iz Uredbe), a ne i na odlaganje koje se može odobriti bez sredstva oslobođenja i uslova iz Uredbe, jer je tu izričito propisano da dug mora biti manji od propisanog iznosa na svim uplatnim računima (npr. ako obveznik duguje 100 miliona dinara i ispunjava uslove iz Uredbe, a može dati sredstvo obezbeđenja za deo duga, tada mu se taj deo duga može odložiti, što svakako ne znači da na ostatku duga ne treba pokušati sve mere redovne i prinudne naplate).
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Kada je u pitanju unapred pripremljeni plan reorganizacije koji je pravosnažan, a kamata u usvojenom UPPR nije u skladu sa ZPPPA, na koji način sprovesti na kartici obveznika kako kamata ne bi išla na celokupan dug?
Institut reorganizacije uređen je odredbama čl. 155-173. Zakona o stečaju. Voljom učesnika postupka reorganizacije mogu se bitno izmeniti odnosi stečajnog dužnika i njegovih poverilaca, ali isto tako i promeniti vlasnička struktura i sprovesti statusne promene stečajnog dužnika. Izglasani plan reorganizacije pravosnažnošću stiče snagu izvršne isprave i smatra se novim ugovorom za izmirenje potraživanja koja su navedena u planu reorganizacije. Usvojeni plan reorganizacije ima posledice i na sve druge stečajne poverioce čija su potraživanja obuhvaćena planom. To znači da se pod istim uslovima namiruju i potraživanja poverilaca koji su glasali protiv usvajanja plana ili se o njemu nisu izjašnjavali. Važno je da su njihova potraživanja obuhvaćena planom reorganizacije, bez obzira da li je isti usvojen nakon pokretanja stečajnog postupka ili kao unapred pripremljeni plan reorganizacije.
S obzirom da je programski veoma zahtevno rešiti sve mogućnosti za izmirenje potraživanja koje se mogu predvideti unapred pripremljenim planom reorganizacije, trenutno je jedino moguće ručnim nalozima (tzv.“R-nalozi“) pojedinačno u poreskom računovodstvu proknjižiti promene prema dospeću zaduženja sa obračunom kamate kako je predviđeno planom.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Kako postupiti u slučaju smrti preduzetnika koji ima dug po osnovu komunalne takse za radnju koja je brisana iz APR-a? Naslednici su podneli zahtev za otpis duga zbog smrti vlasnika radnje. Situacija je jasna kada je u pitanju porez na imovinu, jer obavezu ispunjavaju naslednici u visini naslednog dela, ali kako postupiti za komunalnu taksu?
Prema odredbi člana 19. st. 1, 2. ZPPPA ispunjenje poreske obaveze sastoji se u plaćanju o dospelosti, dugovanog iznosa poreza. Poresku obavezu ispunjava neposredno poreski obveznik, osim u slučaju kada je tim zakonom ili drugim poreskim zakonom propisano da je drugo lice odgovorno za ispunjenje poreske obaveze poreskog obveznika.
Prema odredbi člana 212. stav 1. Zakona o nasleđivanju, zaostavština prelazi po sili zakona na ostaviočeve naslednike u trenutku njegove smrti. Naslednik odgovara za ostaviočeve dugove do visine vrednosti nasleđene imovine (član 222. Zakona o nasleđivanju). Naslednik koji se odrekao nasleđa ne odgovara za ostaviočeve dugove (član 223. Zakona o nasleđivanju).
Prema članu 22. ZPPPA, poresku obavezu preminulog lica ispunjavaju naslednici, u okviru vrednosti nasleđene imovine i u srazmeri sa udelom pojedinog naslednika, u momentu prihvatanja nasledstva (član 22. stav 1.). Ako ostavilac nema naslednika ili se nijedan od naslednika ne prihvati nasledstva, ostaviočeva poreska obaveza se otpisuje (član 22. stav 2.).
Prema tome, nijednim zakonom nije propisano da naslednici ispunjavaju samo poresku obavezu koja se odnosi na imovinu koju naslednik nasleđuje. Znači, naslednik u okviru vrednosti nasleđene imovine i u srazmeri sa svojim udelom, ispunjava ukupnu poresku obavezu preminulog lica, po svim osnovama, a koja se odnosi na period do dana smrti preminulog lica.
U vašem primeru, dugove po osnovu lokalne komunalne takse, nastale iz obavljanja samostalne delatnosti obveznika, preminulog lica, nasleđuju naslednici u okviru vrednosti nasleđene imovine i u srazmeri sa udelom pojedinog naslednika, u momentu prihvatanja nasledstva.
Na primer, ako preminulo lice ima dug po osnovu komunalne takse i poreza na imovinu za kuću, a preminulo lice ima dva naslednika koji nasleđuju kuću preminulog lica po pola, na ta dva naslednika se prenosi dug i po osnovu komunalne takse i po osnovu poreza na imovinu u jednakim delovima (svakome po 50% glavnog duga i pripadajuće kamate na taj glavni dug). Može se desiti i da je obveznik pre smrti prodao ili poklonio nepokretnost, pa da je predmet ostavine recimo samo gotov novac. Tada nasllednici nasleđuju dug po osnovu komunlane takse i poreza na imovinu, ali samo u okviru iznosa nasleđenog novca, svako po pola duga.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Preporučenom pošiljkom poslata je prijava potraživanja firmi koja je u likvidaciji nakon čega se pošiljka vratila kao nepoznata. Telefonskim putem pozvan je likvidacioni upravnik koji se izjasnio ”da ga to ne zanima”. Prijava je poslata na adresu koja je u oglasu data za prijavu potraživanja. Kako dalje postupiti?
Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji u članu 20. propisano je ispunjenje poreske obaveze u slučaju likvidacije ili stečaja. Poresku obavezu pravnog lica u likvidaciji ispunjava likvidacioni upravnik iz novčanih sredstava pravnog lica, uključujući prihode od prodaje imovine. Ako pravno lice u likvidaciji nema dovoljno novčanih sredstava da ispuni poresku obavezu u celosti, uključujući i prihode od prodaje imovine, preostali poreski dug platiće osnivači, odnosno članovi pravnog lica, ako su, u skladu sa zakonom, statutom ili osnivačkim aktom pravnog lica solidarno odgovorni za obaveze pravnog lica.
Postupak likvidacije propisan je Zakonom o privrednim društvima (čl. 524-548.).
Likvidacija privrednih društava je postupak u kome prestaje pravni subjektivitet privrednog društva, uz potpuno namirenje poverilaca.
Članom 534. Zakona o privrednim društvima propisano je da poverioci čije je potraživanje utvrđeno izvršnom ispravom do početka likvidacije, nemaju obavezu prijavljivanja potraživanja, a takva potraživanja se smatraju prijavljenim u skladu sa zakonom. S obzirom da su poreska potraživanja utvrđena rešenjima (izvršnim ispravama) niste ni imali obavezu da obvezniku u likvidaciji dostavljate prijavu potraživanja, već samo jedno obaveštenje sa pozivom na odredbe navedenog člana Zakona o privrednim društvima o visini vašeg potraživanja. Takođe, članom 535. zakona uređen je postupak po prijavama potraživanja, gde se eksplicitno navodi da društvo ne može osporavati potraživanja poveriocima čija su potraživanja utvrđena izvršnom ispravom. Odredbama člana 527. stav 1. Zakona o privrednim društvima propisano je da pokretanje likvidacije ne sprečava određivanje i sprovođenje izvršenja protiv društva u likvidaciji, niti vođenje drugih postupaka koji se vode protiv ili u korist društva u likvidaciji.
Dostavljanje poreskih akata vrši se prema odredbama člana 36. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji i prijava potraživanja smatra se dostavljenom 15-og dana od dana predaje poreskog akta pošti (st. 3, 4.), ako je dostava vršena na adrese prema članu 36. zakona. Ako dostava nije uredna smatra se da nije ni izvršena, pa neuredno dostavljena poreska ili poresko-upravna akta ne mogu da proizvode pravne posledice u odnosu na poreskog obveznika, pa ni poreski organ ne može da preduzme zakonom dozvoljene radnje.
Takođe, podsećamo na ključni argument a to je da je odedbama člana 29. stav 7. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji uređeno da organ, organizacija ili drugo lice nadležno za upis u propisani registar lica koja obavljaju delatnost me može brisati lice iz propisanog registra bez dokaza o prestanku poreskih obaveza, odnosno brisanju iz evidencije propisane poreskim zakonom koji izdaje nadležni poreski organ, ne starijeg od 5 (pet) dana u momentu podnošenja zahteva za brisanje iz propisanog registra.
Prema navedenom, obveznik se ne može izbrisati iz propisanog registra sve dok ne izmiri svoje poreske obaveze, odnosno dok ne dobije uverenje kao dokument da je izmirio dospele poreske obaveze.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.