Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeU pitanju je situacija koja se odnosi na slučajeve kada nije postojalo uredno prijavljeno potraživanje od momenta otvaranja stečajnog postupka. Da li se u ovim situacijama čeka na okončanje stečaja ili postoji zakonski okvir za otpis? Požureno je i doneto je rešenja o otpisu.
Prijave potraživanja poverioci podnose nadležnom sudu u pisanom obliku. Prijavljivanje potraživanja uređeno je odredbama člana 111. Zakona o stečaju. Prijave potraživanja podnose se po isteku roka određenog rešenjem stečajnog sudije, ali najkasnije u roku od 120 dana od dana objavljivanja oglasa u „Službenom glasniku Republike Srbije“, a sve podnete prijave po isteku roka od 120 dana biće odbačene kao neblagovremene. Nakon isteka roka za prijavljivanje potraživanja stečajni sudija, na osnovu liste priznatih i osporenih potraživanja donosi zaključak o listi utvrđenih i osporenih potraživanja, koji se dostavlja stečajnom upravniku i svakom stečajnom poveriocu i objavljuje se na oglasnoj tabli suda.
Prema navedenom ne postoji mogućnost da potraživanja koja nisu prijavljena u skladu sa rokovina određenim rešenjem o otvaranju stečajnog postupka, budu naplaćena na drugačiji način. Zakonski okvir je dokumetacija koja će biti pravni osnov za otpis potraživanja (koja nisu prijavljena), jer se stečajni postupak vodi u odnosu na prijavljena potraživanja (npr. pravosnažno rešenje o zaključenju stečajnog postupka).
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Za pravno lice (firmu) uredno je prijavljeno potraživanje nakon otvaranja stečaja i doneto je rešenje privrednog suda o obustavljanju stečajnog postupka u odnosu na stečajnog dužnika zbog prodaje stečajnog dužnika kao pravnog lica. Sud navodi odredbe 136. Zakona o stečaju gde se posle prodaje stečajnog dužnika kao pravnog lica stečajni postupak nastavlja u odnosu na stečajnu masu, a obustalja u odnosu na stečajnog dužnika, dok za potraživanje prema stečajnom dužniku koja su nastala do obustave stečajnog postupka ni stečajni dužnik ni njegov kupac ne odgovaraju poveriocima. Na osnovu rešenja nenaplaćena potraživanja su se otpisala, a u delu su se naplatila. To lice je na APR posle prodaje ponovo registrovano pod istim imenom bez oznake u stečaju i podnelo PPI- 1 za imovinu. Da li postoji zakonski okvir za to ili treba da se donese novo rešenje i poništi prethodno?
Prijavljivanje potraživanja uređeno je odredbama čl.111-118. Zakona o stečaju, a prodaja stečajnog dužnika kao pravnog lica i posledice prodaje stečajnog dužnika kao pravnog lica odredbama čl. 135,136. Zakona o stečaju.
U slučaju prodaje stečajnog dužnika kao pravnog lica, stečajni postpak u odnosu na stečajnog dužnika se obustavlja. Novac dobijen prodajom stečajnog dužnika kao pravnog lica, kao i imovina koja nije bila predmet procene (vezano za prodaju), ulaze u stečajnu masu u odnosu na koju se stečajni postupak nastavlja. Stečajna masa se registruje u registru stečajnih masa kod APR i nju zastupa stečajni upravnik. Treba istaći da prema odredbi stava 6. člana 136. Zakona o stečaju, za potraživanja koja su nastala do obustave stečajnog postupka ni stečajni dužnik ni njegov kupac ne odgovaraju poveriocima. Pošto je prema odredbi člana 20. stav 4. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji izmirenje poreske obaveze lica u stečaju uređeno zakonom kojim se uređuje stečaj, jasno je da poreske obaveze za lice koje je kao stečajni dužnik prodato izmiruje stečajna masa u odnosu na koju se stečajni postupak nastavlja.
Smatramo da nakon pravosnažnosti rešenja o obustavljanju stečajnog postupka u odnosu na stečajnog dužnika iz razloga njegove prodaje kao pravnog lica obaveza je da se u poreskom računovodstvu isknjiže sve obaveze sa PIB stečajnog dužnika na PIB stečajne mase nad kojom se stečajni postupak nastavlja. Stečajni dužnik postaje aktivno pravno lice bez obaveza po prijavama potraživanja i obaveza koje su nastale do dana prodaje stečajnog dužnika kao pravnog lica. Dakle, sve obaveze nastale do momenta prodaje stečajnog dužnika kao pravnog lica se namiruju iz stečajne mase sa PIB stečajne mase. U poreskom računovodstvu na PIB stečajne mase vrše se knjiženja prema rešenjima o deobi stečajne mase a koja bi trebalo da budu doneta u skladu sa zaključkom o priznatim i osporenim potraživanjima. Nakon završne deobe stečajne mase i pravosnažnošću rešenja o zaključenju stečajnog postupka nad stečajnom masom (u konkretnom slučaju), na osnovu koga se sprovodi brisanje iz registra APR, ima se pravni osnov da se izvrše i druga knjiženja na PIB stečajne mase.
Dakle, pravno lice je ispravno postupilo podneošenjem poreske prijave PPI-1 i ne treba da ima oznaku da je u stečaju, jer nije. Ono kao pravni subjekt nema više nikakve veze sa postupkom stečaja koji se dalje u svemu prema Zakonu o stečaju nastavlja nad stečajnom masom koja ima svoj PIB i registrovana je u APR.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Molimo Vas da objavite primere akata koji se donose u ponavljanju postupka, kao i da objasnite postupak.
Ponavljanje postupka uređeno je odredbama čl.176-182. Zakona o opštem upravnom postupku. Ponavljanje postupka ima značaj vanrednog pravnog sredstva u upravnom postupku, jer se može tražiti, odnosno ostvariti tek po nastupanju konačnosti rešenja.
Postupak se ponavlja na zahtev stranke ili ga organ koji je doneo konačno rešenje ponavlja po službenoj dužnosti.
Zakon o opštem upravnom postupku propisuje subjektivni i objektivni rok za ponavljanje postupka. Stranka može da zahteva ponavljanje postupka u roku od 90 dana od saznanja razloga za ponavljanje (subjektivni rok), odnosno u roku od šest meseci od objavljivanja odluke Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava u „Službenom glasniku Republike Srbije”. Isti rokovi važe i ako se postupak ponavlja po službenoj dužnosti. Kada istekne pet godina od kada je stranka obaveštena o konačnom rešenju, više ne može da se zahteva ponavljanje postupka, niti organ može da ponovi postupak po službenoj dužnosti (objektivni rok).
Nadležnost za rešavanje pripada organu koji je doneo konačno rešenje i po zahtevu za ponavljenje postupka i po službenoj dužnosti.
Rešenjem se odbacuje zahtev koji je neblagovremen, nije izjavljen od ovlašćenog lica ili u kome razlog za ponavljanje postupka nije učinjen verovatnim. Rešenjem se odbija zahtev ako razlog koji je naveden ne bi doveo do drugačijeg rešavanja upravne stvari. Ako se ne odbaci, niti odbije zahtev za ponavljanje postupka, rešenjem se dozvoljava ponavljanje postupka i određuje obim ponavljanja.
Ukoliko se radi ponavljanje postupka po službenoj dužnosti takođe se rešenjem dozvoljava ponavljanje postupka i određuje obim ponavljanja.
Po ponavljanju postupka nadležni organ može ostaviti na snazi konačno rešenje ili doneti novo rešenje kojim se, s obzirom na okolnosti slučaja, konačno rešenje poništava ili ukida.
Poništavanjem rešenja uklanjaju se sve pravne posledice koje je rešenje proizvelo, a ukidanjem rešenja ne uklanjaju se pravne posledice koje je rešenje već proizvelo, već se rešenje onemogućava da dalje proizvodi pravne posledice.
Prema navdenom, potrebno je da se donesu dva rešenja: jednim kojim se dozvoljava ponavljanje postupka i određuje obim ponavljanja, a drugim se poništava ili ukida već doneto rešenje u zavisnosti od poreskopravne situacije i utvrđuje nova obavezu.
Zbog pojednostavljenja postupka može se doneti i jedno rešenje sa tri naloga u dispozitivu, tako da glasi:
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
U pitanju je lice koje poseduje nepokretnost na teritoriji opštine. Uvidom u službene evidencije Katastra nepokretnosti došlo se do informacije o imenu i prezimenu obveznika i adrese na kojoj se obveznik nalazi u Velikoj Britaniji. Nije poznato da li ima punomoćnika. Koje korake treba preduzeti u navedenom slučaju?
Problem se može rešiti angažovanjem“zastupnika po službenoj dužnosti“ u skladu sa članom 16. stav 1. tačka 2) Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Treba obratiti pažnju na stav 5. navedenog člana koji propisuje nagradu i nadoknadu troškova zastupnika po službenoj dužnosti, koju je obavezno isplatiti i koja se može potraživati kasnije od poreskog obveznika.
S obzirom da su pribavljeni podaci o poreskom obvezniku i njegovoj adresi u Velikoj Britaniji može se stupiti u kontakt sa njim i predložiti da sam obveznik, angažovanjem poreskog punomoćnika, izvrši registraciju i dobije PIB koji će mu omogućiti da podnese poresku prijavu za godišnji porez na imovinu a takođe i da izmiri utvrđene obaveze.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
U pitanju je lice koje je državljanin Republike Austrije i došlo je u službu LPA da prijavi nepokretnosti koju poseduje na teritoriji opštine. Kako je ono nerezidentno lice, na koji način se sprovodi postupak dodele PIB-a pomenutom licu? Pomenuto lice ima punomoćnika na teritoriji opštine.
Dodeljivanje PIB-a nerezidentnom fizičkom licu vrši se angažovanjem poreskog punomoćnika, u skladu sa članom 14. stav 2. ZPPPA. Postupak se sprovodi u Poreskoj upravi – Kancelariji za nerezidente koja vrši registraciju i izdavanje poreskog identifikacionog broja za nerezidentne poreske obveznike. Kancelarija se nalazi u Beogradu, Filijala Savski venac, ul. Zeleni venac br. 16 na prvom spratu.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.