Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeDa li naknadu za zauzimanje javnih površina, koju utvrđuje i naplaćuje JLS, mora da utvrđuje Odsek LPA ili to može biti i drugi odsek (npr. Odsek za urbanizam)?
Naknada za korišćenje javnih površina uređena je odredbama čl. 236-242. Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobra. Članom 240. zakona definisan je način utvrđivanja i plaćanja naknade, dok je stavom 2. istog člana propisano da naknadu za korišćenje javne površine utvrđuje organ JLS nadležan za utvrđivanje, kontrolu i naplatu javnih prihoda rešenjem. Dakle, obaveza za predmetnu naknadu se utvrđuje rešenjem LPA.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Narodna banka Srbije (NBS) je podnela poresku prijavu na PPI -1 obrascu, za nepokretnost - stan, koji čini poslovnu imovinu iste. Da li je NBS obveznik plaćanja poreza?
NBS jeste poreski obveznik za porez na imovinu jer prema Zakonu o javnoj svojini ima pravo korišćenja na nepokretnostima.
Prema članu 18. Zakona o javnoj svojini ustanove i javne agencije i druge organizacije (uključujući i NBS) čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina ili JLS, koje nemaju status državnog organa i organizacije, organa autonomne pokrajine, odnosno organa JLS ili javnog preduzeća, odnosno društva kapitala, imaju pravo korišćenja na nepokretnim i pokretnim stvarima u javnoj svojini koje su im prenete na korišćenje. NBS nema pravo na poresko oslobođenje prema članu 12. stav 1. tačka 1) jer nije na spisku korisnika javnih sredstava konsolidovanog računa trezora.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Neophodno mišljenje u vezi primene člana 44. Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara. Naime, dobijen je zahtev od službe za poljoprivredu za osnovicu za promenu namene poljoprivrednog zemljišta. Radi se o parceli koja je manja od 10 ari i za koju u 2018.. kao “prethodnoj“ godini nije bio utvrđen porez. Aktom JLS o cenama za 2018. nisu bile utvrđene cene za poljoprivredno zemljište ni u jednoj od tri zone. Osnovica za zemljište gde je obaveza utvrđena - preko 10 ari utvrđena je na osnovu osnovice iz 2017. (znači program automatski vuče podatak osnovica iz prethodne godine). Dakle, kod parcela koje su veće od 10 ari ne postoji problem, jer su one imale utvrđenu obavezu -odnosno osnovicu, problem je kod parcela ispod 10 ari kojima obaveza nije bila utvrđena (član 44. stav 2. Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara). Da li se u ovom slučaju primenjuje član 44. stav 4. Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara ili se stav 2. istog člana tumači šire (tj. da li zemljište gde smo u toj zoni imali utvrđen porez na osnovu osnovice, koja je povučena iz 2017. i u kojoj je sadržana cena iz 2017. množena sa kvadraturom, da li se daje podatak o toj ceni, odnosno da li se ona koristi da se izračina osnovica po traženom zahtevu ili to nije ispravno tumačenje?
Članom 44. Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobarapropisano je da je osnоvicа zа prоmеnu nаmеnе pоlјоprivrеdnоg zеmlјištа јеdnаkа оsnоvici zа pоrеz nа imоvinu tоg zеmlјištа u gоdini kоја prеthоdi gоdini u kојој је pоdnеt zаhtеv zа prоmеnu nаmеnе zеmlјištа.
Оsnоvicа zа prоmеnu nаmеnе pоlјоprivrеdnоg zеmlјištа zа kоје niје utvrđеn pоrеz nа imоvinu u gоdini kоја prеthоdi gоdini u kојој sе mеnjа nаmеnа, оdnоsnо оsnоvicа zа pоlјоprivrеdnо zеmlјištе kоје је оslоbоđеnо plаćаnjа pоrеzа nа imоvinu utvrđuје sе nа оsnоvu prоsеčnе cеnе kvаdrаtnоg mеtrа pоlјоprivrеdnоg zеmlјištа u оdgоvаrајućој, оdnоsnо grаničnој zоni, оdrеđеnе аktоm јеdinicе lоkаlnе sаmоuprаvе zа pоtrеbе utvrđivаnjа pоrеzа nа imоvinu.
Ukоlikо је utvrđеnа prоsеčnа cеnа kvаdrаtnоg mеtrа pоlјоprivrеdnоg zеmlјištа u višе grаničnih zоnа primеnićе sе cеnа kvаdrаtnоg mеtrа kоја је nајpоvоlјniја zа оbvеznikа. Ukоlikо niје utvrđеnа prоsеčnа cеnа u zоni niti grаničnim zоnаmа, vrеdnоst zеmlјištа utvrđuје оvlаšćеni sudski vеštаk zа pоslоvе pоlјоprivrеdе, u sklаdu sа prоpisоm kојim sе urеđuје pоstupаk еksprоpriјаciје.
U skladu sa gore navedenim, pošto nije utvrđena prosečna cena poljoprivrednog zemljišta ni u jednoj zoni za 2018. godinu, a te prosečne cene treba da budu korišćene za utvrđivanje naknade, naknada treba da bude utvrđena na osnovu procene vrednosti ovlašćenog veštaka za poslove poljoprivrede.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Poreski obveznik je kupio zemljište na kojem je izgrađena kuća za stanovanje koja je u fazi rušenja i nema osnovne elemente za život. Kako prethodni vlasnik nikada nije bio u evidenciji za datu nepokretnost, da li je novi vlasnik u obavezi da podnese PPI-2 za taj objekat uzimajući u obzir Misljenje Ministrastva finansija da je obaveza poreskog obveznika da svoj objekat renovira i osposobi za stanovanje i da ne može biti oslobođen plaćanja poreza jer je objekat ruiniran?
Ukoliko je poreski obveznik kupoprodajom stekao pravo svojine na zemljištu i na objektu, pri čemu se ne radi o objektu u izgradnji već o objektu koji je bio završen i osposobljen za korišćenje (možda i upisan u katastar), a koji je u međuvremenu pre prodaje ruiniran, tada je tom obvezniku poreska obaveza za taj objekat nastala danom sticanja, pri čemu na postojanje poreske obaveze, u skladu sa mišljenjima ministarstva finansija, nije od uticaja da li se taj objekat može koristiti ili ne. Ako obveznik izvrši rušenje tog objekta, danom rušenja prestaće obaveza poreza na imovinu.
Pored toga, poreska obaveza prethodnom vlasniku takođe treba da bude utvrđena za period dok je na tom objektu imao pravo svojine, vodeći računa o odredbama o zastarelosti prava na utvrđivanje.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Ako opstinska uprava nije donela akt o prosečnoj ceni za drugo zemljište, na koju poziciju u podprilogu uz Prilog-1 pravna lica upisuju prosečnu cenu (cena poljoprivrednog zemljišta je umanjena za 40%)?
Članom 6. stav 8. Zakona o porezima na imovinu propisano je da ako nije utvrđena prosečna cena drugog zemljišta (iz člana 6a stav 7. ovog zakona) u zoni, zato što u zoni i graničnim zonama nije bilo najmanje tri prometa uz naknadu drugog zemljišta, a utvrđena je prosečna cena poljoprivrednog zemljišta u toj zoni, vrednost drugog zemljišta (osim eksploatacionih polja) koja čini osnovicu poreza na imovinu za poresku godinu, utvrđuje se primenom prosečne cene poljoprivrednog zemljišta u toj zoni umanjene za 40%. U slučaju iz stava 8. ovog člana smatra se da je utvrđivanjem prosečne cene poljoprivrednog zemljišta u zoni utvrđena prosečna cena drugog zemljišta.
Prema tome, pravno lice koje je poreski obveznik za drugo zemljište, u podprilog unosi podatak o vrsti nepokretnosti – drugo zemljište, a u polje I 2.1. unosi iznos prosečne cene tako što prosečnu cenu poljoprivrednog zemljišta umanji za 40 % (npr. ako je aktom o prosečnim cenama za tu zonu utvrđena prosečna cena poljoprivrednog zemljišta od 100 dinara, u podprilogu za drugo zemljište se u polju I 2.1. unosi prosečna cena 60 dinara koja je umanjena za 40%). Ovo iz razloga što se utvrđivanjem prosečne cene poljoprivrednog zemljišta smatra da je utvrđena i cena drugog zemljišta.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.