Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeDa li treba evidentirati zgradu u kojoj nema posebnih delova koji su u javnoj svojini opštine, kao i zemljište na kome se nalazi zgrada i zemljište uz zgradu, a ista se nalazi na zemljištu koje, kako piše u eKatastru, jeste u javnoj svojini opštine kao zajednička svojina i u državnoj svojini RS kao zajednička svojina?
Ukoliko se radi o evidenciji nepokretnosti putem aplikacije Registar nepokretnosti u javnoj svojini mišljenja smo da treba evidentirati pomoćni objekat koji se nalazi u javnoj svojini opštine. Takođe, ukoliko se taj objekat nalazi na zemljištu u javnoj svojini opštine sa zajedničkim udelom opštine i Republike Srbije stava smo da i to zemljište treba evidentirati na isti način kao zajedničku svojinu.
Naravno stambenu zgradu koja je u privatnom vlasništu ne treba evidentirati u registru Republičke direkcije za imovinu.
Administrativno-imunitetski odbor Skupštine opštine doneo je Odluku da zamenik predsednika nije na stalnom radu i odredio mu naknadu umesto predhodno utvrđenog koeficijenta. Da li, shodno odredbi člana 39. Zakona o lokalnoj samoupravi, koja propisuje da zamenik može biti na stalnom radu... podrazumeva njegovo diskreciono pravo da izabere da mu miruje radni odnos, a on bude na stalnom radu ili o tome može da odlučuje, u ovom slučaju, skupštinski odbor?
U skladu sa članom 38. Zakona o lokalnoj samoupravi ("Sl. glasnik RS", br. 129/2007, 83/2014 - dr. zakon, 101/2016 - dr. zakon, 47/2018 i 111/2021 - dr. zakon) skupština opštine ima predsednika skupštine. Predsednik skupštine organizuje rad skupštine opštine, saziva i predsedava njenim sednicama i obavlja druge poslove utvrđene zakonom i statutom opštine. Predsednik skupštine, na predlog najmanje 1/3 odbornika, bira se iz reda odbornika, na vreme od četiri godine, tajnim glasanjem, većinom glasova od ukupnog broja odbornika skupštine opštine. Predsednik skupštine može biti razrešen i pre isteka vremena za koje je izabran, na isti način na koji je biran. Predsednik skupštine može biti na stalnom radu u opštini.
Dalje se u članu 39. istog zakona kaže da predsednik skupštine ima zamenika koji ga zamenjuje u slučaju njegove odsutnosti i sprečenosti da obavlja svoju dužnost. Zamenik predsednika skupštine bira se i razrešava na isti način kao i predsednik skupštine. Ako zameniku predsednika skupštine miruju prava iz radnog odnosa usled izbora na tu funkciju, zamenik predsednika skupštine može biti na stalnom radu u opštini.
Dakle, iz navedenih odredbi Zakona o lokalnoj samoupravi zaključujemo da je isključivi izbor lica koje je izabrano na funckiju zamenika predsednika skupštine da li će koristiti pravo da u opštini u kojoj je izabran bude na stalnom radu ili ne, s tim da mu moraju mirovati prava iz radnog odnosa usled izbora na tu funkciju da bi koristio pravo da bude na stalnom radu.
Opština je uspostavila internu reviziju u skladu sa Pravilnikom o zajedničkim kriterijumina za organizovanje i standardima i metodološkim uputstvima za postupanje i izveštavanje interne revizije u javnom sektoru ("Sl. glasnik RS", br.99/2011 i 106/2013). Poslove interne revizije obavlja jedno lice-samostalni izvršilac. Plate internog revizora i budžetskog inspektora planirane su u skladu sa Uredbom o koeficijentima za obračun i isplatu plata imenovanih i postavljenih lica i zaposlenih u državnim organima ("Sl. glasnik RS", br. 44/2008-prečišćen tekst, 2/2012, 113/2017-dr. zakon i 23/2018). I budžetski inspektor i interni revizor imaju uvećanje koeficijenta za 10%. Budžetskom inspektoru je taj procenat uvećanja dodeljen jer obavlja inspekcijske poslove, a internom revizoru po osnovu koordinacije najsloženijim poslovima. Plate su planirane na razdelu Predsednik opštin. Da li je prethodno navedeno ispravno?
Članom 82. Zakona o budžetskom sistemu („Sl. glasnik RS“, br. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013 - ispr., 108/2013, 142/2014, 68/2015 - dr. zakon, 103/2015, 99/2016, 113/2017, 95/2018, 31/2019, 72/2019, 149/2020, 118/2021, 138/2022 i 118/2021 - dr. zakon) propisano je da:
“Korisnici javnih sredstava uspostavljaju internu reviziju.
Za uspostavljanje i obezbeđenje uslova za adekvatno funkcionisanje interne revizije odgovoran je rukovodilac korisnika javnih sredstava.
Interna revizija je organizaciono nezavisna od delatnosti koju revidira, nije deo ni jednog poslovnog procesa, odnosno organizacionog dela organizacije, a u svom radu je neposredno odgovorna rukovodiocu korisnika javnih sredstava.
Funkcionalna nezavisnost interne revizije se obezbeđuje samostalnim odlučivanjem o: području revizije na osnovu procene rizika, načinu obavljanja revizije i izveštavanju o obavljenoj reviziji.
Interna revizija na osnovu objektivnog pregleda dokaza obezbeđuje uveravanje o adekvatnosti i funkcionisanju postojećih procesa upravljanja rizikom, kontrole i upravljanja organizacijom da li ovi procesi funkcionišu na predviđen način i omogućuju ostvarenje ciljeva organizacije.
Interna revizija pruža savetodavne usluge koje se sastoje od saveta, smernica, obuke, pomoći ili drugih usluga u cilju povećanja vrednosti i poboljšanja procesa upravljanja datom organizacijom, upravljanja rizicima i kontrole.
Internu reviziju obavljaju interni revizori.
Interni revizori u vršenju funkcije, primenjuju međunarodne standarde interne revizije, etički kodeks interne revizije i principe objektivnosti, kompetentnosti i integriteta.
Interni revizori su obavezni da čuvaju tajnost službenih i poslovnih podataka.
Rukovodilac iz stava 1. ovog člana do 31. marta tekuće godine za prethodnu godinu na propisani način izveštava ministra o funkcionisanju sistema interne revizije.
Ministar propisuje zajedničke kriterijume za organizovanje i standarde i metodološka uputstva za postupanje i izveštavanje interne revizije i bliže uređuje poslove interne revizije u javnom sektoru.”
Članom 3. stav 1. Pravilnika o zajedničkim kriterijumima za organizovanje i standardima i metodološkim uputstvima za postupanje i izveštavanje interne revizije u javnom sektoru ("Sl. glasnik RS", br.99/2011 i 106/2013) propisano je da internu reviziju korisnici javnih sredstava uspostavljaju na jedan od sledećih načina:
1) organizovanjem posebne funkcionalno nezavisne organizacione jedinice za internu reviziju u okviru korisnika javnih sredstava, koja neposredno izveštava rukovodioca korisnika javnih sredstava;
2) organizovanjem zajedničke jedinice za internu reviziju na predlog dva ili više korisnika javnih sredstava, uz prethodnu saglasnost Centralne jedinice za harmonizaciju Ministarstva finansija;
3) obavljanjem interne revizije od strane jedinice interne revizije drugog korisnika javnih sredstava, na osnovu sporazuma, uz prethodnu saglasnost Centralne jedinice za harmonizaciju Ministarstva finansija.
Stavom 2. ovog člana propisano je da izuzetno, kad ne postoje uslovi za organizovanje jedinice za internu reviziju iz stava 1. ovog člana, poslove jedinice za internu reviziju može da obavlja i interni revizor zaposlen kod korisnika javnih sredstava.
U skladu sa članom 6. stav 3. ovog pravilnika, interna revizija uspostavlja se u opštinama na jedan od načina propisanih članom 3. ovog pravilnika i direktno izveštava predsednika opštine.
Pojedinim odredbama člana 84-91. Zakona o budžetskom sistemu, koje su se odnosile na budžetsku inspekciju, bilo je propisano da budžetsku inspekciju u jedinicama lokalne samouprave osniva nadležni izvršni organ, da je rad budžetske inspekcije nezavisan I samostalan, kao i da budžetska inspekcija jedinice lokalne samouprave dostavlja nadležnom organu lokalne vlasti izveštaj o izvršenoj inspekciji sa nalazima i merama. Navedene odredbe prestale su da važe donošenjem Zakona o budžetskoj inspekciji ("Sl. glasnik RS", br. 118/2021). Novim Zakonom o budžetskoj inspekciji, a koji se primenjuje od 1. januara 2023. godine, definisano je u članu 7. da poslove inspekcijskog nadzora u skladu sa ovim zakonom obavlja ministarstvo nadležno za poslove finansija preko budžetskih inspektora, odnosno propisano je da poslove budžetske inspekcije obavlja Ministarstvo finansija.
Dakle, Zakon o budžetskom sistemu (kao ni prateći podzakonski akti, tj. u slučaju IR poseban Pravilnik) ne propisuje detaljnije položaj interne revizije (a nije propisivao ni položaj budžetske inspekcije) kao i odnose interne revizije sa organom uprave i predsednikom opštine. Ova pitanja bi trebalo da budu regulisana posebnom odlukom/aktom o organizovanju ovih poslova u jedinici lokalne samouprave u skladu sa ovim zakonom. Smatramo da je logično primenjeno rešenje da se sredstva namenjena za plate internog revizora i budžetskog inspektora, u Odluci o budžetu - u tabeli rashoda i izdataka, planiraju u okviru razdela Direktni korisnik - Predsednik opštine, ukoliko je to predviđeno Odlukom/aktom koji se odnosi na organizovanje poslova IR u konkretnoj lokalnoj samoupravi.
Uredbom o koeficijentima za obračun i isplatu plata imenovanih i postavljenih lica i zaposlenih u državnim organima („Sl. glasnik RS“, br. 44/2008 - prečišćen tekst, 2/2012, 113/2017 - dr. zakon, 23/2018, 95/2018 - dr. zakon, 86/2019 - dr. zakon, 157/2020 - dr. zakon i 123/2021 - dr. zakon) utvrđeni su osnovni koeficijenti za obračun i isplatu plata, kao i dodatni koeficijenti na osnovu složenosti i odgovornosti poslova. Član 5. stav 2. Uredbe predviđa da se ovako utvrđeni koeficijenti mogu uvećati:
Iz navedenih odredbi, vidi se da interni revizori nisu izdvojeni kao posebna grupa kojoj se može dodatno uvećati koeficijent za obračun i isplatu plata, dok budžetski inspektori jesu i njima se utvrđeni koeficijent može uvećati.
Međutim, u konkretnom slučaju, ukoliko je opisom posla internog revizora predviđena koordinacija najsloženijih aktivnosti, može se smatrati opravdanim uvećanje koeficijenta do 10%, vodeći pritom računa o ograničenju da ukupan broj zaposlenih sa uvećanjem koeficijenta po ovom osnovu ne može preći 2% od ukupnog broja zaposlenih.
Članom 65. Zakona o rodnoj ravnopravnosti je propisano da se u roku od osam radnih dana od dana kada je nastala promena izvesti nadležno Ministarstvo. Na koji način se izveštavaju novonastale promene, da li je potrebno izmeniti podatke iz obrasca i poslati nadležnom Ministarstvu, ili u elektronskoj formi, tj. u vidu e-maila izvestiti o novonastalim promenama?
Članom 65. Zakona o rodnoj ravnopravnosti propisano je da se:
„Podaci iz st. 2. i 3. ovog člana evidentiraju se na posebnom obrascu, u koji se unosi i svaka promena tih podataka, u roku od osam radnih dana od dana kada je nastala promena. Organi javne vlasti, poslodavci i tela za rodnu ravnopravnost iz stava 1. ovog člana evidentirane podatke dužni su da daju na uvid nadležnoj inspekciji, koja u skladu sa ovim zakonom vrši inspekcijski nadzor u ovoj oblasti, kao i Ministarstvu na njegov zahtev, na način i u skladu sa zaštitom podataka o ličnosti.“
Dakle, član 65. st. 1-2, jer se obrazac o vođenju evidencije (obrazac 1, obrazac 2) dostavlja (redovno) resornom Ministarstvu kao prilog obrascu za izveštavanje JLS (obrazac 3, obrazac 4) u periodu od 1. do 15. januara tekuće godine za prethodnu godinu, a vanredno, samo na izričiti zahtev Ministarstva.
U praksi to znači da zakon obavezuje JLS da sve promene unose u obrazac 1 u roku od 8 dana i da ga po potrebi stave na raspolaganje inspekciji ili Ministarstvu na zahtev, a da nije potrebno o svakoj izmeni obaveštavati ministarstvo.
Da li se iskustvo stečeno po osnovu obaljanja poslova po ugovoru o delu, mogu uzeti u obzir kao stečeno radno iskustvo u struci, koje je uslov kod zasnivanja radno odnosa u JLS?
U članu 68a. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave („Sl. glasnik RS“, br. 21/16, 113/17 – dr.zakon, 95/18 i 114/21) se kaže da se pod radnim iskustvom u struci u smislu odredaba ovog zakona podrazumeva radno iskustvo na poslovima u okviru zahtevane vrste ii stepena stručne spreme, odnosno obrazovanje koje se zahteva za radno mesto čije poslove službenik obavlja. Pri tome nije od uticaja da li je radno iskustvo u struci stečeno u toku radnog odnosa, odnosno u toku volontiranja ili obavljanja poslova na osnovu ugovora o obavljanju privremenih ili povremenih poslova ili ugovora o delu, dokle god ispunjava uslove po pitanju poslova koje je obavljao po ugovoru i školske spreme u to vreme.
Dakle, poslovi koje je lice obavljalo po osnovu ugovora o delu treba da budu poslovi koji su u okviru zahtevane vrste i stepena stručne spreme, odnosno obrazovanja koje se zahteva za radno mesto čije poslove službenik obavlja.