Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeDa li Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta treba predvideti radno mesto budžetski inspektor, imajući u vidu da do sada nije popunjeno, a da su od 1. januara 2023. godine navedeni poslovi u nadležnosti Ministarstva finansija?
Članom 36. Zakona o budzetskoj inspekciji predviđeno je sledeće:
“Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”, a primenjuje se od 1. januara 2023. godine.
Ministarstvo nadležno za poslove finansija će od autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave preuzeti zaposlena lica koja su raspoređena na radnim mestima budžetskih inspektora i ispunjavaju uslove iz člana 8. ovog zakona, kao i prava, obaveze, predmete, opremu, sredstva za rad i arhivu koji su u vezi sa obavljanjem poslova budžetske inspekcije, u roku od 12 meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Lica iz stava 2. ovog člana raspoređuju se na radna mesta budžetskih inspektora u skladu sa dotadašnjim vrednovanjem, vremenu provedenom na radu i iskustvu na poslovima budžetskog inspektora.
Na položaj lica iz stava 2. ovog člana koja odbiju preuzimanje ili ne ispunjavaju uslove za preuzimanje iz člana 8. ovog zakona, primenjivaće se odredbe zakona o zaposlenima u autonomnoj pokrajini i jedinicama lokalne samouprave.
Ministarstvo nadležno za poslove finansija uskladiće pravilnik o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u roku od 12 meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Autonomna pokrajina i jedinice lokalne samouprave dužne su da usklade svoje pravilnike o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u roku od 12 meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.”
S obzirom da rok iz stava 2. navedenog člana ističe u decembru 2022. godine, te imajući u vidu da do sada nije pokrenut postupak za popunu upražnjenog radnog mesta budžetskog inspektora, smatramo necelishodnim u ovom trenutku pokretati postupak za popunu tog radnog mesta.
Zakonom su propisana određena prava zaposlenih, za koje se kaže da se ista detaljnije regulišu aktom poslodavca. Zakon nije prava precizirao, ostavljajući mogućnost da se to učini opštim aktom. Opšti akt poslodavca predvideo je manje prava od propisanih zakonom. Zakonom je propisano da se opštim aktom ne mogu utvrditi nepovoljnija prava. Kako postupati u navedenim situacijama.
U skladu sa članom 8. Zakona o radu kolektivni ugovor i pravilnik o radu, tj. opšti akt i ugovor o radu ne mogu da sadrže odredbe kojima se zaposlenom daju manja prava ili utvrđuju nepovoljniji uslovi rada od prava i uslova koji su utvrđeni zakonom. Opštim aktom i ugovorom o radu mogu da se utvrde veća prava i povoljniji uslovi rada od prava i uslova utvrđenih zakonom, kao i druga prava koja nisu utvrđena zakonom, osim ako zakonom nije drukčije određeno.
Dalje se u članu 9. Istog zakona predviđa da ukoliko opšti akt i pojedine njegove odredbe utvrđuju nepovoljnije uslove rada od uslova utvrđenih zakonom, primenjuju se odredbe zakona. Pojedine odredbe ugovora o radu kojima su utvrđeni nepovoljniji uslovi rada od uslova utvrđenih zakonom i opštim aktom, odnosno koje se zasnivaju na netačnom obaveštenju od strane poslodavca o pojedinim pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenog - ništave su.
U svakom slučaju nadzor nad primenom Zakona o radu, drugih propisa o radnim odnosima, opštih akata i ugovora o radu, kojima se uređuju prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih vrši inspekcija rada, u skladu sa članom 268. tog zakona.
Da li raniji korisnik eksproprisane nepokretnosti, odnosno njegov naslednik može da traži poništaj pravosnažnog rešenja o administrativnom prenosu iz napred navedenog razloga (čl. 36. st. 3. Zakona o eksproprijaciji), obzirom da je odredbom člana 71a. istog zakona propisano da "ako ovim zakonom nije drugačije određeno, odredbe koje se odnose na eksproprijaciju nepokretnosti shodno se primenjuju i na administrativni prenos nepokretnosti?
Prilikom poništaja pravosnažnog rešenja o eksproprijaciji nepokretnost se vraća u stanje, svojinski režim koji je bio u momentu eksproprijacije. Svaki učesnik postupka eksproprijacije (korisnik eksproprijacije i raniji sopstvenik eksproprisane nepokretnosti) su u obavezi da vrate dato, odnosno raniji sopstvenik je u obavezi da vrati naknadu koju je primio po osnovu eksproprijacije, a korisnik je u obavezi da vrati nepokretnost oslobođenu svih tereta.
Odredbe člana 71a Zakona o eksproprijaciji odnose se na shodnu primenu ovog Zakona i na postupke administrativnog prenosa, tako da sve što važi za eksproprijaciju, primenjuje se i u slučaju administrativnog prenosa nepokretnosti.
Napominjemo da je administrativni prenos nepokretnosti u nekom ranijem periodu išao i bez naknade, tako da tu treba obratiti pažnju da li je ranijem sopstveniku administrativno prenete nepokretnosti isplaćena naknada za nepokretnost ili nije. Ukoliko postoji dokaz (sporazum o naknadi, presuda suda i sl.) u tom slučaju su naslednici ranijeg sopstvenika u obavezi da vrate naknadu u celosti.
Koji organ Opštinske uprave, građevinski inspektor ili Odeljenje za građevinarstvo je nadležan za donošenje rešenja o uklanjanju objekta kada je u pitanju dotrajalost objekta, a zahtev je podnela stranka?
Članom 167. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da će organ jedinice lokalne samouprave nadležan za poslove građevinarstva odobriti rešenjem, po službenoj dužnosti ili na zahtev zainteresovanog lica, uklanjanje objekta, odnosno njegovog dela, za koji utvrdi da je usled dotrajalosti ili većih oštećenja ugrožena njegova stabilnost i da predstavlja neposrednu opasnost za život i zdravlje ljudi, za susedne objekte i za bezbednost saobraćaja. Pritom, u stavu 2. istog člana propisano je da se rešenje može izdati ako je nadležni građevinski inspektor prethodno doneo rešenje o zabrani korišćenja, odnosno upotrebe objekta, dok je u stavu 3. propisano da se rešenje može izvršiti ako su prethodno rešena pitanja smeštaja korisnika objekta (osim u slučaju kada se uklanjanje objekta odobrava na zahtev vlasnika koji taj objekat koristi).
Članom 169. Zakona o planiranju i izgradnji je propisano da ako nadležni organ jedinice lokalne samouprave utvrdi da se neposredna opasnost za život i zdravlje ljudi, susedne objekte i za bezbednost saobraćaja može otkloniti i rekonstrukcijom objekta, odnosno njegovog dela, o tome obaveštava vlasnika objekta, radi preduzimanja potrebnih mera u skladu sa zakonom. Rešenjem kojim se odobrava rekonstrukcija objekta u smislu stava 1. ovog člana utvrđuje se rok u kome se radovi na rekonstrukciji moraju završiti. Ako se rekonstrukcija objekta ne završi u utvrđenom roku nadležni organ će naložiti, odnosno odobriće rešenjem, po službenoj dužnosti ili na zahtev zainteresovanog lica, uklanjanje objekta, odnosno njegovog dela.
Što se tiče izvršenja rešenja građevinskih inspektora, podsećamo da je Zakonom o opštem upravnom postupku („Sl. glasnik RS“, br. 18/2016 i 95/2018 - autentično tumačenje – član 193. stav 1.) propisano da izvršenje rešenja sprovodi organ koji je doneo prvostepeno rešenje i to po izdatom rešenju o izvršenju. Troškove izvršenja snosi izvršenik, o čemu se po završetku izvršenja donosi dopunsko rešenje, kako je to propisano članom 196. stav 5. ovog zakona.
Kada su u pitanju rešenja građevinskih inspektora, ona se prinudno sprovode preko drugih lica, jer se izvršenikova obaveza sastoji od radnje koju može preduzeti i drugo lice, što je u skladu sa odredbom člana 197. stav 1. Zakona o opštem upravnom postupku. Članom 197. stav 2. ZUP-a je propisano da organ koji sprovodi izvršenje rešenjem može naložiti izvršeniku da položi iznos koji je potreban za podmirenje troškova izvršenja, a da se obračun naknadno sačini.
Zakonom o planiranju i izgradnji („Sl. glasnik RS“, br. 72/2009, 81/2009 - ispr., 64/2010 - odluka US, 24/2011, 121/2012, 42/2013 - odluka US, 50/2013 - odluka US, 98/2013 - odluka US, 132/2014, 145/2014, 83/2018, 31/2019, 37/2019 - dr. zakon i 9/2020) je članom 171, koji se odnosi na sva rešenja o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela, doneta na osnovu ovog zakona, takođe, propisano da troškovi izvršenja inspekcijskog rešenja padaju na teret izvršenika. Ovim članom propisano je i to da će se, ako izvršenik sam ne sprovede izvršenje rešenja o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela, rešenje izvršiti preko privrednog društva, odnosno drugog pravnog lica ili preduzetnika, u skladu sa ovim zakonom, a na teret izvršenika. Troškovi izvršenja inspekcijskog rešenja padaju na teret budžeta nadležnog organa, do naplate od izvršenika.
Zakon o planiranju i izgradnji je dao mogućnost i zainteresovanim licima da, ukoliko nadležni organ nema potrebna sredstva za izvršenje inspekcijskog rešenja, mogu obezbediti troškove izvršenja do naplate od strane izvršnog dužnika.
Radi se bo licu koje je 7 godina radilo u vojsci kao građansko lice, a sada radi u lokalnoj samoupravi. Radni staž iz vojsk se obračunava u minuli rad. Da li godine iz vojske ulaze u obračun za isplatu jubilarne nagrade?
Članom 50. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave je propisano:
“Zaposleni ima pravo na jubilarnu novčanu nagradu u visini prosečne mesečne zarade bez poreza i doprinosa po zaposlenom u Republici Srbiji prema objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike, za poslednji mesec u prethodnoj kalendarskoj godini u odnosu na kalendarsku godinu u kojoj se jubilarna nagrada ostvaruje, s tim što se visina novčane nagrade uvećava za 30% i to:
1) Za 10 godina rada u radnom odnosu - u visini mesečne prosečne zarade bez poreza i doprinosa,
2) Za 20 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 1) ovog stava uvećane za 30%,
3) Za 30 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 2) ovog stava uvećane za 30%,
4) Za 35 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 3) ovog stava uvećane za 30%,
5) Za 40 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 4) ovog stava uvećane za 30%.
Zaposleni ostvaruje pravo na jubilarnu nagradu za navršenih 10, 20, 30, 35 i 40 godina rada provedenih u radnom odnosu u državnom organu, organu autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, bez obzira na to u kom organu je zaposleni ostvarivao prava iz radnog odnosa.
U slučaju da je poslodavac preuzeo poslove i zaposlene od drugog poslodavca kao uslov za ostvarivanje prava na jubilarnu nagradu računaju se i godine rada u radnom odnosu kod prethodnog poslodavca.
Jubilarna nagrada se isplaćuje u roku od 30 dana od dana ostvarivanja ovog prava.
Zaposleni ima pravo na jubilarnu nagradu kod poslodavca, ako to pravo u kalendarskoj godini nije ostvario u drugom državnom organu, organu autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave u kojem je radio pre rada kod poslednjeg poslodavca.
Pravo iz stava 1. ovog člana, ostvaruju svi zaposleni koji počev od 22. marta 2019. godine navršavaju 10, 20, 30, 35 i 40 godina rada u radnom odnosu u skladu sa ovim članom.“
Što se minulog rada tiče, članom 36. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave je propisano:
“Zaposleni ima pravo na dodatak na osnovnu platu u visini od 0,4% osnovne plate za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu (minuli rad) u državnom organu, organu autonomne pokrajine, odnosno organu lokalne samouprave, nezavisno od toga u kom organu je radio i da li je organ u kome je zaposleni radio u međuvremenu promenio naziv, oblik organizovanja ili je prestao da postoji.
Pravo na minuli rad ostvaruje se i za godine rada kod poslodavca od koga je organ, odnosno poslodavac preuzeo nadležnosti, poslove i zaposlene.
Zaposleni ostvaruje pravo na minuli rad i za godine rada provedene u organima ranijih saveznih država čiji je pravni sledbenik Republika Srbija, a koji su usled promene državnog uređenja prestali da postoje.
Pravo na minuli rad u skladu sa ovim članom, ostvaruju zaposleni počev od 22. marta 2019. godine.”
Dakle, ovde se radi o dva odvojena prava zaposlenih i kao takvi se posebno utvrđuju, te se cene okolnosti svakog konkretnog slučaja prilikom priznavanja prava na jubilarnu nagradu i prava na minuli rad.
U ovom konkretnom slučaju prilikom odlučivanja o zahtevu za ostvarivanje prava na jubilarnu novčanu nagradu treba imati u vidu odredbe zakona kojim je bila uređena Jugoslovenska narodna armija, status, položaj i prava i obaveze zaposlenih u JNA za šta bi trebalo da se obratite nadležnom organu ili ustanovi za mišljenje, pri čemu ukazujemo da se pravo na jubilarnu novčanu nagradu, u smislu odredaba Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave vezuje za godine rada koje je zaposleni proveo u radnom odnosu u organu AP i JLS i državnom organu. U tom smislu ni u Zakonu o državnim službenicima ni u Zakonu o zaposlenima u AP i JLS se pripadnici vojske se ne spominju kao državni službenici niti kao zaposleni u organima AP i JLS.