Prema članu 26. Zakona o planskom sistemu, JLS je obavezna da izrađuje srednjoročni plan. Srednjoročni plan jeste sveobuhvatan planski dokument koji se donosi za period od tri godine i koji omogućava povezivanje javnih politika sa srednjoročnim okvirom rashoda. Srednjoročno planiranje mera i aktivnosti obveznika srednjoročnog planiranja i srednjoročno finansijsko planiranje čine objedinjeni proces koji se odvija kontinuirano tokom godine. Kalendar objedinjenog procesa obezbeđuje da predlog finansijskog plana korisnika budžetskih sredstava bude izrađen na osnovu nacrta srednjoročnog plana, kao i da finalne verzije srednjoročnog plana i finansijskog plana budu usklađene.

Funkcionalna klasifikacija iskazuje izdatke po funkcionalnoj nameni za određenu oblast i nezavisna je od organizacije koja tu funkciju sprovodi, dok je programska klasifikacija namenjena iskazivanju rashoda i izdataka prema zadacima i aktivnostima korisnika budžetskih sredstava koji se sprovode u cilju efikasnog upravljanja javnim sredstvima i doprinosa ostvarenju konkretnih ciljeva definisanih dokumentima javne politike. Svakoj planiranoj programskoj aktivnosti u budžetu JLS odgovara jedna funkcionalna namena. U konkretnom slučaju potrebno je preispitati osnovanost planiranja aproprijacije za dotaciju udruženjima građana (sredstva za podsticanje programa ili nedostajućeg dela sredstava za finansiranje programa od javnog interesa koja realizuju udruženja) koja se raspoređuju u konkursnom postupku za organizacije, upravo u programskoj aktivnosti 0902-0001 Jednokratne pomoći i drugi oblici pomoći.

Dobrovoljni transferi roditelja Predškolskoj ustanovi mogu biti uplaćeni u skladu sa principima "roditeljskog dinara". Roditeljski dinar je, kao termin, prvi put upotrebljen u Nacionalnoj strategiji obrazovanja u Srbiji 2005–2010. godine, što podrazumeva uvođenje dodatnih izvora finansiranja delatnosti školskih i predškolskih ustanova, i to ne samo iz budžetskih sredstava već i iz sredstava roditeljskog dinara. Postavlja se pitanje da li se taj vid finansiranja ustanova obrazovanja i vaspitanja odnosi na njihovu redovnu ili samo proširenu, odnosno dodatnu delatnost. Uvođenje roditeljskog dinara zasnovano je na principu dobrovoljnosti, a ne zakonske obaveze. Roditeljski dinar treba shvatiti apsolutno kao dobrovoljno davanje i ukoliko se smatra da će biti ispravno uložen, roditelj će ga i uplatiti, a ukoliko nije u mogućnosti da plati ili ne smatra da je potraživanje opravdano, ne mora da plati. Predškolska ustanova treba da otvori poseban račun za prijem predmetnog izvora finansiranja. Sredstva za izvršenje konkretnog rashoda će se planirati sa izvora 08 - Dobrovoljni transferi od fizičkih i pravnih lica, PU će izvršenje prikazati u koloni "iz donacija i pomoći" u obrascu 5.

Učešće (dobrovoljno) građana u finansiranju pojedinih kapitalnih investicija npr. asfaltiranje ulica je moguće, i u te svrhe se može koristiti uvedeni mesni samodoprinos, koji se uplaćuje u budžet opštine, kroz evidencioni podračun i predstavlja izvorni prihod opštine. Uvođenje mesnog samodoprinosa (na zaradu ili na imovinu) se realizuje putem uspešno sprovedenog referenduma u lokalnoj zajednici (najčešće mesnoj zajednici) i donošenja Odluke o uvođenju samodoprinosa u skladu sa propisima kojima je uređen postupak neposrednog izjašnjavanja građana (Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi). Imajući u vidu da je to kompleksan proces, počev od izrade programa finansiranja investicija iz strogo namenskih sredstava samodoprinosa, do izglasanja većine birača koji su izašli na referendum, ova problematika u slučaju konkretne ulice i njihovih stanovnika bi trebala da bude regulisana putem uplate dobrovoljnih transfera od fizičkih i pravnih lica (grupa prihodnog konta 744, odnosno 744251 - Kapitalni dobrovoljni transferi od fizičkih i pravnih lica u korist nivoa opština), uz regulisanje međusobnih prava i obaveza zaključivanjem pojedinačnih tipskih ugovora, sve sa ciljem obezbeđivanja normativno-pravne pozadine ove transakcije i namenskog utroška predmetnih uplata u konkretne svrhe.

Shodno članu 45. Zakona o vodama, zaštita od štetnog dejstva voda obuhvata mere i radove za zaštitu od poplava spoljnim i unutrašnjim vodama i od leda, zaštitu od erozije i bujica i otklanjanje posledica takvog delovanja voda. Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave obezbeđuju zaštitu od štetnog dejstva voda, a upravljanje rizicima od štetnog dejstva voda obuhvata: izradu preliminarne procene rizika od poplava, izradu i sprovođenje planova upravljanja rizicima od poplava, opšteg i operativnih planova odbrane od poplava, sprovođenje redovne i vanredne odbrane od poplava i zaštitu od erozije i bujica. Izrada preliminarne procene rizika od poplava je u nadležnosti Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, dok operativne planove za odbranu od poplava za celu teritoriju Republike Srbije pripremaju javna vodoprivredna preduzeća za vode 1. reda po vodnim područjima, u skladu sa Opštim planom nadležnog ministarstva. Jedinice lokalne samouprave su nadležne za donošenje operativnih planova za vode 2. reda, u skladu sa opštim planom i operativnim planom za vode 1. reda uz pribavljeno mišljenje javnog vodoprivrednog preduzeća, odnosno za sprovođenje redovne i vanredne odbrane od poplava.

Sve rashode za potrebe izrade operativnih planova za vode 2. reda, odnosno odbrane od poplava, zaštitu od erozije i bujica potrebno je planirati u okvirima programa 15 – Opšte usluge lokalne samouprave, programska aktivnost 0602-0014 Upravljanje u vanrednim situacijama, funkcija 320.