Питања и одговори

Начелно говорећи, у случају да нека одборничка група не (жели да) предложи лица у изборну комисију, пред Скупштином општине су два избора:  

1. да изборну комисију образује у крњем саставу, на основу предлога које је добила, са могућношћу накнадне попуне, и  

2. да та непотпуна места расподели другим одборничким групама, водећи рачуна о забрани натполовичне већине било које одборничке групе. 

Образовање изборне комисије у "крњем" саставу свакако није најпожељнија опција, али је реално могућа, под условом да се именује више од половине састава изборне комисије, како би се обезбедило да изборна комисија може да пуноважно одлучује и у непотпуном саставу. 

Именовање непотпуне изборне комисије се десио у пракси, у случају РИК-а, која је 2012. године образована са једним чланом и замеником мање од законског броја, јер једна посланичка група није доставила свој предлог. Састав је био попуњен нешто мање од годину дана касније, по добијању предлога те посланичке групе.  

Илустрације ради, у прилогу су две одлуке Народне скупштине из 2012. и 2013. године.   

Одлука о именовању РИКа 2012.пдф

Одлука о допуни именовања РИКа из 2013.пдф

Друга опција је, такође, изводљива, али остаје ризик да се против такве одлуке скупштине ЈЛС поднесе жалба Управном суду, где би могао да буде проблем доказати да нека одборничка група није хтела да учествује у формирању изборне комисије, те је питање каква би била одлука Управног суда.  

Ако би се прихватила прва опција, са "крњом" изборном комисијом, таква одлука би, остала пред судом, али би се, свакако, онда поставило питање које су опције за каснију попуну тих упражњених места. Свакако, једна опција јесте да се одборничка група предомисли и накнадно достави свој предлог. Ако се то, ипак, не деси, друга опција би била да се онда преосталим одборничким местима предложи да дају своје предлоге за та "празна" места, а могло би се, размислити и да председник општине, у складу са својим овлашћењима из члана 44. тачка 2) Закона о локалној самоуправи (предлаже начин решавања питања о којима одлучује скупштина) предложи лица у изборну комисију с тим да предложи лица која нису ни у једној политичкој странци. 

Чак иако би суд оборио одлуку о каснијој попуни "крњег" састава изборне комисије, то не би суштински омело рад изборне комисије, јер би она и даље могла да пуноважно ради у том непотпуном саставу.   

Ни Закон о локалним изборима, као ни Закон о избору народних посланика, није довољно јасан када забрањује да било која странка или страначка коалиција има већину у органима за спровођење избора. 

Једно од тумачења јесте да се ту мисли на странку или коалицију странака које су образовале одборничку групу, што значи да ниједна одборничка група не може да има већину у органима за спровођење избора. Наведено тумачење је у складу и са пресудом Управног суда број ИИ-4 Уж.15/16 од 11. марта 2016. године, која је у прилогу овог одговора. 

Пресуда УС Одељење у Нису - натполовицна вецина странке у ГИКу 11.03.2016.доц

Обзиром да је привредно друштво право коришћења на земљишту стекло куповином путем јавне аукције друштвеног капитала и то 2003. године од Агенције за приватизацију, дакле пре ступања на снагу Закона о планирању и изградњи (Закон ступио на снагу 11.09.2009.године), мишљења смо да има места примени члана 6. став 2. тачка 1. Закона о претварању права коришћења у право својине на грађевинском земљишту уз накнаду, односно да се конверзија спроводи према одредбама члана 102. Закона о планирању и изградњи пред надлежним катастром.

У конкретном случају, ако је првостепеном органу поднет захтев за конверзију уз накнаду исти би требало захтев да одбије са образложењем да се не ради о претварању права коришћења у право својине уз накнаду.

По правоснажности решења о одбијању захтева подносилац може да се обрати надлежној Служби за катастар непокретности и оствари право на конверзију без накнаде.

Тумачећи одредбе члана 36. Уредбе о оцењивању службеника, наше становиште и становиште Министарства државне управе и локалне самоуправе је да руководилац органа, службе или организације је и оцењивач за себи непосредно подређене и то на начин који је нешто другачији од тога како се остали оцењују. Наиме, овај руководилац углавном оцењује руководиоце унутрашњих организационих јединица који су му непосредно подређени, као и самосталне извршиоце који су му директно подређени; може се десити и да буде оцењивач за службенике који из неког разлога немају непосредно надређеног (најчешће зато што то радно место није тренутно попуњено) и у хијерархији је руководилац органа, службе или организације први који има увид у рад тих запослених. У случајевима када је овај руководилац оцењивач, не попуњава се стандардни извештај о оцењивању, већ је он дужан да обави разговор са оцењиваним о резултатима рада и да након тога донесе решење о оцени. Наравно, садржина овог разговора и остало од значаја за оцењивање службеника наћи ће се у образложењу тог решења.

Када је реч о усаглашености локалних општих правних аката из изворног делокруга, због самог појма локалне самоуправе, неусаглашеност са законом не доводи аутоматски до дерогирања општег правног акта ЈЛС. Неусаглашеност такве одлуке са законом и подзаконским актом, ствара обавезу ЈЛС за њеним усклађивањем са законским и подзаконским прописима. Имајући у виду да је поступајући орган је у обавези да примени локални пропис који је на снази, потребно је у најкраћем року иницирати поступак за усклађивање локалног акта са законом, како не би дошло до повреде неког права странке у поступку.

Уколико је појединачни акт, којим се одлучује о неком праву странке, дакле, решење или закључак, донет на основу неусклађеног опстег акта ЈЛС, он може бити предмет оцене законитости кроз уставну жалбу, као што и сам локални пропис може бити предмет нормативне контроле Уставног суда тј. поступка оцењивања уставности и законитости општег акта ЈЛС, који може иницирати физичко или правно лице.

У складу са чланом 69. став 9. “За изградњу, доградњу или реконструкцију комуналне инфраструктуре и линијских инфраструктурних и електроенергетских објеката, као доказ о решеним имовинско-правним односима на земљишту, може се, уместо прописаних доказа из овог члана и других доказа прописаних овим законом доставити и попис катастарских парцела са приложеним сагласностима власника, односно корисника земљишта”. У конкретном случају би валидан доказ о решеним имовинским односима био сагласност Железница Србије као корисника земљишта чији је власник РС.

У истом ставу 9. се наводи и да "Када се као доказ о решеним имовинско-правним односима на земљишту прилаже уговор о установљавању права службености, уговор о закупу земљишта или сагласност власника или корисника земљишта, односно решење о успостављању права службености експропријацијом или правноснажно решење ванпарничног суда о успостављању права службености, орган надлежан за послове државног премера и катастра уписује право својине само на објекту, а уговор, односно сагласност власника, односно решење којим је службеност успостављена, уписује се у евиденцију катастра непокретности”.

Осим наведеног, у складу са чланом 69. став 11. у случају да се предментна парцела налази на земљишту изнад подземних делова поменутих објеката или на земљишту испод надземних електроенергетских водова и елиса ветротурбина (што није прецизирано у питању), инвеститор има право пролаза испод или прелета изнад земљишта, уз обавезу сопственика, односно држаоца тог земљишта да не омета изградњу, одржавање и употребу тог објекта, а такође се у том случају, у складу са ставом 12. овог члана, не доставља се доказ о решеним имовинско-правним односима у смислу става 9. овог члана, нити се формира грађевинска парцела за предметно земљиште, без обзира на намену земљишта.

Одредбе Анекса Посебног колективног уговора за државне органе, који је ступио на снагу у јуну 2015. године, уређивале су права, обавезе и одговорности из радног односа у органима покрајинске аутономије и јединицама локалне самоуправе и друга питања од значаја за запослене и послодавца. У том првобитном тексту одребе о јубиларној награди нашле су се у члану 46(а) и гласиле су:

Запослени има право на јубиларну новчану награду у висини просечне зараде без пореза и доприноса по запосленом у Републици Србији према последњем објављеном податку органа надлежног за послове статистике, с тим што се висина новчане награде увећава за 25% при сваком наредном остваривању тог права, тако да се исплаћује:

1) за 10 година рада у радном односу - у висини просечне зараде без пореза и доприноса;

2) За 20 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 1) овог члана увећане за 25%;

3) За 30 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 2) овог члана увећане за 25%;

4) За 40 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 3) овог члана увећане за 25%.

Јубиларном годином рада сматра се година у којој запослени навршава 10, 20, 30 и 40 година рада проведених у радном односу код послодавца, без обзира на то у ком органу покрајинске аутономије и органу јединице локалне самоуправе је запослени остваривао права из радног односа.

У случају да је послодавац преузео послове и запослене од другог послодавца који је престао да постоји, као услов за остваривање права на јубиларну награду рачунају се и године рада у радном односу код претходног послодавца.

Јубиларна награда се исплаћује по правилу на дан аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе.

Изузетно од става 4. овог члана, запосленима који су стекли право на јубиларну награду у 2015. години до дана ступања на снагу овог уговора, исплата јубиларне награде извршиће се најкасније до краја 2015. године.

Дакле, у овом основном тексту јубиларна награда се признавала за рад проведен у радном односу код послодавца, без обзира на то у ком органу покрајинске аутономије и органу јединице локалне самоуправе је запослени остваривао права из радног односа.

Тек изменама колективног уговора из маја 2018. године мења се члан 46(а) тако да гласи:

Запослени има право на јубиларну новчану награду у висини просечне месечне зараде без пореза и доприноса по запосленом у Републици Србији према објављеном податку органа надлежног за послове статистике, за последњи месец у претходној календарској години у односу на календарску годину у којој се јубиларна награда остварује, с тим што се висина новчане награде увећава за 25% при сваком наредном остваривању тог права, тако да се исплаћује:

1) за 10 година рада у радном односу - у висини просечне месечне зараде без пореза и доприноса;

2) за 20 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 1) овог члана увећане за 25%;

3) за 30 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 2) овог члана увећане за 25%;

4) за 35 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 3) овог члана увећане за 25%;

5) за 40 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 4) овог члана увећане за 25%.

Запослени остварује право на јубиларну награду за навршених 10, 20, 30, 35 и 40 година рада проведених у радном односу у државном органу, органу аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе, без обзира на то у ком органу је запослени остваривао права из радног односа.

У случају да је послодавац преузео послове и запослене од другог послодавца који је престао да постоји, као услов за остваривање права на јубиларну награду рачунају се и године рада у радном односу код претходног послодавца.

Јубиларна награда се исплаћује по правилу на дан аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе за запослене који су то право стекли до тог дана, осим ако колективним уговором код послодавца није другачије одређено.

Право из става 1. тачка 4) овог члана остварују сви запослени који почев од 1. јануара 2018. године навршавају 35 година рада у радном односу у складу са овим чланом.

Скоро исто решење задржано је и у Посебном колективном уговору за запослене у јединицама локалне самоуправе из маја 2019. године.

Дакле, радни стаж у државном органу признаје се тек од маја 2018. године код остваривања права на јубиларну награду. Што у овој конкретној ситуацији значи да би следећи основ за исплату јубиларне награде био за 20 година рада у 2025. години, под условом да будући колективни уговор задржи исто решење.

Посебан колективни уговор за запослене у ЈЛС у члану 17. између осталог каже да руководилац у сврху примене мерила из става 1. тачка 1) овог члана, прати рад намештеника и у годишњем извештају о његовом раду који доноси до краја децембра текуће године за ту годину утврђује да ли је намештеник остварио резултате рада.

С обзиром да сâм поступак праћења рада намештеника није даље прописан овим уговор, тако ни законом и подзаконским актима, мишљења смо да је руководилац дужан да прати рад намештеника у односу на опис послова, план рада организационе јединице, налога које намештеник добија и друго што је у вези са његовим радом.

Такође, ни наведени извештај не захтева посебну форму, већ се у њему у слободној форми наративно констатује све у вези са радом намештеника за ту годину, са навођењем закључка, односно да ли је намештеник остварио резултате рада или није.

Сходно члану 63. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе (“Сл. гласник РС, број 21/16, 113/17, 95/18, 119/17 - др. закон, 95/18 – др. - закон) у звању млађег саветника обављају се сложени послови који подразумевају примену утврђених метода рада, поступака или стручних техника унутар прецизно одређеног оквира деловања, уз редован надзор непосредног руководиоца и доношење одлука на основу постојеће праксе или општих и појединачних упутстава непосредног руководиоца. Послови захтевају способност решавања мањих техничких или процедуралних проблема.

За рад на пословима у звању млађег саветника службеник мора да има стечено високо образовање на основним академским студијама у обиму од најмање 240 ЕСПБ бодова, мастер академским студијама, мастер струковним студијама, специјалистичким академским студијама, специјалистичким струковним студијама, односно на основним студијама у трајању од најмање четири године или специјалистичким студијама на факултету и завршен приправнички стаж или најмање пет година проведених у радном односу код послодавца из члана 1. ст. 1. и 2. овог закона.

Дакле, сходно законској одредби приправнички стаж може да се замени са најмање пет година проведених у радном односу код послодавца.

Чланом 82. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе је превиђено да при попуњавању извршилачког радног места предност има премештај службеника, са напредовањем или без њега.

Ако послодавац одлучи да радно место не попуни премештајем, спроводи се интерни конкурс.

Ако интерни конкурс није успео, радно место може да се попуни преузимањем службеника од другог послодавца из члана 4. овог закона, односно из државног органа.

Ако се радно место не попуни ни преузимањем службеника, обавезно се спроводи јавни конкурс.

Ако ни јавни конкурс није успео, радно место се не попуњава, али послодавац може одлучити да се спроведе нови јавни конкурс.

Међутим, све наведено не представља довољан услов.

Наиме, чланом 133е је прописано:

“Руководилац може да премести, односно распореди на непосредно више извршилачко радно место службеника коме је најмање два пута узастопно одређена оцена "истиче се", ако постоји слободно радно место и службеник испуњава услове за рад на њему.

Изузетно, службеник који је премештен на непосредно више извршилачко радно место јер му је два пута узастопно одређена оцена "истиче се" може, и ако не испуњава услове везане за радно искуство у струци, да буде премештен на непосредно више радно место ако му је опет одређена оцена "истиче се".

Руководилац може да премести на непосредно више извршилачко радно место службеника коме је у периоду од пет година узастопно најмање одређена оцена "добар".

Оцене на којима је засновано једно напредовање не узимају се у обзир за следеће напредовање.

Прекид у оцењивању услед одсутности са рада службеника не сматра се прекидом узастопности из ст. 1-3. овог члана”.

Дакле, напредовање на непосредно више извршилачко место је могуће само уколико службеник кумулативно испуњава услове за рад у вишем звању и услове у погледу напредовања, сходно чл. 133е Закона.

Чланом 70. Закона о запосленима у АП и ЈЛС предвиђено је да се радни однос може засновати и за време чије трајање је унапред одређено (радни однос на одређено време): 

1) ради замене одсутног запосленог до његовог повратка;

2) због привремено повећаног обима посла, који постојећи број запослених не може да изврши, најдуже на шест месеци у току једне календарске године;

3) на радним местима у кабинету изабраног лица у органу аутономне покрајине, најдуже док траје дужност тог изабраног лица;

4) на радним местима у кабинету градоначелника града Београда, председника Скупштине града Београда, најдуже док траје дужност тих лица;

5) на радним местима у кабинету градоначелника, председника општине или председника градске општине, најдуже док траје дужност тих изабраних лица (помоћници градоначелника, односно председника општине као и друга лица која заснивају радни однос на радним местима у кабинету);

6) ради учешћа у припреми или реализацији одређеног пројекта, најдуже до завршетка пројекта;

7) ради обуке приправника, за време трајања приправничког стажа;

8) ради замене службеника који је постављен за вршиоца дужности, док траје његова дужност;

9) ради замене службеника коме мирује радни однос због обављања приправничког стажа.

Радни однос на одређено време заснива се без обавезе спровођења интерног или јавног конкурса, изузев радног односа на одређено време ради обуке приправника који се заснива након спроведеног јавног конкурса, у складу са овим законом и ако је потреба запошљавања приказана у кадровском плану. Радни однос на одређено време не може да прерасте у радни однос на неодређено време, изузев приправнику, кад положи државни стручни испит.

Чланом 71. истог закона предвиђено је да радни однос са непуним радним временом може се засновати са лицем које није у радном односу или које је у радном односу са непуним радним временом уз испуњење следећих услова:

1) да обим послова не захтева ангажовање запосленог у току пуног радног времена;

2) да укупно радно време лица не прелази пуно радно време утврђено општим прописима о раду.

Дакле, уколико је ангажовање тог лица у општинској управи на радном месту чији обим послове не захтева ангажовање запосленог у току пуног радног времена и укупно радно време лица не прелази пуно радно време утврђено општим прописима о раду, нема препрека да то лице буде примљено у општинску управу са пола радног времена. Такође, треба имати у виду и ограничење из члана 70. став 1 тачка 2) о дужини трајања радног односа на одређено време у случају привремено повећаног обима посла.

Правилник о месечном износу прихода као цензусу за стицање својства осигураног лица ("Сл. гласник РС" бр. 112/2006 и 5/2009) регулише ово питање, али не на нивоу величине земљишног поседа већ на нивоу прихода који се стиче са тог поседа (катастарски приход). Приход по члану домаћинства као критеријум се појмовно и критеријумски дефинише Правилником, а ближе утврђење износа за календарску годину врши РФЗО на основу статистичких података.

На основу овако утврђених критеријума и цензуса, месно надлежна филијала РФЗО, на захтев незапосленог лица оцењује испуњеност услова за стицање својства осигураника на терет буџета РС или на терет самог осигураника по основу прихода од пољопривреде.

Оцена испуњености услова зависи од више фактора, од статуса пољопривредника, газдинства или само поседа до висине катастарских прихода и пореске основице што су категорије које процењује пореска управа односно надлежна управа (секретаријат) јавних прихода за одговарајуће подручје на коме је место пребивалишта и/или место где се непокретна имовина налази.

Искуство у обради оваквих предмета показује да је најчешћа граница величине поседа за стицање права осигураника на терет буџета 0,5 хектара, односно 50 ари, односно 500 квадратних метара обрадивог пољопривредног земљишта у власништву подносиоца захтева.

Наравно да катастарски приход на обрадивом земљишту није исти у зависности од категорије земљишта, па ово правило не треба схватити као искључиво, јер би, да је то тако овакав цензус био унет у Правилник. Уз наведено битна је и чињеница да ли незапослено лице живи на поседу чији је власник, као и да ли неко од чланова породичног домаћинства има регистровано пољопривредно газдинство на адреси пребивалишта незапосленог лица. Наравно и евентуални приходи од имовине, типа закупи и сл.

Правилник на интерактиван начин гледа на поступак утврђивања прихода члана породичног домаћинства и подносиоца захтева, а одговор је дат  под претпоставком да је у питању ситуација када је подносилац захтева власник обрадивог пољопривредног земљишта.

Што се тиче утврђивања плате запослених у ЈЛС, до почетка примене Закона о платама службеника и намештеника у органима аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе, настављају да се примењују постојећи прописи, односно Закон о платама у државним органима и јавним службама и Уредба о коефицијентима за обрачун и исплату плата именованих и постављених лица и запослених у државним органима. Висина коефицијента и додатних коефицијената, као и увећања коефицијената, који су утврђени наведеном уредбом, кореспондира са сложеношћу и одговорношћу послова који се обављају у одговарајућим звањима. 

С тим у вези, до измене у висини основног коефицијента који се везују за звање службеника, као и додатног коефицијента који се везује такође за звање, може доћи уколико службеник буде распоређен, односно премештен на радно место на коме се послови обављају у другом звању које подразумева другачију сложеност и одговорност послова.