Питања и одговори
На овој страници СКГО објављује одговоре Стручне службе СКГО на питања која из локалних управа добија у вези са функционисањем локалне самоуправе у различитим областима и са применом надлежности и послова градова и општина.
Да ли лицу које је на замени до повратка именованог са функције може да се понуди анекс уговора о раду, а да именовано лице није потписало анекс уговора (јер није у могућности због мировања права и обавеза по основи именовања)?
Да ли лицу које је запослено на неодређено време у установи културе, након именовања истог на функцију председника опстине, може да док му мирују права и обавезе буде понуђен анекс уговора о раду због систематизације нове која је одређена сходно Уредби о каталогу нових радних места?
Чланом 79. став 1. тачка 4) Закона о раду предвиђено је да запосленом мирују права и обавезе које се стичу на раду и по основу рада, осим права и обавеза за које је законом, општим актом, односно уговором о раду другачије одређено, ако одсуствује са рада због избора, односно именовања на функцију у државном органу, синдикату, политичкој организацији или другу јавну функцију чије вршење захтева да привремено престане да ради код послодавца.
За време мировања радни однос траје, али права и обавезе из радног односа се не остварују све док не престану разлози за мировање. У том смислу, послодавац запосленом може понудити анекс уговора тек након што се запослени врати код послодавца код кога су му мировала права из радног односа.
Што се запосленог који обавља послове на одређено време тиче, њему се може одмах понудити анекс уговора о раду.
У вези са чланом 4. став 3. Закона о озакоњењу објеката, на који начин се, у поступку озакоњења објеката, утврђује да за неки објекат није могуће издати решење о измени решења о грађевинској дозволи?
Законом о општем управном поступку (“Сл. Гласник РС”, бр. 18/2016 и 95/2018 – аутентично тумачење) је прописано да је орган дужан да правилно, истинито и потпуно утврди све чињенице и околности које су од значаја за законито и правилно поступање у управној ствари (члан 10).
Чињенице које су од значаја за поступање у управној ствари утврђују се доказима (члан 116. став 1. ЗУП-а).
Чланом 4. став 3. Закона о озакоњењу објеката (“Сл. Гласник РС”, бр. 96/2015 и 83/2018), прописано је да је, изузетно од става 2. овог члана предмет озакоњења и објекат изграђен на основу грађевинске дозволе, односно одобрења за изградњу и потврђеног главног пројекта, на ком је приликом извођења радова одступљено од издате грађевинске дозволе, односно одобрења за изградњу и потврђеног главног пројекта а за који није могуће издати решење о измени решења о грађевинској дозволи, у складу са одредбама закона којим се уређује изградња објеката.
Чињеница да није могуће издати решење о измени решења о грађевинској дозволи, у складу са одредбама закона којим се уређује изградња објеката, утврђује се на основу исправе коју је издао орган надлежан за издавање решења о измени решења о грађевинској дозволи, а то значи управног акта којим је одбијен захтев инвеститора за измену грађевинске дозволе.
Полазећи од обавеза јавног предузећа да у складу са чланом 22. Закона о јавним предузећима доставља, надзорни одбор: „3) усваја извештај о степену реализације годишњег, односно трогодишњег програма пословања; 4) усваја тромесечни извештај о степену усклађености планираних и реализованих активности; б) праћење реализације годишњег, односно трогодишњег програма пословања. Члан 63. прописује да је јавно предузеће чији је оснивач РС дужно да министарству доставља тромесечне извештаје о реализацији годишњег, односно трогодишњег програма пословања. Јавно предузеће чији је оснивач АП или ЈЛС извештај из става 1. овог члана доставља надлежном органу АП, односно ЈЛС. На основу извештаја из члана 63. став 2. овог закона, надлежни орган АП и ЈЛС сачињава и доставља министарству информацију о степену усклађености планираних и реализованих активности. Поред информације из става 2. овог члана, надлежни орган АП и ЈЛС једном годишње доставља министарству анализу пословања јавних предузећа, са предузетим мерама за отклањање поремећаја у пословању јавног предузећа. Анализа се доставља у року од 60 дана од завршетка календарске године. У складу са изнетим, на који начин се поступа по сваком од ових извештаја које доставља комунално предузеће: кроз прецизирање надлежног органа да ли је то у свим случајевима Скупштина града или Градско веће сходно члану 46. став 1. тачке 5а и 5б? Какве су обавезе надлежног Одељења градске управе за комуналне послове (да ли је то припрема Информације о степену усклађености и да ли се Информација доставља Министарству привреде тромесечно или на крају године)? Да ли се сви документи на скупштини обрађују тромесечно? Да ли се Анализа припрема годишње, увек или само ако има мера за отклањање неправилности у пословању? Да ли је доноси Градско веће или Скупштина града и доставља Министарству привреде?
Што се тиче питања у вези са надлежним органом, мишљења смо да то превасходно зависи од начина на који су дефинисане надлежности органа статутом или другим актом. Важно је истаћи да је Закон о локалној самоуправи дефинисао скупштину града/општине као надлежни орган за давање сагласности на програм пословања (и надзор над радом ЈП), односно градско/општинско веће као надлежни орган за подношење тромесечних извештаја о раду ЈП, односно, праћење реализације програма пословања.
Када је реч о праћењу реализације програма пословања можемо констатовати да је уобичајена пракса да квартални извештај припрема ЈКП и доставља га већу као органу надлежном за праћење реализације програма пословања, да би даље надлежна организациона јединица у управи (по правилу Одељење за комуналне послове) припремила информацију о степену усклађености планираних и реализованих активности, које веће потом прослеђује скупштини. У пракси најчешће скупштина даље прослеђује министарству информацију о степену усклађености планираних и реализованих активности али сматрам да то може да проследи и други орган обзиром да је надлежном министарству најважније да добије податке у одређеној форми и према упутству које је званично објављено.
Дакле, Информација о степену усклађености планираних и реализованих активности се ради квартално и шаље скупштини и министарству, док Анализа пословања јавних предузећа, са предузетим мерама за отклањање поремећаја у пословању јавног предузећа се ради једном годишње и она представља фактички годишњи извештај састављен од кварталних извештаја (информација). Такође, уколико је дошло до поремећаја у пословању јавног предузећа, конкретни разлози за настанак поремећаја се морају навести у Анализи (нпр. основни разлози губитка, итд.).
Запосленом у Општинској управи је на основу другостепене пресуде, изречена казна кућног затвора у трајању од 1 године. Да ли запосленом, с обзиром да је изречена ова казна, престаје радни однос у ОУ, у смислу члана 163. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе? У Закону о извршењу ванзаводских санкција и мера стоји да именовани, на онову Одлуке директора управе може напуштати просторије у којима станује, ради одласка на посао, ако кривично дело за које је осуђен није у вези са радом, те би, у случају да радни однос не престаје по сили закона запослени могао и даље долазити на посао (под условом да добије одобрење).
Чланом 163. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе прописани су разлози за престанак радног односа по сили закона.
Дакле, службенику престаје радни однос по сили закона:
- даном навршетка 65 година живота ако има најмање 15 година стажа осигурања;
- ако правноснажно буде осуђен на безусловну казну затвора од најмање шест месеци - даном правноснажности пресуде;
- ако је нераспоређен, а не буде премештен на друго радно место - наредног дана од протека два месеца, односно протека рока из члана 54. ст. 2. и 3. овог закона за службеника на положају, откад је постао нераспоређен;
- ако не положи државни стручни испит према плану и програму за степен стручне спреме који је стекао додатним образовањем;
- ако му на ванредном оцењивању решењем буде одређена оцена "не задовољава";
- ако неоправдано изостане са рада најмање три узастопна дана - трећег дана изостанка са рада.
Поред разлога из става 1. овог члана службенику радни однос престаје и из других разлога предвиђених општим прописима о раду којима се уређује престанак радног односа независно од воље запосленог и воље послодавца.
Чланом 43. Кривичног законика ("Сл. гласник РС", бр. 85/2005, 88/2005 - испр., 107/2005 - испр., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014, 94/2016 и 35/2019) је прописано да се учиниоцу могу изрећи следеће казне:
- доживотни затвор;
- казна затвора;
- новчана казна;
- рад у јавном интересу;
- одузимање возачке дозволе.
Чланом 45. истог закона је предвиђено следеће:
„(1) Казна затвора не може бити краћа од тридесет дана нити дужа од двадесет година.
(2) Казна затвора из става 1. овог члана изриче се на пуне године и месеце, а до шест месеци и на дане.
(3) Ако учиниоцу кривичног дела изрекне казну затвора до једне године, суд може истовремено одредити да ће се она извршити тако што ће је осуђени издржавати у просторијама у којима станује уколико се с обзиром на личност учиниоца, његов ранији живот, његово држање после учињеног дела, степен кривице и друге околности под којима је дело учинио може очекивати да ће се и на тај начин остварити сврха кажњавања.
(4) Осуђени којем је одређено извршење казне затвора на начин предвиђен у ставу 3. овог члана не сме напуштати просторије у којима станује, осим у случајевима прописаним законом који уређује извршење кривичних санкција. Уколико осуђени једном у трајању преко шест часова или два пута у трајању до шест часова самовољно напусти просторије у којима станује, суд ће одредити да остатак казне затвора издржи у заводу за извршење казне затвора.
(5) Осуђеном за кривично дело против брака и породице који живи са оштећеним у истом породичном домаћинству не може се одредити извршење казне затвора на начин прописан у ставу 3. овог члана“.
С обзиром да је у конкретном случају и даље реч о казни затвора, у складу са одредбама Законика о кривичном поступку, имају се применити одредбе члана 163. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе.
С обзиром на то да, је Закон о начину одређивања максималног броја запослених у јавном сектору престао да се примењује, а био је основ за доношење и примену Уредбе о интерном конкурсу, који су начини да запослени код корисника буџетских средстава заснују радни однос у органима ЈЛС, и обрнуто?
С обзиром да је Закон о начину одређивања максималног броја запослених у јавном сектору („Сл. гласник РС“, бр. 68/15, 81/16-одлука УС, 95/18) престао да се примењује 31. децембра 2019. године престали су да важе и подзаконски акти донети на основу Закона, односно Уредба о интерном конкурсу („Сл. гласник РС“, бр. 17/16).
С обзиром на наведено од 1. јануара 2020. године, више није могуће спроводити интерни конкурс за организационе облике у систему локалне самоуправе који су били утврђени чланом 2. став 5. Закона о начину одређивања максималног броја запослених у јавном сектору, у складу са Уредбом о интерном конкурсу.
Законом о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе („Службени гласник РС“, бр. 21/16, 113/17 и 95/18) је прописан начин попуњавања радних места у органима јединице локалне самоуправе и то трајним премештајем, спровођењем интерног конкурса, преузимањем службеника или заснивањем радног односа након спроведеног јавног конкурса. Према чл. 82. и 84. Закона, интерни конкурс се спроводи ако се радно место не попуни премештајем службеника, на коме могу да учествују службеници запослени на неодређено време у свим органима, службама и организацијама из члана 1. ст. 1. и 2. Закона, код послодавца који оглашава интерни конкурс и који имају исто звање или испуњавају услове за напредовање у звање у које је разврстано радно место које се попуњава. У случају неуспеха интерног конкурса према члану 91. став 1. и 2. Закона, орган, служба или организација из члана 1. ст. 1. и 2. Закона, може преузети од другог послодавца из члана 4. овог закона, односно из државног органа, без конкурса, службеника који је у радном односу на неодређено време. Преузимање службеника врши се на основу споразума о преузимању уз сагласност службеника који се преузима. Према томе, Законом је прописано да се службеник може преузети од другог послодавца из члана 4. Закона којим је дефинисано да је послодавац функционера, службеника и намештеника у аутономној покрајини је аутономна покрајина, односно послодавац функционера, службеника и намештеника у јединицама локалне самоуправе је јединица локалне самоуправе, као и из државног органа.
У случају неуспеха интерног конкурса, а послодавац не изврши преузимање другог службеника из органа јединице локалне самоуправе, аутономне покрајине или државног органа, у складу са чланом 82. став 4. Закона, обавезно се спроводи јавни конкурс.
Имајући у виду наведене одредбе Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе, запослени код других послодаваца могу да се пријаве на објављени јавни конкурс за попуњавање радних места у органу ЈЛС и уколико буду изабрани након спроведеног јавног конкурса могу да заснују радни однос у органу ЈЛС у складу са Законом о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе.
С тим у вези, потребно је да укажемо да је ново запошљавање и додатно радно ангажовање регулисано чланом 27е ст. 34-38. Закона о буџетском систему („Службени гласник РС“ бр. 54/09, 73/10, 101/10, 101/11, 93/12, 62/13, 63/13 - испр., 108/13, 142/14, 68/15 - др. закон, 103/15, 99/16, 113/17, 95/18, 31/19 и 72/19) и Уредбом о поступку за прибављање сагласности за ново запошљавање и додатно радно ангажовање код корисника јавних средстава („Службени гласник РС“, бр. 113/13, 21/14, 66/14, 118/14, 22/15, 59/15 и 62/19). Давање сагласности за заснивање радног односа регулисано је чланом 3. став 1. Уредбе, а у складу са чланом 7. Уредбе, закључак о давању сагласности за попуњавање слободног односно упражњеног радног места доноси Комисија за давање сагласности за ново запошљавање и додатно радно ангажовање ("Службени гласник РС", број 113/13).
Донет је Правилник о организацији и систематизацији и при том није испоштовано ограничење у смислу звања, већ је више од 20% радних места систематизовано у звање самостални саветник, и на основу Правилника су донета и решења о распоређивању. Након налаза Управног инспектора, донет је нови Правилник, којим је усаглашен са Законом и Уредбом, те су донета и нова решења о распоређивању, при чему су запослени који су према старом Правилнику били распоређени на радна места у звању самостални саветник, сада распоређени на радна места истог назива, али у звању саветник. Да ли је у тој ситуацји потребно применити члан 168. Закона о запосленима у АП и ЈЛС, у смислу тражења сагласности службеника ради распоређивања на радно место са нижим звањем? Да ли се ти службеници сматрају прекобројним, односно да ли се радна места у којима је промењено звање са "самостални саветник" на "саветник", сматрају укинутим радним местима?
Чланом 168. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе је прописано: “У случају доношења новог правилника, сви службеници распоређују се на одговарајућа радна места у истом звању.
Ако новим правилником нека радна места буду укинута или број службеника смањен, прекобројни службеници распоређују се на друга одговарајућа радна места у истом звању, а предност имају они са бољим оценама у последња три узастопна оцењивања.
У случају промене правилника, ако нека радна места буду укинута или број службеника смањен, прекобројни службеници премештају се на друга одговарајућа радна места у истом звању, а предност имају они са бољим оценама у последња три узастопна оцењивања.
Ако одговарајуће радно место не постоји, у случају доношења новог, односно промене правилника, прекобројни службеник може, уз своју сагласност, бити распоређен, односно премештен на ниже радно место које одговара његовој врсти и степену стручне спреме, односно образовања, а ако такво радно место не постоји, постаје нераспоређен.
Ако се службеник из става 4. овог члана не сагласи са распоређивањем, односно премештајем руководилац доноси решење о престанку радног односа.
Службенику престаје радни однос даном коначности решења о престанку радног односа.
Жалба не одлаже извршење решења о распоређивању, односно премештају и решења којим се утврђује да је службеник нераспоређен.
У случају доношења новог, односно измене правилника, службеник може бити распоређен, односно премештен на радно место у непосредно вишем звању ако испуњава услове за напредовање из члана 133е овог закона и друге услове за рад на том радном месту.
У поступку припреме правилника, послодавац прибавља мишљење репрезентативног синдиката.
У случају доношења новог правилника или његове измене, а пре распоређивања или премештаја службеника на одговарајућа радна места, може се спровести претходна провера стручне оспособљености, знања и вештина."
Дакле, с обзиром да је донет нови правилник о организацији и систематизацији и да није било могуће распоредити све службенике на одговарајућа радна места, примениће се наведена правила из члана 168. закона. У складу са тим, службеници који су раније имали утврђено звање самостални саветник, а након доношења новог правилника није било могуће распоредити их на радна места у том звању, сматрају се прекобројним и као што смо навели примениће се правила из члана 168. закона.
Потребно је мишљење о примени члана 70. и 105. Закона о планирању и изградњи. Наиме, ради се о легалном објекту преузетом из земљишне књиге, саграђен на парцели која је формирана до 11. септембра 2009. године. Да ли је у овом случају нормирана надлежност надлежне службе катастра непокретности за стицање права својине од стране власника објекта, у смислу члана 70. став 21. и 22. Закона о планирању и изградњи? Такође, чланом 105. ст. 1. и 4. Закона о планирању и изградњи, прописано је да власник објекта који није уписан као носилац права коришћења на грађевинском земљишту на којем је тај објекат саграђен, стиче право својине на катастарској парцели на којој је тај објекат изграђен, у циљу успостављања јединства непокретности. Захтев за упис права својине, у смислу става 4. наведеног члана, подноси се органу надлежном за послове државног премера и катастра. Дакле, у наведеној ситуацији нема основа за доношење управног акта од стране органа локалне самоуправе надлежног за имовинско-правне послове, по основу члана 70. став 9. тач. 1), 2) и 3) Закона о планирању и изградњи. Уколико у наведеној ситуацији постоји надлежност органа локалне самоуправе надлежног за имовинско-правне послове, који је законски основ вођења управног поступка?
Чланом 70. став 21. Закона о планирању и изградњи, прописано је да: "Ако је грађевинска парцела формирана до 11. септембра 2009. године у складу за законом, надлежни орган ту чињеницу прихвата као стечено право у поступку одређивања земљишта за редовну употребу објекта, односно таква катастарска парцела се сматра парцелом која у утврђеној површини служи за редовну употребу објекта, а право својине на тој парцели биће уписано у складу са законом.
Даље се у Закону наводи да: „Поступак из става 21. овог члана спроводи орган надлежан за послове државног премера и катастра, на основу доказа да је грађевинска парцела формирана, односно обележена пре 11. септембра 2009. године (став 22. истог члана Закона).
Дакле, у овом конкретном случају, а на основу података (да је на земљишту уписана РС са правом коришћења јавног предузећа; да је породична стамбена зграда у власништву физичких лица; да је породична стамбена зграда преузета из земљишних књига - у смислу Закона реч је о легалном објекту, као и да је парцела формирана до ступања на снагу Закона о планирању и изградњи - до 11.09.2009.), мишљења смо да су испуњени услови из члана 70. став 21. и став 22. Закона о планирању и изградњи, односно да се наведена парцела сматра земљиштем за редовну употребу објекта који је у приватном власништву, и да није потребно спроводити поступак утврђивања површине за редовну употребу објекта у складу са чланом 70. Закона, пред првостепеним органом.
Поступак уписа права својине на земљишту је у надлежности катастра који је у обавези да на основу доказа да је парцела формирана до 11. септембра 2009. године изврши промену уписа у јавној књизи у складу са Законом.
Да ли приликом доношења општинских Одлука о комуналним делатностима поред закона као основа за доношење истих у правном основу треба да стоји и одредба уредбе која се односи на ту материју (донете су одлуке о комуналним делатностима које садрже и одредбе уредбе која регулише комуналну делатност, али није садржана у правном основу)?
По правилу Преамбула треба да садржи правни основ за доношење прописа, назив органа који пропис доноси и датум одржавања седнице на којој је пропис донет. Она најпре садржи материјално правни основ тј. одредбу вишег прописа који садржи уређивање одређене материје, а затим формални правни основ за доношење прописа односно пропис који одређује надлежност органа за доношење конкретног прописа. Уколико се наводи више прописа, они се наводе према правној снази, дакле најпре одредбе закона, а затим статута.
У конкретном случају, треба навести прво одредбу Закона о комуналним делатностима, затим Закона о локалној самоуправи и на крају одредбу Статута.
Мишљења смо да одредбе Уредбе не треба наводити у Преамбули. Одредбе Уредбе се стављају у Преамбулу само ако има неко ближе овлашћење за прописивање, док је у свим другим случајевима сувишно.
Да ли службеник који ради на одређено време може бити руководилац Одељења?
Чланом 70. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе је прописано: “Радни однос може се засновати и за време чије трајање је унапред одређено (радни однос на одређено време):
1) ради замене одсутног запосленог до његовог повратка;
2) због привремено повећаног обима посла, који постојећи број запослених не може да изврши, најдуже на шест месеци у току једне календарске године;
3) на радним местима у кабинету изабраног лица у органу аутономне покрајине, најдуже док траје дужност тог изабраног лица;
4) на радним местима у кабинету градоначелника града Београда, председника Скупштине града Београда, најдуже док траје дужност тих лица;
5) на радним местима у кабинету градоначелника, председника општине или председника градске општине, најдуже док траје дужност тих изабраних лица (помоћници градоначелника, односно председника општине као и друга лица која заснивају радни однос на радним местима у кабинету);
6) ради учешћа у припреми или реализацији одређеног пројекта, најдуже до завршетка пројекта;
7) ради обуке приправника, за време трајања приправничког стажа;
8) ради замене службеника који је постављен за вршиоца дужности, док траје његова дужност;
9) ради замене службеника коме мирује радни однос због обављања приправничког стажа.
Радни однос на одређено време заснива се без обавезе спровођења интерног или јавног конкурса, изузев радног односа на одређено време ради обуке приправника који се заснива након спроведеног јавног конкурса, у складу са овим законом и ако је потреба запошљавања приказана у кадровском плану.
Радни однос на одређено време не може да прерасте у радни однос на неодређено време, изузев приправнику, кад положи државни стручни испит”.
Дакле, сем разлога због којих може да се заснује радни однос на одређено време, закон није поставио ограничења на којим радним местима се то може учинити.
Да ли службеник може да обавља послове заменика матичара у општини у којој нема матичара, кога он мења, а да службеник на положају чува себи место матичара?
Законом о матичним књигама („Сл. гласник РС, бр. 20/09, 145/14 и 47/18) и то чланом 5. је прописано: „Матичне књиге води матичар. Матичар има заменика“.
Чланом 10. истог Закона је предвиђено: „За једно матично подручје одређује се један матичар и један или више заменика матичара“.
Чланом 11. Закона о матичним књигама је прописано следеће: „Матичар, односно заменик матичара (у даљем тексту: матичар) може бити лице које има стечено високо образовање на основним академским студијама у обиму од најмање 180 ЕСПБ бодова, основним струковним студијама, односно на студијама у трајању до три године, положен посебан стручни испит за матичара и овлашћење за обављање послова матичара“.
Најзад, чланом 14. је прописано: Ако су и матичар и његов заменик привремено спречени да обављају послове, Министар на предлог функционера који руководи органом из члана 6. ст. 2. и 4. овог закона овлашћује запосленог у том органу који ће привремено обављати послове матичара.
Запослени из става 1. овог члана може бити лице које испуњава услове из члана 11. овог закона.
Све наведене законске одредбе указују на закључак да у случају одсуства матичара послове у складу са Законом о матичним књигама може да извршава заменик, а у случају да су и матичар и његов заменик привремено спречени да обављају послове, те послове привремено може обављати овлашћено запослено лице у том органу уколико испуњава услове из члана 11. наведеног Закона.
Да ли ЛПА има право да у складу са чл. 45. ZPPPA захтева од управника стамбених заједница да пруже све расположиве информације у вези власника станова - имаоца права својине, неопходне пореском органу за утврђивање пореске обавезе?
Стамбену заједницу према Закону о становању и одржавању зграда, чине сви власници посебних делова стамбене, односно стамбено-пословне зграде. Стамбена заједница има статус правног лица и уписује се у Регистар стамбених заједница. Стамбена заједница има матични број, ПИБ и текући рачун.
Регистар стамбених заједница води јединица локалне самоуправе. Садржина Регистра прописана је чланом 20. Закона о становању и одржавању зграда.
Законом о пореском поступку и пореској администрацији (ZPPPA), чланом 45. уређено је давање информација Пореској управи од стране пореског обвезника и других лица, привредних субјеката, банака, државних органа и организација, органа територијалне аутономије и локалне самоуправе да, у разумном року, пруже расположиве информације, као и податке од значаја за предузимање активности из делокруга надлежности Пореске управе.
Такође, чланом 159б. ZPPPA прописано је да су државни органи и организације, органи територијалне аутономије и локалне самоуправе, јавна предузећа и правна и физичка лица којима су поверена јавна овлашћења - дужни да на захтев органа јединице локалне самоуправе, у року од 30 дана од дана пријема захтева, доставе податке којима располажу вршећи послове из своје надлежности, а који су од значаја за утврђивање, контролу и наплату изворних прихода јединице локалне самоуправе на које се примењује овај закон.
Према наведеном, сматрамо да ЛПА има право да се обрати организационом делу јединице локалне самоуправе који води Регистар стамбених заједница, за достављање расположивих података који су потребни за утврђивање обавезе по основу изворних јавних прихода.