Pitanja i odgovori
Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Članom 14. stav 1. Zakona o lokalnim izborima propisano je da “izbornu komisiju u stalnom sastavu čine predsednik i najmanje šest članova koje imenuje skupština JLS, na predlog odborničkih grupa u skupštini JLS, srazmerno broju odbornika, a u proširenom sastavu – i po jedan opunomoćeni predstavnik podnosilaca izborne liste koju je predložilo najmanje 2/3 kandidata od ukupnog broja odbornika koji se bira”. Na osnovu citirane odredbe Zakona, kako postupiti u situaciji kada odbornička grupa ne želi ili neće da predloži člana u stalnom sastavu Izborne komisije? Da li to mesto u Rešenju o obrazovanju Izborne komisije ostaje upražnjeno ili druga odbornička grupa stiče pravo za popunu upražnjenog mesta?
Načelno govoreći, u slučaju da neka odbornička grupa ne (želi da) predloži lica u izbornu komisiju, pred Skupštinom opštine su dva izbora:
-
da izbornu komisiju obrazuje u krnjem sastavu, na osnovu predloga koje je dobila, sa mogućnošću naknadne popune, i
-
da ta nepotpuna mesta raspodeli drugim odborničkim grupama, vodeći računa o zabrani natpolovične većine bilo koje odborničke grupe.
Obrazovanje izborne komisije u "krnjem" sastavu svakako nije najpoželjnija opcija, ali je realno moguća, pod uslovom da se imenuje više od polovine sastava izborne komisije, kako bi se obezbedilo da izborna komisija može da punovažno odlučuje i u nepotpunom sastavu.
Imenovanje nepotpune izborne komisije se desio u praksi, u slučaju RIK-a, koja je 2012. godine obrazovana sa jednim članom i zamenikom manje od zakonskog broja, jer jedna poslanička grupa nije dostavila svoj predlog. Sastav je bio popunjen nešto manje od godinu dana kasnije, po dobijanju predloga te poslaničke grupe.
Ilustracije radi, u prilogu su dve odluke Narodne skupštine iz 2012. i 2013. godine.
Odluka o imenovanju RIKa 2012.pdf
Odluka o dopuni imenovanja RIKa iz 2013.pdf
Druga opcija je, takođe, izvodljiva, ali ostaje rizik da se protiv takve odluke skupštine JLS podnese žalba Upravnom sudu, gde bi mogao da bude problem dokazati da neka odbornička grupa nije htela da učestvuje u formiranju izborne komisije, te je pitanje kakva bi bila odluka Upravnog suda.
Ako bi se prihvatila prva opcija, sa "krnjom" izbornom komisijom, takva odluka bi, ostala pred sudom, ali bi se, svakako, onda postavilo pitanje koje su opcije za kasniju popunu tih upražnjenih mesta. Svakako, jedna opcija jeste da se odbornička grupa predomisli i naknadno dostavi svoj predlog. Ako se to, ipak, ne desi, druga opcija bi bila da se onda preostalim odborničkim mestima predloži da daju svoje predloge za ta "prazna" mesta, a moglo bi se, razmisliti i da predsednik opštine, u skladu sa svojim ovlašćenjima iz člana 44. tačka 2) Zakona o lokalnoj samoupravi (predlaže način rešavanja pitanja o kojima odlučuje skupština) predloži lica u izbornu komisiju s tim da predloži lica koja nisu ni u jednoj političkoj stranci.
Čak iako bi sud oborio odluku o kasnijoj popuni "krnjeg" sastava izborne komisije, to ne bi suštinski omelo rad izborne komisije, jer bi ona i dalje mogla da punovažno radi u tom nepotpunom sastavu.
Članom 13. stav 3. Zakona o lokalnim izborima propisano je da “nijedna politička stranka ili stranačka koalicija ne može imati više od polovine članova u stalnom sastavu organa za sprovođenje izbora”. Na osnovu citirane odredbe Zakona, da li se pod stranačkom koalicijom podrazumeva koalicija koja je učestvovala na izborima u okviru jedne izborne liste ili post izbornom koalicijom (koju čine različite stranke)?
Ni Zakon o lokalnim izborima, kao ni Zakon o izboru narodnih poslanika, nije dovoljno jasan kada zabranjuje da bilo koja stranka ili stranačka koalicija ima većinu u organima za sprovođenje izbora.
Jedno od tumačenja jeste da se tu misli na stranku ili koaliciju stranaka koje su obrazovale odborničku grupu, što znači da nijedna odbornička grupa ne može da ima većinu u organima za sprovođenje izbora. Navedeno tumačenje je u skladu i sa presudom Upravnog suda broj II-4 Už.15/16 od 11. marta 2016. godine, koja je u prilogu ovog odgovora.
Presuda US Odeljenje u Nisu - natpolovicnа vecina strankе u GIKu 11.03.2016.doc
Da li stranka - privredno društvo DOO koje je pravo korišćenja na zemljištu steklo kupovinom društvenog kapitala metodom javne aukcije 2003. godine, od Agencije za privatizaciju, ima pravo na konverziju prava korišćenja na tom zemljištu bez naknade, pred nadležnom RGZ, a imajući u vidu Zakon i izmene Zakona o pretvaranju prava korišćenja u pravo svojine na građevinskoom zemljištu uz naknadu?
Obzirom da je privredno društvo pravo korišćenja na zemljištu steklo kupovinom putem javne aukcije društvenog kapitala i to 2003. godine od Agencije za privatizaciju, dakle pre stupanja na snagu Zakona o planiranju i izgradnji (Zakon stupio na snagu 11.09.2009.godine), mišljenja smo da ima mesta primeni člana 6. stav 2. tačka 1. Zakona o pretvaranju prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu uz naknadu, odnosno da se konverzija sprovodi prema odredbama člana 102. Zakona o planiranju i izgradnji pred nadležnim katastrom.
U konkretnom slučaju, ako je prvostepenom organu podnet zahtev za konverziju uz naknadu isti bi trebalo zahtev da odbije sa obrazloženjem da se ne radi o pretvaranju prava korišćenja u pravo svojine uz naknadu.
Po pravosnažnosti rešenja o odbijanju zahteva podnosilac može da se obrati nadležnoj Službi za katastar nepokretnosti i ostvari pravo na konverziju bez naknade.
Da li se kod ocenjivanja rukovodioca užih organizacionih jedinica u gradskim upravama i samostalnih izvršilaca, koji nemaju neposredno nadređenog rukovodioca, sačinjava izveštaj o ocenjivanju, ili se rešenje o ocenjivanju donosi na osnovu obavljenog razgovora sa službenikom i da li je u tom slučaju potrebno sačiniti službenu belešku?
Tumačeći odredbe člana 36. Uredbe o ocenjivanju službenika, naše stanovište i stanovište Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave je da rukovodilac organa, službe ili organizacije je i ocenjivač za sebi neposredno podređene i to na način koji je nešto drugačiji od toga kako se ostali ocenjuju. Naime, ovaj rukovodilac uglavnom ocenjuje rukovodioce unutrašnjih organizacionih jedinica koji su mu neposredno podređeni, kao i samostalne izvršioce koji su mu direktno podređeni; može se desiti i da bude ocenjivač za službenike koji iz nekog razloga nemaju neposredno nadređenog (najčešće zato što to radno mesto nije trenutno popunjeno) i u hijerarhiji je rukovodilac organa, službe ili organizacije prvi koji ima uvid u rad tih zaposlenih. U slučajevima kada je ovaj rukovodilac ocenjivač, ne popunjava se standardni izveštaj o ocenjivanju, već je on dužan da obavi razgovor sa ocenjivanim o rezultatima rada i da nakon toga donese rešenje o oceni. Naravno, sadržina ovog razgovora i ostalo od značaja za ocenjivanje službenika naći će se u obrazloženju tog rešenja.
Kako odlučiti po zahtevu stranke kada opštinska Odluka nije usklađena sa Zakonom i Pravilnikom ministra donet na osnovu tog zakona? Koji propis primeniti?
Kada je reč o usaglašenosti lokalnih opštih pravnih akata iz izvornog delokruga, zbog samog pojma lokalne samouprave, neusaglašenost sa zakonom ne dovodi automatski do derogiranja opšteg pravnog akta JLS. Neusaglašenost takve odluke sa zakonom i podzakonskim aktom, stvara obavezu JLS za njenim usklađivanjem sa zakonskim i podzakonskim propisima. Imajući u vidu da je postupajući organ je u obavezi da primeni lokalni propis koji je na snazi, potrebno je u najkraćem roku inicirati postupak za usklađivanje lokalnog akta sa zakonom, kako ne bi došlo do povrede nekog prava stranke u postupku.
Ukoliko je pojedinačni akt, kojim se odlučuje o nekom pravu stranke, dakle, rešenje ili zaključak, donet na osnovu neusklađenog opsteg akta JLS, on može biti predmet ocene zakonitosti kroz ustavnu žalbu, kao što i sam lokalni propis može biti predmet normativne kontrole Ustavnog suda tj. postupka ocenjivanja ustavnosti i zakonitosti opšteg akta JLS, koji može inicirati fizičko ili pravno lice.
Investitor je podneo zahtev za dobijanje upotrebne dozvole. Dostavio je sve neophodne dokaze za dobijanje upotrebne dozvole, a u skladu sa članom 69. Zakona o planiranju i izgradnje rešio je imovinsko-pravne odnose osim za jednu parcelu nema dokaza o vlasništvu ili zakupu, već ima saglasnost. Radi se o parceli vlasnistva Republike Srbije, a korisnik je Železnica Srbije. Da li se saglasnost može prihvatiti kao validan dokument kako bi se izdala upotrebnu dozvola?
U skladu sa članom 69. stav 9. “Za izgradnju, dogradnju ili rekonstrukciju komunalne infrastrukture i linijskih infrastrukturnih i elektroenergetskih objekata, kao dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima na zemljištu, može se, umesto propisanih dokaza iz ovog člana i drugih dokaza propisanih ovim zakonom dostaviti i popis katastarskih parcela sa priloženim saglasnostima vlasnika, odnosno korisnika zemljišta”. U konkretnom slučaju bi validan dokaz o rešenim imovinskim odnosima bio saglasnost Železnica Srbije kao korisnika zemljišta čiji je vlasnik RS.
U istom stavu 9. se navodi i da "Kada se kao dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima na zemljištu prilaže ugovor o ustanovljavanju prava službenosti, ugovor o zakupu zemljišta ili saglasnost vlasnika ili korisnika zemljišta, odnosno rešenje o uspostavljanju prava službenosti eksproprijacijom ili pravnosnažno rešenje vanparničnog suda o uspostavljanju prava službenosti, organ nadležan za poslove državnog premera i katastra upisuje pravo svojine samo na objektu, a ugovor, odnosno saglasnost vlasnika, odnosno rešenje kojim je službenost uspostavljena, upisuje se u evidenciju katastra nepokretnosti”.
Osim navedenog, u skladu sa članom 69. stav 11. u slučaju da se predmentna parcela nalazi na zemljištu iznad podzemnih delova pomenutih objekata ili na zemljištu ispod nadzemnih elektroenergetskih vodova i elisa vetroturbina (što nije precizirano u pitanju), investitor ima pravo prolaza ispod ili preleta iznad zemljišta, uz obavezu sopstvenika, odnosno držaoca tog zemljišta da ne ometa izgradnju, održavanje i upotrebu tog objekta, a takođe se u tom slučaju, u skladu sa stavom 12. ovog člana, ne dostavlja se dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima u smislu stava 9. ovog člana, niti se formira građevinska parcela za predmetno zemljište, bez obzira na namenu zemljišta.
Ukoliko je zaposleni radio u Ministarstvu unutrašnjih poslova 5 godina, a zatim zasnovao radni odnos u organu JLS (komunalnoj miliciji), da li se pri utvrđivanju prava na isplatu jubilarne nagrade od strane poslodavca JLS računaju i godine rada u Ministarstvu unutrašnjih poslova kao državnom organu. Zaposleni je u policiji radio manje od 5 godina, a u komunalnoj miliciji radi od 04.11.2010. godine, nije mu isplaćena jubilarna nagrada za 10 godina rada, već ga uveravaju da ista treba da se isplati za 10 godina rada samo u JLS i to nakon 04.11.2020. godine. Da li je ista trebalo da bude isplaćena nakon 5 godina rada u JLS i onih 5 godina u državnom organu s obzirom da je Poseban kolektivni ugovor iz 2015 godine to definisao kao i sada?
Odredbe Aneksa Posebnog kolektivnog ugovora za državne organe, koji je stupio na snagu u junu 2015. godine, uređivale su prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa u organima pokrajinske autonomije i jedinicama lokalne samouprave i druga pitanja od značaja za zaposlene i poslodavca. U tom prvobitnom tekstu odrebe o jubilarnoj nagradi našle su se u članu 46(a) i glasile su:
Zaposleni ima pravo na jubilarnu novčanu nagradu u visini prosečne zarade bez poreza i doprinosa po zaposlenom u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike, s tim što se visina novčane nagrade uvećava za 25% pri svakom narednom ostvarivanju tog prava, tako da se isplaćuje:
1) za 10 godina rada u radnom odnosu - u visini prosečne zarade bez poreza i doprinosa;
2) Za 20 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 1) ovog člana uvećane za 25%;
3) Za 30 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 2) ovog člana uvećane za 25%;
4) Za 40 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 3) ovog člana uvećane za 25%.
Jubilarnom godinom rada smatra se godina u kojoj zaposleni navršava 10, 20, 30 i 40 godina rada provedenih u radnom odnosu kod poslodavca, bez obzira na to u kom organu pokrajinske autonomije i organu jedinice lokalne samouprave je zaposleni ostvarivao prava iz radnog odnosa.
U slučaju da je poslodavac preuzeo poslove i zaposlene od drugog poslodavca koji je prestao da postoji, kao uslov za ostvarivanje prava na jubilarnu nagradu računaju se i godine rada u radnom odnosu kod prethodnog poslodavca.
Jubilarna nagrada se isplaćuje po pravilu na dan autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave.
Izuzetno od stava 4. ovog člana, zaposlenima koji su stekli pravo na jubilarnu nagradu u 2015. godini do dana stupanja na snagu ovog ugovora, isplata jubilarne nagrade izvršiće se najkasnije do kraja 2015. godine.
Dakle, u ovom osnovnom tekstu jubilarna nagrada se priznavala za rad proveden u radnom odnosu kod poslodavca, bez obzira na to u kom organu pokrajinske autonomije i organu jedinice lokalne samouprave je zaposleni ostvarivao prava iz radnog odnosa.
Tek izmenama kolektivnog ugovora iz maja 2018. godine menja se član 46(a) tako da glasi:
Zaposleni ima pravo na jubilarnu novčanu nagradu u visini prosečne mesečne zarade bez poreza i doprinosa po zaposlenom u Republici Srbiji prema objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike, za poslednji mesec u prethodnoj kalendarskoj godini u odnosu na kalendarsku godinu u kojoj se jubilarna nagrada ostvaruje, s tim što se visina novčane nagrade uvećava za 25% pri svakom narednom ostvarivanju tog prava, tako da se isplaćuje:
1) za 10 godina rada u radnom odnosu - u visini prosečne mesečne zarade bez poreza i doprinosa;
2) za 20 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 1) ovog člana uvećane za 25%;
3) za 30 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 2) ovog člana uvećane za 25%;
4) za 35 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 3) ovog člana uvećane za 25%;
5) za 40 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 4) ovog člana uvećane za 25%.
Zaposleni ostvaruje pravo na jubilarnu nagradu za navršenih 10, 20, 30, 35 i 40 godina rada provedenih u radnom odnosu u državnom organu, organu autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, bez obzira na to u kom organu je zaposleni ostvarivao prava iz radnog odnosa.
U slučaju da je poslodavac preuzeo poslove i zaposlene od drugog poslodavca koji je prestao da postoji, kao uslov za ostvarivanje prava na jubilarnu nagradu računaju se i godine rada u radnom odnosu kod prethodnog poslodavca.
Jubilarna nagrada se isplaćuje po pravilu na dan autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave za zaposlene koji su to pravo stekli do tog dana, osim ako kolektivnim ugovorom kod poslodavca nije drugačije određeno.
Pravo iz stava 1. tačka 4) ovog člana ostvaruju svi zaposleni koji počev od 1. januara 2018. godine navršavaju 35 godina rada u radnom odnosu u skladu sa ovim članom.
Skoro isto rešenje zadržano je i u Posebnom kolektivnom ugovoru za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave iz maja 2019. godine.
Dakle, radni staž u državnom organu priznaje se tek od maja 2018. godine kod ostvarivanja prava na jubilarnu nagradu. Što u ovoj konkretnoj situaciji znači da bi sledeći osnov za isplatu jubilarne nagrade bio za 20 godina rada u 2025. godini, pod uslovom da budući kolektivni ugovor zadrži isto rešenje.
Kako je Posebnim kolektivnim ugovorom za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave („Sl. glasnik RS“, br.38/19) članom 17. tačka 1. alineja 3. predviđeno da se namešteniku koji je ostvario rezultate rada godišnji odmor uvećava za 3 radna dana, koji je način ocenjivanja, tj. koji je postupak za utvrđivanje ostvarenih rezultata rada?
Poseban kolektivni ugovor za zaposlene u JLS u članu 17. između ostalog kaže da rukovodilac u svrhu primene merila iz stava 1. tačka 1) ovog člana, prati rad nameštenika i u godišnjem izveštaju o njegovom radu koji donosi do kraja decembra tekuće godine za tu godinu utvrđuje da li je nameštenik ostvario rezultate rada.
S obzirom da sâm postupak praćenja rada nameštenika nije dalje propisan ovim ugovor, tako ni zakonom i podzakonskim aktima, mišljenja smo da je rukovodilac dužan da prati rad nameštenika u odnosu na opis poslova, plan rada organizacione jedinice, naloga koje nameštenik dobija i drugo što je u vezi sa njegovim radom.
Takođe, ni navedeni izveštaj ne zahteva posebnu formu, već se u njemu u slobodnoj formi narativno konstatuje sve u vezi sa radom nameštenika za tu godinu, sa navođenjem zaključka, odnosno da li je nameštenik ostvario rezultate rada ili nije.
Da li je i kako moguće da službenik na neodrećeno vreme primljen i rasporećen na radno mesto sa zvanjem: saradnik sa stečenim visokim obrazovanjem od 180 ESPB bodova, po stečenom visokom obrazovanju od 240 ESPB bodova (sam se doškolovao) bude rasporećen sa zvanjem mlaći savetnik, bez sticanja svojstva pripravnika sa tim stepenom obrazovanja.
Shodno članu 63. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave (“Sl. glasnik RS, broj 21/16, 113/17, 95/18, 119/17 - dr. zakon, 95/18 – dr. - zakon) u zvanju mlađeg savetnika obavljaju se složeni poslovi koji podrazumevaju primenu utvrđenih metoda rada, postupaka ili stručnih tehnika unutar precizno određenog okvira delovanja, uz redovan nadzor neposrednog rukovodioca i donošenje odluka na osnovu postojeće prakse ili opštih i pojedinačnih uputstava neposrednog rukovodioca. Poslovi zahtevaju sposobnost rešavanja manjih tehničkih ili proceduralnih problema.
Za rad na poslovima u zvanju mlađeg savetnika službenik mora da ima stečeno visoko obrazovanje na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB bodova, master akademskim studijama, master strukovnim studijama, specijalističkim akademskim studijama, specijalističkim strukovnim studijama, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine ili specijalističkim studijama na fakultetu i završen pripravnički staž ili najmanje pet godina provedenih u radnom odnosu kod poslodavca iz člana 1. st. 1. i 2. ovog zakona.
Dakle, shodno zakonskoj odredbi pripravnički staž može da se zameni sa najmanje pet godina provedenih u radnom odnosu kod poslodavca.
Članom 82. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave je previđeno da pri popunjavanju izvršilačkog radnog mesta prednost ima premeštaj službenika, sa napredovanjem ili bez njega.
Ako poslodavac odluči da radno mesto ne popuni premeštajem, sprovodi se interni konkurs.
Ako interni konkurs nije uspeo, radno mesto može da se popuni preuzimanjem službenika od drugog poslodavca iz člana 4. ovog zakona, odnosno iz državnog organa.
Ako se radno mesto ne popuni ni preuzimanjem službenika, obavezno se sprovodi javni konkurs.
Ako ni javni konkurs nije uspeo, radno mesto se ne popunjava, ali poslodavac može odlučiti da se sprovede novi javni konkurs.
Međutim, sve navedeno ne predstavlja dovoljan uslov.
Naime, članom 133e je propisano:
“Rukovodilac može da premesti, odnosno rasporedi na neposredno više izvršilačko radno mesto službenika kome je najmanje dva puta uzastopno određena ocena "ističe se", ako postoji slobodno radno mesto i službenik ispunjava uslove za rad na njemu.
Izuzetno, službenik koji je premešten na neposredno više izvršilačko radno mesto jer mu je dva puta uzastopno određena ocena "ističe se" može, i ako ne ispunjava uslove vezane za radno iskustvo u struci, da bude premešten na neposredno više radno mesto ako mu je opet određena ocena "ističe se".
Rukovodilac može da premesti na neposredno više izvršilačko radno mesto službenika kome je u periodu od pet godina uzastopno najmanje određena ocena "dobar".
Ocene na kojima je zasnovano jedno napredovanje ne uzimaju se u obzir za sledeće napredovanje.
Prekid u ocenjivanju usled odsutnosti sa rada službenika ne smatra se prekidom uzastopnosti iz st. 1-3. ovog člana”.
Dakle, napredovanje na neposredno više izvršilačko mesto je moguće samo ukoliko službenik kumulativno ispunjava uslove za rad u višem zvanju i uslove u pogledu napredovanja, shodno čl. 133e Zakona.
Da li zaposleni koji radu u školi kao seretar škole-diplomirani pravnik sa pola radnog vremena može da bude primljen na određeno vreme sa pola radnog vremena u Opštinsku upravu zbog povećanog obima posla?
Članom 70. Zakona o zaposlenima u AP i JLS predviđeno je da se radni odnos može zasnovati i za vreme čije trajanje je unapred određeno (radni odnos na određeno vreme):
1) radi zamene odsutnog zaposlenog do njegovog povratka;
2) zbog privremeno povećanog obima posla, koji postojeći broj zaposlenih ne može da izvrši, najduže na šest meseci u toku jedne kalendarske godine;
3) na radnim mestima u kabinetu izabranog lica u organu autonomne pokrajine, najduže dok traje dužnost tog izabranog lica;
4) na radnim mestima u kabinetu gradonačelnika grada Beograda, predsednika Skupštine grada Beograda, najduže dok traje dužnost tih lica;
5) na radnim mestima u kabinetu gradonačelnika, predsednika opštine ili predsednika gradske opštine, najduže dok traje dužnost tih izabranih lica (pomoćnici gradonačelnika, odnosno predsednika opštine kao i druga lica koja zasnivaju radni odnos na radnim mestima u kabinetu);
6) radi učešća u pripremi ili realizaciji određenog projekta, najduže do završetka projekta;
7) radi obuke pripravnika, za vreme trajanja pripravničkog staža;
8) radi zamene službenika koji je postavljen za vršioca dužnosti, dok traje njegova dužnost;
9) radi zamene službenika kome miruje radni odnos zbog obavljanja pripravničkog staža.
Radni odnos na određeno vreme zasniva se bez obaveze sprovođenja internog ili javnog konkursa, izuzev radnog odnosa na određeno vreme radi obuke pripravnika koji se zasniva nakon sprovedenog javnog konkursa, u skladu sa ovim zakonom i ako je potreba zapošljavanja prikazana u kadrovskom planu. Radni odnos na određeno vreme ne može da preraste u radni odnos na neodređeno vreme, izuzev pripravniku, kad položi državni stručni ispit.
Članom 71. istog zakona predviđeno je da radni odnos sa nepunim radnim vremenom može se zasnovati sa licem koje nije u radnom odnosu ili koje je u radnom odnosu sa nepunim radnim vremenom uz ispunjenje sledećih uslova:
1) da obim poslova ne zahteva angažovanje zaposlenog u toku punog radnog vremena;
2) da ukupno radno vreme lica ne prelazi puno radno vreme utvrđeno opštim propisima o radu.
Dakle, ukoliko je angažovanje tog lica u opštinskoj upravi na radnom mestu čiji obim poslove ne zahteva angažovanje zaposlenog u toku punog radnog vremena i ukupno radno vreme lica ne prelazi puno radno vreme utvrđeno opštim propisima o radu, nema prepreka da to lice bude primljeno u opštinsku upravu sa pola radnog vremena. Takođe, treba imati u vidu i ograničenje iz člana 70. stav 1 tačka 2) o dužini trajanja radnog odnosa na određeno vreme u slučaju privremeno povećanog obima posla.
Prilikom vađenja zdravstvene knjižice kao nezaposlenom licu, koliko je dozvoljeno imati ari zemljišta da ne bi išlo preko poljoprivrede?
Pravilnik o mesečnom iznosu prihoda kao cenzusu za sticanje svojstva osiguranog lica ("Sl. glasnik RS" br. 112/2006 i 5/2009) reguliše ovo pitanje, ali ne na nivou veličine zemljišnog poseda već na nivou prihoda koji se stiče sa tog poseda (katastarski prihod). Prihod po članu domaćinstva kao kriterijum se pojmovno i kriterijumski definiše Pravilnikom, a bliže utvrđenje iznosa za kalendarsku godinu vrši RFZO na osnovu statističkih podataka.
Na osnovu ovako utvrđenih kriterijuma i cenzusa, mesno nadležna filijala RFZO, na zahtev nezaposlenog lica ocenjuje ispunjenost uslova za sticanje svojstva osiguranika na teret budžeta RS ili na teret samog osiguranika po osnovu prihoda od poljoprivrede.
Ocena ispunjenosti uslova zavisi od više faktora, od statusa poljoprivrednika, gazdinstva ili samo poseda do visine katastarskih prihoda i poreske osnovice što su kategorije koje procenjuje poreska uprava odnosno nadležna uprava (sekretarijat) javnih prihoda za odgovarajuće područje na kome je mesto prebivališta i/ili mesto gde se nepokretna imovina nalazi.
Iskustvo u obradi ovakvih predmeta pokazuje da je najčešća granica veličine poseda za sticanje prava osiguranika na teret budžeta 0,5 hektara, odnosno 50 ari, odnosno 500 kvadratnih metara obradivog poljoprivrednog zemljišta u vlasništvu podnosioca zahteva.
Naravno da katastarski prihod na obradivom zemljištu nije isti u zavisnosti od kategorije zemljišta, pa ovo pravilo ne treba shvatiti kao isključivo, jer bi, da je to tako ovakav cenzus bio unet u Pravilnik. Uz navedeno bitna je i činjenica da li nezaposleno lice živi na posedu čiji je vlasnik, kao i da li neko od članova porodičnog domaćinstva ima registrovano poljoprivredno gazdinstvo na adresi prebivališta nezaposlenog lica. Naravno i eventualni prihodi od imovine, tipa zakupi i sl.
Pravilnik na interaktivan način gleda na postupak utvrđivanja prihoda člana porodičnog domaćinstva i podnosioca zahteva, a odgovor je dat pod pretpostavkom da je u pitanju situacija kada je podnosilac zahteva vlasnik obradivog poljoprivrednog zemljišta.
Radi se o zaposlenom koji pet godina ima zvanje viši referent, a plata obračunava po nižem koeficijentu odnosno prima lični dohodak kao mlađi referent? U rešenju/ugovoru o radu piše da će plata biti obračunavana na taj način sve do stupanja na snagu Zakona o platama. Kako prevazici taj problem?
Što se tiče utvrđivanja plate zaposlenih u JLS, do početka primene Zakona o platama službenika i nameštenika u organima autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, nastavljaju da se primenjuju postojeći propisi, odnosno Zakon o platama u državnim organima i javnim službama i Uredba o koeficijentima za obračun i isplatu plata imenovanih i postavljenih lica i zaposlenih u državnim organima. Visina koeficijenta i dodatnih koeficijenata, kao i uvećanja koeficijenata, koji su utvrđeni navedenom uredbom, korespondira sa složenošću i odgovornošću poslova koji se obavljaju u odgovarajućim zvanjima.
S tim u vezi, do izmene u visini osnovnog koeficijenta koji se vezuju za zvanje službenika, kao i dodatnog koeficijenta koji se vezuje takođe za zvanje, može doći ukoliko službenik bude raspoređen, odnosno premešten na radno mesto na kome se poslovi obavljaju u drugom zvanju koje podrazumeva drugačiju složenost i odgovornost poslova.