Питања и одговори

Што се тиче дела вашег питања које се односи на проблем да ли ЈЛС у Програм привремених објеката може да уврсти и јавне површине које се налазе у обухвату државног пута без сагласности управљача пута, мишљење Стручне службе СКГО је да је ипак неопходно прибавити сагласност управљача државног пута – ЈП Путеви Србије. Приликом захтева за добијање сагласности важно је да напоменете и проверите са ЈП Путеви Србији каква је судбина прихода од коришћења јавне површине из разлога јер се може десити да вам дају сагласност, а да касније потражују приход, односно да захтевају да се накнада за коришћење јавне површине уплаћује на њихов рачун.

Такође, указујемо и на одредбе Закона о накнадама за коришћење јавних добара, пре свега на члан 240. овог закона који предвиђа да се утврђивање накнаде за коришћење јавне површине врши према површини простора, односно средства за оглашавање или према техничко-употребним карактеристикама објекта, односно врсти средства за оглашавање, сразмерно одобреном времену коришћења, утврђеног дозволом надлежног органа јединице локалне самоуправе, а у случају коришћења јавне површине на начин прописан чланом 236. овог закона, без дозволе надлежног органа, накнада се утврђује према подацима из акта надлежне инспекције о површини простора, односно средства за оглашавање или према техничко-употребним карактеристикама објекта, односно врсти средства за оглашавање и времену коришћења. Према наведеном, надлежни орган ЈЛС који издаје одобрење за коришћење јавне површине, односно надлежна инспекција, достављају локалној пореској администрацији податке за утврђивање накнаде.

Сходно члану 40. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе („Службени гласник РС“, бр. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021 и 92/2023) службеник је дужан да о свом додатном раду обавести послодавца. Службеник може, уз писмену сагласност послодавца, ван радног времена да ради за другог послодавца ако додатни рад није забрањен посебним законом или другим прописом, ако не ствара могућност сукоба интереса или не утиче на непристрасност рада службеника. Послодавац води евиденцију о додатном раду и сагласностима из става 2. овог члана.

Даље се у члану 41. истог закона каже да сагласност за додатни рад службеника даје послодавац. Сагласност послодавца није потребна за додатни научноистраживачки рад, објављивање ауторских дела и рад у културно-уметничким, хуманитарним, спортским и сличним удружењима, али је службеник дужан да о додатном раду обавести руководиоца, односно орган надлежан за постављење наредног дана од дана почетка обављања додатног рада. Послодавац о давању писане сагласности из става 1. овог члана одлучује у року од три дана од дана достављања захтева службеника за добијање сагласности. Послодавац може забранити рад из става 2. овог члана ако се њиме онемогућава или отежава рад службеника, штети угледу послодавца, односно ствара могућност сукоба интереса или утиче на непристрасност рада службеника. О давању сагласности за додатни рад службеника на положају и забрани додатног рада одлучује орган надлежан за његово постављење у року од 10 дана од дана достављања захтева службеника.

С обзиром да у овом конкретном случају ангажовање комуналног инспектора као предавача у ауто школи не ствара могућност сукоба интереса или да утиче на непристрасан рад службеника, сматрамо да не постоје ограничења да се одобри овај додатни рад службеника.

Члан 5. Закона о стратешкој процени утицаја на животну средину („Сл. гласник РС“ бр. 94/2024) утврђује предмет стратешке процене утицаја, односно, планове и програме за које се обавезно врши стратешка процена утицаја на животну средину.

Чланом 5. ст. 1. тачка 4) Закона о стратешкој процени утицаја утврђено је да се „Стратешка процена врши обавезно за планове и програме када постоји могућност да њихова примена изазове значајне негативне последице по животну средину, и то за… планове и програме који се припремају за мрежну енергију којима се успоставља оквир за одобравање стратешких енергетских пројеката у складу са Уговором о оснивању Енергетске заједнице…“

У члану 3. Закона о стратешкој процени утицаја утврђено је да је мрежна енергија део тржишта Енергетске заједнице у области производње, дистрибуције, снабдевања и преноса електричне енергије, гаса и нафте у складу са Уговором о оснивању Енергетске заједнице.

Закон о енергетици („Сл. гласник РС“ бр. 145/2014, 95/2018, 40/2021, 35/2023, 62/2023 и 94/2024) у члану 37а утврђује који то пројекти могу бити стратешки енергетски пројекти, као и то да Влада ближе прописује услове и начин промовисања неког пројекта у стратешки пројекат. У документу „Полазне основе за израду Нацрта закона о изменама и допунама Закон о енергетици“ који је изложен на увид јавности у оквиру јавне расправе о изменама и допунама Закона о енергетици 2024. године, Министарство рударства и енергетике упућује на Уредбу о утврђивању Програма остваривања Стратегије развоја енергетике Републике Србије до 2025. године са пројекцијама до 2030. године за период од 2017. до 2023. године („Сл. гласник РС“ бр. 104/2017) као на документ којим је дефинисан појам „стратешки енергетски пројекат“. Уредба дефинише: основне појмове у вези са стратешким енергетским пројектима, категорије стратешких енергетских пројеката, критеријуме за утврђивање и радну групу за стратешке енергетске пројекте.

Као стратешки енергетски пројекти могу се сматрати и они пројекти које је Енергетска заједница препознала као пројекте од интереса за Енергетску заједницу (ПЕЦИ – пројецт оф Energy Community интерест) или као пројекте од заједничког интереса (ПМИ – пројецт оф мутуал интерест), иако се у документима Енергетске заједнице не користи израз „стратешки енергетски пројекти“. ПЕЦИ и ПМИ пројекте утврђује Енергетска заједница кроз процедуру селекције и листу изабраних пројеката објављује. Ови пројекти односе се на развој енергетске инфраструктуре у складу са Уредбом о транс-европским мрежама (ТЕН-Е Регулатион 2022/869/ЕУ) која је постала саставни део Уговора о оснивању Енергетске заједнице одлуком Министарског савета Д/2023/02/МЦ-ЕнЦ од 14. децембра 2023.

У том смислу израз „оквир за одобравање стратешких енергетских пројеката“ могао би значити да одређени план или програм поставља основе за одобравање и спровођење пројеката који су препознати као стратешки пројекти у складу са чл. 37а Закона о енергетици, или/и ПЕЦИ или ПМИ пројекти Енергетске заједнице. Са друге стране, Закон о процени утицаја на животну средину („Сл. гласник РС“, бр. 94/2024), у чл. 4. ст. 4. утврђује да су предмет процене утицаја и стратешки енергетски пројекти који су одређени као стратешки сагласно прописима којима се уређује област енергетике.

Да би се донела одлука о томе да ли је за одређени план или прогам који обухвата пројекте мрежне енергије (производња, дистрибуција, снабдевање и пренос електричне енергије, гаса и нафте) потребно спровести поступак стратешке процене утицаја на животну средину није довољно само утврдити да ли је тај пројекат препознат као „стратешки енергетски пројекат“. Такође је потребно, у складу са законом, утврдити да ли су испуњени сви услови за спровођење стратешке процене утицаја на животну средину конкретног плана или програма.

У складу са Законом стратешка процена утицаја се спроводи уколико су кумулативно испуњени следећи услови:

1. одређени план или програм припрема надлежни републички, покрајински или орган локалне самоуправе и план или програм се усваја у редовној законом уређеној процедури пред надлежним органима;

2. одређени план или програм поставља оквир за одобравање пројеката за које се може захтевати процена утицаја на животну средину (планови и програми из чл. 5. ст. 1. тачка 1).

План детаљне регулације је плански документ урбанистичког планирања. У том смислу обухваћен је чланом 5. Закона о стратешкој процени утицаја на животну средину, односно представља план за који се, у складу са законом спроводи стратешка процена утицаја.

Потребно је да буде испуњен и други услов а то је да овај план поставља оквир за одобравање пројеката за које се може захтевати процена утицаја на животну средину, у складу са Законом о процени утицаја на животну средину („Сл. гласник РС“ бр. 94/2024).

Из информација које су достављене не може се закључити да ли план детаљне регулације предметне соларне електране поставља оквир за одобравање пројеката за које се може захтевати процена утицаја на животну средину, односно, да ли конкретни пројекат изградње соларних електрана може бити предмет процене утицаја на животну средину.

Закон о стратешкој процени утицаја предвиђа могућност да се за планове и програме из члана 5. ст. 2. донесе одлука да се не спроводи поступак стратешке процене. Овај поступак спроводи се у складу са процедуром утврђеном чл. 10. Закона о стратешкој процени утицаја. Планови и програми из члана 5. ст. 2. јесу они планови и програми:

1. којима је предвиђено коришћење мањих површина на локалном нивоу;

2. или у случају мањих измена планова и програма из става 1. овог члана;

3. као и планови и програми који нису наведени у ставу 1. овог члана којима се успоставља оквир за одобравање будућих пројеката а за које се утврди да постоји могућност настанка значајних утицаја на животну средину.

Да би надлежни орган утврдио да је оправдано да се за план или програм обухваћен чл. 5. ст. 1. Закона о стратешкој процени утицаја не спроводи поступак стратешке процене утицаја, потребно је да спроведе поступак одлучивања и да прибави сагласност органа надлежног за заштиту животне средине и мишљење других заинтересованих органа и организација, у складу са процедуром утврђеном чл. 10 Закона о стратешкој процени утицаја.

Законом није јасно утврђено шта значе изрази „мање површине на локалном нивоу“ или „мање измене планова и програма“, те је орган надлежан за припрему плана или програм дужан да то сам утврди. Приликом одлучивања потребно је пажљиво водити рачуна о критеријумима који су релевантни за утврђивање да ли се ради о мањим површинама или мањим изменама. Неки план или програм може имати мали обухват у смислу броја парцела али те парцеле могу бити велике површине или имати неке друге карактеристике на које треба обратити пажњу (на пример, парцела је мале површине али се налази у заштићеном природном добру или заштићеној околини непокретног културног добра, зони санитарне заштите и сл). Такође, измена плана може бити мала у квантитативном смислу (мења се само једна реченица или један урбанистички параметар) али по свом утицају може бити веома значајна.

Закон о стратешкој процени утицаја на животну средину предвиђа могућност доношења одлуке о томе да да се не спроводи поступак стратешке процене само у случају планова и програма из члана 5. став 2. Закона, док се за планове и програме из члана 5. став 1, тачка 1, обавезно спроводи стратешка процена утицаја.

Напомена: Одлуком Министарског савета Енергетске заједнице (Д/2016/13/МЦ-ЕнЦ) од 14. октобра 2016. године Директива 2001/42/ЕЦ о стратешкој процени утицаја планова и програма на животну средину постала је саставни део Уговора о оснивању енергетске заједнице. У складу са Одлуком Министарског савета државе чланице Енергетске заједнице имале су обавезу да своје национално законодавство ускладе са Директивом 2001/42/ЕЦ до 1. јануара 2018. године и да обезбеде примену одредби Директиве од 31. марта 2018. године.

Одговор на навдено питање је искључиво стручно мишљење Стручне службе СКГО и као такво га не треба сматрати обавезујућим или аутентичним тумачењем прописа, јер СКГО није надлежна за то. Уколико је потребо званично тумачење одређених прописа, препоручујемо да се за мишљење обратите министарству у чијој надлежности су наведени закони.

У смислу Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе („Службени гласник РС“, бр. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021 и 92/2023) функционер је изабрано, именовано, односно постављено лице (осим службеника на положају) у органима аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе, односно у органима градске општине, као и у службама и организацијама које они оснивају према посебном пропису. Службеник је запослено лице које професионално обавља стручне послове из надлежности аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе или са њима повезаних општих правних послова, информатичких, материјално-финансијских, рачуноводствених и административних послова. Службеник је запослено лице на извршилачком радном месту као и на радном месту службеника на положају.

Чланом 12. став 1. истог закона предвиђено је да даном избора, именовања, односно постављења, функционеру мирују права и обавезе које се стичу на раду и по основу рада код послодавца код кога је био у радном односу до избора, именовања, односно постављења на функцију.

Како службеник на положају – начелник управе - не улази у круг функционера, тако нема право на мировање радног односа код послодавца код кога је био у радном односу до постављења на положај.

Да, за свако ново запошљавање код корисника јавних средстава је потребна сагласност комисије, сходно члану 27к Закона о буџетском систему („Сл. гласник РС“, бр. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013 - испр., 108/2013, 142/2014, 68/2015 - др. закон, 103/2015, 99/2016, 113/2017, 95/2018, 31/2019, 72/2019, 149/2020, 118/2021, 138/2022, 118/2021 - др. закон, 92/2023 и 94/2024). На примену овог правила није од значаја што се ради о преузимању, с обзиром да за орган у који се преузима се то сматра новим запошљавањем.

Чланом 70. Закона о раду ("Сл. гласник РС", бр. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - одлука УС, 113/2017 и 95/2018 - аутентично тумачење) предвиђено је да запослени има право на годишњи одмор у складу са овим законом. Запослени стиче право на коришћење годишњег одмора у календарској години после месец дана непрекидног рада од дана заснивања радног односа код послодавца. Под непрекидним радом сматра се и време привремене спречености за рад у смислу прописа о здравственом осигурању и одсуства са рада уз накнаду зараде. Запослени не може да се одрекне права на годишњи одмор, нити му се то право може ускратити или заменити новчаном накнадом, осим у случају престанка радног односа у складу са овим законом.

Чланом 73. истог закона се даље каже да се годишњи одмор користи једнократно или у два или више делова, у складу са овим законом. Ако запослени користи годишњи одмор у деловима, први део користи у трајању од најмање две радне недеље непрекидно у току календарске године, а остатак најкасније до 30. јуна наредне године. Запослени има право да годишњи одмор користи у два дела, осим ако се са послодавцем споразуме да годишњи одмор користи у више делова. Запослени који није у целини или делимично искористио годишњи одмор у календарској години због одсутности са рада ради коришћења породиљског одсуства, одсуства са рада ради неге детета и посебне неге детета - има право да тај одмор искористи до 30. јуна наредне године.

С обзиром да се у овом конкретном случају ради о пропусту послодавца да донесе решење о годишњем одмору запосленог, Стручна служба СКГО сматра да би било исправно поступити у циљу остваривања права запосленог на годишњи одмор и накнадно донети решење о годишњем одмору за 2024. годину. Свакако, препоручујемо да се по овом питању обратите Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања у чијој је надлежности давање мишљења на примену прописа о раду.

Чланом 133е. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе предвиђено је да руководилац може да премести, односно распореди на непосредно више извршилачко радно место службеника коме је најмање два пута узастопно одређена оцена "истиче се", ако постоји слободно радно место и службеник испуњава услове за рад на њему. Изузетно, службеник који је премештен на непосредно више извршилачко радно место јер му је два пута узастопно одређена оцена "истиче се" може, и ако не испуњава услове везане за радно искуство у струци, да буде премештен на непосредно више радно место ако му је опет одређена оцена "истиче се". Руководилац може да премести на непосредно више извршилачко радно место службеника коме је у периоду од пет година узастопно најмање одређена оцена "добар". Оцене на којима је засновано једно напредовање не узимају се у обзир за следеће напредовање. Прекид у оцењивању услед одсутности са рада службеника не сматра се прекидом узастопности из ст. 1-3. овог члана.

Дакле, ставом 2. наведеног члана Закона о запосленима у АП и ЈЛС дата је могућност да након напредовања службеника на непосредно више извршилачко радно место, руководилац га поново премести на непосредно више радно место (радно место у непосредно вишем звању од онога на коме службеник ради) ако му је опет одређена оцена "истиче се". На пример, службеник који је радио на радном месту у звању млађи саветник напредује на радно место у звању саветник (као последица два пута узастопно одређене оцене "истиче се") и након тога опет буде оцењен оценом “истиче се”, тада га руководилац може преместити на радно место у звању самостални саветник иако не испуњава услове у погледу радног искуства у струци.

Закон о озакоњењу објеката („Сл. гласник РС“, бр. 96/2015, 83/2018, 81/2020 - одлука УС и 1/2023 - одлука УС) је изричито прописао који објекти и под којим условима могу бити предмет озакоњења, као и који орган води рачуна о испуњености законом пописаних услова за покретање и спровођење поступка озакоњења.

Поступак озакоњења, како је то пописано одредбама члана 6. и 23. овог закона, може бити покренут:

1. за објекат за који је поднет захтев за легализацију у складу са раније важећим законом којим је била уређена легализација објеката, до 29. јануара 2014. године и који је видљив на сателитском снимку територије Републике Србије из 2015. године, тако што се захтеви и пријаве за легализацију објеката поднети до 29. јануара 2014. године, сматрају захтевима у смислу овог закона,
2. за објекат за који је поднет захтев у складу са Законом о посебним условима за упис права својине на објектима изграђеним без грађевинске дозволе ("Службени гласник РС", бр. 25/13, 145/14 и 96/15), за који поступак није правноснажно окончан,
3. за објекат за који није поднет захтев за легализацију у складу са раније важећим законом којим је била уређена легализација објеката, а који је видљив на сателитском снимку територије Републике Србије из 2015. године, за који је надлежни грађевински инспектор донео решење о рушењу, у складу са одредбама Закона о озакоњењу објеката ("Службени гласник РС", број 96/15),
4. за објекат за који надлежни грађевински инспектор није донео решење о рушењу, а видљив је на сателитском снимку из 2015. године, тако што орган надлежан за послове државног премера и катастра достави обавештење о видљивости објекта на сателитском снимку органу надлежном за вођење поступка озакоњења, у складу са одредбама овог закона.

Закон о озакоњењу објеката не само да је у сваком ставу којим је прописао који објекти могу бити предмет озакоњења, нагласио да мора бити видљив на сателитском снимку територије Републике Србије из 2015. године, већ је у члану 6. став 5. поново изричито навео да је провера видљивости на сателитском снимку обавезна за све објекте који су предмет озакоњења у складу са овим законом, а потом у члану 9. прописао да испуњење услова прописаних у чл. 3, 5, 6. и 8. овог закона представља услов за наставак поступка озакоњења.

Проверу постојања објеката на сателитском снимку спроводи орган надлежан за послове озакоњења објеката.

Чланом 35. став 2. Закона о озакоњењу објеката прописано је да надлежни орган у поступку озакоњења користи и евиденцију објеката који нису уписани у катастар непокретности у циљу вођења графичке базе објеката у поступку озакоњења, вршења надзора и плаћања реализације радова и учествује у одржавању те евиденције.

Уколико орган надлежан за послове озакоњења не може да утврди видљивост објекта услед високе вегетације, облака, сенки, може тражити од органа надлежног за послове државног премера и катастра издавање обавештења о видљивости објекта на сателитском снимку и у зависност од добијеног одговора донети одлуку о даљем току поступка озакоњења, али Закон о озакоњењу објеката није прописао да се у поступку озакоњења, чињеница постојања објекта, осим увидом у сателитски снимак територије Републике Србије из 2015. године и евиденцију објеката, може доказати на друге начине.

Чланом 43. став 1. тачка 2. Закона о озакоњењу прописано је да ће се новчаном казном од 50.000 до 150.000 динара казнити за прекршај одговорно лице у надлежном органу управе ако изда решење о озакоњењу супротно овом закону.

Законом о озакоњењу објеката („Сл. гласник РС“, бр. 96/2015, 83/2018, 81/2020 – одлука УС, 1/2023 – одлука УС и 62/2023) дефинисано је да је, у смислу овог закона, предмет озакоњења објекат који је завршен у грађевинском смислу, који је, према одредбама члана 1, изграђен без грађевинске дозволе, односно одобрења за изградњу.

Чланом 4. став 3. Закона о озакоњењу објеката прописано је да је, изузетно од става 2. овог члана, предмет озакоњења и објекат изграђен на основу грађевинске дозволе, односно одобрења за изградњу и потврђеног главног пројекта, на ком је приликом извођења радова одступено од издате грађевинске дозволе, односно одобрења за изградњу и потврђеног главног пројекта, а за који није могуће издати решење о измени решења о грађевинској дозволи, у складу са одредбама закона којим се уређује изградња објеката.

Чланом 33. став 1. Закона о озакоњењу објеката прописано је да се за све објекте у поступку озакоњења плаћа такса за озакоњење, пре издавања решења о озакоњењу.

Чланом 46. став 9. овог закона прописано је да лица која су у поступку легализације објеката или у редовном поступку издавања грађевинске дозволе закључила уговоре о плаћању накнаде, односно доприноса за уређивање грађевинског земљишта у складу са одредбама тада важећих закона, настављају са плаћањем до коначне исплате, у складу са одредбама закљученог уговора.

Чланом 46. став 10. овог закона прописано је да се за објекте из става 9. овог члана, на којима је приликом извођења радова одступено од издате грађевинске дозволе, односно одобрења за изградњу и потврђеног главног пројекта, у поступку озакоњења плаћа такса у складу са овим законом само за површину дела објекта која представља разлику између одобрене и одступељене површине.

На основу цитираних одредаба закона произилази да се одредбе члана 46. став 6. Закона о озакоњењу објеката могу применити само у оним ситуацијама када је објекат који је предмет озакоњења исти објекат за који је у поступку легализације објеката или у редовном поступку издавања грађевинске дозволе закључен уговор о плаћању накнаде, односно доприноса за уређивање грађевинског земљишта, у складу са одредбама тада важећих закона. Из података који су достављени не може се поуздано утврдити да се ради о таквом случају.

Закон о озакоњењу објеката („Сл. гласник РС“, бр. 96/2015, 83/2018, 81/2020 - одлука УС и 1/2023 - одлука УС) је изричито прописао који објекти и под којим условима могу бити предмет озакоњења, као и који орган води рачуна о испуњености законом пописаних услова за покретање и спровођење поступка озакоњења.

Поступак озакоњења, како је то пописано одредбама члана 6. и 23. овог закона, може бити покренут:

1. за објекат за који је поднет захтев за легализацију у складу са раније важећим законом којим је била уређена легализација објеката, до 29. јануара 2014. године и који је видљив на сателитском снимку територије Републике Србије из 2015. године, тако што се захтеви и пријаве за легализацију објеката поднети до 29. јануара 2014. године, сматрају захтевима у смислу овог закона,
2. за објекат за који је поднет захтев у складу са Законом о посебним условима за упис права својине на објектима изграђеним без грађевинске дозволе ("Службени гласник РС", бр. 25/13, 145/14 и 96/15), за који поступак није правноснажно окончан,
3. за објекат за који није поднет захтев за легализацију у складу са раније важећим законом којим је била уређена легализација објеката, а који је видљив на сателитском снимку територије Републике Србије из 2015. године, за који је надлежни грађевински инспектор донео решење о рушењу, у складу са одредбама Закона о озакоњењу објеката ("Службени гласник РС", број 96/15),
4. за објекат за који надлежни грађевински инспектор није донео решење о рушењу, а видљив је на сателитском снимку из 2015. године, тако што орган надлежан за послове државног премера и катастра достави обавештење о видљивости објекта на сателитском снимку органу надлежном за вођење поступка озакоњења, у складу са одредбама овог закона.

Закон о озакоњењу објеката не само да је у сваком ставу којим је прописао који објекти могу бити предмет озакоњења, нагласио да мора бити видљив на сателитском снимку територије Републике Србије из 2015. године, већ је у члану 6. став 5. поново изричито навео да је провера видљивости на сателитском снимку обавезна за све објекте који су предмет озакоњења у складу са овим законом, а потом у члану 9. прописао да испуњење услова прописаних у чл. 3, 5, 6. и 8. овог закона представља услов за наставак поступка озакоњења.

Проверу постојања објеката на сателитском снимку спроводи орган надлежан за послове озакоњења објеката.

Чланом 35. став 2. Закона о озакоњењу објеката прописано је да надлежни орган у поступку озакоњења користи и евиденцију објеката који нису уписани у катастар непокретности у циљу вођења графичке базе објеката у поступку озакоњења, вршења надзора и плаћања реализације радова и учествује у одржавању те евиденције.

Уколико орган надлежан за послове озакоњења не може да утврди видљивост објекта услед високе вегетације, облака, сенки, може тражити од органа надлежног за послове државног премера и катастра издавање обавештења о видљивости објекта на сателитском снимку и у зависност од добијеног одговора донети одлуку о даљем току поступка озакоњења, али Закон о озакоњењу објеката није прописао да се у поступку озакоњења, чињеница постојања објекта, осим увидом у сателитски снимак територије Републике Србије из 2015. године и евиденцију објеката, може доказати на друге начине.

Чланом 43. став 1. тачка 2. Закона о озакоњењу прописано је да ће се новчаном казном од 50.000 до 150.000 динара казнити за прекршај одговорно лице у надлежном органу управе ако изда решење о озакоњењу супротно овом закону.

Приликом израде новог Правилника о ближим упутствима за утврђивање права на индивидуални образовни план, његову примену и вредновање („Сл. гласник РС“, бр. 74/2018), чланови Радне групе за израду предлога Правилника су се сагласили да за децу предшколског узраста није потребно правити посебан (индивидуализован) план васпитно-образовног рада, јер то није у духу нових Основа програма предшколског васитања и образовања – Године узлета (Правилник о основама програма предшколског васпитања и образовања ("Сл. гласник РС - Просветни гласник", бр. 16/2018).

У складу са наведеним, формулисан је члан . Правилника којим се уређује садржај ИОП-а који гласи: “ИОП је посебан акт установе којим се планира додатна подршка у образовању и васпитању детета, ученика, односно одраслог ако мере индивидуализације нису довеле до остваривања добробити детета, односно остваривања исхода образовања и васпитања или до задовољавања образовних потреба ученика са изузетним способностима. ИОП садржи: 1) податке о детету, ученику односно одраслом и податке о тиму за додатну подршку (Образац 1); 2) педагошки профил детета, ученика, односно одраслог (Образац 2); 3) план мера индивидуализације (Образац 3); 4) персонализовани програм наставе и учења (Образац 4); 5) податке о праћењу и вредновању ИОП-а (Образац 5); 6) сагласност родитеља (Образац 6). ИОП може да садржи и: 1) план транзиције - план подршке детету и ученику при укључивању у образовање, при преласку на други ниво образовања или при преласку у другу образовну установу; (Образац 7); 2) план превенције раног напуштања образовања за децу и ученике у ризику од раног напуштања школе (Образац 8). Персонализовани програм наставе и учења из става 2. тачка 4) овог члана доноси се за област у оквиру наставног предмета, један наставни предмет, групу наставних предмета или све наставне предмете за разред који ученик, односно одрасли похађа, као и за vannastavne активности. За ученика са изузетним способностима школа доноси прилагођен и обогаћен ИОП, сходно ставу 1. овог члана. Садржај ИОП-а који се остварује у школи дат је на Обрасцу 1, Обрасцу 2, Обрасцу 3, Обрасцу 4, Обрасцу 5, Обрасцу 6, Обрасцу 7 и Обрасцу 8. Садржај ИОП-а који се остварује у предшколској установи дат је на Обрасцу 1, Обрасцу 2, Обрасцу 3, Обрасцу 5, Обрасцу 6 и Обрасцу 7. Образац 1, Образац 2, Образац 3, Образац 4, Образац 5, Образац 6, Образац 7 и Образац 8 одштампани су уз овај правилник и чине његов саставни део. Један примерак ИОП-а се доставља родитељу и члановима тима. Појединачни обрасци се, по потреби, достављају свим лицима која су задужена за реализацију у ИОП-у.”

Из наведеног следи да се индивидуални план који се доноси у предшколској установи, а то је увек ИОП1, састоји од наведене групе образаца (није само један образац). Друга важна ствар је да је потребно поштовати читав процес доношења ИОП-а, на начин прописан правилником, тј. да се након израде “иницијалног” педагошког профила детета и доношења и примене плана мера индивидуализације (образац 3), евалуације ефеката ових мера и након обавештавања родитеља и прибављене сагласности родитеља приступа изради ИОП-а. То подразумева израду потпунијег педагошког профила детета и детаљнију, обогаћену новим садржајима, бољу операционализацију свих елемената који су наведени у Обрасцу 3, као и сагласност родитеља (Образац 6), а касније и податке о евалуацији ИОП-а (Образац бр. 5). Да би овако ревидиран документ постао званични акт предшколске установе, потребно је да на иницијативу тима за додатну подршку, Тим за инклузивно образовање предложи Педагошком колегијуму установе, а овај орган да донесе одлуку о усваљању ИОП-а.

Закон о општем управном поступку у чл. 92. ст. 5. предвиђа могућност да орган решењем одбацује захтев којим је покренут поступак уколико се у истој управно ствари већ води управни или судски поступак или је о њој правноснажно одлучено решењем којим је странци признато право или наложена нека обавеза.

Уколико је реч о идентичном захтеву странке о којој је другостепени орган донео решење којим је потврдио првостепену одлуку, а истекао је рок за подношења тужбе, захтев који се тиче истог правног питања и који је заснован на истим чињеницима може се одбацити.

Уколико рок за подношења судског поступка није истекао, предлог је да се странка поучи о могућности покретања ове врсте поступка.