Питања и одговори
На овој страници СКГО објављује одговоре Стручне службе СКГО на питања која из локалних управа добија у вези са функционисањем локалне самоуправе у различитим областима и са применом надлежности и послова градова и општина.
У питању је лице које је држављанин Републике Аустрије и дошло је у службу ЛПА да пријави непокретности коју поседује на територији општине. Како је оно нерезидентно лице, на који начин се спроводи поступак доделе ПИБ-а поменутом лицу? Поменуто лице има пуномоћника на територији општине.
Додељивање ПИБ-а нерезидентном физичком лицу врши се ангажовањем пореског пуномоћника, у складу са чланом 14. став 2. ZPPPA. Поступак се спроводи у Пореској управи – Канцеларији за нерезиденте која врши регистрацију и издавање пореског идентификационог броја за нерезидентне пореске обвезнике. Канцеларија се налази у Београду, Филијала Савски венац, ул. Зелени венац бр. 16 на првом спрату.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
У поступку канцеларијске контроле ради се обрачун пореза пет година уназад. Да ли се "рачуна" од 2013. године или од 2014. године? Која година изградње/последње реконструкције треба да се стави у записник?
Застарелост се рачуна у складу са одредбама ZPPPA.
Релативни рок застарелости је пет година и ако је прва радња пореског органа у циљу утврђивања пореза за пореског обвезника предузета у 2018. години (позив и сл.), онда се утврђује обавеза од 2013. године (под условом да је пореска обавеза за тог обвезника настала раније или у тој години).
У случају да је позив пореском обвезнику за подношење пореске пријаве уручен у 2017. години, онда има право да се утврди обавеза и за 2012. годину јер је прекид застарелости извршен том радњом у 2017. години (застарелост за утврђивање обавезе за 2012. годину почиње да тече од 1.1.2013. године и тече до 31.12.2017. године. Позивом у 2017. је прекинута застарелост и почиње да тече изнова, па у том смислу у 2018. години може да се утврди и обавеза за 2012. годину (ако је постојао предмет опорезивања у тој години).
Година изградње или последње реконструкције се утврђује у сваком конкретном случају, на основу расположивих доказа.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Порески обвезник (физичко лице) није поднело пореску пријаву за непокретност на којој има опорезива права, што је био разлог да се уради канцеларијска контрола у 2014. години и том приликом, утврђено је задужење и за претходне године (5 година уназад), тј. 2009, 2010, 2011 ,2012 и 2013. годину. Да ли порески обвезник сада има право на отпис утврђеног задужења за 2009, 2010, 2011 и 2012. годину по основу застарелости, с обзиром на то да је задужење за ове године утврђено тек 2014. године и доспело за плаћање у 2014. години? Такође, какав је став о томе да ли Обавештење о стању дуга које је уредно достављено пореском обвезнику прекида рок застарелости?
Према члану 114. ZPPPA право пореског органа на наплату пореза и споредних пореских давања застарева за пет година од дана када је застарелост почела да тече. Застарелост права на наплату пореза и споредних пореских давања почиње да тече од првог дана наредне године од године у којој је обавеза пореског дужника доспела за плаћање.
Сама законска одредба каже да се код утврђивања права за застарелост на наплату не гледа година за коју је утврђена обавеза, већ година у којиј је обавеза доспела за плаћање, без обзира да ли се задужење односи на ту годину или на претходне године. То значи да се за све обавезе које су доспеле за плаћање у 2014. години (без обзира што се обавеза односи на раније године), застарелост рачуна почев од 2015. године.
Што се тиче издатог обавештења о стању дуга, то се може сматрати радњом пореског органа предузетом против пореског обвезника у циљу наплате дуга. Члан 114д. ZPPPA предвиђа да се застарелост прекида сваком радњом пореског органа предузетом против пореског дужника у циљу наплате пореза и споредних пореских давања.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Да ли је по закону дозвољено једним решењем поништити или укинути више решења или може само једно? Да ли се мора отварати црвени предмет за свако појединачно решење које се поништава или укида?
Решава се по појединачном решењу, без обзира на поднети захтев, и у том смислу се мора донети толико решења код понављања поступка колико има претходно донетих коначних решења. Не може се једним решењем поништити или укинути више решења. За свако донето коначно решење у поступку се појединачно одлучује и у том смислу се доноси појединачно решење којим се решава о правима и обавезама пореског обвезника.
Из тог разлога се и мора уплатити и такса за сваки појединачни предмет, односно свако коначно решење против кога се улаже ванредни правни лек - понављање поступка.
Дакле, не може се уплатити једна такса за више коначних решења против којих је уложено ванредно правно средство, без обзира што је обвезник доставио један захтев и не може се једним решењем поништити или укинути више решења.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Ако странка поднесе предлог за понављање поступка и тражи да се сторнирају решења пореза на имовину за више година уназад, да ли плаћа таксу од 2540,00 динара за сваку годину или само једну таксу за захтев без обзира на који период тражи сторнирање решења?
Понављање поступка има значај ванредног правног средства у управном поступку, јер се може тражити, односно остварити тек по наступању коначности решења. Ово ванредно правно средство прописано је одредбама чл.176-182. Закона о општем управном поступку. За понављање поступка није препрека ако је решење постало и правноснажно. Надлежност за решавање припада органу који је донео коначно решење.
По понављању поступка, надлежни орган може оставити на снази коначно решење или донети ново решење којим се, с обзиром на околности случаја, коначно решење поништава или укида.
Према наведеном, захтев за понављање поступка подноси се на коначно решење у управном (пореском) поступку којим је решена појединачна порескоправна ситуација, па сагласно томе с обзиром да орган решава по појединачном решењу требало би да се такса плати по поднетом захтеву за понављање поступка, по сваком коначном решењу против кога се подноси захтев за понављање поступка.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Како поступати када се уоче неправилности у пореској пријави PPI-1 (није исправно попуњена или није математички тачна)? До сада су правним лицима слати закључци, али је новом изменом брисан члан 120. ZPPPA.
Нове одредбе ZPPPA које се односе на пореску контролу примењиваће се од 1. јануара 2019. године, што је прописано у члану 94. став 2. Закона о изменама и допунама ZPPPA (то су одредбе које не улазе у пречишћен текст закона). У том смислу су и даље на снази одредбе старог члана 120. ZPPPA.
У вези организације ЛПА и систематизовања радних места, треба иницирати код руководства да се радна места ускладе са потребама посла и законским одредбама.
Од 1. јануара 2019. године, пореске пријаве за порез на имовину правних лица PPI-1 ће се примати електронским путем, што значи да ће се замена утврђене пореске обавезе по евидентираним пореским пријавама моћи кориговати само кроз поступак пореске контроле, што захтева радно место пореског инспектора, како би ЛПА могла да псотупа по ZPPPA, а који је основни процесни закон који се примењује у раду.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Да ли се након уписа залоге у регистар покретних ствари мора приступити продаји истих, или не? Још није оглашавана продаја за непокретности и јако добар је одазив за плаћање већ након уписа забележбе у катастар. Да ли је непходно да се приступа продаји или може да се намири када је сам обвезник прода?
Поступак принудне наплате из покретних ствари уређен је одредбама чл.99-105. ZPPPA. Правни ефекти залоге у члану 88. ZPPPA уређују да када се у поступку установљавања залоге из члана 87. став 1. тачка 1) и 2), дакле из покретних ствари и непокретности, пореском обвезнику није дозвољено да располаже предметима принудне наплате на којима је залога, односно хипотека установљена.
Такође, у решењу за установљавање залоге на покретним ставрима у принудној наплати мора да се посебном тачком у изреци решења пореском обвезнику јасно стави до знања да му није дозвољено да располаже покретним стварима којима се установљава заложно право.
Истовремено, одредбе члана 175. ZPPPA уређују поступање према пореским обвезницима који угрожавају наплату. Узимајући у обзир да се ради о пореским кривичним делима за које нисмо надлежни, а у питању је угрожавање наплате, обавеза је да дописом обавестимо Пореску управу, Пореску полицију и приложимо расположиве доказе у сврху вођења даљег поступка.
Дакле, порески обвезник може да плати обавезу по основу које је установљено заложно право на покретној ствари све до момента продаје те покретне ставри од стране надлежног пореског органа. У том случају се у року од 2 (два) дана од дана намирења пореске обавезе подноси захтев за брисање залоге.
Порески обвезник не може сам да изврши продају и отуђи покретну ствар на којој је установљено заложно право од стране надлежног пореског органа.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Добијено је обавештење од акционарског друштва чији је план реорганизације усвојен и који измирује своје обавезе по плану. Да је донета Одлука о смањењу основног капитала поништавањем сопствених акција уз примену одредаба о заштити поверилаца, као повериоци за потраживања која су настала пре 04.05 могли би тражити од друштва обезбеђење тих потраживања. Како поступити у наведеној ситуацији односно која средства обезбеђења тражити?
Законом о привредним друштвима у чл. 314-324. дате су одредбе о смањењу основног капитала.
Заштита поверилаца уређена је чл. 319-321.
Такође, треба имати у виду и да привредно друштво своје обавезе намирује на начин како је то уређено планом реорганизације о чему вероватно постоји и правоснажно решење о усвајању плана реорганизације.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Обзиром да је изменама ZPPPA укинута канцеларијска контрола, да ли постоје обрасци захтева за достављање информација од значаја за опорезивање и записника пореске (канцеларијске) контроле без присуства странке "код рачунања пореза пет година уназад"? Да ли се контрола врши искључиво изласком на лице места (теренска контрола) и састављањем записника о утврђеним чињеницама?
Одредбе Закона о изменама и допунама Закона о пореском поступку и пореској администрацији примењују се од 1. јануара 2019 године, што је уређено чланом 94. овог закона о изменама. Значи, до краја 2018. године ЛПА наставља да ради као о до сада, односно води поступке канцеларијске Иитеренске контроле и примењује све обрасце које већ користите.
За 2019. годину благовремено ће бити припремљени нови обрасци и дати свим ЛПА додатна упутства и објашњења за поступање по новим одредбама које се примењују од 1. јануара 2019.
Једино што сада треба да се уради је да у обрасцима аката у којима се позивате на ZPPPA, додате број Сл. гласника 30/18.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
У члану 2. став 1. тачка 2) одређено је да се порез плаћа на право закупа стана или стамбене зграде конституисане у корист физичких лица, у складу са законом којим је уређено становање, односно социјално становање односно законом којим су уређене избеглице, за период дужи од једне године или на неодређено време. У пракси постоје случајеви када су уговори о закупу на краћи период од једне године, али се истеком рока закупа закључује нови уговор са наредним даном тако да фактички нема прекида и закуп траје преко годину дана, односно више година. Такође, у пракси постоје случајеви да се уговори на краћи рок од годину дана продужавају након неког времена (са прекидом до 2-3 месеца), али да фактички лица користе станове у много дужем времену од годину дана. Да ли у овим случајевима треба задуживати за порез на имовину?
У случајевима када се уговори (који су на период краћи од годину дана) више пута продужавају без прекида, може сматрати да је порески обвезник закупац стана, с обзиром да је у том случају право закупа конституисано у корист закупца за период дужи од једне године.
Међутим, када постоји прекид од, како наводите, два до три месеца, тада се не може сматрати да је право закупа конституисано на период дужи од једне године, већ у том случају, за време прекида то лице има државину непостерности у јавној својини без правног основа И за тај период то лице јесте порески обвезник по члану 2. став 1. тачка 7. Закона о порезима на имовину.
Напомињемо да је у пракси сигурно доста компликовано пратити све то, али строго формално гледано то би било тако.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Шта да се одговори Комисији за прибављање непокретности, с обзиром на то да тражи да се изврши процена тржишне вредности пољопривредног земљишта?
Поступак утврђивања, контроле и наплате изворних јавних прихода у ЛПА прописан је Законом о пореском поступку и пореској администрацији.
Порез на имовину који администрирају локалне пореске администрације уређен је Законом о порезима на имовину, при чему овим законом није прописано да локалне пореске администрације утврђују нити процењују тржишне вредности непокретности (па и землјишта), нити њом располажу.
Порез на имовину утврђује локална пореска администрација, за имовину која је предмет опорезивања. Када је право, коришћење или државина пољопривредног землјишта предмет опорезивања, пореску основицу не чини тржишна вредност, већ вредност одговарајуће врсте землјишта која се утврђује у складу са Законом о порезима на имовину, при чему висина пореске основице, односно вредности землјишта зависи од тога да ли је обвезник физичко или правно лице и да ли је јединица локалне самоуправе објавила прописана акта у складу са Законом о порезима на имовину.
ЛПА у поступку утврђивања тог пореза не утврђују тржишну вредност, већ вредност непокретности која чини пореску основицу у складу са Законом о порезима на имовину и нема надлежност да врше процену тржишне вредности непокретности.
Актом о утврђивању просечне цене квадратног метра одговарајућих непокретности по зонама за утврђивање пореза на имовину, донетим од стране јединице локалне самоуправе у складу са Законом о порезима на имовину, утврђују се просечне цене м2 пољопривредног землјишта по зонама. Применом (множењем) елемената корисне (укупне) површине пољопривредног землјишта и просечне цене квадратног метра пољопривредног землјишта у зони у којој се оно налази, добија се вредност пољопривредног землјишта за одређене категорије обвезника пореза на имовину, која се користи за сврху утврђивања пореске основице.
Битно је истаћи да се овако добијена вредност пољопривредног землјишта (добијена множењем површине и просечне цене у зони) не може сматрати процењеном тржишном вредношћу предметног пољопривредног землјишта јер просечна цена квадратног метра пољопривредног землјишта у одговарајућој зони не узима у обзир појединачне карактеристике предметног землјишта, нити тржишне услове по којима се то землјиште може прометовати, већ се за сва землјишта исте површине у истој зони утврђује иста вредност землјишта, применом одредаба Закона о порезима на имовину.
У пракси се може десити и да ЈЛС не одреди зоне на својој територији или да њен надлежни орган у прописаном року не утврди просечне цене квадратног метра грађевинског землјишта у зони. У тим случајевима Закон о порезима на имовину прописује да се пореска основица утврђује на друкчије начине (не чини је вредност добијена применом корисне површине и просечне цене – јер она није утврђена).
Процена тржишне вредности непокретности представлја пројекцију цена и вредности која је заснована на текућим тржишним условима са задатком проценителја да се дође до оптималне тржишне вредности.
Министарство финансија - Пореска управа код утврђивања пореза на пренос апсолутних права утврђује пореску основицу у висини тржишне вредности непокретности.
Међутим, надлежност локалне пореске администрације за процену тржишне вредности непокретности није прописана Законом о пореском поступку и пореској администрацији. Наиме одредбама члана 2а. прописано да се овај Закон примењује и на изворне јавне приходе ЈЛС које те јединице утврђују, контролишу и наплаћују у јавноправном односу, као и на споредна пореска давања по том основу, осим права и обавеза које се, између осталог, односе и на процену пореске основице методом парификације и методом унакрсне процене.
У складу са наведеним, не постоји законски основ да запослени у ЛПА врше процену тржишне вредности пољопривредног земљишта, сем у склучају да је у ЛПА систематизовано радно место за процену тржишне вредности непокретности, које као један од услова радног места има и лиценцу проценитеља, односно решење Министарства правде о именовању за судског вештака.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Да ли се основица за резервоар за воду правног лица чија је претежна делатност 1610-Резање и обрада дрвета исказује по просечној цени или књиговодственој?
Пореска основица за правна лица ни за једну врсту непокретности не одређује се према претежној шифри делатности пореског обвезника, већ према фактичкој намени објекта.
Правно лице опредељује претежну шифру делатности, при чему може обављати и све друге делатности према класификацији, али то није од утицаја на утврђивање пореске основице за одређену непокретност, већ начин утврђивања пореске основице зависи од саме намене објекта.
Уколико је резервоар за воду подземни објекат, његова пореска основица је књиговодствена вредност у скалду са чланом 7. став 8. Закона о порезима на имовину.
Уколико је резервоар за воду изнад површине земље, треба порверити да ли се може сврстати у неки од објеката из члана 7. Став 4. Закона о порезима на имовину и опорезовати по књиговодственој вредности. Резервоар за воду највероватније не постоји сам ради себе, већ је у функцији производње.
У сваком случају, ако се резервоар за воду по својој намени може сврстати у објекте из члана 7. став 4 или члана 7. став 8, пореска основица је књиговодствена вредност на последњи дан претходне пословне године.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.