Питања и одговори

Поводом овог случаја,  обавеза је да се прокњижи пореска пријава која је формално и математички исправна. То што сте је на порталу гео Србија проврено и утврђено да је земљиште мање од 10 ари и да није предмет опорезивања, фактички значи да су предузете радње које претходе поступку пореске контроле. На основу тог податка, може се позвати порески обвезник у поступак пореске контроле како би се утврдиле све чињенице од значаја за постојање пореске обавезе за предметно земљиште. Може се десити да је та парцела део земљишта које представља физичку целину већу од 10 ари, при чему је само обвезник поднео посебан подприлог за тај део земљишта. У сваком случају у поступку пореске контроле могу се разјаснити све чињенице.

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.

Ако није утврђена просечна цена шумског земљишта у најопремљенијој зони у том случају  треба користити књиговодствену вредност земљишта у пословним књигама пореског обвезника на дан 31.12.2018. године, у смислу члана 7а. став 6. Закона о порезима на имовину.

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.

Пореска пријава која пролази математичку и формалну валидацију треба да буде прокњижена. То што је утврђено да пореска пријава не садржи подприлог за земљиште може да буде само предмет пореске контроле и евентуалног утврђивања неправилности.

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.

У случају да је у подприлогу унета погрешна врста непокретности, то се сматра суштинском,а не формалном или математичком грешком коју валидација може да утврди. Потребно је да или телефоном обавестите обвезника да сам поднесе измењену пореску пријаву и тако исправи своју грешку или да у поступку пореске контроле утврдите тачне чињенице и врсту непокретности.

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.

Податак о зони треба да буде тачан, али у овом случају то не утиче на висину пореза на имовину и неће никада утицати јер је школа буџетски корисник и има пореско ослобођење. У овој ситуацији, препорука је да се позову телефоном или да им се пошаље мејл и да се том приликом обавесте о уоченој грешци, како би следеће године у пореску пријаву унели тачан податак.

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.

Према Закону о финансирању локалне самоуправе локалне комуналне таксе могу се уводити за истицање фирме на пословном простору.

Према члану 15а. овог закона, правна лица која су према закону којим се уређује рачуноводство разврстана у велика, средња и мала правна лица, у смислу закона којим се уређује рачуноводство и предузетници, а обављају делатности банкарства, осигурања имовине и лица, производње и трговине нафтом и дериватима нафте, производње и трговине на велико дуванским производима, производње цемента, поштанских, мобилних и телефонских услуга, електропривреде, казина, коцкарница, кладионица, бинго сала и пружања коцкарских услуга и ноћних барова и дискотека, фирмарину плаћају на годишњем нивоу највише до десет просечних зарада.

Чланом 16. закона прописано је да је фирма, у смислу овог закона, сваки истакнути назив или име које упућује на то да правно или физичко лице обавља одређену делатност. Ако се на једном пословном објекту налази више истакнутих фирми истог обвезника, такса се плаћа само за једну фирму. За сваку фирму истакнуту ван пословног објекта плаћа се такса за сваку истакнуту фирму.

Члан 17. закона прописује да јединица локалне самоуправе може утврдити локалне комуналне таксе у различитој висини зависно од врсте делатности, површине и техничко-употребних карактеристика објеката, величине правног лица у смислу закона којим се уређује рачуноводство и по деловима територије, односно у зонама у којима се налазе објекти, предмети или врше услуге за које се плаћају таксе.

Члан 18. закона прописује да се актом скупштине јединице локалне самоуправе, којим се уводи локална комунална такса, утврђују обвезници, висина, олакшице, рокови и начин плаћања локалне комуналне таксе.

Да би задужили обвезника фирмарином, а по основу обављања делатности трговина нафтом, није довољно да се поседују аналитичке картице НИС-а, рачуни и евиденције, већ да је пре свега Одлуком о локалним комуналним таксама прописано да се такса плаћа на основу делатности коју обвезник фактички обавља, без обзира на претежну делатност. Затим, потребно је да постоји доказ да је обвезник истакао назив или име које упућује на то да обавља делатност на предметном пословном простору или да обвезник поднесе пријаву у којој то наводи. Дакле, да би фирмарина била утврђена мора да постоји правни основ у одлуци јединице локалне самоуправе, али и доказ да је назив правног лица фактички истакнут на пословном простору који користи.

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.

Одредбама члана 4. Закона о порезима на имовину дефинисан је појам пореског обвезника. Обвезник пореза на имовину је правно и физичко лице (које води, односно које не води пословне књиге), које је на непокретности на територији Републике Србије ималац права, корисник или држалац, у складу са чланом 2. став 1. Закона о порезима на имовину.

Обвезницима који воде пословне књиге у смислу опорезивања порезом на имовину, годишњи порез на имовину утврђује се самоопорезивањем на обрасцу пореске пријаве PPI-1 до 31.03. сваке следеће пореске године са утврђеним порезом за ту годину, и то су:

1. правна лица која воде пословне књиге у складу са прописима Републике Србије;
2. нерезидентна правна лица – за непокретности за које пореску обавезу испуњава огранак тог лица
3. предузетник који води пословне књиге – за имовину коју је евидентирао у својим пословним књигама, осим предузетника који порез на доходак грађана плаћа на паушално утврђен приход;
4. друго лице које води пословне књиге у складу са прописима Републике Србије, осим предузетника који води пословне књиге у односу на имовину која није евидентирана у његовим пословним књигама.

Обвезником који води пословне књиге сматра се, рецимо и:

• физичко лице које обавља промет добара или пружање услуга у Србији, па је по том основу обвезник ПДВ и обвезник пореза на приходе од самосталне делатности (предузетник) и води пословне књиге у складу са прописима у Републици Србији - за непокретности које су евидентиране у његовим пословним књигама;
• физичко лице које остварује проходе од пољопривреде и шумарства, односно приходе од продаје пољопривредних и шумарских производа, које је обвезник ПДВ, предузетник је и дужан је да води пословне књиге - за непокретности које су евидентиране у његовим пословним књигама;
• физичко лице које остварује проходе од пољопривреде и шумарства, односно приходе од продаје пољопривредних и шумарских производа, које је нослиац породичног пољопривредног газдинства уписаноог у регистар, које се определило да има својство предузетника па води пословне књиге - за непокретности које су евидентиране у његовим пословним књигама.

С друге стране физичко лице које остварује приход од пољопривреде а нема статус предузетника, нема ни обавезу да води пословне књиге, па стога нема ни обавезу самоопорезивања за непокретности за које је обвезник пореза на имовину.

Обвезници пореза на имовину који не воде пословне књиге, подносе пореску пријаву за утврђивање пореза на имовину на обрасцу PPI-2, а порез на имовину утврђује решењем надлежни орган јединице локалне самоуправе на чијој територији се налази непокретност за коју се утврђује порез, и то су:

• физичко лице који остварује приходе од самосталне делатности у складу са законом којим се уређује опорезивање дохотка грађана који порез на доходак грађана на приходе од самосталне делатности плаћа на паушално утврђен приход;
• друго лице које не води пословне књиге у складу са прописима Републике Србије;
• предузетник који води пословне књиге за имовину која није евидентирана у његовим пословним књигама.

Према наведеном, пре свега потребно је да се утврди да ли порески обвезник (предузетник) води пословне книиге у скаду са прописима Републике Србије (при чему није паушално опорезован), а затим и да ли су предметне непокретности евидентиране у његовим пословним књигама. У том случају, порез се утврђује самоопорезивањем, утврђивањем пореза на имовину на обрасцу PPI-1.

Постоји и могућност да порески обвезник (предузетник) води пословне књиге, а непокретност није евидентирао у својим пословним књигама, у ком случају подноси пореску пријаву на обрасцу PPI-2, за сваку непокретност појединачно.

Дакле, врста пореске пријаве за порез на имовину физичког лица које има регистровану делатност и који је предузетник (а није паушалац), зависи од тога да ли је имовина евидентирана у пословним књигама предузетника.

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.

Приликом опредељивања средства обезбеђења наплате дугованог пореза у поступку одлагања дугованог пореза од дужника се захтева средство обезбеђења наплате из кога се најефикасније може наплатити дуговани порез за случај да се дужник не придржава рокова из решења/споразума о одлагању плаћања дугованог пореза.

Уколико се од обвезника не може обезбедити ефикасно средство обезбеђења наплате, односно ако предложена средства обезбеђења, као ни доступна средства обезбеђења нису ефикасна, доноси се решење где се у образложењу решења наводе разлози због којих се расположива средства не прихватају као средство обезбеђења наплате. Против решења којим се не прихвата расположиво средство обезбеђења наплате порески обвезник може изјавити жалбу другостепеном органу.

Уколико се дуговани порез обвезбеђује хипотеком на непокретности пореског обвезника, осим процене тржишне вредности предметне непокретности у поступку одлучивања о кавалитету предложеног средства обезбеђења потребно је да порески обвезник достави и препис Листа непокретности, при чему се у теретном „Г“ листу налазе уписани терети на тој непокретности.

Веома је важно за ефикасност наплате да потраживање буде обезбеђено хипотеком првог реда, јер уколико није тако приликом продаје предметне непокретности пре свега морају се намирити потраживања повериоца који су уписани пре вас. У том случају приликом одлучивања мора се сагледати однос између процењене тржишне вредности непокретности и већ уписаних потраживања, односно да ли ћете након намирења повериоца који су уписани пре вас моћи да наплатите и ваше потраживање.

Уколико се већ спроводи „извршење“ на предметној непокретности претпоставка је да је већ неко од поверилаца уписао заложно право.

Захтев за упис извршне вансудске хипотеке на непокретности а сагласно одредбама чл. 14,15. Закона о хипотеци, врше повериоци.

Примена одредбе члана 74. ZPPPA став 3. када се дуговани порез обезбеђује средствима из става 2.  тачка 1), 2) и 4) овог члана средства обезбеђења не могу бити мања од 120% висине дугованог пореза чија се наплата обезбеђује, се различито тумачи од стране јавних бележника код којих се оверава заложна изјава. Дакле, процењена тржишна вредност непокретности и покретних стари које се дају за обезбеђење плаћања не може бити мања од 120%, а заложно право се уписује у висини дугованог пореза.

У члану 88. ZPPPA „правни ефекти залоге“ уређено је да после достављања решења из члана 87. став 1. тачке 1) и 2) овог закона, пореском обвезнику није дозвољено да располаже предметима принудне наплате на којима је залога, односно хипотека установљена.

Уколико порески обвеузник ипак отуђи предметну непокретност скрећемо пажњу и на одредбе члана 175. ZPPPA које уређују поступање према пореским обвезницима који угрожавају наплату. Узимајући у обзир да се ради о пореским кривичним делима у питању је угрожавање наплате, обавеза је да се дописом обавести Пореска управа, Пореска полиција и да се приложе расположиви докази у сврху вођења даљег поступка.

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.

Сада је републичка административна такса 470,00 динара. Од 1. јула 2018. године промењен је износ републичке административне таксе за жалбу са 460,00 на 470,00 динара, тако да је потребно да се промене износи за таксирање жалбе у упутству о правном средству у текстовима свих решења која се доносе, док је републичка административна такса за одлучивање по ванредном правном леку о коме одлучује Министарство финансија као другостепени порески орган који је донео коначно решење,  повећана са 2.670,00 динара на 2.700,00 динара, такође почев од 1. јула 2018. године.

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.

У складу са Уредбом о категоријама регистратурског материјала с роковима чувања, уверења би требало да се чувају 2 године, решења о повраћају и прекњижавању 5 година, решења о исправци грешке 5 година, а решења о утврђивању пореза трајно.

Уредба о категоријама регистратурског материјала с роковима цувања.пдф 

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.

Чланом 12. став 1. тачка 6) Закона о порезима на имовину прописано је пореско ослобођење за пољопривредно и шумско земљиште које се поново приводи намени – пет година рачунајући од почетка привођења намени. Овде се мисли на земљиште које није било уређено и није се користило за пољопривредну производњу нити је било шума (шикаре и сл.).

Што се тиче доказа којим се доказује право на пореско ослобођење, истичемо да је ZPPPA прописано да обвезник сноси доказе за оставривање права на пореско ослобођење И у том смислу сматрамо да те доказе свакако обвезник мора доставити.То може бити увид у орто фото снимак из различитих година, изјава са два сведока (мада то може бити и злоупотребљено), документација којом се доказује да је обвезник извршио улагања у привођење земљишта намени, доказ да је обвезник пореза на доходак од пољопривреде за то земљиште од одређеног датума и сл.

У сваком случају, у пракси је врло тешко доказати право на пореско ослобођење по овом основу, тако да треба водити рачуна да обвезници не почну то да користе без достављања квалитетних доказа.

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.

Чланом 74. став 6. ZPPPA уређено је да се од пореског обвезника не захтева испуњење услова које је прописала Влада Републике Србије Уредбом о ближим условима за одлагање плаћања пореског дуга, као и давање средства обезбеђења наплате. Према члану 73. став 3. ZPPPA дуговани порез основу свих јавних прихода које наплаћује Пореска управа, на дан подношења захтева за одлагање његовог плаћања износи: 

• за правно лице и предузетника - до 1.500.000 динара
• за физичко лице - до 200.000 динара.

Како је наведеним чланом прописан услов да дуговани порез који се одлаже мора бити мањи од наведених износа на дан подношења захтева, и то по свим уплатним рачунима, да би се обвезнику одобрило одлагање без средства обезбеђења и испуњења услова из Уредбе о ближим условима за одлагање плаћања пореског дуга, нема законског основа да обвезник подноси одвојене захтеве по уплатним рачунима како би на тај начин добио више одлагања без средства обезбеђења.

У погледу одредбе члана 73. ZPPPA која говори о томе да Пореска управа може на образложени захтев пореског обвезника, у целости или делимично одложити плаћање дугованог пореза под одговарајућим условима које прописује Влада својом Уредбом, наведене одредбе се односе само на одлагање уз испуњење прописаних услова (средство обезбеђења су услови из Уредбе), а не и на одлагање које се може одобрити без средства ослобођења и услова из Уредбе, јер је ту изричито прописано да дуг мора бити мањи од прописаног износа на свим уплатним рачунима (нпр. ако обвезник дугује 100 милиона динара и испуњава услове из Уредбе, а може дати средство обезбеђења за део дуга, тада му се тај део дуга може одложити, што свакако не значи да на остатку дуга не треба покушати све мере редовне и принудне наплате).

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.