Питања и одговори
На овој страници СКГО објављује одговоре Стручне службе СКГО на питања која из локалних управа добија у вези са функционисањем локалне самоуправе у различитим областима и са применом надлежности и послова градова и општина.
Када се странка обрати захтевом за отпис дуга по основу задужења без правног основа, а да при том није доставила измењену пријаву нити је у законски прописаном року уложила жалбу (нпр. у питању је задужење продавца без правног основа након продаје непокретности – земљишта), да ли у том случају може да се отпише задужење и измени решење новим решењем и ако је претходно решење правоснажно? Да ли се могу мењати правоснажна решења или не и за године уназад по захтеву и отписивати задужења ако је поседовано грађевинско земљиште коришћено у пољопривредне сврхе?
После жалбе, као редовног правног средства у управном поступку, Законом о општем управном поступку су уређени и посебни случајеви уклањања и мењања решења.
Понављање поступка има значај ванредног правног средства у управном поступку, јер се може тражити, односно остварити тек по наступању коначности решења. Дакле, на понављање поступка није од утицаја да ли је порески обвезник уложио жалбу на предметно решење, већ чињеница да је решење постало коначно у пореском поступку (да се против њега не може више поднети жалба). За понављање поступка није препрека ако је решење постало и правоснажно.
Понављање поступка уређено је чл.176-182. Закона о општем управном поступку. Орган који је донео коначно решење може да понови поступак по службеној дужности. Понављање поступка може да захтева и странка. Сазнање за нове чињенице које су постојале у време одлучивања о појединачној управној ствари (у време доношења решења о утврђивању обавезе), а које нису узете у разматрање, може да доведе до друкчијег решења из којих разлога се спроводи понављање поступка.
По понављању поступка надлежни орган за понављање поступка доноси решење којим се с обзиром на околности коначно решење може поништити или укинути. Такође, поништавањем решења уклањају се све правне последице које је решење произвело (што значи да се у пореском рачуноводатву сторнирају све утврђене обавезе и последице неосновано утврђених обавеза), а укидањем решења не уклањају се правне последице које је решење већ произвело, већ се онемогућава да решење даље производи правне последице (нема дејство уназад).
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Шта треба да се уради у вези доношења одлука о утврђивању цена, с обзиром на то да до краја новембра треба да се донесу одлуке а није било измене Закона о порезима на имовину по коме треба да се донесу одлуке. Да ли да се припремају одлуке и упућују Скупштини ЈЛС на усвајање?
Рок за доношење и објављивање аката за потребе утврђивања пореза на имовину за 2019. гидну, за које су према Закону о порезима на имовину надлежне ЈЛС, је 30. новембар 2018. године.
Радна верзија Закона о изменама и допунама Закона о порезима на имовину, је била објављена на интернет страници Министарства финансија , ради достављања примедби и сугестија. Очекује се Нацрта закона који ће бити упићен у поступак усвајања. Независно од тога, ЈЛС треба да припреме и донесу акте за потребе утврђивања пореза на имовину. Ако евентуалне измене и допуне Закона услове потребу да се ти акти измене или допуне, та питања ће свакако бити уређена прелазним одредбама са роковима за њихову реализацију.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Да ли службеници ЛПА имају право и под којим условима могу вршити унутрашње премеравање стамбеног простора? Да ли је потребна наредба суда у складу са Законом о инспекцијском надзору?
Чињенице у пореском поступку утврђују се на основу доказа. Шта се може искористити као доказ у пореском поступку уређено је чланом 43. Закона о пореском поступку и пореској administrraciji. Увиђај се обавља када је за утврђивање или разјашњење чињеница од значаја за опорезивање потребно непосредно опажање службеног лица. (члан 49. ZPPPA). Улазак у стан, ако порески обвезник не дозвољава улазак или друге просторије може се извршити само уз решење суда којим се дозвољава да се за обављање одређених радњи уђу у стан или друге просторије (члан 89. ZPPPA). Такође, можете сагласно одредбама члана 159б. затражити податке који су вам потребни код утврђивања изворних јавниох прихода од других државних органа и организација којима располажу вршећи послове из своје надлежности (нпр. чистоћа, грејање …)
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
ЛПА је годишњим решењем утврдила порез на имовину за 2017. на право коришћења дела грађевинског земљишта физичком лицу које је на то решење, преко свог пуномоћника - адвоката, уложило жалбу, након чега је другостепени орган поништио првостепено решење и вратио предмет на поновни поступак због тога што нису утврђене одлучне чињенице. Првостепени орган је у поновном поступку спровео испитни поступак, ангажовао вештака грађевинске струке да да свој налаз и мишљење и утврдио другачије чињенично стање од првобитног. Адвокат је на налаз поднео приговор после кога је донет допунски налаз. Да ли је потребно надокнадити трошкове које је захтевао адвокат - за састављање жалбе у износу од 33.000 динара,т рошкове за уплату таксе на жалбу у износу од 440,00 динара и трошкове за подношење приговора на налаз вештака од стране адвоката у износу од 25.500 динара?
У пореском поступку о трошковима поступка одлучује се у складу са одредбама члана 84.- 89. Закона о општем управном поступку ( у даљем тексту: ЗУП), с обзиром на то да Закон о пореском поступку и пореској администрацији као посебан закон нема одредбе о поступању када је реч о трошковима поступка.
Приликом одлучивања о трошковима поступка, треба нарочито да имамо у виду следеће:
Чланом 87. ЗУП-а регулисано је одлучивање о трошковима поступка, тако да:
- странка може да захтева накнаду трошкова до окончања поступка;
- о трошковима поступка одлучује се решењем о управној ствари;
- ако другостепени орган сам реши управну ствар, он одлучује и о трошковима првостепеног и другостепеног поступка.
Захтев за надокнаду трошкова за састављање жалбе поднет у самој жалби, такав захтев је благовремен, а уколико је поднет након достављања другостепеног решења, он је неблаговремен.
У вези са одлучивањем о наведеном, указујемо на члан 51. ZPPPA, којим је прописано да:
„У пореском поступку терет доказа сноси:
1) Пореска управа - за чињенице на којима се заснива постојање пореске обавезе;
2) порески обвезник - за чињенице од утицаја на смањење или укидање пореза.“
Такође, указујемо на члан 46. ЗУП-а, у коме је наведено да:
„Странка која је потпуно пословно способна може сама да предузима радње у поступку (процесна способност).“
Чланом 47. ЗУП-а је прописано да:
„Странку која није процесно способна заступа законски заступник.
Правно лице предузима радње у поступку преко законског заступника или овлашћеног представника који је одређен општим актом правног лица.
Орган као странка у поступку предузима радње преко овлашћеног представника, организација која није правно лице преко лица које је одређено њеним актом, а насеље, група лица и друге странке које нису правна лица – преко лица које овласте, ако друкчије није прописано.
Орган пази по службеној дужности у току целог поступка да ли је странка заступана сагласно закону.“
Чланом 49. ЗУП-а је прописано да:
„Странка или законски заступник странке може да овласти пуномоћника да је заступа у поступку, изузев да даје изјаве које само странка може дати. Постојање пуномоћника не спречава странку да сама предузима радње у поступку.“
На основу тога, ангажовање адвоката за састављање жалбе је пословна одлука странке односно законског заступника странке.
Према члану 87. став 2. ЗУП-а:
„о трошковима поступка одлучује се решењем о управној ствари“;
У складу са тим, о трошковима поступка заступања странке у поступку по жалби одлучује се решењем које се доноси по жалби (то је другостепено решење или првостепено решење по жалби); уколико жалбу прослеђујете другостепеном органу, потребно је да дате своје изјашњење о основаности захтева за надокнаду трошкова у одговору првостепеног органа на жалбу и у записнику о учешћу странке у поступку по жалби; уколико о жалби одлучујете у првостепеном поступку, потребно је да тим решењем одлучите и о захтеву за надокнаду трошкова заступања странке.
Уколико се тражи надокнада трошкова у поступку који се покреће захтевом странке (застарелост, одлагање плаћања, прекњижавање, престанак обавезе...), о таквом захтеву треба одлучити у складу са чланом 85.став 3 ЗУПа, у коме је наведено да „када је првостепени покренут захтевом странке, она сноси трошкове поступка“.
Приликом одлучивања о захтеву за надокнаду трошкова треба да имате у виду напред наведено, а нарочито да цените процесну способност странке и чињеницу да је ангажовање адвоката пословна одлука процесно способне странке, што теба да буде део образложења решења.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Неоходно је тумачење члана 7. Закона о финансирању локалне самоуправе, а у вези са доношењем измењене одлуке о пореским стопама за 2019. годину. Дакле, да ли се одлука може усвојити на скупштини на којој се не усваја буџет ЛС за наредну годину и поред тога што члан 7. каже да се ова одлука доноси у поступку доношења буџета?
Законом о финансирању локалне самоуправе прописано је да стопе изворних прихода утврђује скупштина јединице локалне самоурпаве својом одлуком у складу са законом. Даље, прописано је да се одлука доноси након одржавања јавне расправе, а може се мењати највише једанпут годишње и то у поступку утврђивања буџета ЈЛС за наредну годину. Изузетно може се изменити и у случају доношења, односно измене закона или другог прописа којим се уређују изворни јавни прихода ЈЛС.
Закон о порезима на имовину у члану 38б. уређује да се порез на имовину утврђује за календарску годину, применом одредаба овог закона, као и одлуке скупштине ЈЛС на чијој територији се имовина налази о стопама пореза на имовину, која важи на дан 15. децембра текуће године.
У складу са наведеним, треба узети у обзир одредбу Закона о финансирању локалне самоуправе да стопе изворних прихода утврђује скупштина ЈЛС својом одлуком у складу са законом, као и да Закон о порезима на имовину прописује да се порез на имовину за следећу годину утврђује на основу одлуке о стопама пореза на имовину која важи на дан 15. децембра текуће године. Ако ЈЛС не усвоји буџет до 15. децембра у том случају одлука о измени стопа пореза на имовину треба да буде донета раније, тако да важи на дан 15. децамбар 2018. да би се примењивала за утврђивање пореза на имовину за 2019., јер Закон о порезима на имовину прецизно прописује датум када одлука мора да важи да би се примењивала за утврђивање пореза на имовину за следећу годину.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Потребно је тумачење члана 3. Уредбе о критеријумима за утврђивање накнаде за заштиту и унапређивање животне средине и највишег износа накнаде у вези са грађевинским земљиштем која каже „Земљиште из става 1. тачка 1) алинеја трећа овог члана је земљиште на којем није изграђен објекат или на којем постоји привремена грађевина, као и земљиште на којем се не налази непокретност из става 1. тачка 1) алинеја друга овог члана.“ Да ли то значи да ако се на некој парцели (грађевинском земљишту) налази објекат (пословни простор) да се за ту парцелу не плаћа посебна накнада за заштиту и унапређење животне средине за градско грађевинско земљиште, већ само за објекат или се само земљиште умањује за површину земљишта под објектом и онда се обрачунава накнада посебно за земљиште, а посебно за објекат?
Члан 3. став 1. тачка 1) Уредбе о критеријумима за утврђивање накнаде за заштиту и унапређивање животне средине и највишег износа накнаде прописује:
Највиши износ накнаде који се може одредити износи:
1) по основу коришћења непокретности:
– 1 динар/м² за коришћење стамбених зграда и станова, намењених и подобних за становање,
– 3 динара/м² за коришћење пословних зграда и пословних просторија за обавлјање пословне делатности привредних субјеката,
– 0,50 динара/м² за коришћење землјишта за обавлјање редовне делатности привредних субјеката.
Члан 3. став 2. Уредбе прописује да је земљиште из става 1. тачка 1) алинеја трећа, земљиште на којем није изграђен објекат или на којем постоји привремена грађевина, као и земљиште на којем се не налази непокретност из става 1. тачка 1) алинеја друга овог члана (пословни простор).
Став 1. тачка 1) члана 3. Уредбе уређује накнаду за заштиту и унепређење животне средине по м2. На основу члана 3. став 2. Уредбе под “земљиштем на којем се не налазе непокретности из ставе 1. тачка 1) алинеја друга овог члана”, не подразумева се земљиште на коме се не налази пословни објекат, већ земљиште на ком је изграђен објекат, при чему у плаћање накнаде не улази земљиште под објектом, већ само око објекта, што је у Уредбом дефинисано као “земљиште на којем се не налазе непокретности из ставе 1. тачка 1) алинеја друга овог члана. Дакле, посебно се обрачунава накнада за објекат, а посебно накнада за земљиште око објекта.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Порески обвезник је измирио целокупну обавезу у периоду мировања пореског дуга (током 2013. године). Са доспећем рата из извршених уплата покривале су се рате репрограма. Проблем настаје код ревалоризације дуга која се приписује а за коју обвезник није знао јер је обавезу у потпуности измирио пре обрачуна исте, односно у периоду када дуг мирује. Да ли је оправдано обрачунавати ревалоризацију на рате дуга који је измирен?
Законом о условном отпису камата и мировању пореског дуга (у даљем тексту: Закон) уређен је условни отпис камате и мировање обавезе плаћања неплаћених јавних прихода доспелих за плаћање закључно са 31.10.2012., услови и обим отписа обрачунате а неплаћене камате на обавезе доспеле за плаћање закључно са 31.10.2012. по основу одређених јавних прихода, отпис доспеле обавезе по основу доприноса за обавезно здравствено осигурање закључно са 31.10.2012., као и отпис камате у другим случајевима прописаним овим законом за обавезе доспеле закључно са 31.10.2012..
Поред јавних прихода које администрира Пореска управа, овај закон обухватио је и локалне јавне приходе које администрирају ЛПА у складу са Законом о пореском поступку и пореској администрацији, под условом да ЈЛС донесе одлуку о условном отписку камате и мировању пореског дуга.
Чланом 3. Закона предвиђено је да главни порески дуг који није измирен до дана ступања на снагу овог закона мирује од 1. јануара 2013., на начин и по поступку прописаним овим законом.
Чланом 4. Закона прописано је да за време мировања главног пореског дуга, до његове отплате у целости, не тече камата. За време мировања, главни порески дуг се валоризује индексом потрошачких цена, почев од 1.11.2012. до отплате дуга у целости.
На овај начин је постигнута заштита реалне вредности главног пореског дуга, а с друге стране, обвезници треба да максимално рационално, у складу са својим могућностима, у што краћем року измире ревалоризовани главни дуг. Такође, у току мировања главног пореског дуга, свака уплата која је већа од износа текуће обавезе, намирује преостали главни порески дуг, који се ревалоризује до датума уплате и након тога преостаје мањи износ главног дуга који се даље ревалоризује.
Обвезник стиче право на отпис целокупне камате уколико у периоду мировања дуга измири ревалоризовани главни порески дуг. Надлежна локална пореска администрација након уплате ревалоризованог главног пореског дуга, по службеној дужности, врши отпис камате. Према наведеном обвезник је дакле, могао да плати главни дуг који је мировао било када у току периода мировања, али са износом ревалоризације главног дуга који мирује, која се обрачунава на дан уплате да би се сматрало да је испунио услове за условни отпис камате и мировање пореског дуга.
Ако је обвезник измирио само главни дуг без ревалоризације обрачунате на дан уплате претпостављамо да је евентуално обрачуната ревалоризација са стањем на дан 1.1.2015. предмет репрограма, на начин како је прописано одредбама члана 8. Закона. Чланом 8. Закона уређено је да мали и велики порески обвезници (све категорије пореских обвезника) који редовно плаћају текуће обавезе и који су стекли услов за отпис камате у складу са одредбама члана 7. овог закона, стичу право на плаћање главног пореског дуга на 24 месечне рате, без средства обезбеђења и то:
- мали порески обвезник, почев од 1. јануара 2015. године;
- велики порески обвезник, почев од 1. јануара 2014. године.
За време плаћања главног пореског дуга на рате порески обвезник је дужан да редовно плаћа текуће обавезе.Потребно је да прецизирате питање у вези репрограма у контексту конкретне порескоправне ситуације.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
На који начин се учитавају приходи предузетника ради утврђивања комуналне таксе, с обзиром на то, да они нису у обавези да билансе достављају АПР-у?
У АПР постоје подаци о укупном приходу предузетника који воде пословне књиге по систему двојног књиговодства и који завршни рачун предају у АПР. За предузетнике који пословне књиге воде по систему простог књиговодства, податке има Пореска управа и од њих се службеним путем могу тражити подаци за предузетнике који имају прихода веће од 50 милиона динара, а за потребе утврђивања локалних комуналних такси.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Да ли може да се наплаћује општинска такса за издавање уверења, ако се по том основу већ наплаћује републичка такса?
Општинске таксе се наплаћују у складу са посебном одлуком о локалним административним таксама за списе и радње у изворним пословима које обавља ЈЛС. С обзиром на то, да је издавање уверења у надлежности ЛС, нема никаквог поступања републичких органа по њима. Дакле, за издавање уверења треба наплаћивати локалну административну таксу прописану одлуком ЈЛС, а не републичку, при чему се свакако не могу наплаћивати обе таксе.
Напомена: код пореских решења ЛПА наплаћује се републичка административна такса за жалбу, јер је Министарство финансије надлежни другостепени орган.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Да ли се пренос салда дуга са умрлог лица на наследника, који је претходно усаглашен са аспекта апсолутне застарелости, ради по службеној дужности?
Кад се отпише дуг на име умрлог лица по основу апсолутне застарелости, остатак дуга се по службебој дужности преноси на име наследника сходно члану 22. ZPPPA.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Да ли накнаду за заштиту и унапређење животне средине плаћају само власници непокретности који их фактицки и користе, или ту обавезу имају и лица која ту не станују, тј. не користе те објекте?
Накнада за заштиту и унапређење животне средине плаћа се по основу коришћења стамбених и пословних зграда, станова и пословних просторија за становање, односно обављање пословне делатности, као и за коришћење земљишта за обављање редовне делатности (у даљем тексту: непокретност).
У складу са наведеним законским одредбама произилази да се накнада не плаћа за простор који се не користи. У сваком конкретном случају треба да се цени и утврди то фактичко коришћење.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
У евиденцији система ЛПА постоји задужење на лице које је преминуло 2005. и до данас је задуживано локалним јавним приходима. У текућој години дошло се до сазнања да је лице преминуло и да је одрађена оставинска расправа, а да се наследници по истој нису јавили да се непрокретности пренесу на њих. Такође, у периоду након оставинске расправе до данас, наследници су предметне непокретности отуђили 2015. а отуђење нису пријавили. У текућој години јавља се један од наследника који подноси захтев за отпис неоснованог задужења на име покојног лица и захтева отпис тог неоснованог задужења. У вези са тим, питање је: Да ли ће став један диспозитива решења гласити “Усваја се захтев (име наследника) поднет на има (име покојног лица)…” или треба прво одрадити отпис дуга на наследника са данашњим датумом, па након тога разматратити стање дуга и основ задужења? Да ли би тада остварили право на отпис дуга на основу застарелости или само на основу неоснованости? Како генерално поступати у ситуацијама кад постоје покојна лица која су и након смрти задуживана. Јасно је да на појкојна лица не треба доносити решења, већ на наследнике, али на који начин урадити усаглажавање у горе наведеној ситуацији.
Сторно неоснованих задужења на умрло лице, које је преминуло 2005 године треба извршити не по захтеву његовог наследника, већ по службеној дужности јер тај обвезник не постоји од 2005. и даном смрти он је престао да буде порески обвезник И нема предмет опорезивања. Поред тога, за дуг тог лица, по основу обавеза које се односе на период до дана смрти (ако тај дуг постоји), је наступила апсолутна застарелост. Према томе, у решењу свакако треба да се наведе да се сторнирају неосновано утврђена задужења са припадајућом каматом за период од дана смрти, до се за дуг настао до дана смрти по основу утврђује престанак пореске обавезе по основу апсолутне застарелости.
Може се донети решење о отпису неоснованог дуговања са стањем 1.1.2018. јер се свакако и на један и други начин дуг тог умрлог лица своди на нулу.
Наследник треба да поднесе пореску пријаву за део периода за који је био пореско обвезник. Водећи рачуна о застарелости права на утврђивање (5 година), у овом конкретном случају, наследнику треба утврдити порез од 1.1.2013. до дана продаје непокретности, водећи рачуна да се обвезнику или уручи решење до краја 2018. или достави позив (радња пореског органа у циљу утврђивања пореза), како би се прекинула застарелост права на утврђивање обавезе за 2013.
У вези опорезивања у случају неоснованог задуживања умрлих лица, треба проверити до када је извршено плаћање обавеза и са том годином затворити задужење на умрло лице. Од следеће се задужују наследници. АКо није било плаћања и постоји дуг, онда се поступа као у горе наведеном случају.
Пренос салда дуга са умрлог лица на наследника врши се за дугове за које није наступила апсолутна застарелост (по службеној дужности), а ако се наследник позове на релативну застарелост онда се и тај дуг не мора преносити (утврди се престанак на име умрлог лица) или се изврши пренос па се утврди престанак на име наследника.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.