Питања и одговори

Члан 87. Закона о заштити животне средине уређује да се накнада прописује по основу коришћења стамбених и пословних зграда, станова и пословних просторија за становање, односно обављање пословне делатности, као и за коришћење земљишта за обављање редовне делатности (у даљем тексту: непокретност). Такође, обвезници плаћања накнаде по основу из става 3. тачка 1) овог члана су имаоци права својине на непокретности, односно закупци ако се непокретности користе по основу права закупа, а висина накнаде се одређује према површини непокретности и плаћа се месечно до износа који не може бити већи од износа прописаног у складу са овим законом.

Према Уредби о критеријумима за утврђивање накнаде за заштиту и унапређивање животне средине, највиши износ накнаде по основу коришћења непокретности је 3 динара/м2 за коришћење пословних зграда и пословних просторија за обављања пословне делатности привредних субјеката.

Према Закону о привредним друштвима привредно друштво је правно лице које обавља делатност у циљу стицања добити. Друштво стиче својство правног лица регистрацијом у Регистар привредних субјеката у складу са законом којим се уређује регистрација.

Републички фонд за здравствено осигурање је правно лице са статусом организације за обавезно социјално осигурање и није привредни субјекат у смислу Закона о привредним друштвима.

Према Закону о класификацији делатности, по делатностима се разврставају: привредна друштва, задруге, банке, друштва за осигурање, брокерско-дилерска друштва, даваоци финансијског лизинга, друге правне форме привредних субјеката, предузетници, пољопривредна газдинства, установе, јавна предузећа, државни органи, органи аутономних покрајина, органи јединица локалне самоуправе, политичке странке, синдикалне и друштвене организације, удружења, огранци и представништва страних правних лица и друге организације које обављају делатност (у даљем тексту: јединице разврставања).

Према свему наведеном, Републички фонд за здравствено осигурање обавља пословну делатност, као и да не постоји подела на пословне и непословне делатности. Евентуално се може узети у обзир да овај фонд није привредни субјекат и да у смислу Уредбе може да се сматра да није обвезник накнаде за заштиту и унапређивање животне средине.

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.

Одредбама члана 73. Закона о пореском поступку и пореској администрацији  прописано је да се на образложени захтев пореског обвезника дуговани порез,  може одложити у целости или делимично,  под условом да плаћање дугованог пореза за пореског обвезника представља непримерено велико оптерећење и да плаћање дугованог пореза наноси битну економску штету пореском обвезнику.

Порески обвезник за кога је по службеној дужности поништен споразум односно укинуто решење о одлагању плаћања дугованог пореза, у складу са  одредбама члана 74. став 10. Закона о пореском поступку и пореској администрацији нема право да поново поднесе захтев за одлагање плаћања тог дугованог пореза.  Уколико порески обвезник поново поднесе захтев за одлагање истог дугованог пореза за који је по претходном захтеву одобрено одлагање, али је  по службеној дужности поништен споразум односно укинуто решење о одлагању плаћања дугованог пореза, тај захтев се одбацује решењем као недопуштен.

Реорганизација као начин спровођења стечаја се спроводи ако се тиме обезбеђује повољније намирење поверилаца у односу на банкротство, редефинисањем дужничко-поверилачких односа, статусним променама дужника или на други начин који је предвиђен планом реорганизације.

Одредбама члана 74а. Закона о пореском поступку и пореској администрацији прописано је да надлежни порески орган  може, на захтев пореског обвезника за давање сагласности на предложени план реорганизације у смислу закона којим се уређује стечај, дати сагласност за  одлагање плаћања дугованог пореза, чије је измиривање саставни део тог плана, у једнаким ратама до 60 месеци, уз могућност коришћења одложеног плаћања за првих 24 месеца.

Садржина и мере за реализацију планова реорганизације које су прописане Законом о стечају су нове мере намирење обавеза стечајног дужника, које се правоснажношћу решења, којим се усваја UPPR морају поштовати од стране свих повериоца.

Према наведеном стечајни дужник тражи од вас, као повериоца сагласност на мере намирења које потребно предузети и начин на који ће се реорганизација спровести а које се дефинисане UPPR. Стечајни дужник, дакле, не подноси нови захтев за одлагање плаћања дугованог пореза, према ZPPPA, већ предлеже да своје обавезе измири на начин који је уређен чланом 74а ZPPPA.

Дакле, није сметња да се да сагласност на UPPR и начин намирења потраживања који је дефинисан планом за обавезе за које је већ подношен захтев за одлагање плаћања дугованог пореза.

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.

Прелазним и завршним одредбама Закона о накнадама за коришћење јавних добара (члан 277.) дат је рок ЈЛС да у року од три месеца од дана ступања на снагу овог закона, својим актом утврди висину накнаде за коришћење јавне површине (у складу са највишим износом прописаним у Прилогу 12. и критеријумима наведеним у члану 239. став 2., олакшице, начин доставлјања и садржај података о коришћењу јавне површине надлежном органу који утврђује обавезу плаћања накнаде (локална пореска администрација).

То све значи да ЈЛС може у том року донети одлуку којом ће уредити накнаде за коришћење јавних површина, али у случају да то учини након 1. јануара 2019., тада се за период од 1. јануара до дана ступања на снагу одлуке ЈЛС, неће моћи утврдити ове накнаде (нпр. ако ЈЛС донесе одлуку о накнадама за коришћење јавних површина тако да она ступа на снагу 1. марта 2019. тада се за јануар и фебруар 2019. не могу утврдити и наплатити ове накнаде, јер нема ретроактивног дејства одлуке, нити се могу утврдити и наплатити локалне комуналне таксе које су се плаћале пре доношења Закона о накнадама за коришћење јавних добара.

Препорука је да ЈЛС у што краћем року (по могућству до краја године)  донесу своју одлуку којом ће уредити накнаде за коришћење јавних површина, у складу са законским одредбама и овлашћењима.

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.

Чланом 15. став 1. Закона о финансирању локалне самоуправе уређено је да се локалне комуналне таксе могу уводити за (по тачкама из закона):

1) истицање фирме на пословном простору;

2) коришћење рекламних паноа, уклјучујући и истицање и исписивање фирме ван пословног простора на објектима и просторима који припадају јединици локалне самоуправе (коловози, тротоари, зелене површине, бандере и сл.);

3) држање моторних друмских и приклјучних возила, осим полјопривредних возила и машина;

9) коришћење простора на јавним површинама или испред пословних просторија у пословне сврхе, осим ради продаје штампе, књига и других публикација, производа старих и уметничких заната и домаће радиности;

10) држање средстава за игру („забавне игре”);

14) коришћење слободних површина за кампове, поставлјање шатора или друге објекте привременог коришћења;

16) заузеће јавне површине грађевинским материјалом и за извођење грађевинских радова.

Даном почетка примене Закона о накнадама за коришћење јавних добара,  односно од 1. јануара 2019., престају да важе одредбе члана 15. став 1. тачка 2), 9), 14) и 16), као и члана 15б. Закона о финансирању локалне самоуправе, као и акта ЈЛС која су донета на основу тих законских одредаба. Према томе, од 1. јануара ЈЛС својим актом више НЕ МОЖЕ да уреди плаћање следећих локалних комуналних такси (које постају накнаде за коришћење јавних површина):

2) коришћење рекламних паноа, уклјучујући и истицање и исписивање фирме ван пословног простора на објектима и просторима који припадају јединици локалне самоуправе (коловози, тротоари, зелене површине, бандере и сл.);

9) коришћење простора на јавним површинама или испред пословних просторија у пословне сврхе, осим ради продаје штампе, књига и других публикација, производа старих и уметничких заната и домаће радиности;

14) коришћење слободних површина за кампове, поставлјање шатора или друге објекте привременог коришћења;

16) заузеће јавне површине грађевинским материјалом и за извођење грађевинских радова.

У складу са одредбама Закона о финансирању локалне самоуправе које остају на снази, од 1. јаунара 2019. ЈЛС својим актом може да уреди плаћање следећих локалних комуналних такси (према члану 15. став 1.):

1) истицање фирме на пословном простору;

3) држање моторних друмских и приклјучних возила, осим полјопривредних возила и машина;

10) држање средстава за игру („забавне игре”).

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.

Чланом 33. Закона о изменама Закона о порезима на имовину прописано је да ће се порез на имовину утврђивати и плаћати у складу са овим законом почев за 2019. годину.

ЈЛС може до 31. децембра 2018. године донети одлуку којом се неизграђено грађевинско земљиште на њеној територији, које се користи искључиво за гајење биљака, односно садног материјала, односно шума, за сврху утврђивања основице пореза на имовину за 2019. годину, разврстава у пољопривредно, односно у шумско земљиште.  С обзиром да је рок за доношење аката ЈЛС за утврђивање пореза на имовину за 2019. годину, био 30. новембар 2018. године и да су ЈЛС имале обавезу да до тог рока донесу и објаве своја акта, новим законским одредбама дат је додатни рок ЈЛС, да може (а не мора) да донесе и објави одлуку којом ће уредити да се неизграђено грађевинско земљиште на њеној територији, које се користи искључиво за гајење биљака, односно садног материјала, односно шума, за сврху утврђивања основице пореза на имовину за 2019. годину, разврстава у пољопривредно, односно у шумско земљиште.

Напомињемо да  ЈЛС може посебном одлуком уредити напред наведено, односно то мора учинити ако је донела и објавила акт о просечним ценама који није одлука, или може донети и објавити одлуку о допуни одлуке о просечним ценама.

За утврђивање пореза на имовину за 2019. годину, ЈЛС су дужне да до 31. децембра 2018. године  утврде и објаве просечне цене квадратног метра другог земљишта у зонама. Ако није било промета другог земљишта ни у једној зони, тада се не мора доносити одлука о допуни одлуке о просечним ценама, у којој би подаци за друго земљиште остали непопуњени (фактички се одлука не би мењала). Чланом 6. ЗПИ је прописано да ако није утврђена цена другог земљишта, а утврђена је цена пољопривредног, вредност другог земљишта као пореска основица се утврђује применом цене за пољопривредно земљиште у тој зони умањене за 40%. У том случају се сматра да је утврђивањем цене пољопривредног земљишта утврђена цена другог земљишта у зони. 

Такође, у случају да ЈЛС одлучи да донесе одлуку којом ће прописати да се неизграђено грађевинско земљиште на њеној територији, које се користи искључиво за гајење биљака, односно садног материјала, односно шума, за сврху утврђивања основице пореза на имовину за 2019. годину, разврстава у пољопривредно, односно у шумско земљиште, тада има обавезу да до 31. децембра 2018. године утврди и објави просечне цене грађевинског, пољопривредног, односно шумског земљишта у зонама, с обзиром да се земљиште другачије разврстава.

Наведене одлуке (о разврствању земљишта и нова одлука о просечним ценама), примењиваће се код утврђивања пореза на имовину  за 2019. ако су донете и објављене до 31. децембра 2018. године, на начин на који се објављују општи акти ЈЛС која их је донела. 

Просечне цене квадратног метра одговарајућих непокретности у зонама, осим просечних цена које су уређене новим одлукама (за земљиште), које су утврђене на основу цена у промету у зонама или граничним зонама, дефинисаним чланом 6. став 7. Закона о порезима на имовину и објављене до 30. новембра 2018. године у складу са тим законом, примењиваће се код утврђивања пореза на имовину за 2019.

Према наведеном, уколико се неизграђено грађевинско земљиште разврстава у пољопривредно или шумско, с обзиром да се земљиште сада другачије разврстава, (у односу на разврставање које је рађено за формирање просечних цена у зони за одлуку која је објављена до 30. новембра 2018. године), па самим тим и просечне цене ће бити другачије, ЈЛС је у обавези да донесе допуну одлуке о просечним ценама која ће се односити само на просечне цене у зони за земљиште.

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.

Одлагање плаћања дугованог пореза на рате подразумева да је порески обвезник доставио захтев за одлагање плаћања дугованог пореза (члан 73. ZPPPA) на рате по коме је надлежни орган поступио и донео решење/споразум о одлагању плаћања дугованог пореза на рате. Да би порески обвезник остварио могућност отписа 50% камате у поступку одлагања плаћања дугованог пореза на рате, потребно је да му се званично одобри одлагање плаћања дугованог пореза на рате прописаним пореским актом (члан 76. ZPPPA) и у  пореском рачуноводству прокњижи са датумом уласка дуга у репрограм. Када порески обвезник и пре истека рока плаћања дугованог пореза на рате исплати дуговани порез у потпуности пореском обвезнику се отписује 50% камате на тај дуг.

У складу са горе наведеним, мора се донети решење о одлагању плаћања дугованог пореза на најмање две рате, а порески обвезник може да плати и пре истека тог рока при чему се са даном уплате дугованог пореза има право да се изврши отпис 50% камате.

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.

Чланом 2. Закона о порезима на имовину прописано је шта је предмет опорезивања. Новим ставом 4. овог члана Закона о порезима на имовину, прописано је да  се када се порез плаћа на право својине на земљишту површине преко 10 ари и на право коришћења грађевинског земљишта површине преко 10 ари, у складу са законом којим се уређује правни режим грађевинсог земљишта, предмет опорезивања је укупна површина тог земљишта.

Наведеном одредбом прецизирано је која површина земљишта се опорезује, односно за шта постоји предмет опорезивања, што је било потребно имајући у виду да је став једног дела судске праксе био да  се порез плаћа на разлику између укупне површине земљишта и површине од 10 ари, док је намера законодавца, што је потврђено и кроз мишљења Министарства финансија о примени прописа, да се порез плаћа на укупну површину земљишта преко 10 ари, у смислу тога шта је предмет опорезивања.

Када су у питању пореска ослобођења прописана одредбама члана 12. Закона о порезима на имовину, поред осталог измењена је и тачка 8) члана 12. Закона, тако да се пореско ослобођење прописано за земљиште под објектом на који се порез плаћа не остварује за земљиште под објектима који се сматрају саставним делом земљишта и не опорезују као објекти, из члана 2б став 1 Закона тј. објектима који се сматрају саставним делом земљишта и не опорезују се као објекти. На тај начин се отклања могућност двоструког изузимања од опорезивања (изузимања тих објеката као саставних делова земљишта и остваривања ослобођења за земљиште испод њих).

Чланом 12 а Закона, даље је прописано шта се сматра површином земљишта под објектом у складу са чланом 12. став 1. тачка 8) Закона, односно да се из опорезивања не изузима габарит објекта већ само она корисна површина приземног дела објекта за кују се врши утврђивање пореза.

Сходно наведеном, почев од 2019. године, порез се не плаћа на површину земљишта по објектом на који се порез плаћа, осим за земљиште:

• под складишним и стоваришним објектом;
• под објектима из чл.2б. став  1. Закона;
• под објектима из чл.7. став 4. Закона у случају кад обвезник у пословним књигама није одвојено исказао вредност земљишта од вредности тих објеката као припадајућих;
• у случају трајног давања непокретности другом лицу ради остваривања прихода.

Према томе, како члан 2. прописује које непокретности су предмет опорезивања, а члан 12 пореска ослобођења за те непокретности, без обзира што оба члана закона користе термин да се порез „плаћа“, сматрамо да узимајући у обзир поступак опорезивања и чињеницу да нешто мора бити опорезиво да би се потом остварило право на пореско ослобођење, јасно је да површина опорезивог земљишта за коју обвезник не оствари право на пореско ослобођење остаје опорезива и да ће се порез на крају плаћати само за ту површину.

На пример,  ако је укупна површина земљишта 12 ари, то земљиште јесте предмет опорезивања јер је његова укупна површина већа од 10 ари. Ако се на том земљишту налази призмени објекат габарита 650м2, а чија је корисна површина 600м2, тада обвезник има право на пореско ослобођење за земљиште под објектом, али за површину од 600м2 тог објекта (не за цео габарит), па му  се порез на имовину утврђује за преосталих 600м2. Ако се на том земљишту налази и стаза површине 30м2, која у грађевинском смислу јесте објекат, али се према члану 2б сматра саставним делом земљишта у смислу опорезивања порезом на имовину, онда за ту стазу обвезник нема право на пореско ослобођење за земљиште под објектом, јер се она већ опорезује као земљиште. 

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.

Одредбама члана 144. Закона о пореском поступку и пореској администрацији и одредбама члана 162.-166. Закона о општем управном поступку прописан је рад првостепеног органа по жалби. Жалба има деволутивно дејство које се састоји у томе, што по жалби доноси решење орган коме се жалба изјављује, а не првостепени орган. Међутим, од овог правила постоје изузеци у којим случајевима првостепени орган је овлашћен да сам реши жалбу коју му је жалилац поднео. Ти изузеци су:

• одбацивање недопуштене, неблаговремене и од неовлашћеног лица изјављене жалбе;
• измена првостепеног решења у случају погрешног решења правног питања;
• отклањање неправилности у поступку који је претходио доношењу решења;
• накнадно спровођење испитног поступка.  

Дужност првостепеног органа не завршава се доношењем решења, јер он има одређена права и дужности у вези са жалбом коју је странка изјавила. Пре свега, орган када прими жалбу дужан је да испита да ли је жалба допуштена, благовремена и изјављена од овлашћеног лица. Првостепени орган је дужан да закључком одбаци недопуштену, неблаговремену или од неовлашћеног лица изјављену жалбу. Против закључка о одбацивању жалбе странка има право посебне жалбе у којој треба да се ограничи на побијање недопуштености, неблаговремености, односно одсуства страначке легитимације, у року од осам дана.

Ако је првостепени орган утврдио да је жалба допуштена, благовремена и изјављена од стране овлашћеног лица треба да испита да ли је жалба оправдана. Ако би првостепени орган нашао да је жалба оправдана, и да није потребно спроводити нов испитни поступак, првостепени орган може ствар решити другачије и новим решењем заменити решење које се жалбом побија. Против новог решења странка има право жалбе.

Првостепени орган може поводом жалбе да утврди, да је спроведени поступак био непотпун и да је то могло бити од утицаја на решавање ствари. У таквом случају првостепени орган може употпунити поступак сагласно одредбама закона. Ако би резултат допуњеног поступка упућивао на доношење другачијег решења првостепени орган је дужан и овлашћен да такво решење и донесе, односно да управну ствар реши  другачије и новим решењем замени решење које се жалбом побија.

Првостепени орган по разматрању жалбе може доћи до закључка, да нема потребе да се испитни поступак допуни, али да је на штету жалиоца погрешно примењен материјални пропис. У том случају првостепени орган ће изменити или ставити ван снаге, своје решење и уместо њега донеће ново решење повољније за странку.

Ако првостепени орган нађе да је жалба допуштена, благовремена и изјављена од стране овлашћеног лица, а није својим новим решењем заменио решење које се жалбом побија, дужан је без одлагања послати жалбу органу надлежном за решавање по жалби. Жалба се доставља другостепеном органу уз пропратни акт. Уз жалбу првостепени  орган је дужан да приложи све списе који се односе на предмет и обавезно записник о учешћу странке у поступку по жалби као и одговор по жалби првостепеног органа. Обавеза је првостепеног пореског органа, без обзира да ли ће се по жалби поступати у надлежности првостепеног органа или ће се жалба са списима предмета проследити на одлучивање другостепеном пореском органу да у пореском поступку сачини записник о учешћу странке у поступку по жалби.

У поступцима по жалбама пореских обвезника, странки се упућује позив по чл.110. Закона о општем управном поступку. У позиву се означава назив органа који је издао позив, лично име и адреса лица које се позива, место и време доласка позваног, предмет због кога се позива и у ком својству (као странка, сведок, вештак, итд) и шта позвани треба да прибави, односно поднесе. У случају спречености да се одазове позиву лице је дужно да о томе извести орган који је издао позив. Битно је правити разлику, да се у овим случајевима не упућује позив по чл. 45. Закона о пореском поступку и пореској администрацији, који се односи на достављање информација обвезника или других лица ради утврђивања чињеничног стања од значаја за опорезивање. Одазивањем странке по позиву за учешће у поступку по изјављеној жалби странци се даје могућност да се изјасни о чињеницама и околностима у посебном испитном поступку које су од значаја за доношење решења и првостепени орган је дужан да спроведе тај поступак и да омогући странци учешће у поступку,  о чему се сачињава записник. Уколико се странка не одазове по позиву за учешће у поступку по жалби, а уручење позива је извршено у складу са одредбама чл. 36. Закона о пореском поступку и пореској администрацији, потребно је сачинити службену белешку и све списе предмета проследити другостепеном органу без записника о учешћу странке у поступку. Неодазивање странке не производи последице и  не утиче на даљи ток поступка.

Ако првостепени орган нађе да има основа за примену става 3. члана 144. Закона о пореском поступку и пореској администрацији, дакле да усвоји жалбу и порески управни акт измени, дужан је да поступи у складу са ставом 7. наведеног члана и ново пореско решење  донесе у року од 30 дана од  дана пријема жалбе.

Против новог решења може се поднети жалба, и то решење се може изменити све док се жалба не достави другостепеном органу.

У складу са горе наведеним, није од утицаја да ли је записник о учешћу странке у поступку по жалби потписан или не, у обавези сте да жалбу са списима предмета и  одговором првостепеног органа по жалби (чл. 166. ЗУП-а, у коме кратко наводите коментаре на наводе изнете у жалби где ћете и написати да се порески обвезник уредно одазвао на позив и учествовао у поступку по жалби али да није хтео да потпише записник о учешћу у поступку), проследите другостепеном органу на одлучивање.

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.

Пореска контрола је поступак провере и утврђивања законитости и правилности испуњавања пореске обавезе, као и поступак провере тачности, потпуности и усклађености са законом, односно другим прописима, података исказаних у пореској пријави, пореском билансу, рачуноводственим извештајима и другим евиденцијама пореског обвезника који врши порески орган у скалду са законом.

Порески инспектор је службено лице које је овлашћено да врши пореску контролу на основу налога за контролу, односно позива.

Контрола је једна од три основне функције код администрирања јавних прихода (утврђивање, наплата и контрола) и по правилу се врши на основу годишњег плана контроле. Свакако, без обзира да ли је сачињен или не план контроле, контрола се врши код обвезника који су према неким параметрима изабрани за контролу од стране руководиоца.

Тако да, иако није сачињен план контроле пореска контрола се мора вршити при чему се код  одабира обвезника за контролу мора руководити критеријумима који би се свакако разматрали и при сачињавању плана контроле. 

Такође, уколико је планом контроле за 2019. годину предвиђено да ће се вршити пореска контрола пореских пријава PPI-1, то подразумева да се контрола односи и на пријаве PPI-1 за ранији период.

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.

Према Закону о порезима на имовину један од момената престанка пореске обавезе је и дан којим пореском обвезнику престаје право, државина или коришћење из члана 2. Закона, односно дотадашње опорезиво право. Даном продаје непокретности, односно даном овере уговора о купопродаји, престала је пореска обавеза пореском обвезнику 2006. године. Од 2006. године (датума овере уговора) настала је пореска обавеза купцу предметне непокретности и обавеза подношења пореске пријаве PPI 2. С обзиром да је дошло до сазнања о предметној продаји тек 2018. године и да је утврђена обавеза пореском обвезнику коме је за ту непокретност престало опорезиво право, потребно је да се пониште решења којима су неосновано утврђиване обавезе од 2006. године (од датума овере уговора) и сторнирају неосновано утврђене обавезе у пореском рачуноводству на аналитичкој катрици. Износ уплате која је извршена 2011. године намирује дуг који је на картици пореског обвезника са обавезама до дана овере уговора о купопродаји 2006. године са припадајућом каматом, а ако на тај дан нема дуга, онда та претплата остаје, с обзиром да је наступила застарелсот права на повраћај и прекњижавање.

Купцу, новом пореском обвезнику шаље се позив – захтев за достављање пореске пријаве и учешће у поступку пореске контроле, како би се започео поступак утврђивања обавезе. Напомена: код утврђивања обавезе новом пореском обвезнику мора се водити рачуна о одредбама о застарелости. Важна информација је и да од 01.03.2019. године може се утврдити обавеза и без поднете пореске пријаве уколико се располаже документацијом која је издата од стране надлежних органа и јавних бележника (нови став 4. члана 55. ZPPPA).

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.

Накнада за коришћење јавних површина уређена је одредбама чл. 236-242. Закона о накнадама за коришћење јавних добра. Чланом 240.  закона дефинисан је начин утврђивања и плаћања накнаде, док је ставом 2. истог члана прописано да накнаду за коришћење јавне површине утврђује орган ЈЛС надлежан за утврђивање, контролу и наплату јавних прихода решењем. Дакле, обавеза за предметну накнаду се утврђује решењем ЛПА.  

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.

НБС јесте порески обвезник за порез на имовину јер према Закону о јавној својини има право коришћења на непокретностима.

Према члану 18. Закона о јавној својини установе и јавне агенције и друге организације (укључујући и НБС) чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина или ЈЛС, које немају статус државног органа и организације, органа аутономне покрајине, односно органа ЈЛС или јавног предузећа, односно друштва капитала, имају право коришћења на непокретним и покретним стварима у јавној својини које су им пренете на коришћење. НБС нема право на пореско ослобођење према члану 12. став 1. тачка 1) јер није на списку корисника јавних средстава консолидованог рачуна трезора.

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.