Питања и одговори
На овој страници СКГО објављује одговоре Стручне службе СКГО на питања која из локалних управа добија у вези са функционисањем локалне самоуправе у различитим областима и са применом надлежности и послова градова и општина.
Да ли начелник управе има право на прековремени рад?
С обзиром да је првог јула 2017. године почео да се примењује Закон о систему плата запослених у јавном сектору (“Сл. гласник РС”, бр. 18/2016 и 108/2016) на запослене у органима и организацијама аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе, изузев одредаба члана 10. и чл. 37-39. које се примењују од ступања на снагу овог закона, одговор је да начелници општинских управа немају право на увећање плате, прописане чланом 18. овог закона, у које спада и прековремени рад.
Наиме, чланом 25. Закона о систему плата запослених у јавном сектору, а који се односи на ограничење права на увећање плате, је прописано да запослени који раде на радним местима која су актом Владе из члана 10. овог закона утврђена као руководећа радна места и запослени који раде на радним местима чији опис послова укључује одговорност везану за руковођење органом, организацијом или другим организационим обликом у јавном сектору, за време проведено на раду на пословима руководећег радног места, као и државни службеници на положају, односно службеници на положају у органима аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе и функционери, немају право на увећање плате из члана 18. став 1. тачка 1)-4) и ст. 3. и 4. овог закона.
Ко доноси решење о годишњем одмору начелнику општинске управе?
На основу члана 4. Закона о запосленима у аутономним покрајинама у јединицама локалне самоуправе за службенике на положају у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе, права и дужности у име послодавца врши орган аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе надлежан за поставлјење службеника на положају, у конкретном случају општинско веће.
На који начин се службенику може одредити привремени рад на пословима који нису у опису његовог радног места?
Сходно члану 33. Закона о запосленима у аутономним покрајинама у јединицама локалне самоуправе службеник је дужан да, по писменом налогу непосредног руководиоца, ради и послове који нису у опису његовог радног места ако за њих испуњава услове, због привремено повећаног обима посла, замене одсутног службеника или у случају да на одређено радно место није распоређен ниједан службеник.
Врсту и трајање ових послова одређује непосредни руководилац писменим налогом, најдуже на 30 радних дана у периоду од шест месеци.
Да ли се може поставити вршилац дужности начелника управе када постоји заменик начелника управе?
На основу члана 56. Закона о запосленима у аутономним покрајинама у јединицама локалне самоуправе уколико није поставлјен начелник управе, као ни његов заменик, до поставлјења начелника управе, као и када начелник управе није у могућности да обавлја дужност дуже од 30 дана, Веће може поставити вршиоца дужности - службеника који испуњава утврђене услове за радно место службеника на положају, који ће обавлјати послове начелника управе, најдуже на три месеца, без спровођења јавног конкурса.
Сходно наведеном члану, не може се поставити вршилац дужности начелника управе уколико је поставлјен заменик начелника управе.
На који начин радни однос приправнику може да прерасте у радни однос на неодређено време?
Приправник је лице које послодавац прима у радни однос на одређено време ради оспособлјавања за самосталан рад у струци, односно самостално обавлјање посла.
Послодавац може засновати радни однос са приправником уколико постоји слободно радно место у складу са Кадровским планом и уколико лице са којим заснива такав радни однос има образовање које је прописано као услов за рад на том радном месту.
Приправник је дужан да положи државни стручни испит до окончања приправничког стажа.
Приправнику који не положи државни стручни испит, престаје радни однос.
Када положи државни стручни испит, приправник може да настави рад на неодређено време уколико су испуњени други, прописима утврђени услови.
Да ли је пробни рад обавезан за сва лица која први пут заснивају радни однос?
Сходно чл. 72. Закона о запосленима у АП и ЈЛС пробни рад је обавезан за сва лица која нису заснивала радни однос у органу аутономне покрајине, јединици локалне самоуправе, или државном органу.
Пробном раду не подлежу службеници на положају и лица која раде на пословима на радним местима у кабинету изабраног лица у органу аутономне покрајине, док траје дужност тог изабраног лица и ради учешћа у припреми или реализацији одређеног пројекта, најдуже до завршетка пројекта.
Да ли лица са којима је заклјучен уговор о стручном оспособлјавању без накнаде улазе у максимални број запослених, односно у број запослених на одређено време (10%)?
Сходно члану 30. Закона о запосленима у АП и ЈЛС са незапосленим лицем послодавац може заклјучити уговор о стручном оспособлјавању без накнаде, ради стручног оспособлјавања, односно стицања радног искуства и услова за полагање државног стручног испита.
На основу члана 10. Закона о начину одређивања максималног броја запослених у јавном сектору укупан број запослених на одређено време, због привремено повећаног обима посла, лица ангажованих по уговору о делу, уговору о привременим и повременим пословима, заклјучених непосредно или преко омладинске или студентске задруге и лица ангажованих по другим основима не може бити већи од 10% броја запослених на неодређено време код организационог облика.
Организациони облик који има мање од 100 запослених може да има највише до 10 запослених или ангажованих лица у смислу става 1. овог члана.
Ограничење из ст. 1. и 2. овог члана не односи се на:
1) радно ангажовање незапослених лица у цилју спровођења мера активне политике запошлјавања у складу са прописима који уређују област запошлјавања (јавни радови и додатно образовање и обуке), а које се реализује преко Националне службе за запошлјавање;
2) радно ангажовање лица ради реализације пројеката који се финансирају средствима Европске уније или средствима донација, уколико се накнаде за њихов рад, са припадајућим порезима и доприносима, финансирају из ових извора;
3) замену привремено одсутног запосленог;
4) лица ангажована на одређено време у основном и средњем образовању;
5) послове сезонског карактера (противградна заштита, спровођење анкета у складу са законом и други послови чије је обавлјање везано за одређену сезону у години у складу са законом);
6) радно ангажовање лица на пројектима у области социјалне заштите на нивоу јединице локалне самоуправе (дневни боравак за децу и одрасла лица са сметњама у развоју, персонална асистенција за лица са посебним потребама);
7) радно ангажовање лица на пројектима и програмима у области културе;
8) лица ангажована на одређено време ради привременог упућивања на рад у иностранство у дипломатско-конзуларна представништва Републике Србије у иностранству, у складу са законом којим се уређују сполјни послови;
9) радно ангажовање лица за спровођење стручног усавршавања запослених у органима државне управе, аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе, у складу са законом;
10) лица ангажована на одређено време у складу са посебним законима (у области научноистраживачког рада, високог образовања, Правосудној академији, у области одбране и другим областима у којима наведена врста ангажовања не подлеже ограничењима утврђеним општим прописима о раду);
11) радно ангажовање консултаната у посланичким групама у Народној скупштини;
12) радно ангажовање лица у вези са превођењем правних тековина Европске уније, стручном и језичком редактуром правних тековина Европске уније, као и ангажовање експерата у поступку израде преговарачких позиција од стране Канцеларије за европске интеграције и члана Владе задуженог за европске интеграције.
С обзром на наведне законске одредбе, незапослена лица са којима је заклјучен уговор о стручном оспособлјавању без накнаде не улазе у број од 10% запослених односно ангажованих лица на одређено време, а у односу на број запослених на неодређено време код организационог облика.
Који су акти определјујући да се пореском инспектору који ради у Градској управи и има решење од почетка године којим је распоређен на радно место у звању самостални саветник током године уручи ново решење којем се распоређује на исто радно место, али у звању саветник, уз напомену да има све предуслове за више звање (VSS, државни факултет, 20 година рада на истим пословима, а током 5 година је обавлјена и функција шефа)?
Закон о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе, као и пратеће уредбе, не прописују могућност премештаја на радно место у непосредно ниже звање, изузев када је реч о одредбама које следе.
Члан 145. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе гласи:
„За теже повреде дужности из радног односа може да се изрекне:
1) новчана казна од 20% до 30% основне плате, исплаћене за месец у коме је новчана казна изречена, у трајању до шест месеци;
2) одређивање непосредно нижег платног разреда;
3) забрана напредовања до четири године;
4) премештај на радно место у непосредно ниже звање уз задржавање платног разреда чији је редни број истоветан редном броју платног разреда у коме се налази радно место с кога је премештен;
5) престанак радног односа“.
Дакле, у случају утврђене теже поврде дужности из радног односа може да се изрекне казна премештаја на радно место у непосредно ниже звање уз задржавање платног разреда чији је редни број истоветан редном броју платног разреда у коме се налази радно место с кога је премештен.
На основу чл. 34. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе:
„У случају елементарних непогода, више силе или других непредвидивих околности, службеник је дужан да, по писменом налогу непосредног руководиоца, ради на радном месту нижем од свог, док трају те околности.
Службеник за то време задржава права која произлазе из његовог радног места“.
Уредбом о оцењивању државних службеника и то чл. 42. је прописано:
„Државном службенику чији је рад у периоду за ванредно оцењивање, оцењен оценом "задоволјава" руководилац органа доноси решење о премештају на радно место разврстано у непосредно ниже звање које одговара степену његовог образовања и одређује му се коефицијент платног разреда чији је редни број истоветан редном броју платног разреда у коме се налази радно место са кога је премештен, а ако такво радно место не постоји одређује му се платни разред са непосредно нижим коефицијентом у оквиру платне групе која одговара звању у које је извршилачко радно место државног службеника разврстано. Уз то решење, државном службенику доставлја се и извештај о ванредном оцењивању“.
Најзад , чл. 86 . Закона о државним службеницима је прописано: „Државни службеник коме на ванредном оцењивању буде одређена оцена"задоволјава" премешта се на радно место разврстано у непосредно ниже звање које одговара степену његовог образовања и одређује му се коефицијент платног разреда чији је редни број истоветан редном броју платног разреда у коме се налази радно место са кога је премештен, а ако такво радно место не постоји одређује му се платни разред са непосредно нижим коефицијентом у оквиру платне групе која одговара звању у које је извршилачко радно место државног службеника разврстано.Државном службенику коме на ванредном оцењивању буде одређена оцена"не задоволјава" престаје радни однос даном коначности решења.Решењем којим је на ванредном оцењивању одређена оцена"не задоволјава" утврђује се и да државном службенику престаје радни однос”.
С обзиром на чињеницу да је изабран нови градоначелник који жели да на место шефа Службе буџетске инспекције распореди неко друго лице, који је редован законски пут за враћање шефа Службе за буџетску инспекцију у Градску управу, на неко од извршилачких радних места? Одлуку шалјем у прилогу.
Анализом предметне одлуке не може да се поуздано заклјучи о основаности правног становишта за оснивање буџетске инспекције. Претпоставка, али само претпоставка, која произилази ив поставлјеног питања је да је лице које је шеб буџетске инспекције запослени у Граској управи. Ипак, тек након анализе поједничаних аката у погледу радно-правног статуса овог лица би могао да се да конкретнији одговор на поставлјено питање.
Да ли комунални полицајци могу да буду разврстани у различита звања – виша од звања предвиђених за ИВ степен стручне спреме, обзиром да неки од њих имају и дипломе факултета или виших школа (ВИ и VII степен) и како дефинисати услове и описе за то радно место у том случају? Да ли могу да обавлјају исте послове, имају исти назив радног места, а да су различито плаћени (с обзиром на степен стручне спреме)?
Сходно члану 32. Закона о комуналној полицији комунални полицајци морају да имају стечено најмање средње образовање у четворогодишњем трајању. Дакле, без обзира што неки од запослених комуналних полицајаца имају стечено високо образовање за обавлјање послова комуналног полицајца је прописано средње образовање у четворогодишњем трајању. Наведено далје значи да запослени коунални полицајци не могу бити различито плаћени у односу на стечено образовање, већ је то могуће услед стечених других, на закону заснованих разлога.
Да ли радна места помоћника градоначелника у Кабинету треба да буду систематизована? Како дефинисати услове које треба да испуњавају помоћници, обзиром да је могућа њихова честа промена? Да ли треба и њима да буду одређена звања обзиром на то да имају различити степен стручне спреме (јер уколико се одреде звања, она повлаче и висину њихове зараде – међусобно различиту)?
На основу чл. 58. Закона о локалној самоуправи статутом општине може се предвидети да се у општинској управи поставлјају помоћници председника општине за поједине области (економски развој, урбанизам, примарна здравствена заштита, заштита животне средине, полјопривреда и др.).
Помоћници председника општине покрећу иницијативе, предлажу пројекте и сачињавају мишлјења у вези са питањима која су од значаја за развој у областима за које су поставлјени и врше друге послове утврђене актом о организацији општинске управе.
Помоћнике председника општине поставлја и разрешава председник општине.
У општинској управи може бити поставлјено највише три помоћника председника општине.
На основу Закона о запосленима у АП и ЈЛС радни однос може се засновати и за време чије трајање је унапред одређено (радни однос на одређено време) на радним местима у кабинету градоначелника, председника општине или председника градске општине, док траје дужност тих изабраних лица (помоћници градоначелника, односно председника општине као и друга лица која заснивају радни однос на радним местима у кабинету.
С обиром да помоћнике поставлја председник општине и да они заснивају радни однос у кабинету, који је део општинске управе, то далје значи да помоћници треба да буду део Правилника о унутрашњем уређењу и систематизацији, али не и да треба да им се одреде одговарајућа звања.
Да ли радна места административно - техничког особлја (пословног секретара, послови протокола и сл.), у Кабинету градоначелника за која се лица примају на рад на одређено време треба да буду систематизована у Правилнику о организацији и систематизацији радних места у Градској управи?
Сходно чл. 3. Закона о запосленима у аутономним покрајнама и јединицама локалне самоуправе намештеник је лице које заснива радни однос ради обавлјања пратећих, помоћно-техничких послова у аутономној покрајини и јединици локалне самоуправе. Кабинет градоначелника, иначе, представлја посебну организациону јединицу унутар управе, те стога запослени који обавлјају пратеће, помоћно-техничке послове (намештеници) треба да буду систематизовани у Правилнику у унутрашњем уређењу и систематизацији радних места.