Питања и одговори
На овој страници СКГО објављује одговоре Стручне службе СКГО на питања која из локалних управа добија у вези са функционисањем локалне самоуправе у различитим областима и са применом надлежности и послова градова и општина.
Како лице распоређено на радно место намештеника преместити на извршилачко радно место?
Чланом 82. Закона о запосленима у АП и ЈЛС је прописан редослед радњи при попуњвању радних места, који гласи:
"При попуњавању извршилачког радног места предност има премештај службеника, са напредовањем или без њега.
Ако послодавац одлучи да радно место не попуни премештајем, спроводи се интерни конкурс.
Ако интерни конкурс није успео, радно место може да се попуни преузимањем службеника од другог послодавца из члана 4. овог закона, односно из државног органа.
Ако се радно место не попуни ни преузимањем службеника, обавезно се спроводи јавни конкурс.
Ако ни јавни конкурс није успео, радно место се не попуњава, али послодавац може одлучити да се спроведе нови јавни конкурс".
Дакле, законом није прописана могућност премешетаја намештеника при попуњавању радног места, већ само службеника, а што се односи и на интерни конкурс, прописан овим чланом Закона, конкретније, не постоји могућност премештаја запосленог са намештеничког на радно место службеника.
Ко је надлежан и по ком правном основу да, као другостепени орган, одлучује по жалбама на решење послодавца или дисциплинске комисије о изреченој дисциплинској мери службенику или намештенику? Да ли је то жалбена комисија или се покреће спор пред надлежним судом? Ово из разлога што је жалбена комисија експлиците споменута само у члану 148. Закона о запосленима у АП и ЈСЛ, када одлучује на решење о удалјењу радника са рада и члана 172. да у другом степену одличује о жалбама службеника. У конкретном случају Дисциплинска комисија при ГУ води дисциплински поступак за тежу повреду дужности из радног односа према намештенику.
Сходно чл. 172. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе жалбена комисија у јединици локалне самоуправе је колегијални орган који у другом степену одлучује о жалбама службеника. На основу чл. 174. истог Закона жалбена комисија одлучује о жалбама службеника на решења којима се одлучује о њиховим правима и дужностима, као и о жалбама учесника интерног и јавног конкурса.
Дакле, жалбена комисија одлучује по, евентуалним, жалбама службеника који сматрају да су им повређена права у дисциплинском поступку, док намештеници своја права могу да остваре пред надлежним, основним, судом.
Да ли се у случају попуне два радна места у различитим организационим јединицама именују и две различите ад хоц кункурсне комисије за спровођење интерног конкурса, а због правила о саставу комисије (члан 23. став 2. Уредбе)?
Чланом 3. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе, запосленима се, у смислу овог закона, а између осталих, сматрају функционери који на основу законом утврђене обавезе или овлашћења, заснивају радни однос ради вршења дужности. С тим у вези, питање је ко је другостепени орган у радноправним односима помоћника председника општине, с обзиром да начелник Општинске управе потписује решења о годишњем одмору помоћника?
На основу чл. 174. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе жалбена комисија одлучује о жалбама службеника на решења којима се одлучује о њиховим правима и дужностима, као и о жалбама учесника интерног и јавног конкурса. С обзиром да помоћници председника општине не спадају у ред службеника, жалбена комисија не може да поступа по њиховим, евентуалним, жалбама, већ права, за која сматрају да су им повређена могу да заштите пред надлежним судом.
Члан 4. Закона о запосленима у АП и ЈЛС дефинише да за функционере у јединицама локалне самоуправе, права и дужности у име послодавца, врши скупштина града, општине или градске општине, односно радно тело скупштине које је утврђено статутом или актом скупштине којим се уређује надлежност, састав и организација радних тела скупштине. Шта у случају ако такво тело није формирано, ко врши права и дужности у име послодавца, јединица локалне самоуправе у овом случају?
Чланом 4. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе је прописано да за функционере у јединицама локалне самоуправе, права и дужности у име послодавца, врши скупштина града, општине или градске општине, односно радно тело скупштине које је утврђено статутом или актом скупштине којим се уређује надлежност, састав и организација радних тела скупштине. Дакле, потребно је да се образује такво радно тело односно да се наведени послови придодају пословима постојећих комисија, које по својој садржини обавлјају сродне послове. Уколико ништа од тога није учињено права и дужности у име послодавца за функционере ће вршити непосредно скупштина.
Да ли добијање највише оцене значи и повећање плате, с обзиром на одредбе Закона о платама државих службеника и Закона о систему плата у јавном сектору?
Чланом 39. Закона о систему плата у јавном сектору је прописано да ће се до 1. јула 2017. године донети у складу са одредбама овог закона, закон којим се уређују плате и друга примања запослених у органима аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе и другим органима и организацијама које је основала аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе а на које се примењују прописи о радним односима у аутономним покрајинама или јединицама локалне самоуправе.
У наставку текста цитирамо став Министарства за државну управу и локалну самоуправу:
„Чланом 39. Закона о систему плата запослених у јавном сектору прописано је доношење посебног закона којим ће се уредити плате и друга примања запослених у органима аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе, као и да до почетка примене овог посебног закона остају на снази, односно да се право на плату и друга примања из радног односа запослени на основу прописа који су на снази до почетка примене посебног закона.
Како се решењима о разврставању и уговорима о раду не заснива радни однос, већ се наставлја радни однос који је раније заснован, то се у овим актима констатује наставак тог радног односа, па у том смислу се констатује да запослени наставлја да остварује право на плату према важећим прописима, односно констатује се да задржава затечени коефицијент, уз навођење појединачног акта којим је утврђена висина права на плату, односно висина коефицијента (решење о коефицијенту), односно наводи се који је коефицијент запослени имао у тренутку ступања на снагу Правилника“.
Дакле, без обзира што до сада није донет закон којим се уређују плате и друга примања запослених у органима аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе не подразумева се сходна примена Закона о платама државних службеника и намештенка, а тиме ни могућности за повећање плате због добијања највише оцене.
Да ли службеник мора да поступи по налогу уколико је налогом распоређен на друго радно место и у другој служби у односу на оно на које је распоређен решењем односно да ли је дужан да поступи по налогу који је супротан решењу о распоређивању и које му је уручено истог дана када му је дат наведени налог?
Сходно чл. 31. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе службеник је дужан да изврши усмени налог руководиоца, изузев кад сматра да је налог супротан прописима или правилима струке, што саопштава руководиоцу или да његово извршење може да проузрокује штету, што писменим путем саопштава руководиоцу.
Ако руководилац понови налог у писменом облику, службеник је дужан да изврши и о томе писмено обавести руководиоца органа који врши наџор над радом руководиоца који је издао налог у писменом облику.
Службеник је дужан да одбије извршење усменог или писменог налога ако би оно представлјало кажњиво дело и да о томе писмено обавести руководиоца органа који врши наџор над радом руководиоца који је издао налог у писменом облику.
Ако је налог из става 3. овог члана издат од стране руководиоца покрајинског органа или начелника управе, односно руководиоца који руководи службом или организацијом из члана 1. овог закона, службеник је дужан да одбије извршење таквог усменог или писменог налога и да о томе писмено обавести извршни орган аутономне покрајине или градско, односно општинско веће које врши надзор над радом управе.
Да ли може начелник Општинске управе да распореди лице на једно радно место, а да му одмах уручи налог о раду на другом радном месту и у другој служби, и то послове које је обавлјао претходним Решењем, односно да се Решење даје само фиктивно?
На основу Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе и Уредбе о критеријумима за разврставање радних места и мерилима за опис радних места службеника у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе врши се разврставање извршилачких радних места, на основу правилника, којим се утврђују описи радних места, звања у којима су радна места разврстана, потребан број извршилаца за свако радно место, врста и степен образовања, радно искуство и други услови за рад на сваком радном месту. Разврставање се спроводи одговарајућим решењем и одступање од наведеног решења је могуће само под условим дефинисаним законом, као и на начин како је то дефинисано законом, попут ситуације из чл. 33. Закона када је службеник дужан да, по писменом налогу непосредног руководиоца, ради и послове који нису у опису његовог радног места ако за њих испуњава услове, због привремено повећаног обима посла, замене одсутног службеника или у случају да на одређено радно место није распоређен ниједан службеник. Напомињемо да врсту и трајање ових послова одређује непосредни руководилац писменим налогом, најдуже на 30 радних дана у периоду од шест месеци.
Да ли може да се прекрши члан Закона о запосленима у АП И ЈЛС и да члан жалбене комисије, дипломирани правник има мање од прописаних пет година радног стажа у струци?
Чланом 178. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе је прописано да најмање два члана жалбене комисије морају да имају стечено високо образовање из научне области правне науке на основним академским студијама у обиму од најмање 240 ЕСПБ бодова, мастер академским студијама, мастер струковним студијама, специјалистичким академским студијама, специјалистичким струковним студијама, односно на основним студијама у трајању од најмање четири године или специјалистичким студијама на факултету, са најмање пет година радног искуства у струци.
Дакле, законска одредба је веома јасна и од ње се не може одступити.
Да ли начелник Општинске управе може да буде председник Жалбене комисије?
Чланом 178. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе је прописано да најмање два члана жалбене комисије морају да имају стечено високо образовање из научне области правне науке на основним академским студијама у обиму од најмање 240 ЕСПБ бодова, мастер академским студијама, мастер струковним студијама, специјалистичким академским студијама, специјалистичким струковним студијама, односно на основним студијама у трајању од најмање четири године или специјалистичким студијама на факултету, са најмање пет година радног искуства у струци.
Наведеним чланом није прописано ко не може бити председник односно члан жалбене комисије уколико испуњава наведене услове.
Али, сходно чл. 172. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе жалбена комисија у јединици локалне самоуправе је колегијални орган који у другом степену одлучује о жалбама службеника. На основу чл. 174. истог Закона жалбена комисија одлучује о жалбама службеника на решења којима се одлучује о њиховим правима и дужностима, као и о жалбама учесника интерног и јавног конкурса.
Дакле, жалбена комисија одлучује по жалбама у другом степену управо на решења, превасходно, начелника управе, те стога начелник управе не може да буде председник односно члан жалбене комисије.
Начелник Општинске управе донео је Правилник о систематизацији радних места у Општинској управи у јуну 2017. године, и на основу њега донео Решења о распоређивању службеника која се примењују од 01.07.2017.године. Да ли може начелник Општинске управе након 18 дана од дана примене Решења о распоређивању да донесе нова решења, неповолјнија по жалиоце, у току жалбеног рока који тече по жалбама поднетим на Решења која су на снази 18 дана ?
Закон о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе, као и пратеће уредбе, не прописују могућност премештаја на радно место у ниже звање, изузев када је реч о одредбама које следе.
Члан 145. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе гласи:
„За теже повреде дужности из радног односа може да се изрекне:
1) новчана казна од 20% до 30% основне плате, исплаћене за месец у коме је новчана казна изречена, у трајању до шест месеци;
2) одређивање непосредно нижег платног разреда;
3) забрана напредовања до четири године;
4) премештај на радно место у непосредно ниже звање уз задржавање платног разреда чији је редни број истоветан редном броју платног разреда у коме се налази радно место с кога је премештен;
5) престанак радног односа“.
Дакле, у случају утврђене теже поврде дужности из радног односа може да се изрекне казна премештаја на радно место у непосредно ниже звање уз задржавање платног разреда чији је редни број истоветан редном броју платног разреда у коме се налази радно место с кога је премештен.
На основу чл. 34. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе:
„У случају елементарних непогода, више силе или других непредвидивих околности, службеник је дужан да, по писменом налогу непосредног руководиоца, ради на радном месту нижем од свог, док трају те околности.
Службеник за то време задржава права која произлазе из његовог радног места“.
Уредбом о оцењивању државних службеника и то чл. 42. је прописано:
„Државном службенику чији је рад у периоду за ванредно оцењивање, оцењен оценом "задоволјава" руководилац органа доноси решење о премештају на радно место разврстано у непосредно ниже звање које одговара степену његовог образовања и одређује му се коефицијент платног разреда чији је редни број истоветан редном броју платног разреда у коме се налази радно место са кога је премештен, а ако такво радно место не постоји одређује му се платни разред са непосредно нижим коефицијентом у оквиру платне групе која одговара звању у које је извршилачко радно место државног службеника разврстано. Уз то решење, државном службенику доставлја се и извештај о ванредном оцењивању“.
У сваком случају, не могу се донети неповолјнија решења по жалиоце током рока за жалбу, па ни након њега, осим у горе наведеним случајевима који су прописани Законом односно Уредбом.
Треба додати, сходно чл. 58. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе у јединици локалне самоуправе, односно градској општини, Правилник усваја Веће, а не доноси га начелник управе.
Чланом 139. став 1. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе предвиђено је да послодавац покреће дисциплински поступак. Чланом 141. став 1. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе предвиђено је да послодавац води дисциплински поступак, одлучује о дисциплинској одговорности и изриче дисциплинске мере. Став 2. истог члана прописује да послодавац може да образује дисциплинску комисију од три члана да у његово име води дисциплински поступак и одлучује о дисциплинској одговорности. Став 3. истог члана предвиђа да је послодавац дужан да образује дисциплинску комисију у случајевима теже повреде дужности из радног односа да у његово име води дисциплински поступак. Судска пракса указује да „ Одлуку о дисциплинском поступку може донети само орган који је покренуо и водио дисциплински поступак“. У случају када је тежа повреда дужности из радног односа, када послодавац покрене поступак у складу са чланом 139. став 1. Закона и образује дисциплинску комисију да у његово име води поступак у складу са чланом 141. став 3. Закона, ко у том случају одлучује о дисциплинској одговорности и ко изриче дисциплинске мере?
Чланом 141. Закона о запосленима у АП и ЈЛС је прописано да послодавац води дисциплински поступак, одлучује о дисциплинској одговорности и изриче дисциплинске мере.
Послодавац може да образује дисциплинску комисију од три члана да у његово име води дисциплински поступак и одлучује о дисциплинској одговорности.
Послодавац је дужан да образује дисциплинску комисију да у његово име води дисциплински поступак у случајевима теже повреде дужности из радног односа.
Дакле, у случају теже повреде дужности из радног односа обавеза послодавца је да образује дисциплинску комисију. Одлучивање о дисциплинској одговорности службеника у случају теже повреде дужности из радног односа је у надлежности послодавца који може сам да одлучи о томе или да у складу са ставом 2.истог члана донесе одлуку да дисциплинска комисија одлучује о дисциплинској одговорности, у ком случају је то потребно посебно навести у акту (решењу) о формирању дисциплинске комисије. Изрицање дисциплинске мере је у исклјучивој надлежности послодавца, који за тај део дисциплинског поступка не може да пренесе овлашћење дисциплинској комисији. Горе написано је прецизирано Мишлјењем Министарства државне управе и локалне самоуправе број 011-00-268/2017-20 од 12. јула 2017. године.