Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeNa izborima za članove Saveta mesnih zajednica da li kandidat za člana može svoj potpis dati drugom kandidatu za člana Saveta mesnih zajednica? Da li kandidat za člana Saveta mesnih zajednica može sam potpisati svoju kandidaturu, u smislu birača koji podržavaju kandidata za člana Saveta MZ?
Prvo, moramo da ogradimo i napomenemo da se Zakon o lokalnim izborima ne primenjuje na izbore za savete mesnih zajednica. Naime, članom 1. ovog zakona propisano je da se njime uređuje izbor i prestanak mandata odbornika skupština jedinica lokalne samouprave.
Dalje, članom 74. stav 1. Zakona o lokalnoj samoupravi je propisano da se postupak izbora saveta i drugih organa mesne zajednice (kao oblika mesne samouprave), utvrđuju aktom o osnivanju mesne zajednice, a u skladu sa statutom opštine, odnosno grada.
Ukazujemo, takođe, da je članom 74. stav 4. propisano da se izbori za savet mesne zajednice sprovode po pravilima neposrednog i tajnog glasanja na osnovu opšteg i jednakog izbornog prava, u skladu sa aktom o osnivanju.
Shodno navedenom, odgovor koji možemo da pružimo ne zasniva se na odgovarajućoj odluci skupštine vaše jedinice lokalne samouprave, već proističe iz odredbi Zakona o lokalnim izborima, zbog čega ovo mišljenje treba uzeti u obzir uslovno.
Naime, Zakon o lokalnim izborima ne propisuje zabranu za kandidata za odbornika da potpiše izjavu o podršci bilo izbornoj listi na kojoj je kandidat, bilo nekoj drugoj izbornoj listi. Međutim, činjenica je da se, prema Zakonu o lokalnim izborima, podrška potpisom ne daje konkretnom kandidatu za odbornika, već samoj izbornoj listi, dok samo broj potrebnih izjava zavisi od broja kandidata na izbornoj listi. Imajući navedeno u vidu, odgovor na drugo pitanje ne može se pronaći u Zakonu o lokalnim izborima.
Što se prvog pitanja tiče, moglo bi se izvesti tumačenje da jedan kandidat može da podrži kandidaturu drugog kandidata, s obzirom na to da iz odredbi Zakona o lokalnim izborima ne proističe zabrana kandidata za odbornike da podrže podnošenje neke druge izborne liste.
Da li se Savet za rodnu ravnopravnost formira kao posebno stalno radno telo Skupštine, ili kao povremeno radno telo? Da li Savet može da se formira u organima uprave i kako? Da li Savet za rodnu ravnopravnost treba da ima svoj pravilnik o radu?
Prema Zakonu o rodnoj ravnopravnosti („Sl. glasnik RS“, br. 52/21), savet za rodnu ravnopravnost je poseban institucionalni mehanizam za rodnu ravnopravnost na nivou JLS. U svakoj JLS obrazuje se jedan savet za rodnu ravnopravnost. Savet za rodnu ravnopravnost u JLS treba strogo razlikovati od Komisije za rodnu ravnopravnost, koje je stalno radno telo skupštine JLS i koja ima svoje posebne zakonom utvrđene nadležnosti.
Zakon predviđa da savet za rodnu ravnopravnost čine imenovana ili postavljena lica, predstavnici ustanova, organa i organizacija u oblastima značajnim za rodnu ravnopravnost i sprečavanje i suzbijanje rodno zasnovanog nasilja, o čemu treba voditi računa prilikom imenovanja članova/članica saveta. Osim toga, treba imati u vidu da, prema ZRR, u radu saveta za rodnu ravnopravnost obavezno učestvuju i lica zadužena za rodnu ravnopravnost u organima JLS (član 63. stav 1. tačka 2. ZRR).
U JLS u kojoj nije formiran savet za rodnu ravnopravnost potrebno je aktima JLS regulisati način izbora, broj članova/članica, nadležnost, kao i način rada i odlučivanja saveta. Na primer, odluku o formiranju saveta za rodnu ravnopravnost u JLS može doneti skupština opštine, na predlog predsednika/predsednice opštine, a da sastav, nadležnost, način rada i odlučivanja budu bliže regulisani Poslovnikom o radu saveta. Prilikom izbora članova/članica saveta, treba obezbediti uravnoteženu zastupljenost polova, koja podrazumeva da je zastupljenost jednog od polova između 40-50% u odnosu na drugi pol (član 6. st. 1. tačka 9. ZRR).
Prilikom regulisanja nadležnosti saveta, treba imati u vidu odredbe člana 63. stav 1. tačka 2. ZRR kojima se načelno regulišu osnovne nadležnosti saveta za rodnu ravnopravnost, a koje obuhvataju: praćenje stanja u oblasti rodne ravnopravnosti i iniciranje i predlaganje mera za unapređenje rodne ravnopravnosti. U krug nadležnosti saveta trebalo bi uvrstiti prava i obaveze ovog tela da priprema Akcioni plan za rodnu ravnopravnost na nivou JLS, da učestvuje u postupku pripreme budžeta i da, u skladu sa rodno odgovornim budžetiranjem koje je regulisano Zakonom o budžetskom sistemu, predlaže integrisanje rodne komponente u budžet, da učestvuje u aktivnostima vezanim za primenu, praćenje i izveštavanje o primeni Nacionalne strategije za rodnu ravnopravnost i Akcionog plana za njeno sprovođenje, sarađuje sa mehanizmima rodne ravnopravnosti u drugim JLS, kao i sa mehanizmima rodne ravnopravnosti koji se obrazuju na nacionalnom nivou i na nivou autonomne pokrajine.
Saglasno članu 64. st. 2. ZZR za lice zaduženo za rodnu ravnopravnost uvek se određuje rukovodilac/rukovoditeljka one organizacione jedinice u čijoj su nadležnosti poslovi koji se odnose na vođenje evidencija u oblasti rada. Koja je to jedinica, zavisi od unutrašnje organizacije i sistematizacije radnih mesta u konkretnom organu, odnosno, od toga u okviru koje organizacione jedinice se obavljaju poslovi vođenja evidencija u oblasti rada. Unutrašnja organizacija i sistematizacija radnih mesta u organima uprave veoma je različita, pa će zato u nekom organu to, na primer, biti rukovodilac/rukovoditeljka odeljenja za opštu upravu, ljudske resurse i zajedničke poslove, u nekom rukovoditelj/rukovoditeljka odeljenja za pravne, skupštinske i komunalne poslove i sl.
Potrebno je aktom o sistematizaciji radnih mesta opisati poslove koje obavlja lice zaduženo za rodnu ravnopravnost u konkretnom organu JLS. Ti poslovi su načelno regulisani u čl. 64 st. 3. ZRR i treba ih bliže opisati i precizirati.
JLS u kojima nisu formirana tela za rodnu ravnopravnost i određeno lice za rodnu ravnopravnost u obavezi su da u roku od šest meseci po stupanju na snagu ZRR usvoje odgovarajuće akte, formiraju tela za rodnu ravnopravnost i odrede lice zaduženo za rodnu ravnopravnost. Rok za obavljanje ovih aktivnosti ističe 24. novembra 2021. godine i njihovom obavljanju treba hitno pristupiti. Za slučaj da u organu uprave JLS ne bude određeno lice za rodnu ravnopravnost, predviđena je prekršajna sankcija za odgovorno lice u organu – novčana kazna u iznosu od 5.000 do 150.000 dinara (član 69. st. 1. tačka 12. ZRR).
U vezi sa implementacijom ZRR na lokalnom nivou, treba imati u vidu da subjekti koji na lokalnom nivou primenjuju ZRR obuhvataju: sve lokalne organe javne vlasti, kao i javna preduzeća, ustanove, javne agencije i druge organizacije i lica kojima su zakonom poverena pojedina javna ovlašćenja, i pravna lica koje osniva ili finansira u celini, odnosno u pretežnom delu JLS. S obzirom na to da među lokalnim zajednicama postoje razlike kada se radi o broju i vrsti subjekata kojima je povereno vršenje javnih poslova, kao i pravnim licima čiji je osnivač konkretna JLS ili čiju aktivnost i celini ili delom finansira JLS, korisno je u svakoj lokalnoj zajednici identifikovati subjekte na koje se odnose obaveze vezane za rodnu ravnopravnost.
Obzirom na to da u Zakonu o rodnoj ravnopravnosti piše da je dužnost nadležnog organa JLS da u roku od 6 meseci od stupanja na snagu Zakona (do 24. novembra 2021. godine) usklade svoje akte sa zakonom, da li gradska opština koja nije JLS ima ovu obavezu i da li se akti usklađuju retroaktivno, od dana donošenja zakona, ili usklađivanje akata može početi u roku od 6 meseci od donošenja ZRR, a najkasnije od 24. novembra 2021. godine? Da li lice imenovano za rodnu ravnopravnost mora da bude rukovodilac službe za kadrovska pitanja ili je moguće da to bude lice koje je sistematizacijom radnih mesta zaposleno u nekoj drugoj službi i da li to lice mora bude pravnik/pravnica?
Iako gradske opštine nemaju svojstvo jedinica lokalne samouprave, uprave gradskih opština su organi javne vlasti u smislu čl. 6. stav 1. tačka 18. Zakona o rodnoj ravnopravnosti. Zato uprave svih gradskih opština koje imaju više od 50 zaposlenih i radno angažovanih lica podležu obavezi određivanja lica za rodnu ravnopravnost utvrđenoj u članu 64. ZRR.
Kada je reč o usklađivanju akata sa ZRR, oni se ne usklađuju retroaktivno, već u zakonskom roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ZRR (član 73. stav 1. ZRR), a stupanje na snagu svakog akta regulisano je samim aktom.
Saglasno članu 64. st. 2. ZRR za lice zaduženo za rodnu ravnopravnost uvek se određuje rukovodilac/rukovoditeljka one organizacione jedinice u čijoj su nadležnosti poslovi koji se odnose na vođenje evidencija u oblasti rada. Koja je to jedinica, zavisi od unutrašnje organizacije i sistematizacije radnih mesta u konkretnom organu, odnosno, od toga u okviru koje organizacione jedinice se obavljaju poslovi vođenja evidencija u oblasti rada. Unutrašnja organizacija i sistematizacija radnih mesta u organima uprave veoma je različita, pa će zato u nekom organu to, na primer, biti rukovodilac/rukovoditeljka odeljenja za opštu upravu, ljudske resurse i zajedničke poslove, u nekom rukovoditelj/rukovoditeljka odeljenja za pravne, skupštinske i komunalne poslove i sl.
Da li zaposleni za vreme korišćenja neplaćenog odsustva ima pravo na isplatu solidarne pomoći koju isplaćuje poslodavac u određenom novčanom iznosu za poboljšanje materijinog položaja zaposlenih?
Zakon o radu („Sl. glasnik RS“, br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14, 13/17 - odluka US, 113/17 i 95/18 - autentično tumačenje) u članu 78. kaže da poslodavac može zaposlenom odobriti odsustvo bez naknade zarade (neplaćeno odsustvo). Za vreme neplaćenog odsustva zaposlenom miruju prava i obaveze iz radnog odnosa, ako za pojedina prava i obaveze zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu nije drukčije određeno.
Poseban kolektivni ugovor za zaposlene u JLS („Sl. glasnik RS“, br. 38/19 i 55/20) u članu 22. kaže da zaposleni ima pravo na neplaćeno odsustvo u kalendarskoj godini, i to:
Na lični zahtev poslodavac će odobriti zaposlenom neplaćeno odsustvo do 90 dana, koje se može koristiti jednom, u periodu od pet godina, ukoliko odsustvo zaposlenog ne bi bitno uticalo na izvršavanje poslova radnog mesta na koje je raspoređen. Poslodavac može da odobri zaposlenom neplaćeno odsustvo i u dužem trajanju i u drugim slučajevima, ako odsustvo sa rada zaposlenog ne utiče bitno na organizaciju rada kod poslodavca. Pravo zaposlenog na neplaćeno odsustvo i dužina njegovog trajanja utvrđuje se rešenjem. Neplaćeno odsustvo odobrava se, na pismeni zahtev zaposlenog, pod uslovom da je zaposleni priložio odgovarajuću dokumentaciju (dokaz o postojanju pravnog osnova za korišćenje neplaćenog odsustva).
S obzirom da Zakon o radu predviđa da za vreme neplaćenog odsustva zaposlenom miruju prava i obaveze iz radnog odnosa, a solidarna pomoć jeste pravo iz radnog odnosa, smatramo da nema osnova da se za vreme neplaćenog odsustva zaposlenom isplati solidarna pomoć.
U sindikalnu organizaciju opštine učlanjeno je 60 zaposlenih kod poslodavca, odnosno 96% zaposlenih. S obzirom da nije zaključen kolektivni ugovor, odnosno sporazum između poslodavca i sindikata, već se neposredno primenjuju odredbe Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 38/19 i 55/20) koji propis bi trebalo primeniti u konkretnom slučaju? Da li član 211. stav 2. Zakona o radu ili član 70. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave?
Članom 211. stav 1. Zakona o radu („Sl. glasnik RS“, br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13 i 75/14) predviđa se da se kolektivnim ugovorom ili sporazumom između poslodavca i sindikata kod poslodavca može utvrditi pravo na plaćeno odsustvo predstavniku sindikata radi obavljanja sindikalne funkcije, srazmerno broju članova sindikata.
U stavu 2. predviđeno je da ako kolektivni ugovor ili sporazum nije zaključen, lice ovlašćeno za zastupanje i predstavljanje reprezentativnog sindikata kod poslodavca za obavljanje sindikalne funkcije ima pravo:
1) na 40 plaćenih časova rada mesečno ako sindikat ima najmanje 200 članova i po jedan čas mesečno za svakih sledećih 100 članova;
2) na srazmerno manje plaćenih časova ako sindikat ima manje od 200 članova.
Dakle, Zakon ne uređuje na koji način će se kolektivnim ugovorom ili sporazumom poslodavca i sindikata utvrditi pravo na plaćeno odsustvo predstavniku sindikata radi obavljanja sindikalne funkcije. Poslodavac i sindikat imaju mogućnost da navedene kriterijume sami utvrde kolektivnim ugovorom ili sporazumom između poslodavca i sindikata kod poslodavca, a srazmerno broju članova sindikata (Mišljenje Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Sektor za rad, broj 011-00-01042/2014-02 od 8. januara 2015). Imajući navedeno u vidu, u ovom konkretnom slučaju primeniće se odredbe Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u JLS i to odredbe člana 70.