Питања и одговори
На овој страници СКГО објављује одговоре Стручне службе СКГО на питања која из локалних управа добија у вези са функционисањем локалне самоуправе у различитим областима и са применом надлежности и послова градова и општина.
Локација на којој се планира градња винарије је виноградарски реон односно пољопривредно земљиште. Да би се издала дозвола, парцела мора испуњавати услов за грађевинску дозволи и мора се градити на грађевинском земљишту. Како одрадити пренамену, да ли је довољно урбанистичким планом?
Услов за пренамену је усвајање одговарајућег планског документа. У складу са чланом 43. Закона о накнадама за коришћење јавних добара, захтев за промену намене пољопривредног земљишта може поднети власник, односно корисник пољопривредног земљишта којем је одговарајућим планским документом планирана друга намена, а које се до привођења планираној намени користи за пољопривредну производњу.
Дакле, након усвајања одговарајућег плана, биће могуће издати дозволу за изградњу објеката, а услов за издавање грађевинске дозволе биће и плаћање накнаде за пренамену пољопривредног у грађевинско земљиште, што је предмет посебног поступка.
Грађевинска дозвола је измењена услед промене инвеститора а затим је поднет захтев за употребну дозволу. Подносилац захтева за употребну дозволу је нови инвеститор и једини документ где се он помиње је Прилог 7 Изјава инвеститора, вршиоца стручног надзора и извођача радова из главне свеске пројекта изведеног објекта да је изведено стање једнако пројектованом стању. Остала техничка документација гласи на старог инвеститора. Да ли је неопходно да целокупна документација гласи на новог инвеститора, или може кроз изјаву/сагласност или други акт инвестиора да се уважи документација која гласи на старог инвеститора?
Потребно је направити разлику између ове две врсте пројекта: пројекат за извођење и пројекат изведеног објекта. Ако је инвеститор приложио Пројекат Изведеног Објекта, на том пројекту треба да стоји име новог инвеститора. Међутим, ако је приложен Пројекат за Извођење (са изјавом Прилог 7) онда тај Пројекат за извођење може бити са именом старог инвеститора само ће нови инвеститор потписати изјаву - Прилог 7
Да ли се запосленом у јединици локалне самоуправе урачунава за остваривање права на јубиларну награду стаж остварен код Министарства одбране и код Народне банке Југославије, касније Народне банке Србије?
Чланом 50. Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 38/2019, 55/2020, 51/2022 и 44/2023) је прописано:
“Запослени има право на јубиларну новчану награду у висини просечне месечне зараде по запосленом у Републици Србији према објављеном податку органа надлежног за послове статистике, за последњи месец у претходној календарској години у односу на календарску годину у којој се јубиларна награда остварује, с тим што се висина новчане награде увећава за 30% и то:
1) За 10 година рада у радном односу - у висини месечне просечне зараде,
2) За 20 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 1) овог става увећане за 30%,
3) За 30 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 2) овог става увећане за 30%,
4) За 35 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 3) овог става увећане за 30%,
5) За 40 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 4) овог става увећане за 30%.
Запослени остварује право на јубиларну награду за навршених 10, 20, 30, 35 и 40 година рада проведених у радном односу у државном органу, органу аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе, без обзира на то у ком органу је запослени остваривао права из радног односа.
У случају да је послодавац преузео послове и запослене од другог послодавца као услов за остваривање права на јубиларну награду рачунају се и године рада у радном односу код претходног послодавца.
Јубиларна награда се исплаћује у року од 30 дана од дана остваривања овог права.
Запослени има право на јубиларну награду код послодавца, ако то право у календарској години није остварио у другом државном органу, органу аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе у којем је радио пре рада код последњег послодавца.“
Дакле, у овом конкретном случају, запослени ће, поред година рада проведених у органу ЈЛС, остварити право на јубиларну награду и за године рада у Министарству одбране јер се ради о државном органу, међутим у године рада за јубиларну награду му се неће рачунати године рада у Народној банци Србије јер се не ради о државном органу већ о централној банци Републике Србије.
Општина расписује конкурс за стипендије ученицима за средње школе, оњављује списак и склапа Уговор са средњим школама о преносу средстава како би исплаћивали ученицима стипендије. Да ли општина греши што преноси средства по уговору средњим школама?
На основу става 14, члана 11. и става 15. члана 11а Закона о ученичком и студентском стандарду („Службени гласник РС“ број 18/10, 55/13, 27/18-др.закон и 10/19) јединица локалне самоуправе (ЈЛС) може својом одлуком, у складу са материјалним могућностима, утврдити право на ученичку стипендију, ако је претходно за те намене у свом буџету обезбедила средства.
Одлуком о стипендирању ученика, коју доноси скупштина јединице локалне самоуправе, утврђују се услови, критеријуми и поступак доделе стипендија ученицима. Додела стипендија врши се путем конкурса за доделу стипендија који обухвата услове за доделу стипендија, критеријуме за утврђивање редоследа кандидата, број корисника стипендије, висину стипендије, потребна документа, рокове за пријављивање на конкурс и начин одлучивања о додели стипендија.
Предлог ранг листе и коначну ранг листу и предлог одлуке о додели стипендија утврђује комисија коју именује надлежни орган ЈЛС одређен одлуком. Одлуку о додели стипендија доноси председник општине. На основу коначне одлуке о додели стипендије ученик, његов родитељ или старатељ закључује са ЈЛС уговор о стипендирању којим се ближе уређују права и обавезе у вези са коришћењем стипендије.
Ученичке стипендије се исплаћују из буџета ЈЛС, са економске класификације 472715-Ученичке стипендије, на текући рачун пунолетног ученика односно на текући рачун родитеља или старатеља малолетног ученика.
За лакшу евиденцију одобрених средстава и постизање циљева прописаних одлуком о стипендирању ученика, могуће је отворити евиденциони рачун унутар главне књиге трезора односно буџетског фонда, што омогућава вођење посебне евиденције расхода за стипендије.
Председник општине је поднео оставку и ускоро истиче рок за сазивање Скупштине општине. Према члану 86. Закона о локалној самоуправи, привремени орган јединице локалне самоуправе образује Влада. Какву улогу има Скупштина општине и да ли треба неког да обавести да је истекао рок за избор председника општине да би се приступило именовању привременог органа?
Закон о локалној самоуправи („Службени гласник РС“, бр. 129/07, 83/14 - др. закон, 101/16 - др. закон, 47/18 и 111/21 - др. закон) не прописује обавезу органа јединице локалне самоуправе да Владу односно министарство надлежно за систем локалне самоуправе обавесте о томе да је наступио неки од случаја из члана 85. тог закона који представља основ за распуштање скупштине јединице локалне самоуправе.
Чланом 78. став 2. Закона о локалној самоуправи је прописано да органи Републике и територијалне аутономије врше надзор над законитошћу рада и аката органа јединице локалне самоуправе, у складу с Уставом и законом, док је ставом 3. истог члана прописано да је надлежан орган јединице локалне самоуправе дужан да органу Републике, односно аутономне покрајине, који врши надзор над законитошћу рада и аката јединице локалне самоуправе, благовремено достави тражене податке, списе и исправе. Из наведеног проистиче да давање података надлежном органу Републике, односно аутономне покрајине подразумева претходни захтев надлежног органа.
Међутим, мишљења смо да, без обзира на то што не постоји формална обавеза, скупштина јединице локалне самоуправе треба да обавести Министарство државне управе и локалне самоуправе, у чијем је делокругу, на основу члана 11. Закона о министарствима („Службени гласник РС“, бр. 128/20, 116/22, 62/23 и 92/23 - др. закон), обављање послова државне управе који се односе на систем локалне самоуправе, да је наступио случај из члана 85. Закона о локалној самоуправи, како би ово министарство могло да поступи у складу са својим овлашћењем из члана 86. став 1. Закона о локалној самоуправи, да Влади предложи распуштање скупштине јединице локалне самоуправе.
По члану 145. Закона о планирању и изградњи издато је Решење о одобрењу за адаптацију система климатизације и вентилације у фабрици за паковање водом. Да ли је за овакву врсту радова (адаптацију) потребна полиса осигурања према трећем лицу, с обзиром да у конкретном слуцају треће лице не постоји?
Члан 148. став 2. Закона о планирању и изградњи предвиђа обавезу инвеститора или извођача радова да уз пријаву радова, поред остале документације, достави и полису осигурања од штете према трећим лицима која може настати приликом извођења одређених грађевиснких радова.
Како се у конркетном случају ради о извођењу радова ради адаптације система климатизације и вентилације у фабрици за паковање воде, то би у конкретном случаја трећа лица била сва лица која се случајно или намерно нађу у близини места извођења радова и претрпе евентуалну штету од извођења радова.
Стога је потребно да се уз пријаву радова након правноснажности решења из члана 145. Закона, достави наведена полиса осигурања.
Да ли запослени у ОУ/функционери могу бити додатно ангажовани (30%) на пројекту који реализује општина уз подршку страног донатора и да за то ангажовање буду додатно плаћени?
Чланом 118. став 1 тачка 3) Закона о раду ("Сл. гласник РС", бр. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - одлука УС, 113/2017 и 95/2018 - аутентично тумачење) прописано је да запослени има право на накнаду трошкова у складу са општим актом и уговором о раду, за време проведено на службеном путу у иностранству. У складу са ставом 2. овог члана, висина ових трошкова мора бити изражена у новцу.
Чланом 20. Уредбе о накнади трошкова и отпремнини државних службеника и намештеника ("Сл. гласник РС", бр. 98/2007 - пречишћен текст, 84/2014, 84/2015, 74/2021 И 119/2023), прописано је да се државном службенику и намештенику накнађују трошкови исхране и градског превоза у месту боравка у иностранству у износу од 15 евра на свака 24 часа проведена у иностранству.
Када се службени пут у иностранству запослених у јединицама локалне самоуправе реализује и финансира из међународних средстава, односно донација, произилази такође да је обрачун и исплату дневница (трошкови исхране и градског превоза у месту боравка у иностранству) потребно вршити у складу са одредбама Закона о раду и Уредбе о накнади трошкова и отпремнини државних службеника и намештеника. Стручној служби СКГО нису познате одредбе било из наведених прописа или из прописа и других докумената који се односе на буџетски систем, укључујући и Упутство Министарства финансија за припрему буџета, а које на другачији начин уређују утврђивање висине и исплату дневница за службена путовања у иностранству запослених у ЈЛС. Ипак, било би пожељно сагледати и конкретан уговорни аранжман у оквиру којег се пројекат спроводи и хијерархију применљивих правних аката (Финансијски споразум у оквиру којег је пројекат одобрен, Оквирни споразум за инструмент претприступне помоћи ЕУ – одговарајућа ИПА, уколико је то извор финансирања пројекта, итд.) да би се са сигурношћу испитале опције у погледу предметног третмана дневница. У зависности од модалитета имплементације (директни или индиректни) и надлежног уговарачког тела (Делегација ЕУ, или МФИН/ЦФЦУ), као и надлежне националне институције за пројекат (Министарство за европске интеграције или друга ресорна институција), било би пожељно да се и од њих затражи интерпретација у овом погледу.
Плате чланова пројектног тима треба да одговарају стварном обиму њиховог ангажовања у реализацији пројекта уважавајући проценте ангажовања и износе одређене буџетом пројекта. Потребно је да јединица локалне самоуправе донесе одговарајући акт (решење/закључак) о потреби ангажовања запослених у јединици локалне самоуправе на активностима пројекта. Овај акт треба да садржи имена службеника који учествују на реализацији пројекта, опис активности као и временски период у коме ће запослени обављати активности на реализацији пројекта.
Уколико запослени поред својих редовних послова, обавља и послове на реализацији пројекта, он има право на додатак за додатно оптерећење. Чланом 41. Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 38/2019, 55/2020, 51/2022 и 44/2023) прописана је могућност да ако по писменом налогу непосредног руководиоца запослени ради и послове који нису у опису његовог радног места због привремено повећаног обима посла или послове одсутног запосленог, има право на додатак за додатно оптерећење на раду. У писменом налогу се наводи и назив радног места чије послове ће запослени обављати услед привременог повећања обима послова и разлози који су довели до привременог повећања обима посла, односно име запосленог који је одсутан. Додатак за прековремени рад искључује додатак за додатно оптерећење на раду. Додатак за додатно оптерећење од најмање 10 радних дана месечно износи 4% основне плате, односно 5% основне плате ако запослени замењује руководиоца унутрашње јединице. Додатак за додатно оптерећење од најмање 20 радних дана месечно износи 8% основне плате, односно 10% основне плате ако запослени замењује руководиоца унутрашње јединице. Дакле, услов за исплату додатног оптерећења у складу са одредбама Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе јесте да послови које запослени обавља као пројектне задатке нису послови који су му већ у опису радног места.
По питању ангажовања нових лица за рад на пројектима, чланом 70. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе ("Службени гласник РС", бр. 21/2016, 113/2017 - др. закон, 95/2018, 114/2021 и 92/2023) предвиђено је да се радни однос у органу ЈЛС може засновати и за време чије трајање је унапред одређено (радни однос на одређено време) између осталог и ради учешћа у припреми или реализацији одређеног пројекта, најдуже до завршетка пројекта. Радни однос на одређено време у овом случају заснива се без обавезе спровођења интерног или јавног конкурса и не може прерасти у радни однос на неодређено време.
Лица ангажована ради реализације пројеката који се финансирају средствима Европске уније или средствима донација, уколико се накнаде за њихов рад, са припадајућим порезима и доприносима, финансирају из ових извора, изузета су од ограничења укупног броја запослених на одређено време успостављеног чланом 27к став 4. Закона о буџетском систему ("Сл. гласник РС", бр. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013 - испр., 108/2013, 142/2014, 68/2015 - др. закон, 103/2015, 99/2016, 113/2017, 95/2018, 31/2019, 72/2019, 149/2020 и 118/2021 – др. закон, 138/2022 и 92/2023).
Да ли логопед у предшколској установи сме да ради индивидуално са дететом коме је Интерресорна комисија препоручила логопедски третман наравно уз сагласност родитеља?
Нови Правилник о програму свих облика рада стручног сарадника у предшколској установи ("Службени гласник РС - Просветни гласник", број 6/2021) утврђује програм свих облика рада стручног сарадника у предшколској установи, међу којима је логопед.
Поред заједничких области рада, за различите профиле стручних сарадника наведени су и специфични послови које обављају у предшколској установи. Тако је за стручног сарадника логопеда наведено и:
- планирање активности и акција у предшколској установи којима се креира подстицајна говорно-језичка средина за учење деце;
- давање стручних предлога, планирање набавке специфичних материјала и дидактичких средстава;
- пружање стручне подршке васпитачима за интегрисање поступака корекције говорно-језичких сметњи у различитим ситуацијама делања у вртићу;
- превентивно-корективни рад и вежбе логомоторике интегрисане у ситуационо учење деце у групи;
- рад са васпитачима на препознавању одступања у говорно-језичком развоју деце, посебно на раном узрасту;
- пружање подршке јачању компетенција васпитача у области комуникације са децом, посебно са децом која имају специфичне говорно-језичке сметње;
- учествовање у праћењу и вредновању примене мера индивидуализације и индивидуалног образовног плана за децу којој је потребна додатна подршка;
- пружање подршке и оснаживање родитеља у препознавању, разумевању и превазилажењу говорно-језичких проблема деце путем различитих облика сарадње са породицом.
У листи специфичних послова логопеда није наведен индивидуални рад са децом, у смислу пружања логопедских третмана, већ се подршка деци са говорно-језичким сметњама планира, организује и пружа кроз ситуацино учење у вршњачкој групи.
Овакав приступ је у складу са новим Основама програма предшколског васпитања и образовња, као и са принципима инклузивног образовања. У односу на ранију праксу, овакав приступ је делотворнији јер детету пружа више прилика да у различитим контекстима и различитим интеракцијама развија говор, да се индивидуализоване вежбе логомоторике спроводе континуирану, у природном вршњачком окружењу, а да се васпитачи и родитељи оснаже да на прави начин подрже дете у развоју говора и превазилажењу говорно-језичке сметње.
Из перспективе интерресорне комисије, уколико чланови сматрају да је за дете важно да добије логопедски третман, онда у оквиру индивидуалног плана подршке могу да наведу установу из здравственог система која ће пружати такву услугу. Ако наведу да дете треба да добије подршку логопеда у предшколској установи, онда се та подршка организује у складу са прописима и процедурама које важе у тој установи. У том смислу, ИРК не може имати утицај на који начин ће се организовати подршке за дете од стране логопеда у предшколској установи.
Да ли се радни стаж проведен у средњој школи или здравственом центру рачуна за минули рад и јубиларну награду функционеру у јединици локалне самоуправе?
Чланом 36. Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 38/2019, 55/2020, 51/2022 и 44/2023) предвиђено је да запослени има право на додатак на основну плату у висини од 0,4% основне плате за сваку навршену годину рада у радном односу (минули рад) у државном органу, органу аутономне покрајине, односно органу локалне самоуправе, независно од тога у ком органу је радио и да ли је орган у коме је запослени радио у међувремену променио назив, облик организовања или је престао да постоји. Право на минули рад остварује се и за године рада код послодавца од кога је орган, односно послодавац преузео надлежности, послове и запослене. Запослени остварује право на минули рад и за године рада проведене у органима ранијих савезних држава чији је правни следбеник Република Србија, а који су услед промене државног уређења престали да постоје.
Запослени има право на јубиларну новчану награду у висини просечне месечне зараде по запосленом у Републици Србији према објављеном податку органа надлежног за послове статистике, за последњи месец у претходној календарској години у односу на календарску годину у којој се јубиларна награда остварује, с тим што се висина новчане награде увећава за 30% и то:
1) За 10 година рада у радном односу – у висини месечне просечне зараде ,
2) За 20 година рада у радном односу – у висини новчане награде из тачке 1) овог става увећане за 30%,
3) За 30 година рада у радном односу – у висини новчане награде из тачке 2) овог става увећане за 30%,
4) За 35 година рада у радном односу – у висини новчане награде из тачке 3) овог става увећане за 30%,
5) За 40 година рада у радном односу – у висини новчане награде из тачке 4) овог става увећане за 30%.
Запослени остварује право на јубиларну награду за навршених 10, 20, 30, 35 и 40 година рада проведених у радном односу у државном органу, органу аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе, без обзира на то у ком органу је запослени остваривао права из радног односа. У случају да је послодавац преузео послове и запослене од другог послодавца као услов за остваривање права на јубиларну награду рачунају се и године рада у радном односу код претходног послодавца. Јубиларна награда се исплаћује у року од 30 дана од дана остваривања овог права. Запослени има право на јубиларну награду код послодавца, ако то право у календарској години није остварио у другом државном органу, органу аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе у којем је радио пре рада код последњег послодавца.
С обзиром да ни здравствени центар ни школа нису државни орган, орган аутономне покрајине, нити орган јединице локалне самоуправе, запослени у органу јединице локалне самоуправе не могу остваривати право на минули рад за године проведене у тим установама, као ни право на јубиларну награду, јер се исти органи узимају у обзир.
Које поступке је потребно да јединице локалне самоуправе упишу у Регистар?
Административни поступак је управни и други поступак који спроводе државни органи и организације, органи и организације аутономних покрајина и органи и организације јединица локалне самоуправе, установе, јавна предузећа, посебни органи преко којих се остварује регулаторна функција, као и правна и физичка лица којима су поверена јавна овлашћења и који се покрећу по захтеву привредних субјеката и грађана ради остваривања одређеног права или испуњавања прописане обавезе. Административни поступак се односи на остваривање права, обавеза и правних интереса привредних субјеката и грађана у којима органи издају лиценце, дозволе, одобрења, сагласности, решења, уверења, потврде, сертификате, извештај, мишлјење, обавештење, сведочанство, услове, декларацију, записник, личне и друге документе, изводе из службених евиденција или уносе доставлјене податке и документе у одређене јавне евиденције у складу са законом. Административним поступком се у смислу Закона о регистру аадминистративних поступака не сматрају судски поступци и поступци које спроводе имаоци јавних овлашћења поверених од стране суда, поступци који проистичу из радног односа у органу, као и поступци који се покрећу на захтев органа, а које спроводи други орган. Јединице локалне самоуправе дужне су да упишу поступке из своје изворне надлежности.
Да ли јединица локалне самоуправе може да одреди више лица као администраторе регистра?
Администратори регистра су корисници налога који омогућава креирање поступка по захтеву администратор органа, креирање корисничких налога у Регистру, као и координацију свих активности у поступку уписа, брисања и ажурирање података о поступцима. Имајући у виду да је ово лице задужено за координацију свих активности у процесу пописа поступака, није препоручљиво да више лица обавља ове послове. Евентуално се може одредити два администратора регистра, како би се процес уписа одвијао несметано у случају да је један одсутан.
Уколико администратор органа приликом контроле поступка утврди да у поступку нешто није наведено или је непотпуно наведено или је погрешно наведено, да ли обавезно враћа поступак на дораду овлашћеном лицу или има могућност да сам унесе одговарајуће податке?
Администратор органа има могућност сам да уноси податке у електронски образац када је поступак код њега на одобрењу и носи статус „Чека одобрење од администратора К2”. На администратору органа је да процени да ли ће сам уносити корекције или ће поступак вратити овлашћеном лицу и упутити шта треба да исправи у обрасцу наводећи јасне инструкције у поље Коментар које се налази изнад сваке секције.