Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeGrađevinske dozvole su izdate 2017. i 2018. godine i nije izvršena prijava radova u skladu sa članom 140. Zakona o planiranju i izgradnji odnosno u roku od 3 godine od dana pravnosnažnosti rešenja. Član 140. stav 4. Zakona o planiranju i izgradnji navodi i da građevinska dozvola prestaje da važi ako se u roku od 5 godine od dana pravnosnažnosti rešenja kojim je izdata građevinska dozvola ne izda upotrebna dozvola, osim za između ostalog i porodične stambene zgrade koje investitor gradi radi rešavanja svojih stambenih potreba. Da li je neophodno da radovi budu prijavljeni u roku od 3 godine od dana pravnosnažnosti rešenja o građevinskoj dozvoli za izgradnju porodičnih stambenih objekata kako bi građevinska dozvola bila važeća?
Članom 140. Zakona o planiranju i izgradnji ("Sl. glasnik RS", br. 72/2009, 81/2009 - ispr., 64/2010 - odluka US, 24/2011, 121/2012, 42/2013 - odluka US, 50/2013 - odluka US, 98/2013 - odluka US, 132/2014, 145/2014, 83/2018, 31/2019, 37/2019 - dr. zakon, 9/2020, 52/2021 i 62/2023) propisana su dva načina na koji građevinska dozvola prestaje po sili zakona, sa obavezom organa nadležnog za izdavanje građevinske dozvole da donese rešenje kojim se utvrđuje prestanak važenja građevinske dozvole, kao rešenja koja su deklarativnog, a ne konstituitivnog karaktera.
Članom 140. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da građevinska dozvola prestaje da važi ako se ne izvrši prijava radova u roku od tri godine od dana pravnosnažnosti rešenja kojim je izdata građevinska dozvola, odnosno u roku od tri godine od dana pravnosnažnosti rešenja o izmeni rešenja o građevinskoj dozvoli.
Jedini izuzetak od ove imperativne norme propisan je članom 140. stav 2. da izuzetno od stava 1. ovog člana, kada je prijava radova izvršena na osnovu člana 148. stav 5. ovog zakona, građevinska dozvola važi do prijave radova svih delova objekta.
Dalje, članom 140. stav 4. je propisano, kako ste to i sami naveli, da građevinska dozvola prestaje da važi ako se u roku od pet godina od dana pravnosnažnosti rešenja kojim je izdata građevinska dozvola, odnosno pravnosnažnosti rešenja o izmeni rešenja o građevinskoj dozvoli, ne izda upotrebna dozvola, osim za objekte iz člana 133. ovog zakona, objekte komunalne infrastrukture koji se izvode fazno, objekte javne namene u javnoj svojini i porodične stambene zgrade koje investitor gradi radi rešavanja svojih stambenih potreba, a u kom roku je investitor dužan da pribavi upotrebnu dozvolu.
Mišljenja smo da, obzirom da se radi o imerativnim normama kojima je utvrđen trenutak kada građevinska dozvola prestaje da važi po sili zakona, sa obavezom organa nadležnog za izdavanje građevinske dozvole da donese rešenje deklarativnog karaktera, kojim samo konstatuje prestanak važenja građevinske dozvole i da ovi objekti nisu obuhvaćeni članom 140. stav 2. kao izuzetak, građevinske dozvole izdate za izgradnju porodične stambene zgrade koju investitor gradi radi rešavanja svojih stambenih potreba, po sili zakona, prestaju da važe ako se ne izvrši prijava radova u roku od tri godine od dana pravnosnažnosti rešenja kojim je izdata građevinska dozvola, odnosno u roku od tri godine od dana pravnosnažnosti rešenja o izmeni rešenja o građevinskoj dozvoli.
Da li funkcioneru kome je prestala funkcija, prestaje istog dana i radni odnos ili tek po isteku roka od tri meseca u kom roku prima nakndu plate? Da li se funkcioner odjavljuje, danom prestanka funkcije, a zatim prijavljuje, priznavanjem prava na naknadu plate u trajanju od 3 meseca?
Članom 13. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave („Službeni glasnik RS", br. 21/2016, 113/2017, 113/2017 - dr. zakon, 95/2018, 114/2021, 92/2023) predviđeno je da funkcioneru autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave funkcija prestaje u slučaju: 1. isteka vremena na koje je izabran, imenovan ili postavljen; 2. podnošenja ostavke; 3. razrešenja, kao i u drugim slučajevima utvrđenim zakonom i drugim propisima kojima se uređuje prestanak funkcije, odnosno radnog odnosa.
Članom 14. istog zakona predviđeno je da funkcioner po prestanku funkcije ima pravo na naknadu plate u trajanju od tri meseca, u visini plate koju je imao u vreme prestanka funkcije. Ovo pravo može se izuzetno produžiti do tri meseca ukoliko u tom vremenu funkcioner stiče pravo na penziju. Takođe, to pravo prestaje pre isteka roka od tri meseca, zasnivanjem radnog odnosa ili sticanjem prava na penziju prema propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju. Funkcioner ovo pravo ostvaruje kod poslodavca kod koga je ostvarivao prava po osnovu radnog odnosa u trenutku prestanka funkcije. Pravo, po podnetom zahtevu funkcionera, utvrđuje nadležni organ, odnosno radno telo skupštine koje je utvrđeno statutom ili aktom skupštine kojim se uređuje nadležnost, sastav i organizacija radnih tela skupštine. Zahtev funkcioner može uputiti najkasnije u roku od 15 dana od dana prestanka funkcije. Funkcioneru prestaje radni odnos prestankom funkcije, odnosno danom prestanka obaveze vršenja dužnosti, odnosno nakon proteka rokova u kojima funkcioner ostvaruje pravo na naknadu plate po prestanku funkcije.
Dakle, po pravilu, funkcioneru sa prestankom funkcije prestaje i radni odnos. Međutim, ukoliko koristi pravo na naknadu plate u trajanju od tri meseca, radni odnos će mu prestati istekom roka od tri meseca, kada će se izvršiti i odjava sa obaveznog zdravstvenog osiguranja. Smatramo takođe da prilikom prestanka nema potrebe posebno odjavljivati pa prijavljivati to lice na obavezno socijalno osiguranje, već samo izvršiti odjavu kada istekne pravo na naknadu plate.
Da li zaposleni može da bude premešten na drugo radno mesto, u niže zvanje, bez njegove saglasnosti.?
Saglasno članu 32. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave („Sl. glasnik RS“, br. 21/2016, 113/2017, 113/2017 – dr. zakon, 95/2018, 114/2021, 92/2023) službenik je dužan da prihvati odgovarajuće radno mesto na koje je prema odredbama ovog zakona trajno ili privremeno premešten. U članu 112. istog zakona se, između ostalog, kaže da službenik u jedinici lokalne samouprave može, zbog potrebe rada, biti trajno ili privremeno premešten na drugo odgovarajuće radno mesto u drugi organ, službu ili organizaciju kod istog poslodavca i da za premeštaj službenika zbog potrebe rada nije potrebna suglasnost službenika. Odgovarajuće radno mesto jeste ono radno mesto čiji se poslovi rade u istom zvanju kao poslovi radnog mesta sa koga se službenik premešta i za koje službenik ispunjava sve uslove (član 113. zakona).
Dakle, bez njegove saglasnosti službenik može biti premešten isključivo na odgovarajuće radno mesto, tj. na radno mesto u istom zvanju za koje službenik ispunjava sve uslove. Službenik može, u skladu sa potrebama i organizacijom rada organa, na svoj zahtev da bude trajno premešten na radno mesto čiji se poslovi rade u nižem zvanju od poslova radnog mesta sa kojeg se službenik premešta, ako ispunjava uslove za rad na tom radnom mestu i poseduje potrebne kompetencije (član 114a zakona).
Čak i u slučaju donošenja novog ili promene Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta, ako ne postoji odgovarajuće radni mesto na koje prekobrojni službenik može biti raspoređen, on može, uz svoju suglasnost, biti raspoređen, odnosno premešten na niže radno mesto koje odgovara njegovoj vrsti i nivou obrazovanja i za koje ispunjava ostale uslove za rad, odnosno poseduje kompetencije, a ako ni takvo radno mesto ne postoji, postaje neraspoređen (član 168. zakona). Ako se ne saglasi sa ovakvim raspoređivanjem prestaje mu radni odnos.
Da li se radni staž proveden kod Zajednice za zapošljavanje računa za minuli rad i jubilarnu nagradu funkcioneru u jedinici lokalne samouprave?
Članom 36. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 38/2019, 55/2020, 51/2022 i 44/2023) predviđeno je da zaposleni ima pravo na dodatak na osnovnu platu u visini od 0,4% osnovne plate za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu (minuli rad) u državnom organu, organu autonomne pokrajine, odnosno organu lokalne samouprave, nezavisno od toga u kom organu je radio i da li je organ u kome je zaposleni radio u međuvremenu promenio naziv, oblik organizovanja ili je prestao da postoji. Pravo na minuli rad ostvaruje se i za godine rada kod poslodavca od koga je organ, odnosno poslodavac preuzeo nadležnosti, poslove i zaposlene. Zaposleni ostvaruje pravo na minuli rad i za godine rada provedene u organima ranijih saveznih država čiji je pravni sledbenik Republika Srbija, a koji su usled promene državnog uređenja prestali da postoje.
Zaposleni ima pravo na jubilarnu novčanu nagradu u visini prosečne mesečne zarade po zaposlenom u Republici Srbiji prema objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike, za poslednji mesec u prethodnoj kalendarskoj godini u odnosu na kalendarsku godinu u kojoj se jubilarna nagrada ostvaruje, s tim što se visina novčane nagrade uvećava za 30% i to:
Zaposleni ostvaruje pravo na jubilarnu nagradu za navršenih 10, 20, 30, 35 i 40 godina rada provedenih u radnom odnosu u državnom organu, organu autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, bez obzira na to u kom organu je zaposleni ostvarivao prava iz radnog odnosa. U slučaju da je poslodavac preuzeo poslove i zaposlene od drugog poslodavca kao uslov za ostvarivanje prava na jubilarnu nagradu računaju se i godine rada u radnom odnosu kod prethodnog poslodavca. Jubilarna nagrada se isplaćuje u roku od 30 dana od dana ostvarivanja ovog prava. Zaposleni ima pravo na jubilarnu nagradu kod poslodavca, ako to pravo u kalendarskoj godini nije ostvario u drugom državnom organu, organu autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave u kojem je radio pre rada kod poslednjeg poslodavca.
S tim u vezi, u godine rada koje su potrebne da bi se ostvarila ova prava (pravo na obračun i isplatu uvećane plate za vreme provedeno u radnom odnosu (minuli rad) i prava na jubilarnu nagradu) ulaze i godine rada kod drugog poslodavca samo u slučaju da je poslodavac preuzeo poslove i zaposlene od drugog poslodavca koji je prestao da postoji. Prethodnim poslodavcem u smislu odredbi PKU smatraju se poslodavci (nezavisno od organizacionog oblika) od kojih je organ autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave po osnovu zakona ili drugih opštih akata mogao da preuzme poslove i zaposlene, što je u svakom konkretnom slučaju dužan da ceni organ koji odlučuje o ovim pravima. U slučaju SIZ za zapošljavanje promenu poslodavca trebalo bi rešavati imajući u vidu koji organ, organizacija, javna služba je preuzela poslove i zaposlene nakon statusne promene i na taj način utvrditi pravo zaposlenog na minuli rad. Stoga, samo ukoliko je državni organ, organ autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave preuzeo poslove i zaposlene ove samoupravne interesne zajednice, može se smatrati da postoji kontinuitet, odnosno da zaposleni ostvaruje ova prava.
Stranka je podnela zahtev za izdavanje Rešenje o odobrenju za postavljanje termoizolacije na zid objekta za porodično stanovanje, koji je orijentisan prema komšijskoj strani. Objekat se nalazi i snimljen je tačno na regulaciji - međi. Međutim, komšija ne dozvoljava da termoizolacija prelazi 6-8 cm preko međe. Da li je za izdavanje dozvole potrebno pribaviti saglasnost komšije ili Odeljenje može da izda Rešenje po članu 145. Zakona o planiranju i izgradnji bez saglasnosti, jer je sporna činjenica da li se u tom slučaju dira u pravo svojine komšije?
Zahtev po članu 145. Zakona o planiranju i izgradnji u ovom slučaju može da se odnosi samo na ceo objekat, i ukoliko je to slučaj, te ukoliko je komšija dao pismenu izjavu da nije saglasan sa postavljanjem teromizolacije u navedenoj širini na zidu okrenutom ka zajedničkoj međi, potrebno je poučiti stranku da prvo podnese zahtev da joj se prizna svojstvo stranke u tom postupku kao zainteresovana stranka a potom potrebno je da nadležni organ zaključkom prizna svojstvo stranke trećem zainteresovanom licu jer je nesporan njegov pravni interes za to.
Postavljanjem planirane termoizolacijom u širini koja je navedena u pitanju, može doći do poremećaja postojeće međe, tako da sused ima prava da se tome protivi. Ukoliko treće lice nakon priznavanja svojstva stranke u ovom postupku dostavi pismenu izjavu o svom protivljenju, u tom slučaju nadležni organ treba da odbije zahtev za izdavanje rešenja na osnovu člana 145. Zakona.
Opravdanost postavljanja termoizolacije u širini od 6-8 cm unutar kat. parcele suseda i opravdanost njegovog protivljenja može da ceni samo sud u parničnom psotupku jer se radi o svojisnskim pravima suseda.