Питања и одговори

Законом о безбедности саобраћаја на путевима ("Сл. гласник РС", бр. 41/2009, 53/2010, 101/2011, 32/2013 - одлука УС, 55/2014, 96/2015 - др. закон, 9/2016 - одлука УС, 24/2018, 41/2018, 41/2018 - др. закон, 87/2018, 23/2019, 128/2020 - др. закон и 76/2023) дефинисано је финансирање безбедности саобраћаја. 

Чланом 13. овог закона прописано је да скупштине јединица територијалне аутономије, односно јединица локалне самоуправе, доносе стратегију и годишњи план безбедности саобраћаја на путевима на свом подручју у складу са Националном стратегијом и Акционим планом.

Чланом 17. овог закона, у складу са изменама и допунама из 2023. године,  прописано је да средства од новчаних казни за прекршаје и привредне преступе предвиђене прописима о безбедности саобраћаја на путевима у целини припадају буџету Републике Србије. За финансирање унапређења безбедности саобраћаја на путевима опредељују се средства у буџету Републике Србије, на разделу министарства надлежног за унутрашње послове. За финансирање унапређења безбедности саобраћаја могу се користити и приходи по основу међународних уговора и средства домаћих и страних правних и физичких лица, кроз донације, поклоне, прилоге и друге видове помоћи, као и други извори, у складу са законом.

Наредним чланом овог закона прецизирано је да се распоред и коришћење средстава за финансирање унапређења безбедности саобраћаја на путевима врши у складу са актом, који за сваку календарску годину доноси Влада, на предлог министра надлежног за унутрашње послове. Саставни део акта из става 1. овог члана је Национални годишњи програм унапређења безбедности саобраћаја на путевима, који садржи циљеве, мере и активности у оквиру кључних области рада, начин реализације, рокове, финансијска средства и одговорне субјекте. Националним годишњим програмом унапређења безбедности саобраћаја морају бити обухваћене следеће кључне области рада:

• унапређење саобраћајне инфраструктуре са становишта унапређења безбедности саобраћаја на путевима;
• рад Тела за координацију;
• унапређење саобраћајног васпитања и образовања;
• превентивно-промотивне активности из области безбедности саобраћаја на путевима;
• научно-истраживачки рад у области безбедности саобраћаја;
• опремање јединица саобраћајне полиције и других органа надлежних за послове безбедности саобраћаја.

Националним годишњим програмом унапређења безбедности саобраћаја могу бити обухваћене и друге активности из области безбедности саобраћаја на путевима.

Изменама Закона о безбедности саобраћаја на путевима из септембра месеца ове године, дошло је до измена финансирања безбедности саобраћаја. Одредбе члана 17. и 18. који су измењени и који се односе на финансирање безбедности саобраћаја, почињу да се примењују од 1. јануара 2024. године.

На основу наведених одредби овог закона може се закључити да јединице локалне самоуправе доносе годишњи план, односно програм безбедности саобраћаја на путевима на свом подручју.

Средства за финансирање безбедности саобраћаја, почев од 01. јануара 2024. године, обезбеђују се у буџету Републике Србије и то на разделу министарства за унутрашње послове. Локалне самоуправе израђују програм безбедности саобраћаја за наредну годину и за средства аплицирају код надлежног министарства. Средства за реализацију активности из наведеног програма, одобрена из републичког буџета, планирају се у оквиру Програма 7- Организација саобраћаја и саобраћајна инфраструктура, на извору 07 -  Трансфери од других нивоа власти.

Уколико локална самоуправа, на основу одлуке локалног извршног органа, поред одобрених средстава из републичког буџета планира да финансира одређене активности на унапређењу безбедности саобраћаја на путевима, реализацију истих може се планирати, у оквиру Програма 7-Организација саобраћаја и саобраћајна инфраструктура, Програмске активности 0701-0005 – Унапређење безбедности саобраћаја, из извора финансирања 01- Општи приходи и примања буџета.

Чланом 133ђ Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021, 113/2017 - др. закон, 95/2018 - др. закон, 86/2019 - др. закон, 157/2020 - др. закон и 123/2021 - др. закон) предвиђено је да службеник напредује премештајем на непосредно више извршилачко радно место у истом или другом органу. Непосредно више извршилачко радно место јесте оно чији се послови раде у непосредно вишем звању или у истом звању али на радном месту руководиоца уже унутрашње јединице.

Даље је чланом 133е предвиђено да руководилац може да премести, односно распореди на непосредно више извршилачко радно место службеника коме је најмање два пута узастопно одређена оцена "истиче се", ако постоји слободно радно место и службеник испуњава услове за рад на њему. Изузетно, службеник који је премештен на непосредно више извршилачко радно место јер му је два пута узастопно одређена оцена "истиче се" може, и ако не испуњава услове везане за радно искуство у струци, да буде премештен на непосредно више радно место ако му је опет одређена оцена "истиче се". Такође, руководилац може да премести на непосредно више извршилачко радно место службеника коме је у периоду од пет година узастопно најмање одређена оцена "добар". Оцене на којима је засновано једно напредовање не узимају се у обзир за следеће напредовање. Прекид у оцењивању услед одсутности са рада службеника не сматра се прекидом узастопности из ст. 1-3. овог члана.

Чланом 65. истог закона предвиђено је да се у звању млађег сарадника обављају једноставнији стручни послови као и административно-технички послови уз надзор, упутства и детаљна усмерења службеника у вишим звањима. Ови послови се састоје од ограниченог круга међусобно повезаних задатака у једној области. За рад на пословима у звању млађег сарадника службеник мора да има стечено високо образовање на основним академским студијама у обиму од 180 ЕСПБ бодова, основним струковним студијама, односно на студијама у трајању до три године и завршен приправнички стаж или најмање пет година проведених у радном односу код послодавца из члана 1. ст. 1. и 2. овог закона.

Дакле, иако у овом конкретном случају службеник испуњава услове за напредовање у погледу оцена, он не испуњава услов за рад на радном месту у звању млађи сарадник у погледу школске спреме, јер је за рад на радном месту у звању млађи сарадник потребно стечено високо образовање на основним академским студијама у обиму од 180 ЕСПБ бодова, основним струковним студијама, односно на студијама у трајању до три године.

У складу са чланом 5. Закона о озакоњењу објеката, предмет озакоњења не могу бити објекти изграђени на површинама јавне намене, односно на земљишту планираном за уређење или изградњу објеката јавне намене за које се, у складу са одредбама посебног закона, утврђује јавни интерес и који су у обавезној јавној својини у складу са одредбама других посебних закона.

Сходно наведеном, у свим наведеним случајевима неопходно је утврдити намену парцеле у складу са урбанистичким планом. Уколико је заузеће нелегално изграђеним објектом на земљишту које је планом утврђено као јавна намена, мишљења смо да поступак озакоњења није могућ. Уколико се ради о осталом земљишту у својини Републике Србије или општине, орган управе по захтеву странке може спровести поступак одређивања земљишта за редовну употребу објекта.

Најбољи начин је приступити измени или изради одговарајућег урбанистичког плана (ПГР или ПДР) којим би се, у складу са фактичким стањем, извршило раздвајање јавног и осталог земљишта. Након усвајања таквог плана било би, верујемо, омогућено озакоњење објеката који су делом изграђени на површинама јавне намене.

Интерресорна комисија је надлежна за процену потреба за додатном подршком деце, младих и одраслих који су укључени у образовни систем, што је прописано Законом о основама система образовања и васпитања, у члану 77. став 1. који гласи: „Interresorna комисија врши процену потреба детета, ученика и одраслог за додатном образовном, здравственом и социјалном подршком“. 

Правилник о додатној образовној, здравственој и социјалној подршци детету, ученику и одраслом, у члану 1. ближе уређује следеће: „Овим правилником уређују се ближи услови за процену потреба за пружањем додатне образовне, здравствене и социјалне подршке детету, ученику и одраслом (у даљем тексту: додатна подршка), као и састав и начин рада интерресорне комисије (у даљем тексту: Комисија).

Одраслим, у смислу овог правилника, сматра се лице које стиче образовање у складу са законом којим се уређује образовање одраслих“.

Према наведеном, за ситуацију детета које након завршетка основне школе није уписао средњу школу чиме је изгубио статус ученика, Интерресорна комисија не може донети мишљење јер није надлежна.

Остаје могућност да се родитељ упути на установе социјалне заштите како би се проценило да ли дечак има право на неку услугу из овог система )нпр. укључивање у дневни боравак и др.).

У скалду са чланом 6. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе („Сл. гласник РС“, бр. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021, 113/2017 – др. закон, 95/2018 – др. закон, 86/2019 – др. закон, 157/2020 – др. закон и 123/2021 – др. закон) на права и дужности из радног односа намештеника примењују се општи прописи о раду и колективни уговори за јединице локалне самоуправе, ако овим или посебним законом није другачије одређено.

Чланом 163. истог закона уређен је престанак радног односа по сили закона, али за службенике у органима јединице локалне самоуправе, док се на намештенике у погелду престанка радног односа примењују општи прописи о раду, тј. одредбе Закона о раду. Конкретно, у случају када намештеник наврши 65 година живота, радни однос ће му престати ако има најмање 15 година радног стажа (ћл. 175. став 1. тачка 2), али се послодавац и намештеник могу другачије споразумети. Радни однос се у овом случају продужава за одрежени период ако постоји сагласност воља обе стране и потреба послодавца да запослени настави да ради и по испуњењу услова за престанак радног односа. Потребу да запослени настави да ради, послодавац цени у сваком конкретном случају (цитат из Мишљења Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјлна питања, Сектор за рад, бр. 011-00-143/2016-02 од 12.2.2016. године).

Правилником о заједничким критеријумима за организовање и стандардима и методолошким упутствима за поступање и извештавање интерне ревизије у јавном сектору ("Службени гласник РС", бр. 99/2011, 106/2013, 84/2023) предвиђено је да интерну ревизију код корисника јавних средстава обављају интерни ревизори са сертификатом овлашћеног интерног ревизора у јавном сектору распоређени на радно место интерног ревизора, односно овлашћени интерни ревизор са којим је закључен уговор о обављању тих послова. Изузетно, интерну ревизију могу да обављају кандидати за стицање сертификата код корисника јавних средстава код којег су запослени, у саставу ревизорског тима који води овлашћени интерни ревизор, односно у склопу обуке за практичан рад на интерној ревизији (члан 21. правилника).

Даље се каже да руководилац јединице за интерну ревизију мора да испуњава услове из члана 21. овог правилника и да има најмање седам година искуства на пословима ревизије, интерне контроле, финансијске контроле или рачуноводствено-финансијским пословима, од којих најмање једну годину на пословима ревизије. Руководилац јединице за интерну ревизију не може бити лице које је било запослено на радном месту са руководећим овлашћењима у области финансијског управљања код корисника јавних средстава претходних годину дана (члан 22. правилника).

Дакле, уколико је лице у претходном периоду обављало послове у области финансијског управљање, што у овом конкретном случају радно место руководиоца одељења за буџет и финансије јесте, годину дана по престанку обављања тих послове не може обављати послове интерне ревизије.

На основу члана 36а Закона о буџетском систему, министарство финансија доставља локалној власти упутство за израду одлуке о буџету локалне власти за текућу и наредне две године, које садржи основне економске претпоставке и смернице за припрему одлука о буџету локалне власти, као и методологију израде.

У упутству за припрему одлуке о буџету локалне власти за 2024. годину и пројекцијама за 2025. и 2026.годину, наводи се да, као и у претходним годинама, и у буџетској 2024. години не треба планирати обрачун и исплату поклона у новцу, божићних, годишњих и других врста награда, бонуса и примања запослених ради побољшања материјалног положаја и побољшања услова рада предвиђених посебним и појединачним колективним уговорима, за директне и индиректне кориснике буџетских средстава локалне власти, као и друга примања из члана 120. став 1. тачка 4. Закона о раду („Службени гласник РС”, бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14, 13/17- УС, 113/17 и 95/18-аутентично тумачење) осим јубиларних награда за запослене који су то право стекли у 2023. години и новчаних честитки за децу запослених. (Ради , информисања, додајемо да се исто прописује и за кориснике јавних средстава на централном нивоу власти – у чл. 17. годишњег Закона о буџету Републике Србије).

Што се тиче другог питања, у погледу минулог рада, потребно је на првом месту разјаснити да се не ради о финансијској помоћи и сл., у смислу претходног питања, већ о додатку за време проведено у радном односу, и то у смислу члана 108. став 1., тачка 4) Закона о раду. Ово право додатно се прецизира чланом 36. Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 38/2019, 55/2020, 51/2022, 44/2023) - предвиђено је да запослени има право на додатак на основну плату у висини од 0,4% основне плате за сваку навршену годину рада у радном односу (минули рад) у државном органу, органу аутономне покрајине, односно органу локалне самоуправе, независно од тога у ком органу је радио и да ли је орган у коме је запослени радио у међувремену променио назив, облик организовања или је престао да постоји. Право на минули рад остварује се и за године рада код послодавца од кога је орган, односно послодавац преузео надлежности, послове и запослене. Запослени остварује право на минули рад и за године рада проведене у органима ранијих савезних држава чији је правни следбеник Република Србија, а који су услед промене државног уређења престали да постоје.

Имајући у виду да јавно комунално предузеће није државни орган, нити орган аутономне покрајине, односно орган јединице локалне самоуправе, године проведене у радном односу код тог послодавца се не узимају у обзир приликом утврђивања права на минули рад, у складу са одредбама Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе.

У складу са чланом 136. Закона о стечају у случају продаје стечајног дужника као правног лица, стечајни поступак у односу на стечајног дужника се обуставља. Новац добијен продајом стечајног дужника као правног лица, као и имовина која није била предмет процене (везано за продају), улазе у стечајну масу у односу на коју се стечајни поступак наставља. Уговор о продаји дужника као правног лица мора да садржи осим битних елемената уговора и све појединости које се односе на предметну продаја.

Након правоснажности решења о обустављању стечајног поступка у односу на стечајног дужника из разлога његове продаје као правног лица, стечајни дужник постаје активно правно лице без обавеза по пријавама потраживања и обавеза које су настале до дана продаје стечајног дужника као правног лица. Дакле, све обавезе настале до момента продаје стечајног дужника као правног лица се намирују из стечајне масе са ПИБ стечајне масе. Стечајни судија ће решењем констатовати да је продаја извршена и наложити огдоварајућем регистру упис права својине и брисање терета насталих пре извршене продаје, односно упис других права стечених продајом. Наведено решење са доказом о уплати цене је основ за стицање и упис права својине купца, без обзира на раније уписе и без терета, као и без икаквих обавеза насталих пре извршене купопродаје, укључујући и пореске обавезе и обавезе према привредним субјектима пружаоцима услуга од општег интереса које се односе на купљену имовину. Решење се објављује на огласној и електронској табли суда и доставља разлучним односно заложним повериоцима. Жалбу могу поднети сва заинетересована лица у складу са чланом 133. став 13) Закона о стечају.

Чланом 10. став 7) тачка 2) Закона о порезима на имовину, прописано је да пореска обавеза настаје даном правоснажности акта надлежног органа управе или другог органа или лица са јавним овлашћењем, односно одлука суда. С обзиром да Закон о порезима на имовину не прецизира дан настанка пореске обавезе у случају продаје дужника као правног лица (да ли је то дан закључења уговора или дан правоснажности решења), сходно одредбама члана 133. став 13) Закона о стечају, сматрамо да је пореска обавеза „купца стечајног дужника као правног лица“ настала правоснажноћу решења суда којим се констатује да је продаја извршена и које је са доказом о уплати цене основ за стицање и упис права својине.

Све обавезе настале до момента продаје стечајног дужника као правног лица се намирују из стечајне масе са ПИБ стечајне масе. Према одредби члана 20. став 4. Закона о пореском поступку и пореској администрацији измирење пореске обавезе лица у стечају уређено је законом којим се уређује стечај, у том смислу пореске обавезе за лице које је као стечајни дужник продато измирују се из стечајне масе  и правне последице продаје стечајног дужника као правног лица прописане су одредбама чл. 136. Закона о стечају.

Сходно наведеном, једна од последица продаје дужника као правног лица је и та што Закон о стечају уређује обавезну садржину уговора о продаји стечајног дужника као правног лица прописујући да такав уговор мора садржати одредбу да имовина стечајног дужника која није била предмет процене вредности стечајног дужника као правног лица, улази у стечајну масу.

Основна процесно-правна последица продаје стечајног дужника као правног лица огледа се у доношењу решења  којим се стечајни поступак у односу на стечајног дужника обуставља, док се стечајни поступак наставља у односу на стечајну масу ради намирења стечајних поверилаца. У стечајну масу улази новац добијен продајом стечајног дужника, као и имовина стечајног дужника која није била предмет процене, али и накнадно пронађена имовина. Такође у стечајну масу улазе и она потраживања која нису била предмет процене.  У стечајну масу такође улазе и евентуална нераспоређена новчана средства која су до момента продаје стечајног дужника као правног лица ушла у стечајну масу по разним другим основама, као на пример: претходном продајом појединих делова имовине или на основу наставка производног процеса.

По извршеној продаји, стечајна маса региструје се у регистру стечајних маса који води Агенција за привредне регистре и заступа је стечајни управник.

Након продаје стечајног дужника као правног лица и исплати купопродајне цене, стечајни судија доноси решење којим ће констатовати да је извршена продаја и наложити по правноснажности решења одговарајућем регистру брисање свих терета који су пре извршене продаје били укњижених на терет стечајног дужника.

Неспорно је да продајом стечајног дужника као правног лица то правно лице задржава свој правни субјективитет и статус правног лица. Наиме, купац стечајног дужника као правног лица на основу уговора о продаји у регистру привредних субјеката и свим другим регистрима уписује се као његов једини члан или акционар и стиче сва власничка и управљачка права у складу са Законом о привредним друштвима. Уколико је купац привредног друштва правно лице, између купца и продатог привредног друштва успоставља се однос контролног и зависног друштва у смислу члана 549. став. 1. тач 1. Закона о привредним друштвима.

Такође на основу уговора о продаји стечајног дужника као правног лица могуће су регистрације и друге промене у смислу промене правне форме и других података. У суштини, долази до раздвајања активе и пасиве, при чему пасива остаје на терет стечајне масе, док сва актива остаје стечајном дужнику које је продато као правно лице и против кога је стечајни поступак обустављен. Стечајни дужник наставља да послује као самостално правно лице уз промену оснивача, јер оснивачка права стиче купац стечајног дужника. Међутим, сам купац није активно легитимисан да наплаћује потраживања стечајног дужника од његових дужника, већ активну легитимацију задржава продато правно лице, које више није у стечају. Наведено из разлога што сам купац није правни следбеник стечајног дужника, који је продат као правно лице.

У том смислу, на купца стечајног дужника не прелазе имовинска права у погледу имовине стечајног дужника,  већ он постаје искључиво власник капитала стечајног дужника, и с тим у вези  власник удела, односно акција стечајног дужника као правног лица. Сходно томе, продајом стечајног дужника као правног лица долази до преноса удела у предметном правном лицу, а обвезник пореза на имовину је правно лице чији је директор, физичко лице, купац стечајног дужника.

Чланом 50. Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе је прописано:

“Запослени има право на јубиларну новчану награду у висини просечне месечне зараде без пореза и доприноса по запосленом у Републици Србији према објављеном податку органа надлежног за послове статистике, за последњи месец у претходној календарској години у односу на календарску годину у којој се јубиларна награда остварује, с тим што се висина новчане награде увећава за 30% и то:

1) За 10 година рада у радном односу - у висини месечне просечне зараде без пореза и доприноса,

2) За 20 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 1) овог става увећане за 30%,

3) За 30 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 2) овог става увећане за 30%,

4) За 35 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 3) овог става увећане за 30%,

5) За 40 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 4) овог става увећане за 30%.

Запослени остварује право на јубиларну награду за навршених 10, 20, 30, 35 и 40 година рада проведених у радном односу у државном органу, органу аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе, без обзира на то у ком органу је запослени остваривао права из радног односа.

У случају да је послодавац преузео послове и запослене од другог послодавца као услов за остваривање права на јубиларну награду рачунају се и године рада у радном односу код претходног послодавца.

Јубиларна награда се исплаћује у року од 30 дана од дана остваривања овог права.

Запослени има право на јубиларну награду код послодавца, ако то право у календарској години није остварио у другом државном органу, органу аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе у којем је радио пре рада код последњег послодавца.“

С обзиром да се јубиларна награда додељује за јубиларне године рада проведене у радном односу, у овом конкретном случају ће лице имати право на јубиларну награду, без обзира што је у радном односу на одређено време.

У складу са чланом 4. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021, 113/2017 - др. закон, 95/2018 - др. закон, 86/2019 - др. закон, 157/2020 - др. закон и 123/2021 - др. закон) послодавац функционера, службеника и намештеника у аутономној покрајини је аутономна покрајина. Послодавац функционера, службеника и намештеника у јединицама локалне самоуправе је јединица локалне самоуправе. За функционере у аутономним покрајинама, права и дужности у име послодавца, врши скупштина аутономне покрајине, односно радно тело скупштине утврђено статутом или актом скупштине којим се уређује надлежност, састав и организација радних тела скупштине или извршни орган аутономне покрајине, односно стручна служба извршног органа утврђена покрајинским прописом. За функционере у јединицама локалне самоуправе, права и дужности у име послодавца, врши скупштина града, општине или градске општине, односно радно тело скупштине које је утврђено статутом или актом скупштине којим се уређује надлежност, састав и организација радних тела скупштине. За службенике на положају у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе, права и дужности у име послодавца врши орган аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе надлежан за постављење службеника на положају. Изузетно, за службенике на положају који не руководе органом, службом или организацијом из члана 1. овог закона, права и дужности у име послодавца врши руководилац органа, службе или организације, осим ако овим законом није другачије одређено. За службенике и намештенике у аутономним покрајинама, права и дужности у име послодавца врши руководилац органа, службе или организације аутономне покрајине из члана 1. овог закона. За службенике и намештенике у јединицама локалне самоуправе, права и дужности у име послодавца, врши начелник градске или општинске управе ако је образована као јединствен орган, односно начелник управе за поједине области, или начелник управе градске општине (у даљем тексту: начелник управе), односно руководилац који руководи службом или организацијом из члана 1. овог закона, или орган надлежан за његово постављење.

Чланом 76. Закона о раду ("Сл. гласник РС", бр. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - одлука УС, 113/2017 и 95/2018 - аутентично тумачење) предвиђено је да је послодавац дужан да у случају престанка радног односа запосленом који није искористио годишњи одмор у целини или делимично, исплати новчану накнаду уместо коришћења годишњег одмора, у висини просечне зараде у претходних 12 месеци, сразмерно броју дана неискоришћеног годишњег одмора. Накнада из става 1. овог члана има карактер накнаде штете.

У овом конкретном случају, с обзиром да се ради о истом послодавцу – јединици локалне самоуправе, руковоидоци два органа (скупштине и управе) могу се договорити о наставку коришћења годишњег одмора у органу ЈЛС у коме је функционеру мировао радни однос, али нема основа за исплату накнаде за неискоришћени годишњи одмор, јер је лице у оба случаја у радном односу код истог послодавца.

Чланом 79. Закона о раду ("Сл. гласник РС", бр. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - одлука УС, 113/2017 и 95/2018 - аутентично тумачење) предвиђено је да запосленом мирују права и обавезе које се стичу на раду и по основу рада, осим права и обавеза за које је законом, општим актом, односно уговором о раду друкчије одређено, ако одсуствује са рада због: 1) одласка на одслужење, односно дослужење војног рока; 2) упућивања на рад у иностранство од стране послодавца или у оквиру међународно-техничке или просветно-културне сарадње, у дипломатска, конзуларна и друга представништва; 3) привременог упућивања на рад код другог послодавца у смислу члана 174. овог закона; 4) избора, односно именовања на функцију у државном органу, синдикату, политичкој организацији или другу јавну функцију чије вршење захтева да привремено престане да ради код послодавца; 5) издржавања казне затвора, односно изречене мере безбедности, васпитне или заштитне мере, у трајању до шест месеци. Запослени коме мирују права и обавезе из става 1. овог члана има право да се у року од 15 дана од дана одслужења, односно дослужења војног рока, престанка рада у иностранству, односно код другог послодавца, престанка функције, повратка са издржавања казне затвора, односно мере безбедности, васпитне или заштитне мере - врати на рад код послодавца. Права из ст. 1. и 2. овог члана има и брачни друг запосленог који је упућен на рад у иностранство у оквиру међународно-техничке или просветно-културне сарадње, у дипломатска, конзуларна и друга представништва.

У складу са чланом 14. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021, 113/2017 - др. закон, 95/2018 - др. закон, 86/2019 - др. закон, 157/2020 - др. закон и 123/2021 - др. закон) функционер по престанку функције има право на накнаду плате у трајању од три месеца, у висини плате коју је имао у време престанка функције. Право из става 1. овог члана може се изузетно продужити до три месеца уколико у том времену функционер стиче право на пензију. Право из ст. 1. и 2. овог члана престаје пре истека рока од три месеца, заснивањем радног односа или стицањем права на пензију према прописима о пензијском и инвалидском осигурању. Функционер право из ст. 1. и 2. овог члана остварује код послодавца код кога је остваривао права по основу радног односа у тренутку престанка функције. Право из ст. 1. и 2. овог члана, по захтеву функционера, утврђује надлежни орган, односно радно тело из члана 4. овог закона. Захтев из става 5. овог члана функционер може упутити најкасније у року од 15 дана од дана престанка функције, с тим што право из става 3. овог члана остварује почев од наредног дана од дана престанка функције. Функционеру престаје радни однос престанком функције, односно даном престанка обавезе вршења дужности, односно након протека рока из ст. 1-3. овог члана, за функционере који остварују право на накнаду плате по престанку функције.

Даље се у члану 15. истог закона каже да функционер не може остварити право из члана 14. овог закона, уколико је разрешен функције по основу одговорности за кривично дело за које му је правноснажном пресудом изречена безусловна казна затвора у трајању дужем од шест месеци, уколико му је утврђено мировање радног односа или услед спровођења иницијативе за разрешење на основу мере јавног објављивања препоруке за разрешење коју изрекне Агенција за борбу против корупције или градски, односно општински заштитник права грађана.

Дакле, Закон о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе изричито предвиђа да функционер нема право на накнаду плате у трајању од три месеца уколико има утврђено мировање радног односа. Међутим, нема сметњи да у току вршења функције функционер поднесе захтев послодавцу код кога му мирује радни однос да му престане радни однос. Доказ - акт о престанку радног односа - функционер би требало да поднесе уз захтев за накнаду плате након престанка функције.

Према Павилнику о ближим условима и стандардима за пружање услуга социјалне заштите ("Сл. гласник РС", бр. 42/2013, 89/2018 и 73/2019) “лични пратилац доступан је детету са инвалидитетом односно са сметњама у развоју, коме је потребна подршка за задовољавање основних потреба у свакодневном животу у области кретања, одржавања личне хигијене, храњења, облачења и комуникације са другима, под условом да је укључено у васпитно-образовну установу, односно школу, до краја редовног школовања, укључујући завршетак средње школе. Сврха ангажовања личног пратиоца је пружање детету одговарајуће индивидуалне практичне подршке ради укључивања у редовно школовање и активности у заједници, ради успостављања што већег нивоа самосталности.“

Дакле, личног пратиоца може добити дете које је укључено у образовни систем, а које не може самостално да задовољи основне животне потребе. Процену и одлуку о томе да ли је детету потребан подршка личног пратиоца доноси надлежни центар за социјлани рад. Према важећим процедурама, за ову долуку није неопходно мишљење inerresorne комисије, али је распрострањена пракса да се мишљење ИРК прилаже уз захтев. Важно је напоменути да центар за социјални рад периодично врши ревизију одлуке, односно поново процењује да ли је ова услуга потребна детету.

Радни статус родитеља, као и остварена друга права из области социјалне заштите не ограничавају право на остваривање услугу личног пратиоца.

Како се активности личног пратиоца детета планирају и реализују у складу са индивидуалним потребама детета у области кретања, одржавања личне хигијене, храњења, облачења и комуникације са другима, при доношењу одлуке би било важно да се функционисање детета сагледа у контексту целокупне ситуације у којој дете живи, као и у односу на капацитете и ресурси образовне установе коју похађа.