Питања и одговори

У случају исплате накнаде штете за повреде или штету нанету од стране државних органа по основу поднетог захтева од стране оштећеног лица, у поступку вансудског поравнања (најчешће за случај уједа паса луталица, пада на леду на јавној површини и слично), извршење и евидентирање ових расхода треба реализовати преко економске класификације 485 – Накнада штете за повреде или штету нанету од стране државних органа и то у износу који је утврђен актом вансудског поравнања.

Међутим, у случају немогућности поравнања између странака у поступку, води се судски спор испред надлежних општинских судова и након доказног поступка суд доноси пресуду којом се обавезује јединица локалне самоуправе (у претежном броју случајева) за исплату накнаде штете оштећеном, као и за сношење трошкова поступка (судске таксе, трошкови вештачења и слично). Како ови трошкови не представљају расход по основу накнаде штете оштећеном лицу, исти треба да буду планирани, извршавани и евидентирани преко економске класификације 483 – Новчане казне и пенали по решењу судова. Сходно наведеном, поред накнаде штета од уједа паса, и код свих осталих исплата накнада штете на терет средстава буџета јединице локалне самоуправе врши се раздвајање евидентирања ових расхода и њиховог извршења на контима 483 и 485, након спроведених судских поступака и донетих пресуда у тим поступцима.

Правилником о начину исказивања и извештавања о процењеним финансијским ефектима закона, другог прописа или другог акта на буџет, односно финансијске планове организација за обавезно социјално осигурање ("Сл. гласник РС", бр. 32/2015) уређује се начин исказивања и извештавања о процењеним финансијским ефектима закона, другог прописа или другог акта на буџет, односно финансијске планове организација за обавезно социјално осигурање (члан 1. Правилника).

У члану 2. став 1. овог правилника дефинисано је да је предлагач дужан да у образложењу закона, другог прописа или другог акта који се доставља Народној скупштини, Влади или надлежном органу власти ради утврђивања предлога, односно усвајања наведе процену финансијских ефеката које ће акт имати на буџет, односно финансијске планове организација за обавезно социјално осигурање.

Чланом 5. овог правилника прописано је да предлагач приликом упућивања акта на мишљење Министарству финансија, односно локалном органу управе надлежном за послове финансија у прилогу доставља и Образац ПФЕ са образложењем, попуњен на начин прописан овим правилником, својеручно потписан од стране одговорног лица предлагача и оверен печатом органа.

Уз овај правилник дато је и Упутство за попуњавање обрасца ПФЕ-ОБРАЗАЦ СТАНДАРДНЕ МЕТОДОЛОГИЈЕ ЗА ПРОЦЕНУ ФИНАНСИЈСКИХ ЕФЕКАТА АКТА.

Наведени Правилник и Упутство могу се преузети са сајта Министарства финансија у делу: прописи/подзаконски акти/правилници/правилник о нацину исказивања и известавања о процењеним финансијским ефектима закона другог прописа или другог акта на будзет односно финансијске планове организација за обавезно социјално осигурање („Слузбени гласник РС“ бр. 32/15 ( https://mfin.gov.rs)

У складу са наведеним може се закључити да се образац ПФЕ попуњава за предлог једног акта и у њему се у зависности од садржине акта, исказују укупни износи процењеног утицаја промена на буџет. Уколико се ефекти односе на више програма/програмских активности/пројеката, за сваки програм и у оквиру њега програмску активност/пројекат попуњава се посебна табела. Дакле није потребно попуњавати посебне обрасце уколико предлог тог акта утиче на промену расхода по више основа у оквиру једне програмске активности/пројекта, односно конкретно у овом случају није потребно попуњавати посебне обрасце по различитим основама запошљавања већ је потребно исказати збирне износе промене које се односе на конретни акт на начин како је описано у Упутству за попуњавање обрасца ПФЕ, у Одељку 2.3. - Промена расхода и издатака. 

У овом делу Обрасца ПФЕ попуњавају се износи процењеног утицаја на промену расхода и издатака (за класу 4, 5 и за групу конта 62), и то за одговарајућу програмску активност/пројекат наведену у делу 2.2. Повезаност предлога акта са буџетом.

Колона 2. попуњава се у зависности од изјаве дате у одељку 7. овог обрасца, и то:

• уколико је дата изјава да за спровођење предметног акта нису потребна финансијска средства, ова колона се не попуњава;
• уколико је дата изјава да су средства обезбеђена у буџету, у овој колони, у оквиру одговарајућих конта, уноси се износ расхода потребан за реализацију акта;
• уколико је дата изјава да ће се средства потребна за реализацију акта обезбедити кроз прерасподелу између апропријација или из буџетске резерве, у овој колони, у оквиру одговарајућих конта, уносе се износи прерасподеле. Нето ефекат прерасподеле треба да износи 0 (нула).

У колони 3. обележава се врста, односно природа промене, да ли је она једнократна или се ради о вишекратној промени.

У случају једнократне промене, ефекат промене исказује се у буџетској години (н) за период од момента ступања на снагу акта па до краја године. У наредној години (н+1) исказује се пун годишњи ефекат промене, док се у н+2 години ефекат исказује као 0 (нула). Овај нови достигнути износ остаје као такав и у наредним годинама.

У случају вишекратне промене, промена се континуирано дешава у све три исказане године. У буџетској (н) години ефекат промене исказује се за период од момента ступања на снагу акта па до краја године, док се у наредним годинама исказује припадајући део промене за сваку годину посебно и то у пуном годишњем износу.

У овом конкретном примеру, уколико се акт (сагласност) о новом запошљавању у 2023. години доноси у току буџетске године, ова промена је једнократна и у 2023. години ће се исказати укупна средства која су потребна за исплату плата новозапослених од почетка примене акта односно од момента запошљавања нових радника, па до краја 2023. године.  У наредној 2024. години исказаће се пун годишњи ефекат запошљавања ових радника, док ће се у 2025. години ефекат исказати  као 0 (нула).

Напомињемо да је одговор дат као мишљење СКГО у вези са конкретним питањем, и да не представља званично тумачење примене прописа.

За тумачење примене прописа у смислу одговора на постављено питање, препорука је обратити се Министарству финансија.

Чланом 133ђ Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021, 113/2017 - др. закон, 95/2018 - др. закон, 86/2019 - др. закон, 157/2020 - др. закон и 123/2021 - др. закон) предвиђено је да службеник напредује премештајем на непосредно више извршилачко радно место у истом или другом органу. Непосредно више извршилачко радно место јесте оно чији се послови раде у непосредно вишем звању или у истом звању али на радном месту руководиоца уже унутрашње јединице.

Даље је чланом 133е предвиђен начин како службеник напредује и каже да руководилац може да премести, односно распореди на непосредно више извршилачко радно место службеника коме је најмање два пута узастопно одређена оцена "истиче се", ако постоји слободно радно место и службеник испуњава услове за рад на њему. Изузетно, службеник који је премештен на непосредно више извршилачко радно место јер му је два пута узастопно одређена оцена "истиче се" може, и ако не испуњава услове везане за радно искуство у струци, да буде премештен на непосредно више радно место ако му је опет одређена оцена "истиче се". Такође, руководилац може да премести на непосредно више извршилачко радно место службеника коме је у периоду од пет година узастопно најмање одређена оцена "добар". Оцене на којима је засновано једно напредовање не узимају се у обзир за следеће напредовање. Прекид у оцењивању услед одсутности са рада службеника не сматра се прекидом узастопности из ст. 1-3. овог члана.

Чланом 133а истог закона предвиђено је да се службеник оцењује једном у календарској години, најкасније до краја фебруара текуће године за претходну годину. Не оцењује се службеник који је у календарској години радио мање од шест месеци без обзира на разлог, ни службеник који је засновао радни однос на одређено време. У период од шест месеци из става 2. овог члана не улази време у којем је службеник био одсутан са рада због коришћења права на годишњи одмор.

Дакле, из наведених одредби закључујемо да се лице које је засновало радни однос на одређено време због повећаног обима посла не оцењује, па самим тим не може ни да напредује, а до промене коефицијената може доћи распоређивањем или премештајем службеника на радно место чији се послови раде у вишем или у нижем звајну или у истом звању али на руководећем радном месту.

Члан 22. став 3. Закона о локалним изборима прописује да „за секретара и заменика секретара изборне комисије могу да буду именовани секретар скупштине, заменик секретара скупштине, начелник општинске, односно градске управе, заменик начелника општинске, односно градске управе или лице из реда запослених у општинској, односно градској управи које има високо образовање у области правних наука“.

На овај начин је директно решено вишегодишње и често постављано питање да ли секретари локалних скупштина и начелници управа и њихови заменици могу да буду и секретари и заменици секретара локалних изборних комисија. Осим тога, овакво законско решење подразумева да наведени локални функционери више не морају да траже сагласност Агенције за спречавање корупције за именовање за секретаре/заменике секретара изборних комисија.

Међутим, наведени закон не дефинише ко може да буде именован за председника изборне комисије, прописујући само да, уз испуњење општих услова прописаних чланом 15. Закона о локалним изборима, председник и заменик председника изборне комисије морају да буду лица са високим образовањем у области правних наука (члан 19. Закона).

Из наведеног проистиче да се на именовање локалних функционера у локалну изборну комисију примењују одредбе Закона о спречавању корупције које подразумевају добијање сагласности Агенције за спречавање корупције за обављање друге јавне функције, у конкретном случају функције председника локалне изборне комисије у истој јединици локалне самоуправе.

Из досадашње праксе ове агенције, као и мишљења које је доступно на њеној веб-презентацији 

https://www.acas.rs/storage/opinion_files/%C4%8Clan%20izborne%20komisije%20i%20funkcije%20u%20organima%20skup%C5%A1tine%20gradske%20op%C5%A1tine%20i%20organima%20javnih%20preduze%C4%87a.pdf, проистиче да секретар скупштине општине/града не може да буде именован у орган за спровођење избора те општине/града.

Финансирање рада центра за социјални рад (у даљем тексту: ЦСР) није условљено економском класификацијом расхода већ делатношћу и организационим обликом. Центар за социјални рад је установа социјалне заштите коју оснива јединица локалне самоуправе. ЈЛС оснива установу ради обезбеђивања остваривања права утврђених законом и остваривања другог законом утврђеног интереса у области социјалне заштите. На овај начин ЈЛС обезбеђују обављање делатности односно послова из оквира својих права и дужности. Права и дужности ЈЛС у области социјалне заштите су у начелу утврђена Законом а у појединостима произилазе из релевантних одлука општине или града. ЈЛС у оквиру својих надлежности формулишу локалну политику социјалне заштите коју спроводе одговарајућим одлукама утврђујући одређена права и обавезе као и процесе у поступку њиховог остваривања. Ради ефикасности и ефективности обављања послова из области социјалне заштите ЈЛС може да оснује установу која би те послове обављала. Оснивачким актом се, између осталог, уређује делатност установе, износ средстава за оснивање и почетак рада и начин обезбеђивања средстава,  права и обавезе оснивача у погледу обављања делатности установе и међусобна права и обавезе установе и оснивача. Дакле кључни елементи који одређују изворе финансирања би морали да се налазе у акту о оснивању сваке установе па тако и ЦСР.

Прва специфичност ЦСР у односу на остале установе је Законом утврђена обавеза ЈЛС да оснује ову установу док о оснивању других установа општина или град одлучују самостално на основу својих потреба. Друга специфичност се огледа у садржају посла ЦСР који у складу са Законом одлучује о коришћењу услуга социјалне заштите и остваривању једнократне помоћи а друге послове из надлежности ЈЛС обавља у складу са актом о оснивању и релевантним одлукама града односно општине. Трећа специфичност ЦСР је низ послова који су поверени од стране других органа власти. Тако је Законом о социјалној заштити утврђено да ЦСР као поверене послове од стране централе власти:

• процењује потребе и снаге корисника и ризике по њега и планира пружање услуга социјалне заштите;
• спроводи поступке и одлучује о правима на материјална давања и о коришћењу услуга социјалне заштите;
• предузима прописане мере, покреће и учествује у судским и другим поступцима; води прописане евиденције и стара се о чувању документације корисника.

Такође, Породичним законом су ЦСР поверени, такозвани, послови органа старатељства а поједини послови мањег обима су поверени овој установи у складу са другим законима.

Орган власти који поверава установи послове из своје надлежности дужан је да обезбеди финансирање обављања тих послова а обим посла који установа обавља је условљен обимом средстава која су јој у ту сврху пренета. Установа је дужна да обави поверене послове за чије обављање су јој пренета финансијска средства за трошкове који су створени при обављању тих послова укључујући: материјалне трошкове, амортизацију, текуће и инвестиционо одржавање, нематеријалне трошкове, зараде и остала примања запослених у складу са законом и колективним уговором ка и законске обавезе. Обрачун ових трошкова се уређује правилницима које доноси орган власти који је поверио послове из своје надлежности и уговором између установе и тог органа власти. Ненаменским трошењем средстава би се сматрало обављање послова које је поверио један орган власти путем коришћења средстава које је установи пренео други орган власти. Тако ЦСР не може да обавља послове одлучивања о додељивању једнократне помоћи користећи финансијска средства централне власти нити може да спроводи поступак признавања права на новчану социјалну помоћ користећи средства локалне власти и сл. Врста трошкова не представља ограничење при финансирању обављања послова који су поверени ЦСР али је коришћење средстава од стране ове установе условљено надлежностима органа власти који јој је средства пренео.

Чланом 85. Закона о локалној самоуправи ("Сл. гласник РС", бр. 129/2007, 83/2014 - др. закон, 101/2016 - др. закон, 47/2018 и 111/2021 - др. закон) предвиђено је да се Скупштина јединице локалне самоуправе може распустити ако: 1) скупштина не заседа дуже од три месеца; 2) не изабере председника општине и општинско веће у року од месец дана од дана конституисања скупштине јединице локалне самоуправе или од дана њиховог разрешења, односно подношења оставке; 3) не донесе статут или буџет у року утврђеном законом.

Даље је чланом 86. истог закона предвиђено да одлуку о распуштању скупштине јединице локалне самоуправе доноси Влада, на предлог министарства надлежног за послове локалне самоуправе, односно надлежног органа територијалне аутономије. Председник Народне скупштине расписује изборе за одборнике у року од два месеца од ступања на снагу одлуке о распуштању скупштине јединице локалне самоуправе. Мандат одборника изабраних на изборима из става 2. овог члана, траје четири године. До конституисања скупштине и избора извршних органа јединице локалне самоуправе, текуће и неодложне послове из надлежности скупштине и извршних органа јединице локалне самоуправе, обавља привремени орган јединице локалне самоуправе који чине председник и четири члана. Привремени орган јединице локалне самоуправе образује Влада. Влада доноси посебно решење о именовању председника и чланова привременог органа, водећи рачуна о политичком и националном саставу распуштене скупштине јединице локалне самоуправе.

Из наведених одредби Закона о локалној самоуправи произилази да председник и чланови привременог органа имају статус именованих лица, те ће се у складу са тим и применити коефицијенти за обрачун и исплату плате за именована лица.

Чланом 27к став 4. Закона о буџетском систему ("Сл. гласник РС", бр. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013 - испр., 108/2013, 142/2014, 68/2015 - др. закон, 103/2015, 99/2016, 113/2017, 95/2018, 31/2019, 72/2019, 149/2020, 118/2021, 138/2022 и 118/2021 - др. закон) предвиђено је да почев од 1. јануара 2021. године укупан број запослених на одређено време (изузев у својству приправника), лица ангажованих по уговору о делу, уговору о привременим и повременим пословима, преко омладинске и студентске задруге, као и посредством агенције за привремено запошљавање и лица ангажованих по другим основама, код корисника јавних средстава, не може бити већи од 10% укупног броја запослених на неодређено време, осим изузетно, уз сагласност тела Владе, на предлог надлежног органа, уз претходно прибављено мишљење Министарства.

Дакле, приправници не улазе у ограничење броја запослених на одређено време и лица ангажованих по уговорима.

Чланом 133ђ Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021, 113/2017 - др. закон, 95/2018 - др. закон, 86/2019 - др. закон, 157/2020 - др. закон и 123/2021 - др. закон) предвиђено је да службеник напредује премештајем на непосредно више извршилачко радно место у истом или другом органу. Непосредно више извршилачко радно место јесте оно чији се послови раде у непосредно вишем звању или у истом звању али на радном месту руководиоца уже унутрашње јединице.

Даље је члан 133е предвиђено да руководилац може да премести, односно распореди на непосредно више извршилачко радно место службеника коме је најмање два пута узастопно одређена оцена "истиче се", ако постоји слободно радно место и службеник испуњава услове за рад на њему. Изузетно, службеник који је премештен на непосредно више извршилачко радно место јер му је два пута узастопно одређена оцена "истиче се" може, и ако не испуњава услове везане за радно искуство у струци, да буде премештен на непосредно више радно место ако му је опет одређена оцена "истиче се". Такође, руководилац може да премести на непосредно више извршилачко радно место службеника коме је у периоду од пет година узастопно најмање одређена оцена "добар". Оцене на којима је засновано једно напредовање не узимају се у обзир за следеће напредовање. Прекид у оцењивању услед одсутности са рада службеника не сматра се прекидом узастопности из ст. 1-3. овог члана.

Чланом 65. истог закона предвиђено је да се у звању млађег сарадника обављају једноставнији стручни послови као и административно-технички послови уз надзор, упутства и детаљна усмерења службеника у вишим звањима. Ови послови се састоје од ограниченог круга међусобно повезаних задатака у једној области. За рад на пословима у звању млађег сарадника службеник мора да има стечено високо образовање на основним академским студијама у обиму од 180 ЕСПБ бодова, основним струковним студијама, односно на студијама у трајању до три године и завршен приправнички стаж или најмање пет година проведених у радном односу код послодавца из члана 1. ст. 1. и 2. овог закона.

Дакле, иако у овом конкретном случају службеник испуњава услове за напредовање у погледу оцена, он не испуњава услов за рад на радном месту у звању млађи сарадник у погледу школске спреме, јер је за рад на радном месту у звању млађи сарадник потребно стечено високо образовање на основним академским студијама у обиму од 180 ЕСПБ бодова, основним струковним студијама, односно на студијама у трајању до три године.

Према члану 6б Закона о порезима на имовину, код разврставања непокретности у складу са чланом 6а став 1. овог закона, поједини појмови имају следеће значење:

1) "грађевинско земљиште" је врста земљишта које је као такво дефинисано законом којим се уређују планирање и изградња;
2) "пољопривредно земљиште" је врста земљишта које је као такво дефинисано законом којим се уређује коришћење пољопривредног земљишта.

У складу са чланом 6а Закона о порезима на имовину, јединица локалне самоуправе може одлуком прописати да се неизграђено грађевинско земљиште на њеној територији, које се користи искључиво за гајење биљака, односно садног материјала, односно шума, за сврху утврђивања основице пореза на имовину разврстава у пољопривредно, односно шумско земљиште.

Према члану 33. став 5. Закона о порезима на имовину промене у току пореске године од значаја за висину обавезе по основу пореза на имовину не утичу на утврђивање пореске обавезе за ту годину истом обвезнику (који води, односно који не води пословне књиге), осим у случајевима из члана 12. ст. 3. и 4. овог закона (престанак права на пореска
ослобођење због повећања основице преко 400.000 динара или због почетка давања у закуп у току пореске године), односно промене корисне површине непокретности у току пореске године.

Чланом 33г став 1. Закона о порезима на имовину прописано је да за имовину за коју је поднео пореску пријаву у складу са овим законом, обвезник који води пословне књиге дужан је да до 31. марта сваке следеће пореске године поднесе пореску пријаву са утврђеним порезом за ту годину.

Имајући у виду наведене одредбе, уколико у току пореске године дође до промене врсте земљишта у складу са прописаним начином разврставања непокретности, та промена не утиче на утврђивање пореза на имовину за ту пореску годину, сходно члану 33. Закона о порезима на имовину већ се у пореској пријави PPI-1 која се подноси за наредну годину у складу са одредбама члана 33г Закона о порезима на имовину, предметна непокретност од 1. јануара наредне године разврстава у групу "грађевинско земљиште".

Напомињемо да би у конкретном случају физичка лица имала обавезу да до 31. јануара наредне године поднесу измењену пореску пријаву која би се примењивала од 1. јануара наредне године, а сходно одредбама члана 33г став 2. Закона о порезима на имовину, којим је прописано да за имовину за коју је поднео пореску пријаву у складу са овим законом, односно за коју се не подноси пореска пријава у складу са чланом 33б став 1. овог закона, обвезник који не води пословне књиге дужан је да поднесе пореску пријаву ако је дошло до промене од утицаја на висину пореске обавезе за ту имовину, о којој нису садржани подаци у поднетој пореској пријави или у другим подацима које је јавни бележник доставио надлежном органу јединице локалне самоуправе у складу са чланом 33б став 3. овог закона.

Чланом 50. Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе је прописано:

“Запослени има право на јубиларну новчану награду у висини просечне месечне зараде без пореза и доприноса по запосленом у Републици Србији према објављеном податку органа надлежног за послове статистике, за последњи месец у претходној календарској години у односу на календарску годину у којој се јубиларна награда остварује, с тим што се висина новчане награде увећава за 30% и то:

1) За 10 година рада у радном односу - у висини месечне просечне зараде без пореза и доприноса,

2) За 20 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 1) овог става увећане за 30%,

3) За 30 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 2) овог става увећане за 30%,

4) За 35 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 3) овог става увећане за 30%,

5) За 40 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 4) овог става увећане за 30%.

Запослени остварује право на јубиларну награду за навршених 10, 20, 30, 35 и 40 година рада проведених у радном односу у државном органу, органу аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе, без обзира на то у ком органу је запослени остваривао права из радног односа.

У случају да је послодавац преузео послове и запослене од другог послодавца као услов за остваривање права на јубиларну награду рачунају се и године рада у радном односу код претходног послодавца.

Јубиларна награда се исплаћује у року од 30 дана од дана остваривања овог права.

Запослени има право на јубиларну награду код послодавца, ако то право у календарској години није остварио у другом државном органу, органу аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе у којем је радио пре рада код последњег послодавца.

Право из става 1. овог члана, остварују сви запослени који почев од 22. марта 2019. године навршавају 10, 20, 30, 35 и 40 година рада у радном односу у складу са овим чланом”.

Дакле, у овом конкретном случају ће се запосленом сабрати године рада у државном органу и органу јединице локалне самоуправе и оствариће право на јубиларну награду за укупне године рада.

Намештеник једино може бити распоређен на службеничко радно место путем јавног конкурса, ако за исти испуњава све предвиђене услове и буде кандидат који је са најбољим резултатима испунио мерила за избор.

Променом планског акта неко земљиште може прећи из статуса пољопривредног у статус грађевинског земљишта, кроз упис у катастар промене приликом спровођења плана та је промена видљива.

Уколико би се приликом уписа промене намене постигло да се земљиште евидентира као грађевинско земљиште са уписаним правом коришћења МЗ, а знамо да је оснивач Месне заједнице ЈЛС, могао би се постићи ефекат да касније Катастар применом члана 102. Закона о планирању и изградњи изврши упис права јавне својине ЈЛС (овај упис се спроводи по службеној дужности). За овај пут, најбоље би било да пре промене намене проверите у надлежној служби за катастар да ли овакав упис спроводе.

Међутим, треба имати у виду и одредбе других закона које се примењују на овакве и сличне ситуације, а посебно на одредбу члана 94. Закона о пољопривредном земљишту, где је ставом 1. овог члана Закона прописано да даном ступања на снагу закона, пољопривредно земљисте у државној својини постаје земљисте у јавној својини. Према одредбама самосталног члана 17. овог Закона, катастар такође по службеној дужности врши упис јавне својине РС, корисник Министарство за послове пољопривреде.

Сагласно свему горе наведеном, мишљење Стручне службе СКГО је да је најбоља могућност обратити се Влади РС, преко Републичке дирекције за имовину да вам изврши пренос права својине у складу са чланом 26. став 1. тачка 3. Закона о јавној својини - пренос са једног титулара на другог без накнаде.

Оно што  локална самоуправа треба да уради јесте:

• да донесе акт о прибављању од стране надлежног органа који је одређен Статутом ваше локалне самоуправе,
• да се формира захтев за прибављање уз образложење таквог прибављања,
• да се захтев проследи Републичкој дирекцији за имовину како би припремила предлог Закључка за Владу РС.

Уз захтев обавезно поднети извод из листа непокретности са уписаним правом коришћења ваше Месне заједнице и извод из Статута општине где је дефинисана надлежност за прибављање непокретности у јавну својину.

По добијању закључка Владе приступа се потписивању уговора о преносу непокретности из својине РС у јавну својину ваше општине.

Уколико су потребна додатна појашњења препорука је обратити се Републичком геодетском заводу као институцији надлежној за послове вођења катастра и уписа непокретности и промена на њима у складу са Законом о поступку уписа у катастар непокретности и водова.