Питања и одговори
На овој страници СКГО објављује одговоре Стручне службе СКГО на питања која из локалних управа добија у вези са функционисањем локалне самоуправе у различитим областима и са применом надлежности и послова градова и општина.
Да ли координатор комуналне милиције доноси обавезно упутство о начину обављања послова комуналне милиције, с обзиром да начелник комуналне милиције није постављен и координатор обавља те послове? Такође, да ли је координатор члан комисије за решавање притужби?
Координатор комуналне милиције не доноси обавезно упутство о начину обављања послова комуналне милиције већ је то искључиво право и овлашћење начелника комуналне милиције у складу са одредбом члана 11. став 3. Закона о комуналној милицији. Овом одредбом је прописано да у складу са законом и другим прописима, начелник комуналне милиције даје обавезна упутства комуналним милиционарима за обављање послова комуналне милиције.
Координатор комуналне милиције није члан комисије за решавање притужби у скалду са одредбама Закона о комуналној милицији, јер је чланом 32. став 5. овог закона прописано да комисију за решавање притужби образује скупштина јединице локалне самоуправе и да се у комисију, која се састоји од председника и четири члана, обавезно се именују три одборника скупштине јединице локалне самоуправе, начелник комуналне милиције и представник полиције.
Напомињемо, на основу члана 3. став 1. Закона о комуналној милицији, комуналном милицијом руководи начелник комуналне милиције, а за рад на пословима начелника комуналне милиције службеник мора да има стечено високо образовање из научне области правне науке на основним академским студијама у обиму од најмање 240 ЕСПБ бодова, мастер академским студијама, мастер струковним студијама, специјалистичким академским студијама, специјалистичким струковним студијама, односно на основним студијама у трајању од најмање четири године или специјалистичким студијама на факултету и најмање пет година радног искуства у струци и мора да испуњава услове за заснивање радног односа утврђене законом који уређује права и дужности из радног односа запослених у јединицама локалне самоуправе и услове за заснивање радног односа комуналног милиционара (члан 16. став 1).
На основу члана 17. ст. 1 и 2. овог закона начелника комуналне милиције распоређује начелник јединственог органа општинске, односно градске управе, односно управе образоване за поједину област у чијем је саставу комунална милиција, као и да службеник може да буде распоређен, односно премештен на радно место начелника комуналне милиције на основу решења начелника јединственог органа општинске, односно градске управе или управе образоване за поједину област у чијем је саставу комунална милиција.
Да ли једно исто лице може бити члан Градске изборне комисије и члан Радног тела које именује РИК?
Од доношења новог Закона о избору народних посланика почетком фебруара 2022. године, односно од избора за народне посланике одржаних 2022. године у складу са одредбама наведеног закона, Републичка изборна комисија више не образује радна тела, која су раније била предвиђена упутствима које је Републичка изборна комисија доносила за сваке изборе.
Ово стога што су новим Законом о избору народних посланика, уместо тих радних тела званично уведене општинске и градске изборне комисије као органи за спровођење и парламентарних избора, одосно међуоргани између Републичке изборне комисије и бирачких одбора.
Да ли именовањем Привременог органа, престаје надлежност Градске изборне комисије, посебно ако је у међувремену дошло до промена одборничких група? Да ли престаје надлежност и свих других скупштинских комисија?
Чланом 86. став 4. Закона о локалној самоуправи („Службени гласник РС“, бр. 129/07, 83/14 - др. закон, 101/16 - др. закон, 47/18 и 111/21 - др. закон) прописано је да „до конституисања скупштине и избора извршних органа јединице локалне самоуправе, текуће и неодложне послове из надлежности скупштине и извршних органа јединице локалне самоуправе, обавља привремени орган јединице локалне самоуправе који чине председник и четири члана.
Чланом 42. Закона о локалној самоуправи прописано је да су извршни органи општине председник општине и општинско веће, док је чланом 66. ст. 3. до 5. истог закона прописано да се одредбе тог закона које се односе на скупштину општине, председника општине и општинско веће примењују и на градску скупштину, градоначелника и градско веће.
Општинске и градске изборне комисије имају своје изворне надлежности утврђене Законом о избору народних посланика („Службени гласник РС“, број 14/22) и Законом о локалним изборима („Службени гласник РС“, број 14/22) и њихово вршење не зависи од распуштања локалне скупштине која је именовала њихов састав.
Имајући у виду и одредбу члана 86. став 4. Закона о локалној самоуправи, на привремени орган прелази вршење само текућих и неодложних послова и то само из надлежности скупштине, председника општине и општинског већа.
Надлежности општинске изборне комисије, дакле, не прелазе на привремени орган, тако да општинска изборна комисија спроводи локалне изборе у пуном мандату.
Што се тиче промена у одборничким групама у локалној скупштини, ни оне не утичу на мандат изборне комисије, с обзиром на то да Закон о локалним скупштинама не прописује обавезу да састав изборне комисије одражава пропорционални састав одборничких група у скупштини општине у сваком тренутку, већ само приликом именовања нове изборне комисије у року од шест месеци од конституисања новог сазива скупштине.
Поводом другог Вашег питања „Да ли престаје надлезност и свих других скупстинских комисија?“, дужни смо да укажемо на то да општинска изборна комисија није „скупштинска комисија“, с обзиром на то да је чланом 36. став 1. Закона о локалној самоуправи прописано да „скупштина општине оснива стална или повремена радна тела за разматрање питања из њене надлежности“. С обзиром на то да, како је већ наведено, надлежности општинске односно градске изборне комисије не спадају у скупштинске надлежности, то се и именовање чланова и заменика чланова изборне комисије не може сматрати именовањем у скупштинско радно тело, односно комисију.
Друго, „скупштинске комисије“, односно „стална или повремена радна тела“, како их генерички дефинише закон, немају своје надлежности, већ се баве питањима из надлежности скупштине, односно „дају мишљење на предлоге прописа и одлука које доноси скупштина општине и обављају друге послове утврђене статутом општине“, како је то прописано чланом 36. став 2. Закона о локалној самоуправи.
Треба указати и на то да је чланом 36. став 3. Закона о локалној самоуправи прописано да се број радних тела, избор, права и дужности председника и чланова радних тела утврђују пословником о раду скупштине општине.
Имајући све наведене законске одредбе у виду, као и чињеницу да распуштеној скупштини престаје мандат, самим тим престаје мандат и свих скупштинских радних тела, образованих пословником скупштине ради обављања послова за потребе скупштине која их је образовала.
Да ли је ЈЛС надлежна да доноси одлуке које се тичу искључиво зоохигијене у складу са Законом о комуналним делатностима, а где не спада и право на држање животиња у приватној својини, односно начин и услове држања животиња, већ само поступање са напуштеним животињама и поступање са споредним производима животињског порекла?
У Закону о локалној самоуправи (Сл. гласник бр. 129/07, 83/14 – др. закон и 101/16), до измена тог закона у 2018. години, било је прописано је да општина преко својих органа у складу са уставом и законом уређује и организује вршење послова у вези са држањем и заштитом домаћих и егзотичних животиња. Наведена изворна надлежност општине, односно града, представља, према схватању Уставног суда исказаном у бројним поступцима оцене уставности и законитости истоврсних аката јединица локалне самоуправе који су вођени у време важења одредбе члана 20. тачка 26) Закона о локалној самоуправи, овлашћење да скупштина општин/града својим општим актом ближе утврди услове и начин држања и заштите домаћих животиња и да у оквиру тога одреди како подручја на којима је држање домаћих животиња забрањено, тако и врсту и број домаћих животиња чије је држање на одређеним подручјима дозвољено.
Међутим, 28. јуна 2018. године ступио је на снагу Закон о изменама и допунама Закона о локалној самоуправи („Службени гласник РС“, број 47/18). Одредбама члана 4. став 1. Закона у потпуности је измењен члан 20. Закона о локалној самоуправи којим је била уређена надлежност општине, односно града као јединице локалне самоуправе. Закон о изменама и допунама закона из 2018. године не садржи изричиту одредбу на основу које би општина/град били овлашћени да уреде и организују вршење послова у вези са држањем и заштитом домаћих и егзотичних животиња на својој територији, нити је наведени посао другим посебним законом (Закон о добробити животиња, Закон о ветеринарству, Закон о комуналним делатностима) одређен као посао у надлежности републике, аутономне покрајине или локалне самоуправе.
Поред изричито набројаних области у којима општина има надлежност у члану 20. Закона о локалној самоуправи, прописано је да да општина преко својих органа, између осталог, обавља и послове од локалног значаја одређене законом, као и послове од непосредног интереса за грађане (тачка 15).
Код оваквог стања ствари, одговор на питање питање да ли ЈЛС може на основу члана 20. тачка15. Закона о локалној самоуправи, својом одлуком да уреди услове и начин држања и заштите домаћих животиња налазимо у одређеним одлукама Уставног суда (Одлука УС Одлука ИУо-36/2019 од 19. новембра 2020. године и Одлука ИУо-142/2019 од 17. децембра 2020. године („Службени гласник РС“, број 6/21) доступно на: http://www.ustavni.sud.rs/Storage/Global/Documents/Sudska_Praksa/%D0%91%D0%B8%D0%BB%D1%82%D0%B5%D0%BD_2020.pdf
Према схватању Уставног суда исказаном у наведеним одлукама „држање домаћих животиња на подручју општине/града утиче на многобројне сегменте живота у локалној заједници (нпр. услови и квалитет становања, комунални ред и др.), то ближе утврђивање услова и начина држања и заштите ових животиња несумњиво представља посао од непосредног интереса за локално становништво, па је и овлашћење ЈЛС за уређивање ове области у границама законских овлашћења с тим да се ова питања уређују под условима и на начин прописан релевантним законима који регулишу ову материју“.
Закључујемо да на основу члана 20. став 1. тачка 15. Закона о локалној самоуправи, јединица локалне самоуправе својом одлуком може ближе утврдити услове и начин држања и заштите домаћих животиња на својој територији, али под условима и на начин који су прописани релевантним законима у овој области као и да пропише инспекцијски надзор локалне инспекције над применом одлуке.
Да ли дете које похађа други разред, по ИОП 1 у систему инклузивног образовања (у редовној школи) а сад се разматра ИОП 2, има право да и након ступања на снагу ИОП 2, и даље похађа наставу у редовној школи или школа има право да га измести у специјално одељење (које је у оквиру исте школе)?
Детету које похађа редовну основну школу по индивидуалном образовном плану са прилагођеним програмом (ИОП1) тим за додатну подршку може предложити прелазак на индивидуални образовни план са измењеним програмом (ИОП2) уколико и поред свих прилагођавање и примене различитих мера индивидуализације кроз ИОП1 ученик не напредује у учењу.
Доношењу ИОП-а 2 претходи доношење, примена и вредновање ИОП1 током најмање једног полугодишта. Да би ученик прешао на ИОП2 потребна је сагласност родитеља за прелазак на ИОП2, уз обавезно прибављање мишљења интерресорне комисије за процену потреба за додатном образовном, здравственом и социјалном подршком (чл. 8 Правилника о ближим упутсвима за утврђивање права на индивидуални образовни план, његову примену и вредновање).
Индивидуалним образовним планом се, у суштини, утврђује ниво подршке који је потребан ученику: ИОП 1 у коме се планира циљ пружања подршке, прилагођавање и обогаћивање простора и услова у којима се учи, прилагођавање метода рада, уџбеника и наставних средстава, распоред активности као и именовање лица која пружају подршку или ИОП2 у којем се, поред свега напред наведеног, планира и прилагођавање исхода образовања и васпитања и прилагођавање садржаја за један, више или за све предмете. ИОП се планира и спроводи како би се ученику омогућило да се образује са својим вршњацима, да буде укључен и да у одељењу које похађа може да напредује сопственим темпом.
Прелазак са ИОП-а 1 на ИОП 2 не подразумева прелазак ученика у одељење или школу за ученике са сметњама у развоју и инвалидитетом. За прелазак у “специјално” одељење или ову врсту школе је потребо мишљење интересорне комисије, а мера се не може спровести без сагласности родитеља.
Да ли председник опстине који је поднео неопозиву оставку може да буде именован у привремени орган општине од страна Владе?
Чланом 85. Закона о локалној самоуправи ("Сл. гласник РС", бр. 129/2007, 83/2014 - др. закон, 101/2016 - др. закон, 47/2018 и 111/2021 - др. закон) предвиђено је да се Скупштина јединице локалне самоуправе може распустити ако: 1) скупштина не заседа дуже од три месеца; 2) не изабере председника општине и општинско веће у року од месец дана од дана конституисања скупштине јединице локалне самоуправе или од дана њиховог разрешења, односно подношења оставке; 3) не донесе статут или буџет у року утврђеном законом.
Даље је чланом 86. истог закона предвиђено да одлуку о распуштању скупштине јединице локалне самоуправе доноси Влада, на предлог министарства надлежног за послове локалне самоуправе, односно надлежног органа територијалне аутономије. Председник Народне скупштине расписује изборе за одборнике у року од два месеца од ступања на снагу одлуке о распуштању скупштине јединице локалне самоуправе. Мандат одборника изабраних на изборима из става 2. овог члана, траје четири године. До конституисања скупштине и избора извршних органа јединице локалне самоуправе, текуће и неодложне послове из надлежности скупштине и извршних органа јединице локалне самоуправе, обавља привремени орган јединице локалне самоуправе који чине председник и четири члана. Привремени орган јединице локалне самоуправе образује Влада. Влада доноси посебно решење о именовању председника и чланова привременог органа, водећи рачуна о политичком и националном саставу распуштене скупштине јединице локалне самоуправе.
Дакле, из одредби Закона о локалној самоуправи закључујемо да Влада нема ограничења у погледу лица које може именовати у привремени орган, те с тога то може бити и бивши председник општине.
Како се одређује колико ће чланова Привременог органа припасти по одборничким групама, ако једна има 40, друга 6, трећа 5 одборника, а 4 одборника су независна. Да ли се гледа и то којој странци одборници припадају?
Члан 86. став 4. Закона о локалној самоуправи прописује да „до конституисања скупштине и избора извршних органа јединице локалне самоуправе, текуће и неодложне послове из надлежности скупштине и извршних органа јединице локалне самоуправе, обавља привремени орган јединице локалне самоуправе који чине председник и четири члана.
Ставом 6. истог члана прописано је да „Влада доноси посебно решење о именовању председника и чланова привременог органа, водећи рачуна о политичком и националном саставу распуштене скупштине јединице локалне самоуправе“.
Оваква формулација поставља два логична питања: шта подразумева „вођење рачуна“ и „политички састав“.
Може се само претпоставити да су ове синтагме свесно формулисане тако да оставе довољно маневарског простора Влади да именује састав петочланог привременог органа у условима „шареног“ састава локалне скупштине. Под „шареним“ се овде мисли на потенцијално велики број одборничких група и политичких странака, укључујући и политичке странке националних мањина.
С обзиром на то да цитирана законска одредба члана 86. став 6. Закона о локалној самоуправи не препознаје одборничке групе, мишљења смо да се под политичким саставом мисли на однос скупштинске већине и скупштинске опозиције тој већини, те да би састав привременог органа требало да, колико год је то објективно могуће, осликава, прво, однос локалне власти и опозиције, али и однос између локалних странака које чине локалну власт, као и однос између локалних странака које су у опозицији.
Наравно, овакво тумачење, ма колико било основано, остаје релативизовано тиме што Влада треба само да „води рачуна“ о таквом политичким саставу, што је формулација која не даје одговор на питање на који начин се то „вођење рачуна“ мора осликати у саставу привременог органа.
У складу са свим наведеним, сматрамо да законска формулација даје простор да се, осим одборничке, узима у обзир и страначка структура локалне скупштине приликом именовања председника и чланова привременог органа у јединици локалне самоуправе.
Да ли функционер који је имао мировање радног односа у Општинској управи и који има 20 година стажа у струци мора бити распоређен на упражњено место - самостални саветник или може и на упражњено место-саветник?
Чланом 79. Закона о раду ("Сл. гласник РС", бр. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - одлука УС, 113/2017 и 95/2018 - аутентично тумачење) предвиђено је да запосленом мирују права и обавезе које се стичу на раду и по основу рада, осим права и обавеза за које је законом, општим актом, односно уговором о раду друкчије одређено, ако одсуствује са рада због: 1) одласка на одслужење, односно дослужење војног рока; 2) упућивања на рад у иностранство од стране послодавца или у оквиру међународно-техничке или просветно-културне сарадње, у дипломатска, конзуларна и друга представништва; 3) привременог упућивања на рад код другог послодавца у смислу члана 174. овог закона; 4) избора, односно именовања на функцију у државном органу, синдикату, политичкој организацији или другу јавну функцију чије вршење захтева да привремено престане да ради код послодавца; 5) издржавања казне затвора, односно изречене мере безбедности, васпитне или заштитне мере, у трајању до шест месеци. Запослени коме мирују права и обавезе из става 1. овог члана има право да се у року од 15 дана од дана одслужења, односно дослужења војног рока, престанка рада у иностранству, односно код другог послодавца, престанка функције, повратка са издржавања казне затвора, односно мере безбедности, васпитне или заштитне мере - врати на рад код послодавца. Права из ст. 1. и 2. овог члана има и брачни друг запосленог који је упућен на рад у иностранство у оквиру међународно-техничке или просветно-културне сарадње, у дипломатска, конзуларна и друга представништва.
Чланом 12. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021, 113/2017 - др. закон, 95/2018 - др. закон, 86/2019 - др. закон, 157/2020 - др. закон и 123/2021 - др. закон) предвиђено је да даном избора, именовања, односно постављења, функционеру мирују права и обавезе које се стичу на раду и по основу рада код послодавца код кога је био у радном односу до избора, именовања, односно постављења на функцију. Функционер коме мирују права и обавезе из става 1. овог члана, има право да се у року од 15 дана од дана престанка функције, врати на рад код послодавца. Уколико је функционеру пре избора, именовања, односно постављења, послодавац била аутономна покрајина, односно јединица локалне самоуправе, права и обавезе из става 1. овог члана, мирују у органу, служби или организацији у којој је био распоређен на извршилачком радном месту, до избора, именовања, односно постављења на функцију. Уколико функционер није у могућности да се врати на рад код послодавца због укидања органа, службе или организације, функционер из става 3. овог члана, има право да се врати на рад код послодавца у орган, службу, односно организацију која је преузела послове укинутог органа, службе, односно организације.
Дакле, наведеним прописима није предвиђено никакво ограничење по питању распоређивања запосленог након престанка функције у органу или служби у којој му је мировао радни однос, тако да то може бити било које радно место за које запослени испуњава услове.
Да ли секретар Скупштине општине, коме је престао мандат, а није искористио годишњи одмор за 2023. годину, а има мировање радног односа у Општинској управи, има права да поднесе захтев за накнаду за неискоришћене дане годишњег одмора или ће моћи да користи те дане као запослени у Општинској управи?
У складу са чланом 4. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021, 113/2017 - др. закон, 95/2018 - др. закон, 86/2019 - др. закон, 157/2020 - др. закон и 123/2021 - др. закон) послодавац функционера, службеника и намештеника у аутономној покрајини је аутономна покрајина. Послодавац функционера, службеника и намештеника у јединицама локалне самоуправе је јединица локалне самоуправе. За функционере у аутономним покрајинама, права и дужности у име послодавца, врши скупштина аутономне покрајине, односно радно тело скупштине утврђено статутом или актом скупштине којим се уређује надлежност, састав и организација радних тела скупштине или извршни орган аутономне покрајине, односно стручна служба извршног органа утврђена покрајинским прописом. За функционере у јединицама локалне самоуправе, права и дужности у име послодавца, врши скупштина града, општине или градске општине, односно радно тело скупштине које је утврђено статутом или актом скупштине којим се уређује надлежност, састав и организација радних тела скупштине. За службенике на положају у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе, права и дужности у име послодавца врши орган аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе надлежан за постављење службеника на положају. Изузетно, за службенике на положају који не руководе органом, службом или организацијом из члана 1. овог закона, права и дужности у име послодавца врши руководилац органа, службе или организације, осим ако овим законом није другачије одређено. За службенике и намештенике у аутономним покрајинама, права и дужности у име послодавца врши руководилац органа, службе или организације аутономне покрајине из члана 1. овог закона. За службенике и намештенике у јединицама локалне самоуправе, права и дужности у име послодавца, врши начелник градске или општинске управе ако је образована као јединствен орган, односно начелник управе за поједине области, или начелник управе градске општине (у даљем тексту: начелник управе), односно руководилац који руководи службом или организацијом из члана 1. овог закона, или орган надлежан за његово постављење.
Чланом 76. Закона о раду ("Сл. гласник РС", бр. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - одлука УС, 113/2017 и 95/2018 - аутентично тумачење) предвиђено је да је послодавац дужан да у случају престанка радног односа запосленом који није искористио годишњи одмор у целини или делимично, исплати новчану накнаду уместо коришћења годишњег одмора, у висини просечне зараде у претходних 12 месеци, сразмерно броју дана неискоришћеног годишњег одмора. Накнада из става 1. овог члана има карактер накнаде штете.
У овом конкретном случају, с обзиром да се ради о истом послодавцу – јединици локалне самоуправе, руковоидоци два органа (скупштине и управе) могу се договорити о наставку коришћења годишњег одмора у органу ЈЛС у коме је функционеру мировао радни однос, али нема основа за исплату накнаде за неискоришћени годишњи одмор, јер је лице у оба случаја у радном односу код истог послодавца.
Самосталним чланом 26. Закона о изменама и допунама Закона о озакоњењу објеката („Сл.галсник РС“,бр. 83/2018) прописано је да ако се објекат за који није донето решење о озакоњењу користи за обављање привредне или друге делатности која изискује/подразумева боравак или окупљање већег броја људи, а нарочито ако се користи за угоститељске делатности или употребљава као угоститељски објекат, надлежни орган донеће решење о забрани коришћења тог објекта, ако у року од пет година од дана ступања на снагу овог закона надлежни орган не изда решење о озакоњењу за предметни објекат. Забрана траје до рушења тог објекта. Да ли то значи да након 06.11.2023. године надлежан орган за озакоњење не може издавати решење о озакоњењу угоститељских објеката (за које је покренут поступак озакоњења по раније поднетим пријавама/захтевима или је покренут поступак по сл.дужности на основу решења грађ.инспектора) или се може издавати решење о озакоњењу и након тог датума?
Закон о озакоњењу објеката ("Сл. гласник РС", бр. 96/2015, 83/2018, 81/2020 - одлука УС, 1/2023 - одлука УС и 62/2023) ступио је на снагу 27. новембра 2015. године и од тада до данас претрпео је неколико измена.
Једна од тих измена била је и измена учињена Законом о изменама и допунама Закона о озакоњењу објеката („Сл.галсник РС“,бр. 83/2018). Њоме је уведена одредба самосталног члана 26. „Ако у року од пет година од дана ступања на снагу овог закона објекат који је предмет озакоњења не буде озакоњен, надлежни орган донеће решење којим се захтев одбија (став 1.); Ако се објекат за који није донето решење о озакоњењу користи за обављање привредне или друге делатности која изискује/подразумева боравак или окупљање већег броја људи, а нарочито ако се користи за угоститељске делатности или употребљава као угоститељски објекат, надлежни орган донеће решење о забрани коришћења тог објекта, ако у року од пет година од дана ступања на снагу овог закона надлежни орган не изда решење о озакоњењу за предметни објекат. Забрана траје до рушења тог објекта (став 2.)“.
Циљ ове измене био је, како то наводи Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, у свом мишљењу бр. 011-00-00599/2020-07 од 26.11.2020. године, да се странке додатно подстакну да узму активно учешће у поступку озакоњења.
На овај начин 6. новембар 2023. године је одређен као рок за окончање свих поступака озакоњења.
Међутим, на овај начин се створила правна ситуација да велики број предмета за озакоњење и преоптерњћњност администрације утичу на то да ли ће неко лице моћи да оствари своје законом стечено право на покретање и спровођење поступка озакоњења, зброг чега је уставном жалбом покренут поступак оцене уставности одредаба члана 26. став 1. Закона о изменама и допунама Закона о озакоњењу објеката („Сл.галсник РС“,бр. 83/2018).
Уставни суд је у поступку оцене оставности, полазећи од релевантних одредаба Устава и Закона о озакоњењу објеката ("Службени гласник РС", бр. 96/15, 83/18 и 81/20 - Одлука УС), оценио да се као спорна основано могу поставити следећа уставноправна питања: да ли је оспореном законском одредбом повређено право власника нелегалног објекта на мирно уживање имовинског права стеченог на основу закона, које је зајемчено чланом 58. Устава, тј. његово право на озакоњење објекта, јер се оспореним законским решењем престанак наведеног права везује за околност да надлежни орган јавне власти није извршио озакоњење у Законом прописаном року, а да од власника нелегалног објекта зависи само да ли је и када предузео Законом прописане радње неопходне за озакоњење објекта, а не и када ће поступак озакоњења бити правноснажно окончан и да ли је оспореном законском одредбом повређено уставно начело о правној једнакости и праву на једнаку правну заштиту без дискриминације из члана 21. ст. 1. и 2. Устава, с обзиром на то да ће се, сагласно Закону о озакоњењу објеката, озаконити само они објекти који испуњавају све Законом прописане услове за озакоњење, док из оспорене законске одредбе произлази да ће се, без обзира на то што испуњавају законске услове, озаконити само они објекти у вези са којима су надлежни органи правноснажно окончали поступке озакоњења у Законом прописаном року.
Након спроведеног поступка Уставни суд Републике Србије је на седници 3. новембра утврдио да је одредба члана 26, става 1. Закона о изменама и допунама Закона о озакоњењу ("Сл. гласник РС", бр. 83/2018), којом је дефинисано да ако се у року од пет година не озакони нелегални објекат, надлежни орган ће донети решење о одбијању, неуставна.
На овај начин је стављен ван снаге рок за окончање поступака озакоњења.
Међутим, одредба става 2. истог члана је још увек на снази. Овом одредбом је прописано да ако се објекат за који није донето решење о озакоњењу користи за обављање привредне или друге делатности која изискује/подразумева боравак или окупљање већег броја људи, а нарочито ако се користи за угоститељске делатности или употребљава као угоститељски објекат, надлежни орган донеће решење о забрани коришћења тог објекта, ако у року од пет година од дана ступања на снагу овог закона надлежни орган не изда решење о озакоњењу за предметни објекат. Забрана траје до рушења тог објекта.
Исто ображложење Уставног суда којом је одредба члана 26. став 1. оглашена неуставном, да остваривање права на озакоњење објекта може да буде ограничено роком, у смислу Законом прописаних обавеза имаоца права на озакоњење објекта да предузме одређене радње у Законом прописаном року (да достави: доказ о стабилности објекта, доказ о одговарајућем праву на грађевинском земљишту или објекту, извештај о затеченом стању објекта са елаборатом геодетских радова или други документ прописан Законом као доказ уместо извештаја и елабората, израђен у складу са Законом и доказ о плаћеној такси за озакоњење), али да не може да зависи од ефикасности поступања органа надлежних да спроведу поступак у коме се одлучује о озакоњењу објекта, може да се примени и на одредбу став 2, али је она још увек на снази и прописује да се, ако у року од пет година од дана ступања на снагу овог закона надлежни орган не изда решење о озакоњењу за предметни објекат (до 06.11.2023.године), доноси решење о забрани коришћења тог објекта, која траје до рушења тог објекта.
Мишљење Стручне службе СКГО је да је рок за окончање поступака озакоњења, када су питању објекти који се користе за обављање привредне или друге делатности која изискује/подразумева боравак или окупљање већег броја људи, а нарочито ако се користи за угоститељске делатности или употребљава као угоститељски објекат, и даље на снази.
Када у катастру постоје 2 посебна објекта на 2 посебне парцеле са 2 посебна власника 1/1, (а на терену физички је објекат са једним кровом), да ли је за рушење једног од њих на својој парцели (тј. 1/2 гледано као целина) потребна сагласност власника оног другог на другој парцели?
Законом о планирању и изградњи ("Сл. гласник РС", бр. 72/2009, 81/2009 - испр., 64/2010 - одлука УС, 24/2011, 121/2012, 42/2013 - одлука УС, 50/2013 - одлука УС, 98/2013 - одлука УС, 132/2014, 145/2014, 83/2018, 31/2019, 37/2019 - др. закон, 9/2020, 52/2021 и 62/2023) регулисано је питање уклањања објеката чланом 137. и 168, тако што је чланом 137. прописано да се уклањање објеката може спровести на основу издате грађевинске дозволе, као део припремних радова који претходе грађењу објекта или на основу дозволе о уклањању објекта, односно његовог дела, издате у складу са одредбама члана 168.
Ако се уклањање објеката спроводи као део припремних радова који претходе грађењу објекта, поступак подношења захтева и потребна докуменација регулисани су одредбом члана 135-137. Закона о планирању и изградњи и члана 16. Правилника о поступку спровођења обједињене процедуре електронским путем ("Сл. гласник РС", бр. 68/2019).
Да ли је потребна сагласт власника објеката на суседним парцелама, зависи од тога да ли се ради о слободностојећем објекту, тј. објекту који је удаљен од бочних и задње границе грађевинске парцеле, о два једнострано узидана објекта, тј. два објекта који су узидани на једну бочну границу грађевинске парцеле или о двојном објекту, тј. о два објекта узидана на заједничку бочну границу парцеле.
Ако се уклањање објекта спроводи на основу дозволе о уклањању објекта, чланом 168. став 2. прописано је да се уз захтев за издавање дозволе о уклањању објекта, односно његовог дела подноси пројекат рушења са техничком контролом, доказ о својини на објекту, услови, ако се ради о објекту чијим рушењем би био угрожен јавни интерес (заштита постојеће комуналне и друге инфраструктуре, заштита културног добра, заштита животне средине и сл.).
У конкретном случају, са слике се може закључити да се ради о старим објектима, који имју заједнички кров и без обзира на то што су на две одвојене парцеле, са два одвојена улаза и засебним власницима сваког дела, делују као објекти који између имају један зид и да би рушењем дела објекта настала штета на другој половини објекта, како на крову, тако и на зиду који остане на парцели као спољни зид, због чега смо мишљења да би за рушење дела објекта било неопходно прибављање сагласности власника другог дела објекта. Осим тога, код оваквог објекта је и питање да ли се зид измађу ових објеката налази тачно на међи.
Да ли се стаж у школи и националној служби за запошљавање рачуна у укупан стаж за исплату код јубиларне награде од стране ЈЛС?
Чланом 50. Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе је прописано:
“Запослени има право на јубиларну новчану награду у висини просечне месечне зараде без пореза и доприноса по запосленом у Републици Србији према објављеном податку органа надлежног за послове статистике, за последњи месец у претходној календарској години у односу на календарску годину у којој се јубиларна награда остварује, с тим што се висина новчане награде увећава за 30% и то:
1) За 10 година рада у радном односу - у висини месечне просечне зараде без пореза и доприноса,
2) За 20 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 1) овог става увећане за 30%,
3) За 30 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 2) овог става увећане за 30%,
4) За 35 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 3) овог става увећане за 30%,
5) За 40 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 4) овог става увећане за 30%.
Запослени остварује право на јубиларну награду за навршених 10, 20, 30, 35 и 40 година рада проведених у радном односу у државном органу, органу аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе, без обзира на то у ком органу је запослени остваривао права из радног односа.
У случају да је послодавац преузео послове и запослене од другог послодавца као услов за остваривање права на јубиларну награду рачунају се и године рада у радном односу код претходног послодавца.
Јубиларна награда се исплаћује у року од 30 дана од дана остваривања овог права
Запослени има право на јубиларну награду код послодавца, ако то право у календарској години није остварио у другом државном органу, органу аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе у којем је радио пре рада код последњег послодавца.”.
Како је школа установа, а Национална служба за запошљавање има статус организације за обавезно социјално осигурање, те нису државни орган, нити орган аутономне покрајини ни јединице локалне самоуправе, то се радно искуство код тих послодаваца неће рачунати у стаж за јубиларну награду.