Питања и одговори

Чланом 79. Закона о раду ("Сл. гласник РС", бр. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - одлука УС, 113/2017 и 95/2018 - аутентично тумачење) предвиђено је да запосленом мирују права и обавезе које се стичу на раду и по основу рада, осим права и обавеза за које је законом, општим актом, односно уговором о раду друкчије одређено, ако одсуствује са рада због:

1) одласка на одслужење, односно дослужење војног рока;

2) упућивања на рад у иностранство од стране послодавца или у оквиру међународно-техничке или просветно-културне сарадње, у дипломатска, конзуларна и друга представништва;

3) привременог упућивања на рад код другог послодавца у смислу члана 174. овог закона;

4) избора, односно именовања на функцију у државном органу, синдикату, политичкој организацији или другу јавну функцију чије вршење захтева да привремено престане да ради код послодавца;

5) издржавања казне затвора, односно изречене мере безбедности, васпитне или заштитне мере, у трајању до шест месеци.

Запослени коме мирују права и обавезе из става 1. овог члана има право да се у року од 15 дана од дана одслужења, односно дослужења војног рока, престанка рада у иностранству, односно код другог послодавца, престанка функције, повратка са издржавања казне затвора, односно мере безбедности, васпитне или заштитне мере - врати на рад код послодавца. Права из ст. 1. и 2. овог члана има и брачни друг запосленог који је упућен на рад у иностранство у оквиру међународно-техничке или просветно-културне сарадње, у дипломатска, конзуларна и друга представништва.

Члан 7. Посебног колективног уговора за запослене у установама предшколског васпитања и образовања чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе ("Службени гласник РС", бр. 43/2017, 97/2020) упућује на поменути члан 79. Закона о раду и на исти начин утврђује право на мировање радног односа запослених у установама предшколског васпитања и образовања.

Чланом 42. истог посебног колективног уговора предвиђено је да је послодавац дужан да запосленом исплати јубиларну награду и то:

1. за 10 година рада у радном односу – 50% просечне плате;
2. за 20 година рада у радном односу – једна просечна плата;
3. за 30 година рада у радном односу – једна и по просечна плата;
4. за 35 година рада у радном односу – две просечне плате.

Под просечном платом из става 1. овог члана подразумева се просечна плата запосленог остварена у претходна три месеца који претходе месецу стицања права на јубиларну награду, односно просечна зарада у Републици Србији у претходном месецу у односу на месец стицања права на јубиларну награду, према последњем објављеном податку републичког органа надлежног за послове статистике, ако је то повољније по запосленог. Запослени стиче право на јубиларну награду у години у којој навршава 10, 20, 30 и 35 година рада остварених у радном односу.

Међутим, како запосленом мирују права и обавезе које се стичу на раду и по основу рада у установи предшколског васпитања и образовања, право на јубиларну награду не може се остварити у тој установи.

Чланом 27к ставовима 4/6. предвиђено је да почев од 1. јануара 2021. године укупан број запослених на одређено време (изузев у својству приправника), лица ангажованих по уговору о привременим и повременим пословима, преко омладинске и студентске задруге, као и посредством агенције за привремено запошљавање и лица ангажованих по другим основама, код корисника јавних средстава, не може бити већи од 10% укупног броја запослених на неодређено време, осим изузетно, уз сугласност Владе, на предлог надлежног органа, уз претходно прибављено мишљење Министарства. У ограничење из става 4. овог члана не убрајају се лица у радном односу на одрешено време ради замене одсутног запосленог до његовог повратка, лица радно ангажована посредством Националне службе за запошљавање у циљу спровођења мера активне политике запошљавања (јавни радови и додатно образовање и обуке), лица ангажована ради реализације пројеката који се финансирају средствима Европске уније или средствима донација, уколико се накнаде за њихов рад, са припадајућим порезима и доприносима, финансирају из ових извора, као и лица ангажована од стране корисника програма обуке, акредитованих реализатора обуке који су уписани у Сталну листу предавача и других реализатора обука коју води Национална академија за јавну управу. Изузетно од става 4. овог члана, корисник јавних средстава који има мање од 50 запослених на неодређено време може да има највише до седам запослених, односно ангажованих лица у смислу става 4. овог члана. 

Дакле, уколико конкретно ангажовање по основу уговора о допунском раду премашује број који представља 10% укупног броја запослених на неодређено време, за то ангажовање ће бити потребна сугласност комисије Владе Републике Србије.

Портал јавних набавки не омогућава раздвојено одређивање рокова за подношење понуда, евентуално подношење захтева за заштиту права којим се оспорава када је јавна набавка обликована по партијама.

Сматра се да је у питању јединствен поступак јавне набавке и једина околност која раздваја поступање по партијама је само нека од предвиђених партија.

Дакле, неопходно је да се измени документација у једној од партија и да се за све партије продужи рок за подношење понуда, зависно од тога каква је измена у питању.  

Треба имати у виду одредбу члана 87. Закона о јавним набавкама и разлоге битне измене документације о набавци, како би се правилно продужио рок за подношење понуда.

У складу са одредбама Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021, 113/2017 - др. закон, 95/2018 - др. закон, 86/2019 - др. закон, 157/2020 - др. закон и 123/2021 - др. закон) начелник управе као службеник на положају нема право на мировање радног односа код претходног или истог послодавца. Међутим, службеник коме је престао рад на положају (начелник управе/заменик) протеком времена на које је поставлјен, подношењем писмене оставке и укидањем положаја има право да код послодавца буде распоређен на друго радно место за које испуњава услове, а што је прописано чланом 54. Закона.

Што се трајања радног односа тиче, службеник на положају након јавног конкурса бива примљен у радни однос на неодређено време, а сам положај је ограинчен на 5 године, док каснијим распоређивањем на друго радно место у управи наставља радни однос на неодређено време.

Што се тиче питања минулог рада, стаж из друге управе се свакако рачуна у минули рад, применом члана 36. став 1 Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 38/2019, 55/2020, 51/2022 и 44/2023) који каже да запослени има право на додатак на основну плату у висини од 0,4% основне плате за сваку навршену годину рада у радном односу (минули рад) у државном органу, органу аутономне покрајине, односно органу локалне самоуправе, независно од тога у ком органу је радио и да ли је орган у коме је запослени радио у међувремену променио назив, облик организовања или је престао да постоји.

Одредбама члана 114ж. Закона о пореском поступку и пореској администрацији уређена је апсолутна застарелост. Право на утврђивање, наплату, повраћај, порески кредит, рефакцију, рефундацију, као и намирење доспелих обавеза путем прекњижавања пореза, увек застарева у року од десет година од истека године у којој је порез требало утврдити или наплатити, односно у којој је извршена преплата. Пореска управа, по истеку рока од 10 година, по службеној дужности, доноси решење о престанку пореске обавезе, односно о престанку права на повраћај, порески кредит, рефакцију, рефундацију, као и намирење доспелих обавеза путем прекњижавања пореза, због застарелости.

Дакле, о апсолутној застарелости ЛПА води рачуна по службеној дужности и доноси решење о престанку пореске обавезе водећи рачуна о извршеним уплатама пореских обвезника којима се према ZPPPA намирују најстарије пореске обавезе које утичу на рок почетка апсолутне застарелости. Радње и поступци пореског органа које се дешавају у периоду за који се утврђује апсолутна застарелост нису од утицаја на  период застарелости.

Према наведеном, када је у питању апсолутна застарелост, закон не прописује прекиде али се мора водити рачуна о одредбама члана 114з који прописује застој застарелости (члан 114з став 2. ZPPPA). Дакле, опомена из 2019. године не прекида апсолутну застарелост, али би прекинула петогодишњу застарелост уколико је уредно достављена пореском обвезнику, јер представља радњу пореског органа  предузету у циљу наплате пореза и споредних пореских давања.

Уколико се у приговору истакне између осталог и захтев за застарелост, такав захтев се води као посебан предмет, о ком се одлучује решењем.

Само уколико је захтев нејасан или непотпун и има недостатке због којих се по њему не може поступати,  тада орган обавештава подносиоца како да уреди захтев и то у року који не може бити краћи од 8 дана (члан 59. ЗУП).

Није потребно да се посебно подноси захтев за застарелост посебно ако је у питању апсолутна застарелост о чему води рачуна орган по службеној дужности.

Увек се наплаћује безусловно тачан дуг. Порески орган не води рачуна о петогодишњој застарелости уколико обвезник не оспорава дуг по уредно достављеној опомени. О њој се искључиво одлучује по захтеву пореског обвезника. Када је у питању апсолутна застарелост ваша обавеза је да о томе водите рачуна по службеној дужности и да не издајете опомене које садрже порески дуг који је апсолутно застарио.

У погледу достављеног питања, становиште СКГО је да јединица локалне самоуправе јавном предузећу чији је оснивач за јавни превоз путника може преносити средства из буџета и по основу услуга по  Уговора и по основу субвенција. 

За обављање делатности јавног градског и приградског превоза путника, у складу са Законом о комуналним делатностима (члан 9. став 3. Закона), локална самоуправа не закључује уговор о поверавању са јавним комуналним предузећем које је основано за обављање ове делатности, већ јавно комунално предузеће обавља ову делатност на основу оснивачког акта који доноси скупштина јединице локалне самоуправе. Међутим, ради уређења међусобних односа у вези обављања комуналне делатности градског и приградског превоза појединих категорија путника (превоз ђака, пензионера, особа са инвалидитетом…), локална самоуправа и јавно комунално предузеће основано за обављање ове делатности закључују уговор о реализацији услуге превоза наведених категорија путника. За извршене услуге јавно комунално предузеће испоставља рачун локалној самоуправи и у овом случају средства се обезбеђују и преносе из буџета као услуге по уговору.

Субвенције јавном предузећу основаном за јавни превоз путника се обезбеђују и преносе из буџета у случају када оснивач-јединица локалне самоуправе жели да обезбеди већи квалитет пружања услуге јавног превоза  за коју је основан (набавка нових возила, уређење стајалишта, набавка опреме за аутоматску за продају карата и сл.). У већини случајева висина цене услуге на коју сагласност даје оснивач, односно јединица локалне самоуправе, није довољна да би јавно предузеће могло из овако остварених прихода да обезбеди квалитетније пружање услуге јавног превоза, а да се тиме не угрози његово редовно пословање. Оснивач односно јединица локалне самоуправе у том случају, може у складу са чланом 61. Закона о јавним предузећима обезбедити средства из буџета и преносити јавном предузећу субвенцију. Услов за коришћење субвенција је да је донет посебан програм који садржи намену и динамику коришћења буџетских средстава, као и да је на њега сагласност дао надлежни орган јединице локалне самоуправе.

Закон о комуналним делатностима ("Сл. гласник РС", бр. 88/2011, 104/2016 и 95/2018) одређује комуналне делатности и уређује опште услове и начин њиховог обављања.

Члан 2. овог закона дефинише да су комуналне делатности, делатности пружања комуналних услуга од значаја за остварење животних потреба физичких и правних лица код којих је јединица локалне самоуправе дужна да створи услове за обезбеђење одговарајућег квалитета, обима, доступности и континуитета, као и надзор над њиховим вршењем. Комуналне делатности су делатности од општег интереса. Градски и приградски превоз путника је комунална делатност (став 3. тачка7), а такође представља  делатност од општег економског интереса у смислу прописа о заштити потрошача (став 4).

У складу са чланом 3. тача 5) градски и приградски превоз путника је превоз путника унутар насељених места или између насељених места која се налазе на територији јединице локалне самоуправе, који обухвата јавни линијски превоз аутобусом, тролејбусом, трамвајем, метроом, жичаром, путничким бродом, скелом и чамцем за привредне сврхе, као и обезбеђивање места за укрцавање и искрцавање путника (станица, стајалишта и плутајућих објеката за пристајање пловила која врше превоз путника у домаћој линијској пловидби и сл. као саобраћајних објеката који се користе у тим видовима превоза).

Јединица локалне самоуправе, у складу са чланом 4. став 1. и став 2. овог закона, обезбеђује организационе, материјалне и друге услове за изградњу, одржавање и функционисање комуналних објеката и за техничко и технолошко јединство система и уређује и обезбеђује обављање комуналних делатности и њихов развој. Комуналним објектима, сматрају се грађевински објекти са уређајима, инсталацијама и опремом, сама постројења, уређаји и инсталације и други објекти који служе за пружање комуналних услуга корисницима, као и уређено грађевинско земљиште и добра у општој употреби која се користе за обављање комуналне делатности.

Даље, члан 5. овог закона прописује да комуналну делатност могу обављати јавно предузеће, привредно друштво, предузетник или други привредни субјект. Комуналну делатност обављања јавног линијског превоза путника тролејбусима и трамвајима могу обављати искључиво јавна предузећа које оснива јединица локалне самоуправе, друштво с ограниченом одговорношћу и акционарско друштво (друштво капитала) чији је једини власник јавно предузеће, односно чији је једини власник јединица локалне самоуправе, као и зависно друштво чији је једини власник то друштво капитала.

Чланом 6. прописано је да је јединица локалне самоуправе дужна да се у поступку поверавања обављања комуналних делатности руководи начелима конкуренције, економичности, ефикасности и заштите животне средине.

Под поверавањем обављања комуналне делатности, у складу са чланом 9. овог закона, подразумева се временски орочено уговорно уређивање односа у вези са обављањем комуналне делатности или појединих послова из оквира комуналне делатности између једне или више јединица локалне самоуправе и вршиоца комуналне делатности, које за циљ има пружање комуналних услуга на територији једне или више јединица локалне самоуправе или на делу територије јединице локалне самоуправе. Поверавање обављања комуналне делатности врши се на основу одлуке скупштине јединице локалне самоуправе о начину обављања комуналне делатности и уговора о поверавању, осим када се оснива јавно предузеће. На поступак поверавања обављања комуналне делатности чије се финансирање обезбеђује из буџета јединице локалне самоуправе, односно чије се финансирање обезбеђује у целости или делимично наплатом накнаде од корисника комуналних услуга, примењују се одредбе закона којима се уређује јавно-приватно партнерство и концесије.

Средства за обављање и развој комуналних делатности, у складу са чланом 24. Закона о комуналним делатностима обезбеђују се из: прихода од продаје комуналних услуга, прихода од комуналне накнаде, прихода од концесионе накнаде, односно накнаде коју плаћа приватни партнер на основу јавног уговора, ако је има, прихода буџета јединице локалне самоуправе, наменских средстава других нивоа власти, других извора, у складу са законом. Комуналне делатности код којих се крајњи корисник може утврдити превасходно се финансирају из цена комуналних услуга, а комуналне делатности код којих се крајњи корисник не може утврдити финансирају се из буџета јединице локалне самоуправе, односно комуналне накнаде.

Законом о јавним предузећима ("Сл. гласник РС", бр. 15/2016 и 88/2019) уређује се правни положај јавних предузећа и других облика организовања који обављају делатност од општег интереса, а нарочито оснивање, пословање, управљање, имовина и друга питања од значаја за њихов положај. У складу са чланом 2. овог закона, делатности од општег интереса јесу делатности које су као такве одређене законом у области: рударства и енергетике, саобраћаја, електронских комуникација, издавања службеног гласила Републике Србије и издавања уџбеника, нуклеарних објеката, наоружања и војне опреме, коришћења, управљања, заштите, уређивања и унапређивања добара од општег интереса и добара у општој употреби (воде, путеви, шуме, пловне реке, језера, обале, бање, дивљач, заштићена подручја и др.), управљања отпадом и другим областима. Делатности од општег интереса јесу и комуналне делатности, као и друге делатности одређене законом као делатности од општег интереса.

Јавно предузеће, у складу са чланом 3. став 1. овог закона је предузеће које обавља делатност од општег интереса, а које оснива Република Србија, аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе. Јавно предузеће сходно члану 4. оснива се и послује ради ради обезбеђивања трајног обављања делатности од општег интереса и редовног задовољавања потреба корисника производа и услуга, развоја и унапређивања обављања делатности од општег интереса, обезбеђивања техничко-технолошког и економског јединства система и усклађености његовог развоја, стицања добити и остваривања другог законом утврђеног интереса.

Даље, чланом 5. став 3. прописано је да ако јавно предузеће оснива јединица локалне самоуправе, акт о оснивању јавног предузећа доноси скупштина јединице локалне самоуправе, која врши права оснивача.

Законом о јавним предузећима у члану 61. прописано је да јавно предузеће које користи или ће користити средства из буџета (субвенције, гаранције или друга средства) дужно је да за та средства предложи посебан програм. Посебан програм садржи намену и динамику коришћења средстава. Посебан програм се сматра донетим када на њега сагласност да Влада, надлежни орган аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе.

Чланом 37. Закона о култури (“Сл. гласник РС”, бр. 72/2009, 13/2016, 30/2016 - испр., 6/2020, 47/2021 и 78/2021) предвиђено је да оснивач може именовати вршиоца дужности директора установе, без претходно спроведеног јавног конкурса, у случају када директору престане дужност пре истека мандата, односно када јавни конкурс за директора није успео. Вршилац дужности директора може обављати ту функцију најдуже једну годину. Исто лице не може бити два пута именовано за вршиоца дужности директора из става 1. овог члана. Вршилац дужности директора мора да испуњава услове за избор кандидата за директора из члана 36. став 1. овог закона. Вршилац дужности директора има сва права, обавезе и овлашћење директора.

Члан 79. Закона о раду (“Сл. гласник РС”, бр. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - одлука УС, 113/2017 и 95/2018 - аутентично тумачење) предвиђа да запосленом мирују права и обавезе које се стичу на раду и по основу рада, осим права и обавеза за које је законом, општим актом, односно уговором о раду друкчије одређено, ако одсуствује са рада између осталог и због избора, односно именовања на функцију у државном органу, синдикату, политичкој организацији или другу јавну функцију чије вршење захтева да привремено престане да ради код послодавца.

Имајући у виду да иако се ради о вршиоцу дужности директора установе, то лице ипак врши функцију и има право на мировање радног односа код послодавца.

Чланом 44. Закона о култури (“Сл. гласник РС”, бр. 72/2009, 13/2016, 30/2016 - испр., 6/2020, 47/2021 и 78/2021) као једна од надлежности управног одбора установе културе наведено је и да управни одбор закључује уговор о раду са директором, на одређено време, до истека рока на који је изабран, односно до његовог разрешења, а када је за директора именовано лице које је већ запослено у истој установи културе на неодређено време, закључује анекс уговора о раду, у складу са законом о раду.

С обзиром на наведено, и остала акта из радног односа директора установе доносиће управни одбор те установе.

Члан 51. Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе ("Сл. гласник РС" број 38/2019, 51/2022 и 44/2023) уређујесолидарну помоћ запосленима. Став 1. тачка 9. наведеног члана предвиђа да запослени има право на солидарну помоћ за случај рођења детета - у висини просечне месечне зараде без пореза и доприноса у Републици Србији према последњем објављеном податку органа надлежног за послове статистике.

Да би се остварио право на солидарну помоћ, потребно је да запослени поднесе захтева, са одговорајућим доказом (извод из МКР). Сходно члану 170. Закона о запосленима у АП и ЈЛС, акт којим се се одлучује о правима, обавезама и одговорностима службеника из радног односа, па тако и акт о праву на солидарну помоћ, доноси се у форми решења, сагласно закону којим се уређује општи управни поступак, и има карактер управног акта.

Застарелост потраживања из радног односа регулише Закон о раду, који је у овом случају lex генералис за прописе којима су уређена права и обавезе запослених у јединицама локалне самоуправе (Закон о запосленима у АП и ЈЛС; Посебан колективни уговор за запослене у ЈЛС). Члан 196. Закона о рада прописује да сва новчана потраживања из радног односа застаревају у року од три године од дана настанка обавезе. Сходно томе, и права на солидарну помоћ за рођење детета застарева у року од 3 године.

Поставља се питање од ког дана се рачуна застарелост. Према члану 361. Закона о облаигационим односима, застарелост почиње тећи првог дана после дана када је поверилац (запослени) имао право да захтева испуњење обавезе, ако законом за поједине случајеве није другачије прописано. Како у Посебном колективном уговору нема посебног рока за рок застарелости права на солидарну помоћи за рођење детета, рок застарелости од 3 године се рачуна од наредног дана од дана рођења детета.

Чланом 25. Закона о јавним предузећима ("Сл. гласник РС", бр. 15/2016 и 88/2019) предвиђено је да за директора јавног предузећа из члана 24. овог закона, може бити именовано лице које испуњава следеће услове:

1) да је пунолетно и пословно способно;

2) да има стечено високо образовање на основним студијама у трајању од најмање четири године, односно на основним академским студијама у обиму од најмање 240 ЕСПБ бодова, мастер академским студијама, мастер струковним студијама, специјалистичким академским студијама или специјалистичким струковним студијама;

3) да има најмање пет година радног искуства на пословима за које се захтева високо образовање из тачке 2) овог члана;

4) да има најмање три године радног искуства на пословима који су повезани са пословима јавног предузећа;

5) да познаје област корпоративног управљања;

6) да има радно искуство у организовању рада и вођењу послова;

7) да није члан органа политичке странке, односно да му је одређено мировање у вршењу функције у органу политичке странке;

8) да није осуђивано на казну затвора од најмање шест месеци;

9) да му нису изречене мере безбедности у складу са законом којим се уређују кривична дела, и то:

    (1) обавезно психијатријско лечење и чување у здравственој установи;

    (2) обавезно психијатријско лечење на слободи;

    (3) обавезно лечење наркомана;

    (4) обавезно лечење алкохоличара;

    (5) забрана вршења позива, делатности и дужности.

Статутом или оснивачким актом могу бити одређени и други услови које лице мора да испуни да би било именовано за директора јавног предузећа. Директор јавног предузећа је функционер који обавља јавну функцију. Директор не може имати заменика.

У складу са чланом 30. истог закона директор јавног предузећа именује се након спроведеног јавног конкурса.

Дакле, наведени пропис не прави ограничење у погледа тога да, уколико испуњава све друге услове, пензионер буде изабран по јавном конкурсу за директора јавног предузећа.

Право на годишњи одмор запосленог и његова дужина утврђују се у складу са чл. од 68. до 70. Закона о раду, док су мерила за утврђивање годишњег одмора одређена чланом 17. Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе.

Чланом 69. Закона о раду прописано је да свакој календарској години запослени има право на годишњи одмор у трајању утврђеном општим актом и уговором о раду (решењем), а најмање 20 радних дана.

Време коришћења годишњег одмора утврђена је чланом 73. Закона о раду и члановима 18. и 19. Посебног колективног уговора за запослене у ЈЛС. Према члану 73. Закона о раду годишњи одмор користи једнократно или у два или више делова, у складу са законом. Ако запослени користи годишњи одмор у деловима, први део користи у трајању од најмање две радне недеље непрекидно у току календарске године, а остатак најкасније до 30. јуна наредне године. Запослени има право да годишњи одмор користи у два дела, осим ако се са послодавцем споразуме да годишњи одмор користи у више делова.

Према члану 18. Посебног колективног уговора,време коришћења годишњег одмора утврђује се планом коришћења годишњег одмора. План коришћења годишњег одмора доноси руководилац органа најкасније до краја априла календарске године, након претходно прибављеног мишљења руководилаца унутрашњих организационих јединица у органу јединице локалне самоуправе, водећи рачуна о писаном захтеву запосленог. План коришћења годишњег одмора садржи: име и презиме запосленог, радно место, трајање годишњег одмора, време коришћења годишњег одмора и име запосленог који мења запосленог за време коришћења годишњег одмора. Чланом 19. прописано је да се на основу плана коришћења годишњег одмора, доноси за сваког запосленог решење којим се утврђује укупно трајање годишњег одмора према мерилима прописаним Посебним колективним уговором, као и време коришћења годишњег одмора. Послодавац може да измени време одређено за коришћење годишњег одмора ако то захтевају потребе посла, најкасније пет радних дана пре дана одређеног за коришћење годишњег одмора. Решење о коришћењу годишњег одмора може да се достави запосленом и у електронском облику.

С обзиром на конкретну ситуацију и чињеницу да је запослени био суспедован, односно удаљен са рада од 9. 3.2021. године, а да је после окончања вођења дисциплинског поступка због застарелости враћен на посао 7.6.2023. године, потребно је имати у виду следеће:

• годишњи одмор се утврђује за сваку календарску годину решењм послодавца и право је на основу рада. Како је запослени током 2022. године био удаљен са рада због вођења дисциплинског поступка, исти није имао право на годишњи одмор за 2022. годину. те му сходно томе није ни утврђено право на годишњи одмор за 2022. годину.
• Будући да је запослени враћен на посао 7.6.2023. године, он има сва права из радног односа у складу са законским прописима, па тако и право на годишњи одмор, Право на годишњи одмор му се одређује решењем руководиоца органа. Запослени годишњи одмор за 2023. годину би требало да користи у складу са Планом годишњег одмора и са потребама посла.

Када се ради о праву на накнаду штете због нискоришћеног годишњег одмора, према Закону о раду и Посебном колективног уговора за запослене у јединицима локалне самоуправе, ово право се може зтврдити искључиво у случају престанка радног односа. Члан 20. Посебног колективног уговора прописује да, у случају престанка радног односа, послодавац је дужан да запосленом који није искористио годишњи одмор у целини или делимично, исплати новчану накнаду уместо коришћења годишњег одмора у висини просечне плате коју је остварио у претходних 12 месеци, сразмерно броју дана неискоришћеног годишњег одмора. Наведено право утврђује се и исплаћује у складу са решењем послодавца, у року од 30 дана од престанка радног односа.

Како у контретном случају није дошло до престанка радног односа, запослени нема право на наканду штете због неискоришћеног годишњег одмора за 2022. годину, мада, како је горе наведено, није имао право ни на годишњи одмор за наведену годину јер је био удаљен са рада због вођења дисциплинског поступка.

Члан 3. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021, 113/2017 - др. закон, 95/2018 - др. закон, 86/2019 - др. закон, 157/2020 - др. закон и 123/2021 - др. закон) прописује да се запосленима, у смислу овог закона, сматрају функционери који на основу законом или покрајинским прописом утврђене обавезе или овлашћења, имају обавезу, односно користе право да буду на сталном раду ради вршења дужности, службеници и намештеници. Функционер је изабрано, именовано, односно постављено лице (осим службеника на положају) у органима аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе, односно у органима градске општине, као и у службама и организацијама које они оснивају према посебном пропису. Службеник је запослено лице које професионално обавља стручне послове из надлежности аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе или са њима повезаних општих правних послова, информатичких, материјално-финансијских, рачуноводствених и административних послова. Службеник је запослено лице на извршилачком радном месту као и на радном месту службеника на положају. Намештеник је лице које заснива радни однос ради обављања пратећих, помоћно-техничких послова у аутономној покрајини и јединици локалне самоуправе.

Чланом 47. ставом 1. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе предвиђено је да се радна места службеника деле на положаје и Извршилачка радна места, у зависности од сложености послова, овлашћења и одговорности.

Даље, чланом 48. истог закона предвиђено је да је положај радно место на коме службеник има овлашћења и одговорности у вези са руковођењем и усклађивањем рада органа, службе или организације аутономне покрајине, односно градске, општинске управе или управе градске општине. У јединици локалне самоуправе и градској општини, положаји у смислу одредаба овог закона, су радна места начелника градске, општинске, односно управе градске општине и њихових заменика.

С обзиром на то, да је радно место начелника управе положај и да лице које се поставља на положај заснива радни однос у управи којом руководи, том лицу не може мировати радни однос код другог послодавца, ни у смислу одредби Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе, ни у смислу Закона о раду.