Питања и одговори

Чланом 29. став 1. Закона о јавној својини („Сл. гласник РС“, бр. 72/11, 88/13, 105/14, 104/16 – др. закон, 108/16, 113/17, 95/18 и 153/20) прописано је да се непокретне ствари прибављају у јавну својину и отуђују из јавне својине полазећи од тржишне вредности непокретности, коју је проценио порески или други надлежни орган или лиценцирани проценитељ, у поступку јавног надметања, односно прикупљањем писаних понуда, ако законом није другачије одређено.   

Изузетно из става 1. овог члана, непокретне ствари се могу прибавити или отуђити непосредном погодбом, али не испод од стране надлежног органа процењене тржишне вредности непокретности (код отуђења), односно не изнад те вредности (код прибављања), ако у конкретном случају то представља једино могуће решење. Предлог акта, односно акт о оваквом располагању мора да садржи образложење из ког се може утврдити постојање ових околности.

Дакле, према одредбама Закона о јавној својини, општина може да прибави у јавну својину парцелу која се налази у приватној својини физичког или правног лица.

Поступак прибављања се спроводи према одредбама Закона о јавној својини, односно према одлуци општине о прибављању и располагању уколико општина има донету такву одлуку. Поступак се, по правилу, спроводи јавним надметањем/прикупљањем писаних понуда, односно изузетно непосредном погодбом уколико то представља једино могуће решење.

Шта се сматра под „једино могућим решењем“ ближе је регулисано у члану 3. Уредбе о условима прибављања и отуђења непокретности непосредном погодбом и давања у закуп ствари у јавној својини, односно прибављању и уступању искоришћавања других имовинских права, као и поступцима јавног надметања и прикупљања писаних понуда („С. гласник РС“, бр. 16/18).

У вези са вашим другим делом питања које се односи на прибављање у јавну својину непокретности која се налази ма територији друге локалне самоуправе, мишљења смо да се у јавну својину доброчиним (наследство, поклон) или теретним (купопродаја) правним послом могу стећи непокретности које се налазе на територији друге локалне самоуправе.

Потребно је донети Одлуку о образовању Комисије за родну равноправност. На потребу њеног доношења упућује одредба из члана 52. став 3. Статута општине Алексинац, којом је прописано „Актом о образовању Комисије одређује састав Комисије, мандат, задаци, начин рада Комисије и друга питања значајна за рад Комисије“, као и одредба из члана 85. став 3. Пословника Скупштине општине Алексинац сличне садржине. Управо на ове одредбе се треба позвати у преамбули Одлуке о образовању Комисије за родну равноправност јер оне представљају формално- правни основ за доношење Одлуке.

У изради Одлуке може корисно послужити Модел Одлуке о образовању Комисије за родну равноправност, посебно у погледу дефинисања надлежности Комисије. Корисно је да надлежност Комисије буде што детаљније регулисана како би се избегле недоумице у погледу њене надлежности да разматра одређена питања.

Погледај/Преузми: СКГО Модел одлуке

Сходно одредбама Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе (“Сл. гласник РС”, бр. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 113/2017, 95/2018 – др. закон, 86/2019 – др. закон, 157/2020 – др. закон, 114/2021 и 123/2021 – др. закон) права и дужности у име послодавца врши руководилац органа, службе или организације у јединици локалне самоуправе. Према томе, уговоре ван радног односа за потребе органа, служби или организација закључују њихови руководици. 

Међутим, у овом конкретном случају и с обзиром на опис посла у конкретној ситуацији, уговор о делу се не може закључити јер се ради о пословима из надлежности управе. Уговор о делу закључује се путем поступка јавне набавке искључиво за послове који се не обављају у управи (члан 199. Закона о раду каже да послодавац може са одређеним лицем закључити уговор о делу, ради обављања послова који су ван делатности послодавца, а који имају за предмет самосталну израду или оправку одређене ствари, самостално извршење одређеног физичког или интелектуалног посла). Са друге стране, уговор о обављању привремених и повремених послова може се закључити и за послове из надлежности управе и за послове који нису послови управе за обављање послова који су по својој природи такви да не трају дуже од 120 радних дана у календарској години да закључи уговор о обављању привремених и повремених послова са: 1) незапосленим лицем; 2) запосленим који ради непуно радно време - до пуног радног времена; или 3) корисником старосне пензије. Такође, Закон о раду предвиђа и могућност закључења уговора о допунском раду, који се може закључити са запосленим који ради са пуним радним временом код другог послодавца, највише до једне трећине пуног радног времена.

Дакле, у случају да су конкретни послови систематизовани у управи и постоји потреба ангажовања лица ван радног односа, такав уговор ће закључити начелник управе као руководилац органа.

Чланом 18. Закона о порезу на доходак грађана („Сл. гласник РС“, бр. 24/2001….144/2022) предвиђено је да се не плаћа порез на зараде на примања запосленог од послодавца по основу:

1) накнаде документованих трошкова превоза за долазак и одлазак са рада – до висине цене месечне превозне карте у јавном саобраћају, односно до висине стварних трошкова превоза, а највише до 5.017 динара месечно;

2) дневнице за службено путовање у земљи – до 3.012 динара по основу целе дневнице, односно до припадајућег износа за половину дневнице, утврђене на начин и у складу са прописима надлежног државног органа;

3) дневнице за службено путовање у иностранство – до износа прописаног од стране надлежног државног органа, а највише до 50 евра дневно, утврђене на начин и у складу са условима прописаним од стране надлежног државног органа;

4) накнаде трошкова смештаја на службеном путовању, према приложеном рачуну;

5) накнаде превоза на службеном путовању, према приложеним рачунима превозника у јавном саобраћају, а када је, сагласно закону, другим прописима, односно актима одобрено коришћење сопственог аутомобила за службено путовање или у друге службене сврхе – до износа 30% цене по основној јединици мере погонског горива помноженог с бројем јединица мере погонског горива које је потрошено, а највише до 8.782 динара месечно;

6) дневне накнаде које остварују припадници Војске Србије у вези са вршењем службе, сагласно прописима који уређују Војску Србије;

7) солидарне помоћи за случај болести, здравствене рехабилитације или инвалидности запосленог или члана његове породице – до 50.173 динара;

8) поклона деци запослених, старости до 15 година, поводом Нове године и Божића – до 12.544 динара годишње по једном детету;

9) јубиларне награде запосленима, у складу са законом који уређује рад – до 25.085 динара годишње;

9а) помоћи у случају смрти члана породице запосленог – до 87.799 динара;

10) новчане помоћи која служи за лечење запосленог у земљи или иностранству, у висини стварних трошкова лечења, документовано рачунима здравствене установе која је лечење извршила, као и документовани трошкови превоза и смештаја за потребе лечења тог лица;

11) сопствених акција, опција на сопствене акције или сопствених удела послодавца или акција, опција на акције или удела са послодавцем повезаног лица (у даљем тексту: сопствене акције) које запослени стекне без накнаде или по повлашћеној цени послодавца;

12) солидарне помоћи за случај рођења детета до висине просечне зараде исплаћене у Републици Србији према последњем објављеном податку републичког органа надлежног за послове статистике, по новорођеном детету.

Не плача се порез на зараде на примања из става 1. точка 11) овог члана која запослени оствари од с послодавцем повезаног лица.

Изузетно од става 1. точка 11) и става 2. овог члана:

1) уколико запослени отуђи сопствене акције пре истека две године од дана стицања права располагања на тим сопственим акцијама, такве сопствене акције сматраће се опорезивом зарадом запосленог у смислу члана 14. овог закона у моменту отуђења;

2) уколико послодавац или повезано лице послодавца откупе од запосленог сопствене акције, те сопствене акције сматраће се опорезивом зарадом запосленог у смислу члана 14. овог закона у моменту откупа;

3) уколико запосленом престане радни однос код послодавца пре истека две године од дана стицања права располагања над сопственим акцијама, осим у случају престанка радног односа независно од његове воље и воље послодавца у складу са законом који уређује рад, престанак радног односа услед стицања права на старосну пензију у складу са законом који уређује пензијско и инвалидско осигурање и престанка радног односа ради заснивања радног односа код повезаног лица послодавца, те сопствене акције сматраће се опорезивом зарадом у смислу члана 14. овог закона исплаћеном на последњи дан трајања радног односа запосленог код послодавца.

Не плаћа се порез на зараде на примања из става 1. тач. 1) до 5) овог члана која остварују лица која нису у радном односу, али за свој рад остварују приходе за које су обвезници пореза на зараду у смислу овог закона.

За утврђивање пореза на зараде по основу дневнице за службено путовање у иностранство, примања изнад износа прописаног од стране надлежног државног органа, односно изнад неопорезивог износа од 50 евра из става 1. точка 3) овог члана, конвертују се у динарски износ по званичном средњем курсу Народне банке Србије на дан обрачуна трошкова.

Министар финансија ближе уређује остваривање права на пореско ослобођење из става 1. тач. 7), 10) и 11) овог члана, те је у том смислу донет Правилник о остваривању права на пореска изузимања за примања по основу помоћи због уништења или оштећења имовине, организоване социјалне и хуманитарне помоћи, стипендија и кредита ученика и студената, хранарина спортиста аматера и права на пореско ослобођење за примања по основу солидарне помоћи за случај болести („Сл. гласник РС“, бр. 31/2001 и 5/2005).

Члан 1. наведеног Правилника каже:

„Овим правилником ближе се уређује остваривање права на пореска изузимања прописана одредбама члана 9. став 1. тач. 10) до 13) и права на пореско ослобођење прописано одредбом члана 18. став 1. точка 5) Закона о порезу на доходак грађана („Сл. гласник РС“, бр. 24/2001, 80/2002 и 135/2004) за примања која остварују физичка лица по основу:

1) помоћи због уништења или оштећења имовине услед елементарних непогода или других ванредних догађаја (у даљем тексту: помоћ због уништења или оштећења имовине);

2) организоване социјалне помоћи;

3) стипендија и кредита ученика и студената – у месечном износу од 4.500 динара (у даљем тексту: стипендије и кредити);

4) накнаде за исхрану – хранарине, коју спортистима аматерима исплаћују аматерски спортски клубови – у месечном износу до 4.500 динара (у даљем тексту: хранарина спортиста аматера);

5) солидарне помоћи за случај болести, здравствене рехабилитације или инвалидности запосленог или члана његове породице – до 15.000 динара (у даљем тексту: солидарна помоћ за случај болести.

Пореско изузимање, односно ослобођење из става 1. тач. 1), 2) и 5) овог члана могу се остварити за примања која се реализују непосредном исплатом у новцу, давањем робе или другим чињењем, као и непосредним плаћањем робе или услуга (по рачуну, фактури и сл.), које је учињено у функцији предметних помоћи.

Пореско изузимање из става 1. тач. 3) и 4) овог члана може се остварити за примања која се реализују исплатом новчаног износа.“

Неопорезиви износ код помоћи због уништења или оштећења имовине услед елементарних непогода или других ванредних догађаја је до износа наведеног у акту о процени штете извршене од стране надлежног органа (МУП или други надлежни државни орган, стручна комисија или други надлежни орган даваоца помоћи и сл.).

Јавни функционер не сме да буде члан органа удружења, нити његов заступник, ако између јавне функције и чланства у органу удружења или заступања удружења постоји однос зависности или други однос који угрожава или би могао да угрози његову непристрасност или углед јавне функције или ако је законом или другим прописом забрањено да јавни функционер буде члан органа одређеног удружења.

Да би утврдили да ли, у конкретном случају, постоји однос зависности, неопходно је обратити се за мишљење Агенцији за спречавање корупције.

Чланом 178. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе предвиђено је да најмање два члана већа жалбене комисије морају да имају стечено високо образовање из научне области правне науке на основним академским студијама у обиму од најмање 240 ЕСПБ бодова, мастер академским студијама, мастер струковним студијама, специјалистичким академским студијама, специјалистичким струковним студијама, односно на основним студијама у трајању од најмање четири године или специјалистичким студијама на факултету, са најмање пет година радног искуства у струци. Председник и чланови жалбене комисије, именују се на пет година и могу да буду поново именовани. Имена чланова жалбене комисије објављују се на интернет презентацији јединице локалне самоуправе. На интернет презентацији јединице локалне самоуправе објављују се мишљења о питањима која су најчешће предмет одлучивања жалбене комисије, у складу са прописом о заштити података о личности. Чланови жалбених комисија имају право на накнаду за рад, чију висину одређује Веће.

Члан 179. истог закона каже да члану жалбене комисије дужност члана жалбене комисије престаје кад протекне време на које је именован, ако поднесе писмену оставку, када испуни услове за старосну пензију или када буде разрешен. Уместо члана жалбене комисије коме је дужност престала пре времена именује се нови, до окончања мандата жалбене комисије.

Дакле, с обзиром на наведене одредбе сматрамо да у случају писмене оставке Веће општине/града нема право да не прихвати оставку члана Жалбене комисије, већ треба само да је констатује на првој наредној седници и донесе решење о престанку дужности.

Законом о озакоњењу објекта („Сл. гласник РС“, бр. 96/2015, 83/2018, 81/2020 – одлука УС и 1/2023 – одлука УС) је чланом 10. став 1. и 2. прописано да предмет озакоњења може бити објекат за који власник достави доказ о одговарајућем праву на грађевинском земљишту или објекту, зависно од тога која врста радова, односно врста објекта је предмет озакоњења, а да се као одговарајуће право сматра право својине на објекту, односно право својине, право коришћења или право закупа на грађевинском земљишту у јавној својини, као и друга права прописана Законом о планирању и изградњи, као одговарајућа права на грађевинском земљишту.

Законом о планирању и изградњи („Сл. гласник РС“, бр. 72/09, 81/09 – испр., 64/10 – одлука УС, 24/11, 121/12, 42/13 – одлука УС, 50/13 – одлука УС, 98/13 – одлука УС, 132/14, 145/14, 83/18, 31/19, 37/19 – др. закон, 9/20 и 25/21) је чланом 135. став 2. прописано да се као одговарајуће право на земљишту сматра право својине, право закупа на грађевинском земљишту у јавној својини, као и друга права прописана овим законом.

Закон о планирању и изградњи право закупа на грађевинском земљишту у приватној својини, као одговарајуће право на земљишту на основу кога би се издало решење о грађевинској дозволи, помиње само када су у питању објекти из члана 69. став 1. и 2, тако што у члану 69. став 9. наводи да се као доказ о решеним имовинско-правним односима на земљишту, за објекте из става 1. и 2. овог члана, осим доказа прописаних чланом 135. овог закона, може се поднети и уговор о закупу земљишта у приватној својини са власником земљишта, закључен у складу са посебним прописима. 

Чланом 135. став 4. Закона о планирању и изградњи је прописано да се за изградњу линијских инфраструктурних објеката, као доказ о одговарајућем праву сматра и закључен уговор о закупу на земљишту у приватној својини, као и други докази прописано чланом 69. овог закона.

Како стамбени објекат који је предмет вашег поступка озакоњења не спада у ову врсту објеката за које је Законом о планирању и изградњи прописана могућност да се као одговарајуће право на земљишту сматра и закључен уговор о закупу на земљишту у приватној својини, мишљење Стручне службе СКГО је да га у поступку  озакоњења који водите, не можете узети у обзир.

Према одредбама Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе "Сл. гласник РС", бр. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021, 113/2017 - др. закон, 95/2018 - др. закон, 86/2019 - др. закон, 157/2020 - др. закон и 123/2021 - др. закон) службеник напредује премештајем на непосредно више извршилачко радно место у истом или другом органу, а то је оно место чији се послови раде у непосредно вишем звању или у истом звању али на радном месту руководиоца уже унутрашње јединице (члан 133ђ закона).

Чланом 133е истог закона предвиђено је да руководилац може да премести, односно распореди на непосредно више извршилачко радно место службеника коме је најмање два пута узастопно одређена оцена "истиче се", ако постоји слободно радно место и службеник испуњава услове за рад на њему. Изузетно, службеник који је премештен на непосредно више извршилачко радно место јер му је два пута узастопно одређена оцена "истиче се" може, и ако не испуњава услове везане за радно искуство у струци, да буде премештен на непосредно више радно место ако му је опет одређена оцена "истиче се". Руководилац може да премести на непосредно више извршилачко радно место службеника коме је у периоду од пет година узастопно најмање одређена оцена "добар". Оцене на којима је засновано једно напредовање не узимају се у обзир за следеће напредовање. Прекид у оцењивању услед одсутности са рада службеника не сматра се прекидом узастопности из ст. 1-3. овог члана.

Дакле, у овом конкретном случају службеник може напредовати у смислу одредаба Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе јер испуњава услов да је у периоду од пет година добијао најмање оцену "добар".

Одредбама члана 12. Закона о порезима на имовину које уређују пореска ослобођења ставом 1. тачка 7а, прописано је да се порез на имовину не плаћа на: „ водно земљиште и водне објекте који су уписани у регистар водног добра, односно катастра водних објеката, осим на објекте за узгој риба (рибњаке).

Према члану 18. тачка 4.  Закона о водама водни објекти за коришћење вода су објекти:

1) за снабдевање водом за пиће и санитарно-хигијенске потребе - водозахвати (бунари, каптаже, захвати из водотока, канала, језера и бране са акумулацијама), постројења за припрему воде за пиће, магистрални цевоводи и резервоари са уређајима који им припадају;

2) за наводњавање: захвати из водотока, канала, језера, подземних вода и бране са акумулацијама, главни канали и секундарна мрежа и објекти и уређаји који им припадају;

3) за производњу хидроелектричне енергије и друге намене - бране са акумулацијама, доводни и одводни канали и уређаји који им припадају;

4) за узгој риба - рибњаци;

5) за пловидбу - објекти којима се обезбеђује сигурност пловидбе у пловном путу на каналима за наводњавање и одводњавање и бродске преводнице на њима.

Према члану 2 став 1. тачка 24а Закона о планирању и изградњи економски објекти јесу објекти за гајење животиња (стаје за гајење коња, штале за гајење говеда, објекти за гајење живине, коза, оваца и свиња, кунића, украсне живине и птица); као и објекти за гајење голубова, објекти за гајење домаћих животиња (испусти за стоку, бетонске писте за одлагање чврстог стајњака, објекти за складиштење осоке); за складиштење сточне хране (сеници, магацини за складиштење концентроване сточне хране, бетониране сило јаме и сило тренчеви) објекти за складиштење пољопривредних производа (амбари, кошеви), рибњаци, кречане, ћумуране и други слични објекти на пољопривредном газдинству (објекти за машине и возила, пушнице, сушионице и сл.); јесу и рибњаци.

Према томе, економски објекат-рибњак, за сврху утврђивања основице пореза на имовину, разврстава се у групу непокретности из члана 6а став 1. тачка 8 подтачка 2 - помоћни објекти -економски објекти, у складу са законом којим се уређују планирање и изградња.

Подсећамо, да се за пољопривредне објекте физичких лица од 2021.  године остварује право на пореско ослобођење по члану 12. став. 1. тачка 10 Закона о порезима на имовину, без додатних услова да је лице и обвезник пореза на доходак грађана. Потребно је само да је објекат заиста и намењен за примарну пољопривредну производњу у складу са чланом 12б Закона о порезима на имовину. Такође, Изменама и допунама Закона о порезима на имовину који је ступио на снагу 1. јануара 2021. године није брисан услов за пореско ослобођење – да ти објекти нису трајно дати другом лицу ради остваривања прихода. У том смислу цени се фактичко стање. Када је у питању управна зграде за сврху утврђивања основице пореза на имовину, такав објекат разврстава се према члану 6а став 1. Закона о порезима на имовину.

Чланом 133г Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе предвиђено је да службеник коме је одређена оцена „не задовољава“ може бити упућен на додатно стручно оспособљавање. У сваком случају, он се ванредно оцењује протеком 30 радних дана од дана коначности решења којим му је одређена оцена „не задовољава“.

Даље, се у члану 133г истог закона каже да службеник на извршилачком радном месту коме на ванредном, односно годишњем оцењивању буде одређена оцена „задовољава“ премешта на радно место разврстано у ниже звање које одговара степену његовог образовања и за које испуњава услове за рад, а ако такво радно место не постоји одређује му се нижи коефицијент у складу са законом којим се уређују плате у органима аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе. Службенику коме буде одређена оцена „не задовољава“ престаје радни однос даном коначности решења.

Дакле, један од разлога за премештај службеника на радно место у нижем звању је у ситуацији да на ванредном оцењивању буде оцењен оценом "задовољава".

Чланом 145. истог закона предвиђено је да за лакше повреде дужности из радног односа службенику може да се изрекне новчана казна до 20% његове основне плате, за месец у коме је новчана казна изречена. За теже повреде дужности из радног односа службенику може да се изрекне: 1) новчана казна од 20% до 30% његове основне плате за месец у коме је новчана казна изречена, у трајању до шест месеци; 2) одређивање нижег коефицијента у распону до почетка непосредно нижег платног разреда, који не може бити нижи од почетног коефицијента звања чије послове службеник обавља, према закону којим се уређују плате у органима аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе; 3) забрана напредовања од четири године; 4) премештај на радно место у непосредно ниже звање уз одређивање коефицијента према закону којим се уређују плате у органима аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе; 5) престанак радног односа. Новчана казна извршава се административним путем.

Дакле, након спроведеног дисциплинског поступка у случају теже повреде дужности, једна од мера која се може изрећи запосленом је и премештај на радно место у непосредно ниже звање уз одређивање коефицијента према закону којим се уређују плате у органима аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе.

Члан 29. Посебног колективног уговора за запослене у основним и средњим школама и домовима ученика ("Сл. гласник РС", бр. 21/2015, 92/2020 и 123/2022) предвиђа да је послодавац дужан да запосленом, по основу солидарности, исплати помоћ у случају:

1) смрти брачног друга или детета - у висини трошкова сахране према приложеним рачунима до неопорезивог износа,

2) настанка трајне тешке инвалидности - у висини две просечне плате,

3) привремене спречености за рад дужег од три месеца у континуитету. Под привременом спречености за рад подразумева се само одсуство са рада које је проузроковано болешћу, повредом ван рада, повредом на раду и професионалном болешћу - у висини једне просечне плате једном у календарској години,

4) у случају набавке медицинских-техничких помагала која су дефинисана правилником о медицинско-техничким помагалима која се обезбеђују из средстава обавезног осигурања - у висини једне просечне плате,

5) рођења или усвојења детета запосленог - у висини једне месечне просечне зараде без пореза и доприноса.

У случају смрти запосленог, породица има право на накнаду трошкова сахране према приложеним рачунима, а највише до неопорезивог износа за помоћ у случају смрти члана породице запосленог, само код једног послодавца.

Просечна плата из става 1. овог члана је просечна плата по запосленом у установи у претходном месецу, односно просечна зарада исплаћена у Републици Србији у претходном месецу у односу на месец исплате солидарне помоћи, према последњем објављеном податку републичког органа надлежног за послове статистике, ако је то повољније по запосленог.

С обзиром на наведено, сматрамо да у овој конкретној ситуацији запослени може да оствари право на солидарну помоћ и у 2022. и у 2023. години, имајући у виду да закон прави ограничење на исплату у току календарске године, а не ограничава остваривање тог права у погледу привремене спречености за рад.

Закон о инспекцијском надзору („Сл. гласник РС“, бр. 36/2015, 44/2018 - др. закон и 95/2018) у члану 46. каже да послове инспекцијског надзора надлежна инспекција врши преко инспектора. Инспекцијски надзор може обављати лице које има стечено прописано образовање, радно искуство у струци, положен државни стручни испит и испит за инспектора и које испуњава друге услове прописане за рад у органима државне управе: 1) у звању вишег саветника, самосталног саветника или саветника или одговарајућем звању инспектора утврђеном посебним прописом - за вођење поступка и изрицање управних мера у инспекцијском надзору; 2) у звању млађег саветника, сарадника или млађег сарадника или одговарајућем звању инспектора утврђеном посебним прописом - за вођење поступка или предузимање радњи у инспекцијском надзору. Инспектор је дужан да у свом раду користи функционални јединствени информациони систем.

Даље, у истом закону у члану 47. се каже да испит за инспектора спроводи комисија, коју образује министар надлежан за послове државне управе. Програм и начин полагања испита за инспектора, састав и начин рада комисије за спровођење испита за инспектора "накнаде за рад чланова комисије,". Изглед и садржину обрасца уверења о положеном испиту за инспектора, начин издавања уверења о положеном испиту за инспектора и облик, начин уписа и вођења евиденције о положеном испиту за инспектора ближе уређује министар надлежан за послове државне управе. Лице на пробном раду које је радни однос засновало на радном месту инспектора на неодређено време и лице које је засновало радни однос на радном месту инспектора на неодређено време, а нема положен испит за инспектора, полаже испит за инспектора у року од шест месеци од дана заснивања радног односа. Лице које је први пут засновало радни однос у струци и оспособљава се за самосталан рад на пословима радног места инспектора полаже испит за инспектора до окончања приправничког стажа. Ако лице из ст. 3. и 4. овог члана не положи испит за инспектора у утврђеним роковима, престаје му радни однос, односно не може бити распоређено на радно место инспектора. Изузетно, испит за инспектора није дужан да полаже инспектор који је на дан ступања на снагу овог закона имао најмање седам година радног искуства на пословима инспекцијског надзора и испуњава услове за обављање послова инспекцијског надзора. Испит за инспектора могу полагати и друга лица која су се оспособила за самосталан рад у струци, односно самостално обављање послова и имају стечено радно искуство у струци у трајању које је услов за обављање послова инспектора, а заинтересована су за рад на пословима инспектора. Орган у коме је кандидат запослен, односно подносилац захтева, дужан је да уплати трошкове полагања испита за инспектора пре полагања испита. Трошкови полагања испита за инспектора утврђују се посебним законом којим се уређују републичке административне таксе. Министарство надлежно за систем државне управе води евиденцију о положеном испиту за инспектора, у коју се уписује: име и презиме кандидата; јединствени матични број грађана; назив високошколске установе, ниво и врста стеченог образовања и стручни назив, односно назив завршене средње школе и образовни профил; назив државног органа, имаоца јавних овлашћења, односно другог послодавца код кога је кандидат запослен; број и датум решења којим је одобрено полагање испита за инспектора; датум полагања испита; подаци о општем успеху на испиту и број и датум издатог уверења о положеном испиту за инспектора.

С обзиром да су обавезе полагања испита за инспекторе ослобођени инспектори који на дан ступања на снагу Закона о инспекцијском надзору имају најмање седам година радног искуства на пословима инспекцијског надзора, сматрамо да лице које је обављало послове заменика начелника управе не може бити ослобођено ове обавезе, сем у случају да је у опису радног места имао обављање инсекцијског надзора.