Platforma Biomasa - MALI SISTEMI ZA UPOTREBU TOPLOTE
MALI SISTEMI ZA UPOTREBU TOPLOTE
U ovom delu Platforme posetioci mogu da saznaju više o razlozima za implementaciju projekta malog sistema daljinskog grejanja. Jedinica lokalne samouprave će svakako razmotriti modernizaciju sistema grejanja javnih objekata i prelazak na korišćenje biomase za grejanje ukoliko u obzir uzme sledeće uobičajene karakteristike dotrajalih postrojenja: skupa ili nemoguća popravka, odnosno česte intervencije i skupo održavanje, nizak koeficijent korisnog dejstva postojećeg kotla, ekonomska neisplativost, ekološki neprihvatljiv energent i dr. Sa druge strane, postoje očigledne prednosti korišćenja biomase za grejanje objekata: smanjeno zagađenje vazduha, unapređeno zdravlje stanovnika, lokalno snabdevanje energentom, jeftiniji energent, racionalno trošenje budžeta lokalne samouprave i dr.
Posetioci se u ovom segmentu detaljnije upoznaju i sa korišćenjem toplote nastalom u procesu generisanja električne energije iz biogasa koji ne doprinosi dodatnoj emisiji gasova staklene bašte. Kako je ova toplota nusprodukt procesa, njena cena je niža od cene klasičnih energenata, što je interesantno sa aspekta ostvarivanja ušteda u lokalnom budžetu.
Posebnim modelom posetioci se dalje upoznaju sa mogućnostima isporuke toplotne energije u saradnji sa privatnim sektorom. Naime, ugovorom o javno-privatnom partnerstvu za isporuku toplotne energije moguće je uključiti privatnog partnera u izgradnju novog sistema grejanja, uz obavezu javnog partnera da u ugovorenim vremenskim intervalima uplaćuje privatnom partneru naknadu za isporučenu toplotnu energiju, po pravilu nižu od one pre realizacije projekta.
| MALA MREŽA DALJINSKOG GREJANJA
|
UPOTREBA TOPLOTE IZ BIOGASNOG POSTROJENJA
|
JPP-ESCO MODEL
|
MALA MREŽA DALJINSKOG GREJANJA
1. Koji su razlozi za implementaciju projekta malog sistema daljinskog grejanja?
Najčešći razlozi zbog kojih lokalna samouprava treba da razmotri modernizaciju sistema grejanja javih objekata i prelazak na korišćenje biomase za grejanje su sledeći:
- prestanak rada postojećeg kotla i nemogućnost popravke
- dotrajao kotao, česte intervencije i skupo održavanje
- nizak koeficijent korisnog dejstva postojećeg kotla
- ekonomska neisplativost daljeg korišćenje postojećeg kotla
- ekološki neprihvatljiv energent
- narušen termički komfor korisnika
- skup energent (lož ulje, mazut).
Prednosti korišćenja biomase za grejanje objekata su sledeći:
- smanjenje zagađenja vazduha
- poboljšanje zdravlja lokalnog stanovništva
- lokalno snabdevanje energentom
- povećanja udela obnovljivih izvora energije
- manje pepela i čvrstih ostataka
- jeftiniji energent, racionalno trošenje budžeta lokalne samouprave
- lakša mogućnost priključivanja na mrežu
- automatizovan i fleksibilan sistem
- omogućen režim rada 24h/7.
Prilikom razmatranja ideje implementacije projekta malog sistema daljinskog grejanja potrebno je uključiti lokalno stanovništvo i razgovarati sa budućim korisnicima. Potrebno je obrazložiti povoljnosti uvođenja ovakvog projekta, kako bi na taj način dobili podršku javnog mnjenja.
2. Odakle početi sa projektom?
Pre svega treba se informisati o karakteristikama malog sistema daljinskog grejanja i o biomasi kao energentu. Takođe, treba se upoznati sa koracima koji su potrebni da se preuzmu prilikom implementacije projekta, koje možete pročitati u vodiču „STANDARDIZOVANI MODEL MALOG SISTEMA DALJINSKOG GREJANJA JAVNIH OBJEKATA".
Ukoliko je moguće, preporučljivo je posetiti primere dobre prakse, odnosno mesta u Srbiji u kojima su izgrađeni sistemi grejanja na biomasu.
Takođe, pored razmatranja teme izgradnje malog sistema daljinskog grejanja na bazi biomase, neophodno je razmotriti mere povećanja energetske efikasnosti objekata koji se planiraju obuhvatiti projektom. Povećanjem energetskog razreda objekata obuhvaćenim projektom dolazi do smanjenja njihovog toplotnog konzuma, pa samim tim i smanjenja potrebne snage kotlova na biomasu. Novi sistem grejanja integrisan sa merama energetske efikasnosti zahtevaće manju količinu energenta, što dodatno doprinosi očuvanju životne sredine i smanjenju operativnih troškova grejanja.
Pogodno je, na samom početku, formirati projektni tim koji će se dalje baviti ovom temom, odnosno implementacijom i monitoringom projekta.
3. Kako biti siguran da postoji dovoljno biomase u okruženju?
Kako bi bili sigurni da u relativnoj okolini (preporuka je do 50 km) postoji dovoljno biomase za planirani sistem grejanja, preporučljivo je odraditi Studiju potencijala i logistike nabavke biomase. Pored informacije o dostupnim količinama biomase, studija treba da prikaže sve potencijalne proizvođače i dobavljače različitih vrsta biomase u okruženju. Pogodno je razgovarati sa potencijalnim dobavljačima i informisati se o ceni, uslovima nabavke i eventualnom proširenju proizvodnje za potrebe novog sistema grejanja. Takođe, preporučljivo je da lokalna samouprava razmotri opciju samostalne proizvodnje potrebne biomase. Ova opcija bi podrazumevala da Javno komunalno preduzeće prikuplja biomasu od orezivanja biljaka, čišćenja puteva, rečnih tokova i parkova, a da lokalna samouprava uloži sredstva u potrebnu opremu za dalju proizvodnju biomase u finalnom obliku. Tema samostalne proizvodnje biomase može biti deo studije, gde bi se razmotrili ekonomski parametri i isplativost ulaganja u potrebnu opremu.
4. Kako osigurati potreban kvalitet biomase?
Dobro definisan kvalitet biomase, u skladu sa izabranom opremom, i konstantna kontrola kvaliteta su neophodni koraci kako bi se obezbedio nesmetan rad sistema grejanja. Sa tim ciljem potrebno je najpre dobro definisati ugovor o nabavci biomase, gde bi se pored standardnih stavki uvele i kaznene mere za svaki propust ili odstupanje od ugovorenog kvaliteta. U slučaju lošijeg kvaliteta dobavljač treba da razliku u toplotnoj moći energenta kasnije nadomesti. Prilikom pisanja uslova za javnu nabavku energenta, treba voditi računa da pored propisanog kvaliteta, ponuđač može obezbediti i zahtevane količine u propisanom vremenu. Ukoliko dobavljač ne dostavi sirovinu na vreme, potrebno je imati alternativne dobavljače, s tim da razliku u ceni mora nadoknaditi prvi dobavljač.
Takođe, neophodno je i obučiti radnike na prijemu robe za brzu kontrolu kvaliteta drvne sečke. Brza kontrola kvaliteta podrazumeva proveru dva parametra: distribuciju veličine čestica i sadržaj vode. Za ove analize neophodno je nabaviti jednostavnu opremu i predvideti prostor za njeno smeštanje.
5. Koji su načini finansiranja ovakvih projekata?
Na osnovu izabranog tehničkog rešenja, potrebno je pronaći odgovarajući model finansiranja projekta. Lokalnoj samoupravi na raspolaganju su različiti izvori finansiranja poput:
- kreditnih sredstava - kreditna sredstva razvojnih banaka (Nemačka razvojna banka - KfW, Evropska banka za obnovu i razvoj - EBRD, Evropska investiciona banka – EIB) koja se plasiraju preko kredita komercijalnih banaka
- bespovratnih sredstava - Kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima (KUJU), Budžetski fond pri Ministarstvu rudarstva i energetike, Fond za kapitalna ulaganja AP Vojvodine, različite donatorske organizacije
- javno-privatnog partnerstva – u saradnji sa privatnim investitorima, i
- sopstvenih sredstava - iz budžeta lokalnih samouprava.
6. Koje su sve vrste tehničke dokumentacije potrebne?
Nakon donošenja odluke skupštine lokalne samouprave o pokretanju projekta izgradnje malog sistema daljinskog grejanja javnih objekata, zasnovane na prethodnim studijama potencijala biomase i studijama izvodljivosti, kreće se sa pripremanjem potrebne tehničke dokumentacije.
Potrebno je pripremiti sledeću tehničku dokumentaciju:
- Idejno rešenje – Predstavlja tehničku dokumentaciju koja se izrađuje za potrebe pribavljanja lokacijskih uslova.
- Idejni projekat – Predstavlja Idejno rešenje usklađeno sa izdatim Lokacijskim uslovima.
- Projekat za građevinsku dozvolu – Predstavlja tehničku dokumentaciju koja se izrađuje za potrebe pribavljanja građevinske dozvole. Projekat za građevinsku dozvolu podleže obaveznoj tehničkoj kontroli.
- Studija procene uticaja na životnu sredinu – Potreba i obim ove dokumentacije definiše se u lokacijskim uslovima. Saglasnost na studiju neophodna je za pribavljanje odobrenja za izgradnju, odnosno prijavu početka radova. Nije neophodna za postrojenja snage manje od 1MW.
- Projekat za izvođenje radova – Izrađuje se za potrebe izvođenja radova na građenju postrojenja za proizvodnju i distribuciju toplote.
- Projekat izvedenog stanja – Projekat izvedenog objekta se izrađuje za potrebe pribavljanja upotrebne dozvole, korišćenja i održavanja postrojenja. Projekat izvedenog stanja je projekat za izvođenje radova sa unetim izmenama nastalim u toku građenja objekta.
7. Koje sve dozvole je potrebno ishodovati? Koju dodatnu dokumentaciju je potrebno pribaviti?
Potrebno je pribaviti i ishodovati sledeću dokumentaciju i dozvole:
- Informacije o lokaciji – Pribavljanje informacija o lokaciji nije zakonska obaveza, ali je preporuka. Za potrebe izrade idejnog rešenja neophodno je napraviti uvid u važeće planske akte, pri čemu je pribavljanje informacija o lokaciji jedan od načina.
- Lokacijski uslovi – Dokument sadrži sve urbanističko-tehničke i druge uslove potrebne za izradu projekta za građevinsku dozvolu i projekta za izvođenje radova. Postoji mogućnost izdavanja negativnih lokacijskih uslova, ukoliko se dostavi idejno rešenje koje nije u skladu sa urbanističkim planom.
- Energetska dozvola – Ishodovanje energetske dozvole je neophodno za postrojenja snage preko 1 MW. Energetska dozvola nije potrebna za izgradnju energetskih objekata koji se grade u skladu sa zakonom kojim se uređuje javno privatno partnerstvo i koncesije.
- Građevinska dozvola – Ishodovanje građevinske dozvole je neophodno za početak izvođenja radova. Građenju objekta se može pristupiti na osnovu pravnosnažnog rešenja o građevinskoj dozvoli i prijave građevinskih radova.
- Upotrebna dozvola – Nakon završetka probnog rada izgrađenog sistema grejanja, od najmanje 15 dana, pristupa se ishodovanju upotrebne dozvole.
U osnovi lokalna samouprava se može odlučiti za jedan od tri pristupa realizaciji projekta:
- „Ključ u ruke“, u kojem se ceo proces, od ideje do realizacije, poverava konkretnom izvršiocu/konzorcijumu.
- „Korak po korak“, koji zahteva veće angažovanje zaposlenih u lokalnoj samoupravi, odnosno izabranog projektnog tima.
- Kombinacija prethodna dva pristupa, koji je najčešće primenjen u praksi.
Za potrebe izrade studije potencijala i logistike biomase, kao i studije izvodljivosti, na osnovu procene zaposlenih u lokalnoj samoupravi, moguće je angažovanje eksternih eksperata. Ove studije su namenjene za donošenje odluke o pokretanju konkretnog projekta.
Za potrebe izrade projektno tehničke dokumentacije neophodno je angažovati privredno društvo, koje je upisano u registar privrednih subjekata za izradu tehničke dokumentacije za tu vrstu objekata i koje ima zaposlena lica sa odgovarajućim licencama. Takođe, neophodno je angažovanje tehničke kontrole, kojoj podleže projekat za građevinsku dozvolu, kao i stručnog nadzora pri izvođenju radova.
Faktori koji mogu otežati realizaciju projekata izgradnje malog sistema daljinskog grejanja su:
- nedostatak novca za projektnu dokumentaciju i za izvođenje
- nedostatak stručnog kadra u lokalnoj samoupravi
- neusklađenost dokumenata lokalne samouprave
- nedefinisana upravljačka struktura na lokalu
- nepostojanje lokalne sektorske strategije, strategije održivog razvoja, integrisanih sektorskih akcionih planova (energetika i klimatske promene)
- inertnost po pitanju donošenja i izmena lokalnih dokumenata
- neadekvatno pozicioniranje energetskog menadžera
- nepostojanje multidisciplinarnog tima
- preopterećenost ključnih osoba na lokalu.
9. Koje su osnovne specifičnosti kotlova na biomasu?
Osobine sagorevanja biomase su takve da je rad kotla optimalan kada radi u nominalnom režimu. Svaka promena snage je daleko sporija u odnosu na gas i mazut. Kotlovi na gas i mazut lako mogu raditi u rasponu snaga 30–100% dok je taj raspon u slučaju biomase 60–100%. Drugim rečima, kotlovi na biomasu se teže prilagođavaju konzumu u odnosu na kotlove na gas ili mazut. Posebno treba imati u vidu da je režim čestog paljenja i gašenja kotla na biomasu vrlo nepovoljan.
Stoga, treba razmotriti mogućnost što dugotrajnijeg kontinualnog rada kotla u režimu bliskom nominalnom. Ovo se može obezbediti sa jedne strane uvođenjem i treće smene (da bi rad kotla bio kontinualan i izbeglo paljenje/gašenje na dnevnom nivou) i sa druge korišćenjem akumulatora toplote većeg kapaciteta od uobičajenog.
Uvođenje akumulatora većeg kapaciteta bi omogućilo prihvatanje značajnije količine toplote, kada kotao daje više toplote od potrebe konzuma, i dalju mogućnost isporučivanja toplote konzumu, kada je konzumu potrebna veća količina toplote od one koju kotao može da generiše. Na ovaj način akumulator toplote smanjuje učestanost paljenja i gašenja kotla.
10. Kako osigurati nesmetan rad novog sistema za grejanje?
Nakon završetka radova i prijema energenta potrebno je sistem pustiti u režim probnog rada. Režim probnog rada traje najmanje 15 dana, a najduže do kraja tekuće grejne sezone. U njemu se beleže najmanje sledeći parametri rada: vreme dostizanja željene temperature u objektima priključenim na mrežu, brzina sagorevanja biomase i brzina punjenja akumulatora toplote.
Nakon završetka probnog rada pribavlja se upotrebna dozvola, nakon njenog pribavljanja počinje se sa redovnom isporukom toplote. Pred istek garantnog roka potrebno je napraviti ugovor za održavanje opreme u vangarantnom roku.
Kako bi se osiguralo pravovremeno uklanjanje kvara i smanjio prekid u radu sistema, u ugovoru za održavanje opreme je važno odrediti rok u kojem je serviser dužan da otkloni nedostatke.
Takođe, neke operativne prakse mogu smanjiti vreme potrebno za održavanje sistema grejanja na biomasu:
- upotreba visokokvalitetnog energenta koja je na odgovarajući način navedena u tehničkim specifikacijama
- sprovođenje redovnih kontrola i servisa
- izbegavanje kratkog ciklusa rada (gde se bojler uključuje samo u kratkim razdobljima pre isključivanja).
GIZ DKTI Program „Razvoj održivog tržišta bioenergije u Srbiji“
STANDARDIZOVANI MODEL MALOG SISTEMA DALJINSKOG GREJANJA JAVNIH OBJEKATA – Proizvodnja toplotne energije iz biomase
Mali sistem daljinskog grejanja jeste sistem za grejanje u kome se iz jednog izvora (kotlarnice) toplotna energija distribuira do nekoliko objekata u neposrednom okruženju. Toplota se iz kotlova prenosi cevovodom do podstanice u objektu, gde se dalje razvodi ka radijatorima koji zagrevaju prostorije. Energenti u ovakvim sistemima mogu biti sve vrste biomase.
Trenutno u dve opštine u Srbiji, u Priboju i Mionici, postoje funkcionalne mreže malog sistema za daljinsko grejanje, gde se iz jednog izvora toplotom snabdeva više javnih objekata (škole, predškolske i zdravstvene ustanove itd.), uz upotrebu biomase, odnosno drvne sečke.
Prilikom uvođenja sistema grejanja na biomasu neophodno je:
- obezbediti potrebne količine kvalitetne biomase, osmisliti i organizovati njenu dostavu, skladištenje i transport;
- obezbediti nesmetano upravljanje sistemom, uspostaviti siguran sistem za odlaganje pepela i kontrolisanje emisije gasova;
- obezbediti akumulaciju toplote i njenu efikasnu ditribuciju (ukoliko postoji potreba za dodatnim kotlovima za pokrivanje vršnih opterećenja, važno je uskladiti rad oba sistema sa različitim energentima).
Izgradnja malog sistema daljinskog grejanja javnih objekata na biomasu može se podeliti na tzv. pet faza standardizovanog modela:
- iniciranje projekta (pokretanje aktivnosti koje će dovesti do planiranja i realizacije projekta izgradnje malog sistema daljinskog grejanja na biomasu);
- koncipiranje projekta (ispitivanje tehničke, operativne i finansijske izvodljivosti, kao i opravdanosti ideje, odnosno potencijalnog projekta);
- projektovanje (detaljna tehnička razrada izabranog rešenja na osnovu koje se ishoduju neophodni lokacijski uslovi i građevinska dozvola);
- nabavka i izvođenje radova (nabavka i instaliranje opreme predviđene projektom, kao i ugovaranje isporuke energenta);
- funkcionisanje sistema (ispitivanje funkcionalnosti celokupnog sistema, od prijema goriva do isporuke toplotne energije, u cilju pribavljanja upotrebne dozvole i puštanja sistema u redovni rad).
Najvažnije poruke:
1. Poboljšanje kvaliteta života stanovništva
Prelaskom sa korišćenja fosilnih goriva na korišćenje biomase u sistemima grejanja doprinosi se poboljšanju kvaliteta vazduha kroz smanjenje ukupnog negativnog uticaja na životnu sredinu. Zamenom fosilnih goriva u sistemima grejanja, biomasom, povećava se efikasnost njihovog korišćenja, smanjuje se negativan uticaj na životnu sredinu i doprinosi se poboljšanju zdravlja lokalnog stanovništva.
2. Racionalno upravljanje budžetom lokalne samouprave
Modernizacijom sistema grejanja i prelaskom na korišćenje biomase, koja predstavlja jeftiniji energent od fosilnih goriva, znatno se smanjuju budžetska sredstva lokalne samouprave namenjena za troškove grejanja. Ovim se budžet oslobađa za druga investiciona ulaganja, što dalje vodi ka mogućnostima za realizaciju novih projekata lokalnog razvoja.
3. Komforniji rad korisnika javnih objekata
Javni objekti koji nisu priključeni na sistem daljinskog grejanja se najčešće snebdevaju toplotom iz individualnih ložišta koja koriste fosilna goriva. Takvi sistemi su uglavnom zastareli i skloni čestim kvarovima. Modernizacijom sistema grejanja i uvođenjem biomase obezbeđuje se pouzdanije snabdevanje toplotom i znatno se povećava toplotni komfor korisnika.
4. Unapređenje energetske efikasnosti javnih objekata
Zamenom starih kotlova na fosilna goriva, tj. zamenom tehnologije, učinjen je prvi korak u primeni mera energetske efikasnosti. Pored toga, prilikom pokretanja projekta izgradnje malog sistema daljinskog grejanja neophodno je razmotriti i mere povećanja energetske efikasnosti objekata koji se planiraju obuhvatiti novim sistemom grejanja. Povećanjem energetskog razreda objekata obuhvaćenih projektom dolazi do smanjenja njihovog toplotnog konzuma, pa samim tim i mogućnosti optimiziranja potrebne snage kotlova na biomasu. Novi sistem grejanja, integrisan i sinhronizovan sa merama energetske efikasnosti, zahtevaće manju količinu energenta na godišnjem nivou, što dodatno dopinosi smanjenju operativnih troškova grejanja.
Detaljnije opise svih faza standardizovanog modela, preporuke, liste za proveru, kao i korisne linkove možete pronaći u sledećoj publikaciji:
UPOTREBA TOPLOTE IZ BIOGASNOG POSTROJENJA
Tradicionalne načine grejanja po pravilu odlikuju nedostaci ekonomske i ekološke prirode. Njih najčešće karakterišu individualna kotlovska rešenja ili čak individualna ložišta, velika emisija štetnih gasova i produkata sagorevanja, niska efikasnost, zahtevna manipulacija i skladištenje, osetljivost na cenovne diktate i zavisnost od dostupnosti.
Toplota iz biogasnog postrojenja nastala je u procesu generisanja električne energije iz biogasa i za razliku od tradicionalnih energenata (mazut, ugalj, ogrevno drvo ili zemni gas) ne doprinosi dodatnoj emisiji gasova staklene bašte. Takođe, budući da je ova toplota nusprodukt procesa, njena cena je niža od cene klasičnih energenata, te je tako moguće ostvariti značajne uštede u lokalnom budžetu. Potrošaču se isporučuje sama toplota, koja se stvara u biogasnom postrojenju i distribuira lokalnim toplovodom. Javni objekti (i drugi potrošači) tako dobijaju uniformni kvalitet isporučene toplote iz lokalno dostupnog energenta (biomase).
2. Ko izdaje licence za obavljanje ove delatnosti?
U skladu sa Zakonom o energetici, lokalna samouprava izdaje licence za proizvodnju, distribuciju i snabdevanje toplotnom energijom, vodi registar licenci i evidenciju proizvođača toplotne energije ukoliko instalisana snaga ne prelazi 1 MW. Lokalna samouprava utvrđuje i uslove isporuke i snabdevanja i prava i obaveze proizvođača, distributera, snabdevača i kupaca toplotne energije, kao i druge uslove za nesmetano snabdevaje toplotnom energijom.
Da bi javni objekti mogli da koriste toplotu iz biogasnog postrojenja, neophodno je da se energetska efikasnost objekata uskladi sa zakonskim okvirom, ispune tehnički uslovi u unutrašnjosti objekta (npr. instaliraju odgovarajuća grejna tela – radijatori, ako ih već nema), izgradi neophodna distributivna infrastruktura i predajna mesta (podstanice) na kojima bi se preuzimala toplota.
4. Na koji način lokalna samouprava može da minimizira troškove ovakve energetske tranzicije?
Lokalna samouprava može ući u javno-privatno partnerstvo (JPP) radi umanjenja troškova prelaska na toplotu generisanu u biogasnom postrojenju. Jasnom definicijom uloga u okviru JPP, lokalna samouprava praktično prebacuje teret troškova generisanja toplote i snabdevanja do tačaka preuzimanja u distributivni sistem, na privatnog partnera. Na taj način, troškovi energetske tranzicije se svode na inicijalno ulaganje u nedostajuću infrastrukturu, povećanje energetske efikasnosti objekata i održavanje.
5. Da li je moguće ovu toplotu koristiti i u druge svrhe, osim za grejanje javnih objekata?
Pored grejanja, toplotu iz biogasnog postrojenja moguće je koristiti i za raznovrsne ekonomske delatnosti. Ona se može koristiti za industrijske procese, u prehrambenoj industriji, sušarama, poljoprivrednoj proizvodnji u staklenicima i plastenicima, turističkim objektima, itd. U sredinama gde postoje zainteresovana fizička lica, ova toplota može se koristiti i za zagrevanje privatnih objekata.
6. Ko može da inicira ovakav projekat?
Predlog projekta može poteći od bilo kog privatnog partnera (fizičkog ili pravnog lica), ili same lokalne samouprave. U smislu zakona, inicijativu označava predlog zainteresovanog lica nadležnom javnom telu za sprovođenje.
Kada inicijativa za implementaciju dolazi od privatnog partnera (npr. od vlasnika biogasnog postrojenja), ona se formalizuje kroz pismo o namerama upućeno donosiocima odluka u lokalnoj samoupravi, koja odgovora podnosiocu u roku definisanom zakonom odnosno u roku od 90 dana.
Kada inicijativa dolazi iz same lokalne samouprave, legitimni predstavnik LS inicira sastanak sa vlasničkom strukturom postojećeg, odnosno potencijalnim investitorima budućeg biogasnog postrojenja i sa njima ulazi u preliminarne razgovore o projektnoj ideji. Ukoliko se tokom inicijalne komunikacije pronađe zajednički interes za realizaciju projekta, inicijativa se formalizuje pismom o namerama.
7. Ko donosi odluku o ulasku u projekat?
Nakon informisanja o karakteristikama i preliminarnim procenama inicijalnog predloga od strane delegiranog projektnog tima (službe ili zaposlenih u LS), odluku o pokretanju projekta donosi telo lokalne samouprave (skupština opštine, gradsko veće, savet mesne zajednice). Odluka se usvaja glasanjem i može, pored drugih detalja, sadržati i ovlašćenja, alocirani budžet za dalje aktivnosti, predloge za model finansiranja, poželjne detalje JPP i predlog tehničkog rešenja.
JPP je zakonom regulisano partnerstvo koje „predviđa saradnju radi finansiranja, izgradnje, rekonstrukcije, upravljanja ili održavanja objekata od javnog značaja i usluga od javnog značaja“. U tom smislu, ono predstavlja pogodan koncept čijom primenom lokalne samouprave mogu da uđu u implementaciju projekata za koje ponekad samostalno nisu finansijski, tehnički ili statusno kvalifikovane i na taj način unaprede život lokalne zajednice.
Realizacija projekta grejanja javnih objekata toplotom iz biogasnog postrojenja je dobar primer primene JPP jer omogućava lokalnoj samoupravi da unapredi grejanje javnih prostora u pretežno ruralnim sredinama, gde formiranje javnog komunalnog preduzeća za pružanje te vrste usluga nije moguće ili nije isplativo rešenje, uz istovremenu podelu investicionog tereta sa privatnim partnerom.
Društvo za posebne namene (DPN) je pravno lice zaduženo za sprovođenje ugovora o JPP.
Registracijom DPN omogućuje se realizacija pripremnih radnji (formiranje i pribavljanje potrebne dokumentacije, izvođenje radova, probna proizvodnja i testiranje) i izvršenje glavne obaveze iz javnog ugovora, odnosno isporuke toplote javnim objektima.
Zakonom o JPP formiranje DPN je obavezno, a osniva ga privatni, odnosno javni partner. DPN može učestvovati isključivo u sprovođenju projekta JPP u čiju svrhu je osnovano, a osniva se u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje položaj privrednih društava.
10. Kojim aktom se definišu uloge partnera?
Saradnja između aktera JPP definisana je tzv. javnim ugovorom, u skladu sa Zakonom o JPP. Njime se definišu mesta razgraničenja odgovornosti lokalne samouprave i privatnog partnera u pogledu izgradnje i održavanja distributivnog sistema, održavanja priključnih stanica, grejne instalacije u javnim objektima i kod individualnih potrošača.
GIZ DKTI Program „Razvoj održivog tržišta bioenergije u Srbiji“
STANDARDIZOVANI MODEL UPOTREBE TOPLOTE IZ BIOGAS POSTROJENJA ZA GREJANJE JAVNIH OBJEKATA U SARADNJI SA PRIVATNIM PARTNEROM – Proizvodnja toplotne energije iz biomase
1. faza: INICIJALNA FAZA
Svrha ove faze je da se inicira ideja i izvrše preliminarne procene za pokretanje procesa.
Koraci koje treba sprovesti tokom ove faze su:
(1) pokretanje inicijative od strane lokalne samouprave ili drugog zainteresovanog lica;
(2) analiza mogućnosti izvođenja projekta u lokalnoj zajednici;
(3) izbor, odnosno usvajanje predloga projekta (pismo o namerama);
(4) formiranje projektnog tima i donošenje odluke o pokretanju projekta.
Rezultat realizacije koraka u ovoj fazi je odluka o pokretanju projekta sa razrađenom osnovnom idejom.
2. faza: KONCIPIRANJE PROJEKTA SARADNJE PRIVATNOG PARTNERA I LOKALNE SAMOUPRAVE
Svrha druge faze je da se pripremi i sprovede procedura u kojoj će se odabrati privatni partner.
Koraci koje treba sprovesti tokom ove faze su:
(1) Pronalaženje poželjnog modela saradnje u okviru javno-privatnog partnerstva;
(2) definisanje granica odgovornosti javnog i privatnog partnera;
(3) pribavljanje saglasnosti Komisije za JPP;
(4) pokretanje javne nabavke za izbor privatnog partnera.
Rezultat realizacije koraka u ovoj fazi je odluka o pokretanju javne nabavke za izbor privatnog partnera.
3. faza: UGOVARANJE I IMPLEMENTACIJA
Svrha ove faze je da se izgradi i isproba sistem grejanja javnih objekata toplotnom energijom dobijenom iz biogasnog postrojenja.
Koraci ove faze su:
(1) potpisivanje ugovora o javno-privatnom partnerstvu i registracija društva posebne namene (DPN);
(2) izrada projektno-tehničke dokumentacije i pribavljanje dozvola potrebnih za izgradnju biogasnog postrojenja;
(3) izvođenje radova, instalacija opreme i adaptacija objekata;
(4) proba i testiranje.
Rezultat realizacije koraka u ovoj fazi je funkcionalni sistem grejanja javnih objekata toplotnom energijom dobijenom iz biogasnog postrojenja.
4. faza: FUNKCIONALNA FAZA, EKSPLOATACIJA
Svrha ove faze jeste isporuka toplote javnim objektima i drugim korisnicima priključenim na toplovodnu mrežu.
Koraci četvrte faze su:
(1) ispunjavanje ugovornih obaveza i kontrola;
(2) upravljanje promenama;
(3) primopredaja sredstava po isteku ugovora;
(4) funkcionisanje sistema po završetku JPP (javni partner u potpunosti preuzima održavanje i eksploataciju sistema).
Rezultat realizacije koraka u poslednjoj fazi je funkcionisanje sistema grejanja toplotom iz biomase nakon implementacije JPP.:
1. Koji su razlozi za prelazak na korišćenje biomase za grejanje javnih objekata?
Najčešći razlozi zbog kojih lokalna samouprava treba da razmotri modernizaciju sistema grejanja javnih objekata i prelazak na korišćenje biomase za grejanje su sledeći:
- prestanak rada postojećeg kotla i nemogućnost popravke
- dotrajao kotao, česte intervencije i skupo održavanje
- nizak koeficijent korisnog dejstva postojećeg kotla
- ekonomska neisplativost daljeg korišćenja postojećeg kotla
- ekološki neprihvatljiv energent
- narušen termički komfor korisnika
- skup energent (lož ulje, mazut).
Prednosti korišćenja biomase za grejanje objekata su sledeći:
- smanjenje zagađenja vazduha
- poboljšanje zdravlja lokalnog stanovništva
- lokalno snabdevanje energentom
- povećanje udela obnovljivih izvora energije
- manje pepela i čvrstih ostataka
- jeftiniji energent, racionalno trošenje budžeta JLS
- lakša mogućnost priključivanja na mrežu
- automatizovan i fleksibilan sistem
- omogućen režim rada 24/7.
2. Koje su karakteristike ugovora o javno-privatnom partnerstvu za isporuku toplotne energije?
Javno-privatno partnerstvo (JPP) predstavlja zakonski regulisanu dugoročnu saradnju javnog i privatnog partnera u cilju implementacije infrastrukturnih projekata i pružanja javnih usluga koje je tradicionalno obavljala javna uprava.
Saradnja javnog i privatnog partnera je definisana ugovorom o JPP, koji treba da pomiri interese javnog partnera (usmerene ka zaštiti, ostvarivanju i razvoju javnog interesa) i privatnog partnera (usmerene ka ostvarivanju profita), a sve u interesu zadovoljenja potreba korisnika. JPP se sve češće pojavljuje kao rešenje problema tzv. infrastrukturnih nesrazmera, odnosno diskrepance između infrastrukturnih potreba i mogućnosti finansiranja od strane javnog sektora. Pored ovoga, ulazak privatnog sektora, sa svojim kapacitetima, specifičnim znanjima i iskustvom u određenoj oblasti, u poslove u nadležnosti javnog sektora, može značajno da unapredi kvalitet pružanja javnih usluga.
Ugovorom o JPP za isporuku toplotne energije predviđa se investiranje privatnog partnera u izgradnju novog sistema grejanja, dok je javni partner u obavezi da u ugovorenim vremenskim intervalima uplaćuje privatnom partneru naknadu za isporučenu toplotnu energiju, po pravilu nižu od one pre realizacije projekta. (vidi Zakon o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama).
3. Koje su prednosti saradnje sa privatnim sektorom?
Najvažnija prednost JPP za isporuku toplotne energije, iz ugla javnog partnera, leži u mogućnosti prenosa celokupne investicije na privatnog partnera, kao i najvećeg dela odgovornosti i tehničkog i finansijskog rizika projekta.
Ugovor o JPP javnom partneru obezbeđuje dugoročno predviđanje troškova grejanja, što unapređuje celokupan proces planiranja u okviru javnog sektora. Pored toga, efekat ušteda se manifestuje odmah (JLS plaća manje troškove grejanja već od prve godine realizacije ugovora), a može imati i rastući trend, dok neinvestirana i ušteđena sredstva javni sektor može da preusmeri na druge oblasti u svojoj nadležnosti.
Specifična iskustva privatnog sektora omogućiće kvalitetniju infrastrukturu i unapređenje energetske efikasnosti sistema, a položaj privatnog partnera može da pruži i šansu povoljnije kupovine energenta i tehnologije. Nakon isteka ugovorenog perioda sva oprema ostaje u vlasništvu javnog partnera, koja će i dalje moći da ostvaruje uštede.
Treba pomenuti da ovakvi projekti imaju i edukativan karakter za zaposlene u javnom sektoru, kako zbog sticanja iskustava u oblasti JPP, tako i usled obuka o efikasnijem korišćenju novog sistema grejanja.
4. Koja je uloga ESCO kompanija?
ESCO kompanija (eng. Energy Service Company) je pravno lice registrovano za obavljanje energetskih usluga koje:
- do izvesnog stepena prihvata finansijski rizik, kroz sopstvenu investiciju
- povećava energetsku efikasnost objekata, tehnološkog procesa i usluga
- naplatu svojih usluga, potpuno ili delimično, ostvaruje na bazi ostvarenih ušteda nastalih na osnovu sprovedenih mera i zadovoljenja ostalih ugovorenih kriterijuma učinka.
ESCO kompanije pružaju energetske usluge svojim partnerima u mnogim slučajevima, po principu „ključ u ruke“, pri čemu naplatu svojih usluga vrše iz ostvarenih ušteda. ESCO kompanije najčešće sarađuju sa javnim sektorom.
5. Odakle početi sa projektom? Kako pronaći privatnog partnera?
Pre svega, potrebno je informisati se o karakteristikama sistema grejanja na bazi biomase i o biomasi kao energentu. Putem vodiča „Standardizovani model javno-privatnog partnerstva za isporuku toplotne energije“ možete se upoznati sa svim koracima u implementaciji projekta JPP.
Ukoliko je moguće, korisno je posetiti primere dobre prakse, odnosno mesta u Srbiji i regionu u kojima su izgrađeni sistemi grejanja na biomasu.
Preporučljivo je, na samom početku, formirati projektni tim koji će se dalje baviti ovom temom, odnosno implementacijom i monitoringom projekta. Projektni tim treba, pre svega, da izvrši analizu tržišta kako bi se procenila zainteresovanost privatnog sektora za konkretan projekat. Kako bi se privukla pažnja privatnog sektora preporučljivo je predstaviti ideju projekta na tematskim konferencijama i događajima koji su organizovani za kompanije iz oblasti energetike.
Iniciranje projekta može da dođe od strane privatnog partnera, tako što privatni partner dostavi samoinicijativni predlog za implementaciju projekta JPP javnom partneru. U tom slučaju, projektni tim se formira nakon dobijenog samoinicijativnog predloga privatnog partnera i on treba da razmotri ispravnost predloga projekta potencijalnog privatnog partnera i preuzme na sebe sve naredne korake.
Tokom iniciranja projekta JPP za isporuku toplotne energije potrebno je uključiti lokalno stanovništvo i razgovarati sa budućim korisnicima, kako bi se na taj način dobila podrška javnog mnjenja.
6. Koja je uloga Komisije za JPP?
Komisija za JPP pruža stručnu pomoć pri realizaciji projekata javno-privatnog partnerstva i koncesija u skladu sa Zakonom o JPP i koncesijama.
Osnovne nadležnosti Komisije za JPP su pomoć prilikom pripreme predloga projekta JPP i davanje mišljenja o postupku odobravanja predloga projekta JPP. U skladu sa tim, preporučljivo je kontaktirati Komisiju za JPP prilikom pripreme predloga projekta JPP i razmatranja ispravnosti realizacije konkretnog investicionog projekta u saradnji sa privatnim partnerom.
Predlog projekta JPP koji se podnosi Komisiji na mišljenje treba da sadrži precizno definisanu dokumentaciju:
Na osnovu podnetog predloga projekta JPP, Komisija izdaje mišljenje i ocenu da li se konkretni projekat može realizovati u formi JPP. Nakon dobijanja pozitivnog mišljenja Komisije za JPP, javno telo može da otpočne postupak odabira privatnog partnera u skladu sa zakonom kojim se uređuju javne nabavke.
7. Koje vrste dokumenata i dozvola je neophodno pribaviti?
Pre podnošenja predloga projekta Komisiji za JPP, potrebno je da skupština JLS odobri projekat o JPP, odnosno donese odluku o prihvatanju predloga projekta pripremljenog od strane JLS ili samoinicijativnog predloga privatnog partnera.
Nakon dobijanja pozitivnog mišljenja komisije za JPP skupština JLS treba da donese odluku o pokretanju postupka za realizaciju projekta JPP, kao i da otpočne postupak javne nabavke za odabir privatnog partnera. U okviru postupka javne nabavke potrebno je formirati komisiju za javne nabavke i pripremiti konkursnu dokumentaciju sa modelom ugovora na osnovu koje se objavljuje javni poziv. Uloga komisije obuhvata otvaranje ponuda i odabir najpovoljnije ponude na osnovu prethodno precizno definisanih kriterijuma za odabir. Kada komisija odabere najpovoljniju ponudu formira se nacrt ugovora koji treba da odobri skupština JLS, nakon čega se potpisuje dugoročni ugovor o isporuci toplotne energije sa privatnim partnerom.
Izrada tehničke dokumentacije za projekat izgradnje sistema grejanja na biomasu je zadatak privatnog partnera. Idejni projekat ulazi u sastav ponude na javnom pozivu, dok je ostalu tehničku dokumentaciju, poput projekta za građevinsku dozvolu, projekta za izvođenje radova i projekta izvedenog stanja, potrebno pripremiti nakon potpisivanja ugovora, a tokom perioda implementacije projekta o JPP.
Takođe, potrebno je ishodovati građevinsku dozvolu pre početka radova, kao i upotrebnu dozvolu nakon izgradnje novog sistema grejanja. Ishodovanje dozvola vrši javni partner uz tehničku pomoć privatnog partnera.
Nakon dobijanja upotrebne dozvole neophodno je da lice koje će obavljati proizvodnju i distribuciju toplote (u ovom slučaju privatni partner) pribavi licencu za obavljanje energetske delatnosti, koju izdaje sama JLS.
Iz ugla JLS, najbitnija faza prilikom implementacije projekta JPP jeste priprema konkursne dokumentacije, odnosno javnog poziva za odabir privatnog partnera. Konkursna dokumentacija treba da sadrži model ugovora, kao i sve tehničke i ostale zahteve lokalne samouprave. Takođe, važno je precizno definisati količinu toplote koja bi se preuzimala na godišnjem nivou i odrediti način za izračunavanje mesečne naknade privatnom partneru. Dobro pripremljena konkursna dokumentacija obezbediće povoljniji ishod za javnog partnera tokom perioda trajanja ugovora. U ovoj fazi važno je angažovanje pravnih eksperata specijalizovanih za JPP.
Faktori koji mogu otežati realizaciju projekata JPP za isporuku toplotne energije su:
- nedostatak stručnog kadra u lokalnoj samoupravi
- neiskustvo JLS u formiranju ugovora o JPP
- neusklađenost dokumenata lokalne samouprave
- nedefinisana upravna struktura na lokalu
- nepostojanje lokalne sektorske strategije, strategije održivog razvoja, integrisanih sektorskih akcionih planova (energetika i klimatske promene)
- inertnost po pitanju donošenja i izmena lokalnih dokumenata
- neadekvatno pozicioniranje energetskog menadžera
- nepostojanje multidisciplinarnog tima
- preopterećenost ključnih osoba na lokalu.
9. Koje su obaveze i prava javnog partnera za vreme trajanja ugovorenog perioda?
Javni partner je dužan da blagovremeno sarađuje u postupku pribavljanja svih potrebnih dozvola i rešenja kojima se odobrava izvođenje radova, uključujući i pribavljanje građevinske dozvole na ime javnog partnera kao investitora, kao i da blagovremeno obezbedi svu neophodnu dokumentaciju koja je u njegovoj nadležnosti. Takođe, u skladu sa Zakonom o komunalnim delatnostima, skupština JLS treba da donese odluku o poveravanju obavljanja delatnosti proizvodnje i distribucije toplotne energije privatnom partneru.
Tokom ugovorenog perioda javni partner je dužan da kontinuirano prati rad privatnog partnera i izvršavanje njegovih obaveza iz javnog ugovora, kao i da potražuje periodične izveštaje o aktivnostima i ispunjenju obaveza definisanih u ugovoru.
Ugovor je najbolje definisati tako da je javni partner u mogućnosti da sprovodi mere za povećanje energetske efikasnosti javnih objekata koji se uz pomoć novog sistema snabdevaju toplotom. Povećanjem energetske efikasnosti objekata dolazi do smanjenja potrošnje toplote, pa samim tim i smanjenja troškova grejanja. Pored finansijskih benefita, mere energetske efikasnosti doprineće i očuvanju životne sredine.
10. Kako obezbediti nesmetan rad novog sistema grejanja na biomasu?
Za vreme trajanja glavne obaveze privatnog partnera, odnosno isporuke toplotne energije javnim objektima, važno je da JLS vrši redovno očitavanje količine isporučene toplotne energije i da na taj način proverava kvalitet dogovorene usluge. Takođe, ugrađena oprema mora, u svakom trenutku, biti u funkcionalnom stanju, kao u momentu puštanja u rad. U suprotnom, privatan partner je dužan da otkloni sve potencijalne kvarove i nepravilnosti.
Po prestanku ugovora o JPP, objekti, uređaji, postrojenje, tehnička dokumentacija za opremu i dokumentacija o održavanju opreme i druga sredstva iz okvira predmeta JPP postaju svojina JLS. Pre primopredaje opreme važno je da budući operateri prođu sveobuhvatnu obuku o svim aspektima rada sistema grejanja i osnovnog održavanja, poput pražnjenja kanti za pepeo, čišćenja i jednostavnog pronalaženja kvarova. Pored toga, važno je da operateri budu obučeni i za kontrolu kvaliteta biomase kao energenta.
Takođe, neke operativne prakse mogu smanjiti vreme potrebno za održavanje sistema grejanja na biomasu poput: upotrebe visokokvalitetnog energenta, sprovođenje redovnih kontrola i servisa i izbegavanje kratkog ciklusa rada sistema.
GIZ DKTI Program „Razvoj održivog tržišta bioenergije u Srbiji“
STANDARDIZOVANI MODEL ZA ISPORUKU TOPLOTNE ENERGIJE U SARADNJI SA PRIVATNIM SEKTOROM – Proizvodnja toplotne energije iz biomase
1. faza: INICIRANJE PROCESA
Svrha prve faze je da se inicira ideja o projektu zamene kotlova za grejanje javnih objekata i izvrše prve potrebne analize, koje treba da omoguće lakše donošenje odluke o pokretanju procesa.
Koraci koje treba sprovesti u ovoj fazi su:
(1) priprema interne analize o trenutnom stanju i problemu grejanja javnih objekata;
(2) odluka o pokretanju projekta za rešavanje problema grejenja javnih objekata od strane JLS ili iniciranje projekta od strane privatnog partnera;
(3) formiranje projektnog tima;
(4) izrada studije izvodljivosti za prelazak na korišćenje biomase u sistemu grejanja (tehničko-tehnološka, finansijska, organizaciona i zakonska izvodljivost; predlog optimalnog tehničkog rešenja sa mogućim varijantama);
(5) eksterne konsultacije i uključivanje javnosti.
Rezultat realizacije neophodnih koraka u ovoj fazi je formiran projektni tim i definisani tehnički parametari na osnovu kojih će se doneti odluka o prihvatanju i daljoj razradi projekta.
2. faza: PRIPREMA I ODOBRAVANJE
Svrha druge faze je priprema predloga projekta o JPP i dobijanje pozitivnog mišljenja Komisije za JPP.
Koraci koje treba sprovesti u ovoj fazi su:
(1) interna analiza zainteresovanosti privatnog sektora ima za cilj da istraži tržište i proceni zainteresovanost privatnog setora za konkretan projekat, kako bi mogla da se donese odluka o realizaciji projekta kroz primenu JPP ESCO koncepta ili razmatranje samoinicijativnog predloga privatnog partnera;
(2) uključivanje javnosti u cilju dobijanja podrške za saradnju sa privatnim sektorom;
(3) priprema predloga projekta JPP prema uputstvima Komisije za JPP, čije odobrenje je nephodno za dalje korake u realizaciji projekta; (4) dobijanje mišljenja Komisije za JPP (pozitivno mišljenje znači da se projekat može realizovati u obliku JPP).
Rezultat realizacije neophodnih koraka u ovoj fazi je uspešno pripremljen predlog projekta o javno-privatnom partnerstvu i dobijanje pozitivnog mišljenja Komisije za JPP.
3. faza: UGOVARANJE
Svrha treće faze je odabir privatnog partnera i zaključivanje dugoročnog ugovora JPP za isporuku toplotne energije u javnim objektima.
Koraci koje treba sprovesti u ovoj fazi su:
(1) donošenje odluke o realizaciji projekta JPP na osnovu pozitivnog mišljenja Komisije za JPP i saglasnosti Skupštine jedinice lokalne samouprave;
(2) izbor privatnog partnera na osnovu javnog poziva;
(3) zaključivanje javnog ugovora sa izabranim privatnim pratnerom za dugoročno snabdevanje toplotom, prethodno odobrenog od strane Skupštine JLS.
Rezultat realizacije neophodnih koraka u ovoj fazi je zaključivanje dogoročnog ugovora o JPP sa izabranim privatnim partnerom za isporuku toplotne energije u definisanim javnim objektima.
4. faza: IMPLEMENTACIJA PROJEKTA
Svrha četvrte faze je implementacija projekta zamene energenta i opreme u javnim objektima, kako bi se obezbedio početak izvršenja glavne obaveze privatnog partnera, odnosno početak kontinualne isporuke toplotne energije javnim objektima.
Koraci koje treba sprovesti u ovoj fazi su:
(1) formiranje Društva za posebne namene koje u ime privatnog partnera (jedinog osnivača) izvršava pripremne radnje, glavne obaveze i prateće obaveze prema javnom partneru;
(2) izrada detaljne tehničke dokumentacije od strane privatnog partnera (priprema projekta za građevinsku dozvolu, kao i projekta za izvođenje radova);
(3) nabavka potrebne opreme koja je izabrana kao tehničko rešenje od strane privatnog partnera u sklopu ponude; (4) priprema dokumentacije za dobijanje dozvola za rad;
(5) izgradnja i puštanje u rad.
Rezultat realizacije neophodnih koraka u ovoj fazi je završetak izgradnje i instalacije opreme u okviru novog sistema za grejanje javnih objekata i omogućen početak kontinualne isporuke toplotne energije korisnicima.
5. faza: FUNKCIONISANJE / GLAVNA OBAVEZA
Svrha pete faze je ispitivanje funkcionalnosti novog sistema grejanja i samog ugovora o JPP.
Koraci koje treba sprovesti u ovoj fazi su:
(1) kontrola izvršenja ugovornih obaveza na osnovu periodično dostavljenih izveštaja privatnog partnera i kontinualne kontrole kvaliteta usluge grejanja;
(2) upravljanje promenama u ugovoru;
(3) rešavanje eventualnih sporova;
(4) funkcionisanje sistema nakon isteka ugovora, odnosno od trenutka prenosa novog sistema grejanja u vlasništvo javnog partnera (JLS).
Rezultat realizacije neophodnih koraka u ovoj fazi je nesmetano funkcionisanje novog sistema grejanja i redovna isporuka toplotne energije krajnjim korisnicima, tokom trajanja ugovora o JPP i nakon njegovog isteka.
