Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeDa li član Konkursne komisije za izbor načelnika i zamenika načelnika opštinske uprave može da bude rođak jednog od kandidata na to mesto?
Članom 22. Uredbe o sprovođenju internog i javnog konkursa za popunjavanje radnih mesta u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ("Sl.glasnik RS", br. 107/2023) propisano je da ukoliko se popunjava položaj u jedinici lokalne samouprave, predsednika i ostale članove komisije imenuje rešenjem gradsko, odnosno opštinsko veće (u daljem tekstu: Veće). Najmanje jedan član komisije određuje se iz reda članova Veća, a jedan član je službenik koji obavlja poslove iz oblasti upravljanja ljudskim resursima. Za člana komisije za popunjavanje radnog mesta zamenika načelnika i podsekretara sekretarijata organa uprave grada Beograda, određuje se načelnik gradske, odnosno opštinske uprave. Član komisije može da bude izabrano, imenovano ili postavljeno lice ili službenik, državni službenik ili drugo lice koje poseduje stručna znanja u oblasti u kojoj se obavljaju poslovi radnog mesta koje se popunjava.
Članom 24. iste Uredbe definisano je da pošto pregledaju prijave na konkurs, članovi komisije dužni su da daju pismene izjave o tome da li oni ili s njima povezana lica imaju privatni interes vezan za sprovođenje konkursa. Važno je napomenuti da shodno Zakonu o sprečavanju korupcije ("Sl. glasnik RS", br. 35/2019, 88/2019, 11/2021 - autentično tumačenje, 94/2021 i 14/2022) kao povezano lice smatra se lice koje krvni srodnik zaključno sa drugim stepenom srodstva (čl. 2. Zakona). Član komisije kod koga postoji sukob interesa, izuzima se iz komisije, a ako su imenovani zamenici članova, zamenik člana nastavlja rad u komisiji. Ako zamenici članova komisije nisu imenovani ili ako sukob interesa postoji i kod zamenika člana, imenuje se novi član komisije.
Uzimajući u obzir navedeno, član Konkursne komisije za izbor načelnika ili zamenika načelnika opštinske uprave mora se izuzeti iz rada konkursne komisije ukoliko je krvni srodnik kandidata zaključno sa drugim stepenom srodstva.
Obveznik je podneo žalbu na rešenje kojim se utvrđuje poreska obaveza,ali nije uplatio administrativnu taksu za žalbu. Žalba je neosnovana i treba je proslediti drugostepenom organu. Prvostepeni organ je uputio žaliocu nalog za plaćanje takse. Kako takseni obveznik nije dostavio dokaz o uplati u predviđenom toku, upućena mu je opomena po kojoj takođe nije postupio. Kako bi prvostepeni organ mogao da izvrši prinudnu naplatu shodno članu 14. st. 4. Zakona o republičkim administrativnim taksama, potreban nam je Nacrt rešenja o prinudnoj napalti kako bi prvostepeni organ postupio po istoj . Posebno naglašavamo da je poreski obveznik korisnik penzije. Unapred Vam se zahvaljujem na odgovoru.
Obveznik koji ulaže žalbu plaća republičku administrativnu taksu u skladu sa Zakonom o republičkim administrativnim taksama. Tarifni broj 6. ovog zakona propisuje da se za žalbu organu, ako ovim zakonom nije drukčije propisano, plaća taksa u iznosu od 610 dinara. Ova taksa je u celosti prihod budžeta Republike Srbije. Član 14 Zakona o republičkim administrativnim taksama propisuje: Ako obveznik koji je dužan da plati taksu, organu neposredno podnese zahtev uz koji nije priložen dokaz o plaćenoj taksi u propisanom iznosu, osim u slučaju uplate u gotovom novcu kod DKP, odgovorno lice organa nadležnog za prijem zahteva zatražiće od obveznika da podnese dokaz o uplati propisane takse u roku od deset dana od dana podnošenja zahteva i upozoriti ga na posledice neplaćanja takse, o čemu se na podnetom zahtevu sačinjava zabeleška. Ako zahtev, uz koji nije priložen dokaz o plaćenoj taksi u propisanom iznosu stigne poštom, odgovorno lice organa nadležnog za prijem zahteva pozvaće obveznika pismenom opomenom da, u roku od deset dana od dana prijema opomene, plati propisanu taksu i taksu za opomenu i upozoriti ga na posledice neplaćanja taksi. Ako obveznik, u roku iz st. 1. i 2. ovog člana, ne podnese dokaz da je taksa uplaćena u propisanom iznosu, naplata propisane takse i takse za opomenu iz stava 2. ovog člana vrši se pre uručenja zatraženog rešenja ili druge isprave, odnosno pre saopštenja obvezniku da je radnja izvršena. Ako obveznik iz st. 1. i 2. ovog člana ne podnese dokaz da je propisana taksa, kao i taksa za opomenu, uplaćena, nadležni organ će obavestiti obveznika kada spis bude donet, odnosno radnja izvršena i, ako takse ne budu uplaćene i dokaz o tome dostavljen nadležnom organu, po isteku deset dana od dana obaveštenja obavestiti Poresku upravu i priložiti potrebne dokaze, radi pokretanja postupka prinudne naplate." Tarifni broj 18. ovog zakona propisuje taksu za opomenu kojom se obveznik poziva da plati taksu u iznosu od 360 dinara.
U skladu sa navedenim odredbama, lokalna poreska administracija nije nadležna da vrši prinudnu naplatu republičke administrativne takse, već je potrebno dostaviti obaveštenje sa dokazima Poreskoj upravi koja je nadležna za preduzimanje mera prinudne naplate republičke administrativne takse. Napominjemo da se termin "Poreska uprava" u ovom zakonu odnosi na Poresku upravu u sastavu Ministarstva finansija, a ne na lokalnu poresku administraciju, koja je organ jedinice lokalne samouprave.
Kako i pod kojim uslovima saradnik može napredovati u zvanje mlađi savetnik ukoliko u gradskoj upravi radi četiri godine a pre tri godine se doškolovao i završio OAS obima od najmanje 240 ESPB i obavilo volonterski staž kod drugog poslodavca u trajanju od jedne godine? U tri uzastopne godine ima ocene ističe se.
Članom 133đ Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave („Sl. glasnik RS, бр. 21/16, 113/17, 113/17-dr. zakon, 95/18, 114/21 и 92/23) predviđeno je da službenik napreduje premeštajem na neposredno više izvršilačko radno mesto u istom ili drugom organu. Neposredno više izvršilačko radno mesto jeste ono čiji se poslovi rade u neposredno višem zvanju ili u istom zvanju ali na radnom mestu rukovodioca uže unutrašnje jedinice.
Dalje je članom 133e predviđeno da rukovodilac može da premesti, odnosno rasporedi na neposredno više izvršilačko radno mesto službenika kome je najmanje dva puta uzastopno određena ocena "ističe se", ako postoji slobodno radno mesto i službenik ispunjava uslove za rad na njemu. Izuzetno, službenik koji je premešten na neposredno više izvršilačko radno mesto jer mu je dva puta uzastopno određena ocena "ističe se" može, i ako ne ispunjava uslove vezane za radno iskustvo u struci, da bude premešten na neposredno više radno mesto ako mu je opet određena ocena "ističe se". Takođe, rukovodilac može da premesti na neposredno više izvršilačko radno mesto službenika kome je u periodu od pet godina uzastopno najmanje određena ocena "dobar". Ocene na kojima je zasnovano jedno napredovanje ne uzimaju se u obzir za sledeće napredovanje. Prekid u ocenjivanju usled odsutnosti sa rada službenika ne smatra se prekidom uzastopnosti iz st. 1-3. ovog člana.
Dakle, u ovom konkretnom slučaju službenik ukoliko ispunjava sve gore navedeno ima mogućnost napredovanja na neposredno više izvršilačko radno mesto, odnosno radno mesto mlađi savetnik.
Službenik u septembru mesecu 2025. godine puni 65 godina i odlazi u starosnu penziju. Četrdeset godina rada kod Poslodavca ostvaruje u novembru 2025. godine. Isti je podneo zahtev za isplatu jubilarne nagrade za 40 godina rada koje ostvaruje u novembru mesecu kada je već u penziji. U zahtevu se poziva da ostvaruje jubilarnu nagradu u toj kalendarskoj godini. Da li na osnovu navedenog se službeniku može doneti rešenje o isplati jubilarne nagrade?
Članom 50. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave je propisano:
“Zaposleni ima pravo na jubilarnu novčanu nagradu u visini prosečne mesečne zarade bez poreza i doprinosa po zaposlenom u Republici Srbiji prema objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike, za poslednji mesec u prethodnoj kalendarskoj godini u odnosu na kalendarsku godinu u kojoj se jubilarna nagrada ostvaruje, s tim što se visina novčane nagrade uvećava za 30% i to:
Zaposleni ostvaruje pravo na jubilarnu nagradu za navršenih 10, 20, 30, 35 i 40 godina rada provedenih u radnom odnosu u državnom organu, organu autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, bez obzira na to u kom organu je zaposleni ostvarivao prava iz radnog odnosa.
U slučaju da je poslodavac preuzeo poslove i zaposlene od drugog poslodavca kao uslov za ostvarivanje prava na jubilarnu nagradu računaju se i godine rada u radnom odnosu kod prethodnog poslodavca.
Jubilarna nagrada se isplaćuje u roku od 30 dana od dana ostvarivanja ovog prava.
Zaposleni ima pravo na jubilarnu nagradu kod poslodavca, ako to pravo u kalendarskoj godini nije ostvario u drugom državnom organu, organu autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave u kojem je radio pre rada kod poslednjeg poslodavca.
Pravo iz stava 1. ovog člana, ostvaruju svi zaposleni koji počev od 22. marta 2019. godine navršavaju 10, 20, 30, 35 i 40 godina rada u radnom odnosu u skladu sa ovim članom”.
Imajući u vidu navedene odredbe, konkretno odredbe citiranog stava 5 člana 50. PKU, kao i član 163. stav 1 tačka 1) Zakona o zaposlenima u AP i JLS koji kaže da službeniku prestaje radni odnos po sili zakona danom navršenja 65 godina života ako ima najmanje 15 godina staža osiguranja, mišljenja smo na lice nema pravo na jubilarnu nagradu pre dana kada navršava 10, 20, 30, 35 i 40 godina rada provedenih u radnom odnosu.
Da li se zaposlenom koji je radio u Domu zdravlja, a sada je u radnom odnosu u gradskoj opštini, priznaje radni staž koji je ostvario u Domu zdravlja u minuli rad?
Članom 36. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 38/2019, 55/2020, 51/2022 i 44/2023) predviđeno je da zaposleni ima pravo na dodatak na osnovnu platu u visini od 0,4% osnovne plate za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu (minuli rad) u državnom organu, organu autonomne pokrajine, odnosno organu lokalne samouprave, nezavisno od toga u kom organu je radio i da li je organ u kome je zaposleni radio u međuvremenu promenio naziv, oblik organizovanja ili je prestao da postoji. Pravo na minuli rad ostvaruje se i za godine rada kod poslodavca od koga je organ, odnosno poslodavac preuzeo nadležnosti, poslove i zaposlene. Zaposleni ostvaruje pravo na minuli rad i za godine rada provedene u organima ranijih saveznih država čiji je pravni sledbenik Republika Srbija, a koji su usled promene državnog uređenja prestali da postoje.
S obzirom da dom zdravlja nije državni organ, organ autonomne pokrajine, niti organ jedinice lokalne samouprave, zaposleni u organu jedinice lokalne samouprave ne mogu ostvarivati pravo na minuli rad za godine provedene u toj ustanovi.