Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjePoštovani u postupku je jedan stambeni objekat za ozakonjenje koji delimično pada na dve susedne parcele na kojima ona nema nikakvo pravo na parcelama, a za koje je vlasnica objekta u postupku ozakonjenja pribavila saglasnosti od vlasnika na tim susednim parcelama.Sada me zanima pošto ona nema pravo svojine na tim drugim parcelama na kojima pada njena kuća da li se može ozakoniti sa ovim saglasnostima od vlasnika sa dve raličite parcele na koje delimično pada ova kuća ili se mora raditi i ispravka granice parcele ?
Pitanje podobnog prava na zemljištu na kojem se nalazi objekat koji je predmet ozakonjenja, regulisano je u članu 10. Zakona o ozakonjenju.
Saglasnost za ozakonjenje je potrebna ukoliko se radi o objektu koji je izgrađen na zemljištu na kojem je upisan vlasnik objekta zajedno sa drugim licima (član 10. stav 6. Zakona).
U ovom konkretnom slučaju, imajući u vidu da vlasnik objekta koji je predmet ozakonjenja nema upisano pravo ni na jednoj parceli na kojoj se objekat nalazi, ne može se sprovesti postupak ozakonjenja na osnovu saglasnosti sopstvenika parcela, jer je to suprotno članu 10. stav 3. taćka 1) Zakona.
Potrebno je da vlasnik objekta pribavi pravnosnažnu sudsku presudu kojim se utvrđuje njegovo pravo na delovima dve parcele na kojima je izgrađen objekat koji je predmet ozakonjenja.
Druga mogućnost koju je razvila praksa, je da nakon što se geodetskim snimanjem utvrdi površina svake parcele koja se nalazi ispod objekta, vlasnik nezakonitog objekta i sopstvenik parcele zaključe ugovor o kupoprodaji dela parcela (sa tačnom površinom i označenim merama i granicama zemljišta pod objektom) na osnovu kojeg se potom vlasnik nezakonitog objekta upisuje kod RGZ i nakon izvršenog upisa pribavlja saglasnost suvlasnika za ozakonjenje.
U jednoj od posebnih organizacionih jedinica Gradske uprave postoji potreba za angažovanjem po ugovoru na određeno vreme lica koje je u radnom odnosu na neodređeno vreme u ustanovi čiji je osnivač Grad. Napominjemo da bi ovo lice ostalo u stalnom radnom odnosu u ustanovi. Pitanje je da li se ovakvo angažovanje može realizovati i na osnovu kojih propisa, pod kojim uslovima, kao i u kom procentu se može izvršiti „preraspodela“ radnog vremena kod oba poslodavca. Takođe, da li postoje zakonska ograničenja u pogledu ukupnog radnog vremena?
Članom 202. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje) predviđeno je da zaposleni koji radi sa punim radnim vremenom kod poslodavca može da zaključi ugovor o dopunskom radu sa drugim poslodavcem, a najviše do jedne trećine punog radnog vremena. Ugovorom o dopunskom radu utvrđuje se pravo na novčanu naknadu i druga prava i obaveze po osnovu rada. Ugovor iz stava 1. ovog člana zaključuje se u pisanom obliku.
Ugovor o dopunskom radu u slučaju organa jedinice lokalne samouprave se računa u broj zaposlenih na određeno vreme (izuzev u svojstvu pripravnika), lica angažovanih po ugovoru o delu, ugovoru o privremenim i povremenim poslovima, preko omladinske i studentske zadruge, kao i posredstvom agencije za privremeno zapošljavanje i lica angažovanih po drugim osnovama kojih može biti 10% od ukupnog broja zaposlenih na neodređeno vreme, odnosno 7 dodatno angažovanih u slučaju da organ JLS ima manje od 50 zaposlenih.
Da li zaposleni u JLS ima pravo na jubilarnu nagradu od 20 godina, ako mu je 2023. godine isplaćena nagrada za 10 godina provedenih u službi JLS, a sa zahtevom iz 2025. godine potražuje za 20 godina sa dokazom da je prethodno radila 10 godina u Narodnoj banci Jugoslavije
Članom 50. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 38/2019, 55/2020, 51/2022 i 44/2023) je propisano: “Zaposleni ima pravo na jubilarnu novčanu nagradu u visini prosečne mesečne zarade po zaposlenom u Republici Srbiji prema objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike, za poslednji mesec u prethodnoj kalendarskoj godini u odnosu na kalendarsku godinu u kojoj se jubilarna nagrada ostvaruje, s tim što se visina novčane nagrade uvećava za 30% i to:
1) za 10 godina rada u radnom odnosu - u visini mesečne prosečne zarade,
2) za 20 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 1) ovog stava uvećane za 30%,
3) za 30 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 2) ovog stava uvećane za 30%,
4) za 35 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 3) ovog stava uvećane za 30%,
5) za 40 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 4) ovog stava uvećane za 30%.
Zaposleni ostvaruje pravo na jubilarnu nagradu za navršenih 10, 20, 30, 35 i 40 godina rada provedenih u radnom odnosu u državnom organu, organu autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, bez obzira na to u kom organu je zaposleni ostvarivao prava iz radnog odnosa.
U slučaju da je poslodavac preuzeo poslove i zaposlene od drugog poslodavca kao uslov za ostvarivanje prava na jubilarnu nagradu računaju se i godine rada u radnom odnosu kod prethodnog poslodavca.
Jubilarna nagrada se isplaćuje u roku od 30 dana od dana ostvarivanja ovog prava.
Zaposleni ima pravo na jubilarnu nagradu kod poslodavca, ako to pravo u kalendarskoj godini nije ostvario u drugom državnom organu, organu autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave u kojem je radio pre rada kod poslednjeg poslodavca.“
Dakle, u ovom konkretnom slučaju, zaposlenom se za jubilarnu nagradu neće računati godine rada u Narodnoj banci Jugoslavije (Narodna banka Jugoslavije je nastavila rad kao Narodna banka Srbije), jer se ne radi o državnom organu, već o centralnoj banci Republike Srbije.
Da li je u nadleznosti pravobranilaštva davanje mišljenja na ugovore koji se zaključuju nakon sprovedenog postupka javnih nabavki? I zbog čestih zabuna u postupcima pred sudom, koji ugovori se smatraju ugovorima iz oblasti imovinsko-pravnih odnosa?
Prema odredbama Zakona o pravobranilaštvu, član 52. stav 3. propisuje da pravobranilaštvo autonomne pokrajine i pravobranilaštvo jedinice lokalne samouprave daje mišljenja prilikom zaključivanja ugovora koje zaključuje to pravno lice, posebno ugovora iz oblasti imovinskopravnih odnosa, privredno pravnih ugovora i daje pravne savete svim organima autonomne pokrajine i organima jedinice lokalne samouprave koje zastupaju.
Vaše pitanje se odnosi na to koji se ugovori smatraju Ugovorima iz imovinsko-pravne oblasti.
Ugovori iz imovinsko-pravnih oblasti su ugovori koji se odnose na pribavljanje i otuđenje nepokretnosti u javnoj svojini, a koji postupci se sprovode prema odredbama Zakona o javnoj svojini i pratećih podzakonskih akata, za koje postupke je pre samog zaključivanja ovakvih ugovora neophodno mišljenje pravobranilaštva.
Drugi deo pitanja odnosi se na mišljenje da li pravobranilaštvo daje saglasnost na ugovore koji se zaključuju po sprovedenom postupku javne nabavke.
Odgovor je da pravobranilaštvo nije u obavezi da daje saglasnost na Ugovore koji se zaključuju nakon sprovedenog postupka javnih nabavki.
Kako je objekat javne ustanove planiran na prikljucnom gasovodu , istovremeno u blizini gasnog generatora i MRS, kako je moguce izdati gradjevinsku dozvolu, iz razloga sto izgradnja na vododima nije moguca a i potrebno je ispostovati propisana udaljenja od MRS.
Kao što ste ispravno naveli u nastavku pitanja, ukoliko se planira izgradnja u blizini postrojenja za gas, neophodno je ispoštovati sve uslove koje izdaje imalac javnog ovlašćenja u postupku pribavljanja lokacijskih uslova. Ukoliko nisu ispoštovana propisana udaljenja, planirana izgradnja neće biti moguća, ili će biti neophodno izmeštanje gasovoda pre planirane izgradnje.