Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjePostovani, Da li za uslugu izrade studije zaštite nepokretnih kulturnih dobara za izradu PGR urbanističke zone, se može zakljuciti ugovor sa Zavodom za zaštitu spomenika kulture bez sprovođenja javne nabavke i koji je pravni osnov za zakljucenje ugovora?
Javna nabavka izrade studije zaštite nepokretnih kulturnih dobara za izradu PGR urbanističke zone se može sprovesti u otvorenom postupku, gde ponudu svakako može podneti i Zavod za zaštitu spomenika kulture.
U konkretnoj situaciji, ne postoji osnov za sprovođenje postupka bez primene Zakona o javnim nabavkama, jer bi to podrazumevalo postojanje nekog od opštih izuzetaka iz člana 12. ZJN (pogotovo tačke 11. iz tog člana) ili nabavku čija je procenjena vrednost ispod pragova propisanih članom 27. ZJN.
Poštovani, u kojim slučajevima gradjevinski inspektor primenjuje odredbe Zakona o planiranju i izgradnji koje se odnose na član 176 stav 1. tačka 1), a kada odredbe člana 176 stav 1. tačka 2) ? Unapred zahvalna.
Zakonom o planiranju i izgradnji („Sl. glasnik RS“, br. 72/2009, 81/2009 - ispr., 64/2010 - odluka US, 24/2011, 121/2012, 42/2013 - odluka US, 50/2013 - odluka US, 98/2013 - odluka US, 132/2014, 145/2014, 83/2018, 31/2019, 37/2019 - dr. zakon, 9/2020, 52/2021 i 62/2023) je članom 176. stav 1. tačka 1. propisano da je u vršenju inspekcijskog nadzora građevinski inspektor ovlašćen da naredi rešenjem obustavu radova i uklanjanje objekta ili njegovog dela, ako se objekat gradi ili je njegovo građenje završeno bez građevinske dozvole, odnosno ako se objekat gradi suprotno građevinskoj dozvoli i potvrdi o prijavi radova, odnosno rešenju o odobrenju za izvođenje radova iz člana 145. ovog zakona.
Odredbama člana 176. stav 1. tačka 2. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da je u vršenju inspekcijskog nadzora građevinski inspektor ovlašćen da naloži rešenjem obustavu radova i odredi rok koji ne može biti duži od 30 dana od dana urednog uručenja investitoru - za podnošenje zahteva sa urednom dokumentacijom za pribavljanje, odnosno izmenu građevinske dozvole, ako se objekat ne gradi prema izdatoj građevinskoj dozvoli, odnosno projektu za izvođenje, a ako investitor u ostavljenom roku ne pribavi, odnosno ne izmeni građevinsku dozvolu, da naloži rešenjem uklanjanje objekta, odnosno njegovog dela.
Zakonodavac je ovim odredbama zakona dao različita ovrašćenja građevinskom inspektoru, u zavisnosti od toga da li je tokom vršenja inspekcijskog nadzora utvrđeno da se objekat gradi suprotno građevinskoj dozvoli i potvrdi o prijavi radova, odnosno rešenju o odobrenju za izvođenje radova iz člana 145. ovog zakona ili se objekat ne gradi prema izdatoj građevinskoj dozvoli, odnosno projektu za izvođenje, zakonodovac je dao različita ovlašćenja građevinskom inspektoru.
Razlika između termina „suprotno“ i „ne gradi prema“ deluje vrlo suptilno, ali je u pravnom smislu ova razlika vrlo važna, jer se odnosi na različite oblike nepravilnosti u izgradnji objekta, pa samim tim i na različita ovlašćenja građevinskog inspektora.
Ukoliko se objekat gradi suprotno izdatog građevinskoj dozvoli, znači da građevinska dozvola postoji ali se objekat gradi na način koji nije u skladu sa njenim sadržajem, odnosno u suprotnosti je sa tehničkim rešenjima iz glavnog projekta, jer investitor na primer odstupa od dozvoljene površine, gabarita, spratnosti, pozicije objekta na parceli, materijala ili drugih bitnih elemenata projekta. Dakle, u ovoj situaciji krši se sadržaj dozvole, tako što je izgrađeno nešto drugo od onoga što je dozvoljeno.
U situaciji kada se objekat ne gradi prema izdatoj građevinskoj dozvoli, odnosno projektu za izvođenje znači da radovi na izgradnji objekta nisu u skladu sa zakonom propisanim procedurama i uslovima za građenje koji su definisani zakonom i dozvolom, jer možda nije započeta izgradnja objekta ili je započeta ali građenje objekta nije u skladu sa fazom gradnje, sa projektom za izvođenje. Dakle, u ovoj situaciji se krše način i uslovi gradnje, tako što građenje nije usklađeno sa pravilima gradnje.
Na osnovu svega iznetog u prethodnim stavovima, može se zaključiti da primenom člana 176. stav 1. tačka 2. Zakona o planiranju i izgradnji postupamo kad utvrdimo nepravilnosti i nedostatke u gradnji objekta zbog odstupanja od zakona i propisa donetih na osnovu njega koji propisuju proceduru i uslove građenja, kao i odstupanja od građevinske dozvole (sastavni deo PGD) i projekta za izvođenje, dok primenom člana 176. stav 1. tačka 1. Zakona o planiranju i izgradnji postupamo kad utvrdimo da se objekat gradi ili je njegovo građenje završeno bez građevinske dozvole, odnosno ako se objekat gradi suprotno građevinskoj dozvoli i potvrdi o prijavi radova, odnosno rešenju o odobrenju za izvođenje radova iz člana 145. ovog zakona. Građevinski inspektor samostalno bira na koju će se tačku ili tačke navedenog člana zakona pozvati, u zavisnosti od konkretnog predmeta u kome postupa.
Preporuka je da se inspektor u postupanju uvek pozove i na član 176. stav 1. tačka 10. Zakona o planiranju i izgradnji, u kome stoji da je građevinski inspektor ovlašćen da „naredi sprovođenje drugih mera, u skladu sa ovim zakonom“.
Mrtvozorstvo je na teritoriji naše opštine do sada bilo regulisano odlukom kojom su lekari zaposleni u Domu zdravlja imali, po svakom pojedinačnom slučaju, dodatnu nadoknadu. S obzirom na to da je određeni broj lekara koji je obavljao ove poslove sada u penziji, kao i da imamo manji broj zaposlenih lekara u odnosu na potrebe naših stanovnika, postavlja se pitanje da li lokalna samouprava može da angažuje lekara koji nije u radnom odnosu u Domu zdravlja, sa kojim bi zaključila ugovor o delu, a koji bi obavljao isključivo ove poslove.
Zakonom o zdravstvenoj zaštiti („Sl. glasnik RS'' br.25/19, 92/23 - Autentično tumačenje, 29/25 – US) članom 203. stav 4. propisano je sledeće: „nadležni organ JLS određuje doktora medicine za stručno utvrđivanje vremena i uzroka smrti umrlih izvan zdravstvene ustanove i izdavanje potvrde o smrti'', što je staralo uslove za angažovanje, od strane JLS na poslovima utvrđivanja vremena i uzroka smrti lica umrlih van zdravstvene ustanove i doktora medicine koji se nalaze u starosnoj penziji.
Međutim, usvajanjem Pravilnika o postupku izdavanja potvrde o smrti i obrascu potvrde o smrti („Sl. glasnik RS“ br. 31/22), koji je u članu 3. st. 3. i 4. propisuje elektronsku formu ovog obrasca, kao i preuzimanje obrasca iz integrisanog zdravstvenog informacionog sistema, navodimo da doktori medicine angažovani u primarnoj zdravstvenoj zaštiti imaju pristup ovom informacionom sistemu, što im omogućava obavljanje i poslova iz oblasti mrtvozorstva.
Poštovani molimo vas za pravno tumačenje o mogućnosti ozakonjenja objekta koji se sastoji od temeljne ploče i zidova , nema krovnu konstrukciju. Da li se takav objekat može ozakoniti, uz ispunjavanje svih ostali uslova za ozakonjenje?
Članom 3. Zakona o ozakonjenju objekata precizno je navedeno da je predmet ozakonjenja objekat koji je završen u građevinskom smislu. U stavu dva istog člana je dodatno precizirano šta se podrazumeva pod time, kada su u pitanju zgrade, to jest: predmet ozakonjenja može biti i zgrada na kojoj su izvedeni samo konstruktivni građevinski radovi (temelj, armiranobetonski ili čelični stubovi sa gredama, odnosno armiranobetonska tavanica, krovna konstrukcija), sa ili bez završene fasade. Dakle, objekat (zgrada) koji nema armirano betonsku tavanicu odnosu krovnu konstrukciju ne može biti predmet ozakonjenja.
Pojam zgrade je takođe definisan i Zakonom o planiranju i izgradnji (član 2): zgrada jeste objekat sa krovom i spoljnim zidovima, izgrađena kao samostalna upotrebna celina koja pruža zaštitu od vremenskih i spoljnih uticaja, a namenjena je za stanovanje, obavljanje neke delatnosti ili za smeštaj i čuvanje životinja, robe, opreme za različite proizvodne i uslužne delatnosti i dr.
Dakle, ukoliko se objekat koji je predmet ozakonjenja smatra zgradom bilo koje namene, ukoliko isti nije završen u konstruktivnom smislu, tj. ukoliko nema krovnu konstrukciju, taj objekat nije predmet ozakonjenja.
Dobili smo dopis Republičke urbanističke inspekcije, akt o primeni propisa vezano za izgradnju autoperionica, zbog uočene različite prakse u postupanju kod nadležnih organa lokalnih samouprava. U tumačenju se pozivaju na Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu ("Sl. glasnik RS", br. 94/2024) i Uredbu o utvrđivanju liste projekata za koje je obavezna procena uticaja i liste projekata za koje se može zahtevati procena uticaja na životnu sredinu ("Sl. glasnik RS", br. 114/2008). Njiho zaključak na osnovu ovih propisa je da se one nalaze na listi projekata za koje za koje se može zahtevati procena uticaja na životnu sredinu i da je treba sprovoditi postupak procene uticaja na životnu sredinu za izgradnju autoperionica. Stoga bih zamolio za pojašnjenje ovog tumačenja, odnosno akta o primeni propisa za izgradnju autoperionica, imajući u vidu nadležnosti Urbanističke inspekcije
Odredbama Zakona o stanovanju i održavanju zgrada („Sl. glasnik RS“, br. 104/16 i 9/20, u daljem tekstu: Zakon) nije regulisano pitanje okolnosti za prestanak ovlašćenja, odnosno otkaza prilikom imenovanja profesionalnog upravnika u postupku prinudne uprave.
Ukoliko profesionalni upravnik u prinudnoj upravi neopravdano odbija vršenje te dužnosti, može se podneti prijava zbog kršenja Kodeksa poslovnog morala organizatora profesionalnog upravljanja Privrednoj komori Srbije, koja, prema članu 54. stav 1. Zakona, uspostavlja i vodi Registar profesionalnih upravnika koji je dostupan na njenoj internet stranici. Prema stavu 2. istog člana, Privredna komora:
utvrđuje profesionalna prava i dužnosti i etičke norme ponašanja članova u obavljanju poslova profesionalnog upravljanja;
po prethodno utvrđenoj ispunjenosti uslova, izdaje i oduzima licencu za profesionalnog upravnika u skladu sa odredbama ovog zakona;
organizuje sudove časti za utvrđivanje povreda profesionalnih standarda i normi (profesionalne odgovornosti) i izriče mere za te povrede.
Ukoliko je profesionalni upravnik imenovan u postupku prinudne uprave dao ostavku, a nisu se stekli uslovi za prestanak prinudne uprave, registar imenuje drugog profesionalnog upravnika koji će vršiti upravljanje stambenom zajednicom. Upravnik imenovan u postupku prinudne uprave vrši poslove upravljanja propisane članovima 50. i 53. Zakona sve dok stambena zajednica ne donese odluku o izboru upravnika ili dok ne zaključi ugovor o profesionalnom upravljanju.
Ukoliko ne postoji saglasnost drugog profesionalnog upravnika da vrši upravljanje stambenom zajednicom u postupku prinudne uprave, važno je obavestiti članove skupštine stambene zajednice o kaznenim odredbama predviđenim članom 133. Zakona, za slučaj da ne regulišu pitanje upravljanja u stambenoj zajednici.