Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeDa li član opstinskog veca treba biti primljen u radni odnos ukoliko je podneo zahtev za prijem u radni odnos, i da li je po zakonu da se na isti zahtev ne odgovori i podnosilac zahteva ostane kao clan veca na honorarnom radu, dok su svi drugi clanovi opstinskog veca primljeni u radni odnos?
Članom 45. Zakona o lokalnoj samoupravi („Sl. glasnik RS“, br. 129/2007, 83/2014 - dr. zakon, 101/2016 - dr. zakon, 47/2018 i 111/2021 - dr. zakon) i to stavom 9. je propisano da članovi opštinskog veća mogu biti na stalnom radu u opštini. Dakle, ovim je data mogućnost, ali ne i obaveza. Odluka rukovodstva je da li će član veća biti u radnom odnosu ili ne i ne postoji zakonska obaveza da se to i realizuje.
Odbor za administrativno-mandatna pitanja Skupštine opštine doneo je rešenje kojim priznaje pravo na naknadu plate u trajanju od tri meseca, u visini plate koju je imao u vreme prestanka funkcije, funkcioneru koji je razrešen podnošenjem neopozive ostavke i koji je starosni penzioner u momentu razrešenja i u momentu podnošenja zahteva (član 14. Zakona o zaposlenima u ap i jls). Ovu odluku smatramo nezakonitom, jer su članovi Odbora imali sve relevantne informacije o predmetbom slučaju i upozoreni su da se mora odbiti zahtev. Na koji zakonit način možemo da poništimo ovo nezakonito rešenje o priznavanju prava?
Pre davanja odgovora na ovo pitanje poželjno je da znamo kakvo je uputstvo o pravnom sredstvu. U slučaju da je reč o rešenju protiv koga se može pokrenuti upravni spor postoje dve mogućnosti, ali uz ispunjavanje zakonom predviđenih uslova. To su ponavljanje postupka shodno čl. 176-182. Zakona o opštem upravnom postupku („Sl. glasnik RS“, br. 18/2016, 95/2018 - autentično tumačenje i 2/2023 - odluka US), odnosno poništavanje konačnog rešenja shodno čl. 183. istog zakona. Ovim odredbama je navedeno u kojim slučajevima može doći do jednog odnosno do drugog ishoda.
Republički inspektor i komunalni inspektor su se izjasnili da nisu nadležni nad napuštenim delom državnog puta broj 158 IIA reda. Sukob nadležnosti rešava Vlada (član 58. Zakona o državnoj upravi) na predlog organa koji se poslednji oglasio (član 38. Zakona o opštem upravnom postupku). Da li se predlog podnosi načelniku odеljеnja rеpubličkе inspеkcijе za državnе putеvе Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture? Da li treba podneti tužbu upravnom sudu zbog ćutanja Vlade ili zahtev ustavnom sudu da reši sukob nadležnosti (čl. 68-74. Zakona o Ustavnom sudu)?
Članom 58. stav 1. Zakona o državnoj upravi („Službeni glasnik RS“, br. 79/05, 101/07, 95/10, 99/14, 47/18 i 30/18 - dr. zakon), propisano je da sukob nadležnosti između organa državne uprave, između organa državne uprave i imaoca javnih ovlašćenja i između imalaca javnih ovlašćenja rešava Vlada, a stavom 2. da sukob nadležnosti između područnih jedinica organa državne uprave rešava rukovodilac organa državne uprave. Ova odredba je jasna i nedvosmislena i nikako se ne može primeniti u konkretnom slučaju.
Međutim, članom 167. stav 2 tačka 2. Ustava Republike Srbije („Službeni glasnik RS“, br. 98/2006 i 115/2021) određeno je da Ustavni sud rešava sukob nadležnosti između republičkih organa i pokrajinskih organa ili organa jedinica lokalne samouprave.
Odredbama čl. 68 – 74. Zakona o Ustavnom sudu ("Sl. glasnik RS", br. 109/07, 99/11, 18/13 - odluka US, 103/15, 40/15 - dr. zakon, 10/23 i 92/23), uređen je postupak rešavanja sukoba nadležnosti. Tako je, članom 68. ovog zakona propisano da Ustavni sud rešava sukob nadležnosti iz člana 167. stav 2. tač. 1. do 4. Ustava i da zahtev za rešavanje sukoba nadležnosti, podnosi jedan ili oba organa koji su u sukobu, kao i lice povodom čijeg je prava nastao sukob nadležnosti, a članom 69. da zahtev za rešavanje sukoba nadležnosti sadrži naziv organa koji prihvataju ili odbijaju nadležnost i razloge na osnovu kojih to čine. Članom 70. ovog zakona određeno je da u slučaju kada organi odbijaju nadležnost, zahtev za rešavanje sukoba nadležnosti podnosi se u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti, odnosno konačnosti odluke drugog organa koji se oglasio nenadležnim.
Iz citiranih odredbi Zakona o Ustavnom sudu, može se zaključiti da su i republički inspektor i lokalni komunalni inspektor trebali da donesu pisane odluke o nenadležnosti i da se zahtev za rešavanje sukoba nadležnosti Ustavnom sudu može podneti u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti, odnosno konačnosti odluke drugog organa koji se oglasio nenadležnim.
U skladu sa Pravilnikom o postupku sprovođenja objedinjene procedura , član 26, stav 2, tačka 5 Prilaze se 5) ugovor između investitora i finansijera, ako je zaključen i ako je u zahtevu za izdavanje rešenja naveden finansijer. Da li je neophodno da ovaj ugovor bude overen kod notara u skladu sa zakonom po kom se radi overa dokumentara, ili nije neophodno?
Ugovor o finansiranju svakako treba nakon zaključenja da budem predmet notarske obrade.
Pred notarom se vrše dve vrste overa ugovora: overa potpisa i solemnizacija (potvrda sadržine ugovora) ako ugovor ima za predmet raspolaganje odnosno sticanje nepokretnosti.
Koja vrsta overe će se izvršiti zavisi od predmeta ugovora o finansiranju.
Ako zaključenim ugovorom finansijer ne stiče prava na nepokretnostima (što je redak slučaj u praksi) tada će notar izvršiti tzv. “malu overu” – overu potpisa. Ako je predmet ugovora o finansiranju istovremeno i sticanje nepokretnosti od strane finansijera tada će notar izvršiti solemnizaciju ugovora.
Članom 12. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave („Službeni glasnik RS, br. 21/16, 113/17, 113/17-dr. zakon, 95/18, 114/21 i 92/23) predviđeno je da danom izbora, imenovanja, odnosno postavljenja, funkcioneru miruju prava i obaveze koje se stiču na radu i po osnovu rada kod poslodavca kod koga je bio u radnom odnosu do izbora, imenovanja, odnosno postavljenja na funkciju. Funkcioner kome miruju prava i obaveze iz stava 1. ovog člana, ima pravo da se u roku od 15 dana od dana prestanka funkcije, vrati na rad kod poslodavca. Ukoliko je funkcioneru pre izbora, imenovanja, odnosno postavljenja, poslodavac bila autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave, prava i obaveze iz stava 1. ovog člana, miruju u organu, službi ili organizaciji u kojoj je bio raspoređen na izvršilačkom radnom mestu, do izbora, imenovanja, odnosno postavljenja na funkciju. Ukoliko funkcioner nije u mogućnosti da se vrati na rad kod poslodavca zbog ukidanja organa, službe ili organizacije, funkcioner iz stava 3. ovog člana, ima pravo da se vrati na rad kod poslodavca u organ, službu, odnosno organizaciju koja je preuzela poslove ukinutog organa, službe, odnosno organizacije.
Dakle, zaposleni u gradskoj upravi može biti biran, imenovan ili postavljen na funkciju u organu grada u čijoj upravi radi, ali u tom slučaju mu miruju prava i obaveze koje se stiču na radu i po osnovu rada u organu u kome je radio pre izbora, imenovanja ili postavljenja.