Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjePoreskom obvezniku je poslato rešenje kojim se utvrđuje porez na imovinu obveznika koji ne vode poslovne knjige na adresu prebivališta koje poreski obveznik nije primio. JLS je službenim putem od MUP-a dobio sledeće podatke: da poreski obveznik ima stalno mesto prebivališta u jednom selu u JLS , a da živi u drugoj Mesnoj zajednici. Na koju od ove dve adrese je ispravno poslati rešenje?
Zakonom o prebivalištu i boravištu građana (Sl.glasnik RS, broj 87/11), uređeno je između ostalog i prijavljivanje i odjavljivanje prebivališta, kao i nadležnost i način vođenja odgovarajućih evidencija, pri čemu je prebivalište mesto u kome se građanin nastanio sa namerom da u njemu stalno živi, odnosno mesto u kome se nalazi centar njegovih životnih aktivnosti, profesionalnih, ekonomskih, socijalnih i drugih veza koje dokazuju njegovu trajnu povezanost s mestom u kome se nastanio, a boravište je mesto u kome građanin privremeno boravi van mesta svog prebivališta duže od 90 dana.
Dostavljanje poreskih akata uređeno je odredbama člana 36. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Dostavljanje poreskog akta poreskom obvezniku - fizičkom licu vrši se na adresu njegovog prebivališta, odnosno boravišta u skladu sa članom 36. stav 6. ZPPPA.
Prebivalište i boravište, uređeno je članom 18. Zakona o prebivalištu i boravištu građana. Uzimajući u obzir da je rešenje o utvrđivanju poreza na imovinu obveznika koji ne vode poslovne knjige dostavljano na aktuelnu adresu prebivališta poreskog obveznika, poreski akt će se smatrati dostavljenim ako je u svemu postupljeno prema odredbama o načinu dostavljanja poreskog akta (preporučenom ili običnom pošiljkom ili u elektronskom obliku preko jedinstvenog elektronskog sandučića u skladu sa članom 36. stav 3) i 4) i stav 14) ZPPPA.
Dostavljanje poreskih akata na adresu koja se prema članu 36. ZPPPA ne smatra dostavnom adresom podrazumeva da dostavljanje nije ni izvršeno, što može biti problem u daljem poreskom postupku. Shodno tome, poreski organ može, dakle bez dostavljanja zahteva MUP - u, da izvrši proveru prebivališta poreskog obveznika.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Nad poreskim obveznikom je prošle godine pokrenut stečajni postupak, obveznik se dužio porezom na imovinu obveznika koji vode poslovne knjige. Poreski obveznik je podneo poresku prijavu PPI – 1 za 2020. godinu i PPI - 1 za 2021.godinu, kao i tri izmenjene poreske prijave (pod datumima kada je imovina prodavana). PIB nije menjan u toku prelaska u stečaj. Trenutno postoji dug koji je delom iz prethodnog perioda, a delom iz perioda 2020. i 2021. godina. JLS iz prodaje treba da namiri svoja dugovanja. Prilikom prodaje nije sva imovina prodata, i uvidom u dokumentaciju, postoji još jedan objekat. Stečajni upravnik sada traži da se odvoje dugovanja do i od ulaska u stečaj po osnovu poreza kako bi izmirio samo taj deo duga. Obveznik nije prebačen u vanbilansnu evidenciju, jer su rađena zaduženja, dospeva još jedan kvartal u ovoj godini dana 15.11. Na koji način postupati sa navedenim poreskim obveznikom sto se knjiženja tiče?
Stečaj se, u smislu Zakona o stečaju, sprovodi bankrotstvom ili reorganizacijom. Pod bankrotstvom se podrazumeva namirenje poverilaca iz vrednosti celokupne imovine stečajnog dužnika, odnosno stečajnog dužnika kao pravnog lica. Pod reorganizacijom se podrazumeva namirenje poverilaca prema usvojenom planu reorganizacije i to redefinisanjem dužničko-poverilačkih odnosa, statusnim promenama dužnika ili na drugi način koji je predviđen planom reorganizacije.
Cilj stečaja jeste najpovoljnije kolektivno namirenje stečajnih poverilaca ostvarivanjem najveće moguće vrednosti stečajnog dužnika, odnosno njegove imovine.
Po donošenju rešenja o bankrotstvu, stečajni upravnik započinje i sprovodi prodaju celokupne imovine, imovinske celine ili pojedinačne imovine stečajnog dužnika, odnosno prodaju stečajnog dužnika kao pravnog lica (način unovčenja), u skladu sa Zakonom o stečaju i nacionalnim standardima za upravljanje stečajnom masom.
Stečajnu masu za podelu stečajnim poveriocima (deobnu masu), čine novčana sredstva stečajnog dužnika na dan otvaranja stečajnog postupka, novčana sredstva dobijena nastavljanjem započetih poslova i novčana sredstva ostvarena unovčenjem stvari i prava stečajnog dužnika, kao i potraživanja stečajnog dužnika naplaćena u toku stečajnog postupka.
Članom 104. Zakona o stečaju propisane su obaveze stečajne mase , odnosno šta se sve može namirivati iz stečajne mase.
Prijavljivanje potraživanja uređeno je čl.111. Zakona o stečaju.
Zaključkom, stečajni sudija, usvaja konačnu listu potraživanja na osnovu liste potraživanja koju je sastavio stečajni upravnik u skladu sa članom 116. Zakona o stečaju. Dakle, zaključkom se utvrđuje visina potraživanja svakog poverioca i njegov isplatni red. Zaključak je obavezujući i za stečajnog dužnika i za poverioce.
JLS ima pravo namirenja prijavljenih potraživanja iz stečajne mase u iznosu koja su priznata u zaključku o listi utvrđenih i osporenih potraživanja, prilikom deobe stečajne mase.
Obaveza podnošenja poreskih prijava za porez na imovinu obveznika koji vode poslovne knjige je na stečajnom upravniku koji je otvaranjem stečajnog postupka preuzeo u državinu celokupnu imovinu koja ulazi u stečajnu masu i njome upravlja u skladu sa članom 105. Zakona o stečaju. Sredstva ostvarena prodajom imovine na kojoj nisu postojala opterećenja ulaze u stečajnu masu u skladu sa članom 133. stav 11. Zakona o stečaju, a deoba stečajne mase ( namirenje poverilaca) se vrši u skladu sa postupkom koji je propisan Zakonom o stečaju.
Deobi stečajne mase odnosno namirenju stečajnih poverilaca pristupa se po pravnosnažnosti rešenja o glavnoj deobi u skladu sa članom 143. Zakona o stečaju.
Završnoj deobi stečajne mase pristupa se posle završetka unovčenja celokupne stečajne mase odnosno pretežnog dela stečajne mase, ako glavnom deobom nije obuhvaćena celokupna deobna masa u skladu sa članom 144. Zakona o stečaju.
Otvaranjem stečajnog postupka privredno društvo ne dobija novi PIB. Samo se u slučaju prodaje stečajnog dužnika kao pravnog lica dobija novi PIB stečajne mase jer se dalji postupak stečaja nastavlja na PIB stečajna masa. Podnošenjem prijave potraživanja dobija se podatak sa kojim danom i u kom iznosu je prijavljeno potraživanje, sa tim datum se štampa kartica iz poreskog računovodstva kao dokaz o visini prijavljenih potraživanja. Obaveze koje je JLS prijavila u prijavi potraživanja naplaćuju se u postupku stečaja, a obaveze koje su dospele nakon tog datuma naplaćuju se u postupku naplate prema ZPPPA (opomena, rešenje o prinudnoj naplati...). Na kartici u poreskom računovodstvu je proknjižena tačna obaveza po osnovu poreza na imovinu koji iznos je stečajni upravnik morao da izmiri nevezano za postupak stečaja. Iznos koji stečajni upravnik namiruje, a odnosi se na postupak stečaja je iznos iz rešenja o glavnoj odnosno završnoj deobi, a po zaključku o priznatim i osporenim potraživanjima i to se vidi kao uplata na analitičkoj kartici. Kada sve te uplate budu izvršene i proknjižene dobiće se tačno stanje na kartici u poreskom računovodstvu.
Stečajnom upravniku treba da se odvoje dugovanja sa instrukcijama za plaćanje kako bi se tačno izvršile uplate prijavljenih potraživanja iz stečajne mase. Nakon okončanja stečajnog postupka putem bankrotstva (rešenje o završnom ročištu koje donosi stečajni sudija) prenosi se u vanbilansno poresko računovodstvo iznos neplaćene poreske obaveze u skladu sa članom 23. i članom 163a ZPPPA.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Da li su indirektni korisnici budžeta jedinice lokalne samouprave (mesne zajednice, predškolska ustanova, turistička organizacija itd.) kao i škole, dom zdravlja u obavezi da podnesu prijavu za eko naknadu, ili se donosi rešenje sa oslobođenjem ili nisu u zakonskoj obavezi da podnose prijave?
Zakonom o naknadama za korišćenje javnih dobara propisano je da naknadu za zaštitu i unapređivanje životne sredine plaćaju pravna lica i preduzetnici.
Uredbom o kriterijumima za određivanje aktivnosti koje utiču na životnu sredinu prema stepenu negativnog uticaja na životnu sredinu koji nastaje obavljanjem aktivnosti, iznosima naknada su propisani kriterijumi za plaćanje naknade, za plaćanje nakade neophodno da pravno lice ili preduzetnik ispunjava sledeće uslove :
- da ima pretežnu šifru delatnosti registrovanu u APR ili delatnost od koje ostvaruju najviše prihoda;
- da se njegova pretežna delatnost nalazi pobrojana u Prilogu Uredbe;
- da pravno lice vodi poslovne knjige po Zakonu o računovodstvu i da se razvrstava u skladu sa ovim zakonom na mikro, malo, srednje ili veliko pravno lice;
- da ima prihod ostvaren u prethodnoj godini, jer je uslov iz zakona da naknada ne može biti veća od 0,4% tog prihoda.
Članom 4. Zakona o računovodstvu propisano je da se odredbe ovog zakona ne odnose na budžete i korisnike budžetskih sredstava, stambene zgrade, kao i na organizacije obaveznog socijalnog osiguranja. Takođe se odredbe ovog zakona ne odnose na crkve i verske zajednice, osim u delu obavljanja privredne ili druge delatnosti. Da li su subjekti koji su navedeni obveznici naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine, zavisi od toga da li ispunjavaju napred navedene kriterijume.
Uvidom u podatke poslovnog subjekata na internet stranici Agencije za privredne registre može se proveriti, da li vode poslovne knjige primenom Zakona o računovodstvu, da li se razvrstavaju prema Zakonu o računovodstvu provera se vrši u delu gde se nalaze finansijski izveštaji.
Pravna lica budžetski korisnici (indirektni korisnici budžeta - oznaka KJS 2, koji se isključivo finansiraju iz budžeta i nemaju račune kod banke), što znači da ne predaju završne račune u APR i ne razvrstavaju se, dakle nemaju sve elemente za plaćanje naknade, tako da nisu ni obveznici predmetne naknade i ne podnose prijavu.
Na sajtu Uprave za trezor se objavljuju spiskovi korisnika javnih sredstava, pri čemu treba voditi računa da se taj spisak sastoji iz dva dela : oni koji su uključeni u konsolidovani račun trezora i koji se finansiraju isključivo iz budžeta RS (ne razvrstavaju se po Zakonu o računovodstvu) i oni koji nisu uključeni u konsolidovani račun trezora (oznaka KJS 7), koji se finansiraju delom iz budžeta RS, a delom samostalno, pa se shodno tome razvrstavaju po Zakonu o računovodstvu. Šifre pretežnih delatnosti pobrojane su u Prilogu Uredbe.
Pogledaj/preuzmi:
Odgovor Ministarstva životne sredine (vidi odgovor pod tačkom 7).pdf
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Poreski obveznik je kod javnog beležnika zaključio ugovor o kupoprodaji, zatim je podneo zahtev Odseku za lokalnu poresku administraciju sa molbom da komisija izađe na lice mesta i utvrdi činjenično stanje, sa navodima da su objekti koji su navedeni u ugovoru srušeni, ali nije izvršeno njihovo brisanje u Katastru nepokretnosti. LPA nije zadužila poreskog obveznika za navedene sporne objekte. Kako postupiti u konkretnom slučaju i odgovoriti na isti zahtev, ako se uzme činjenica da je oporezovana kuća, a sporni objekti nisu. Kada komisija izađe na lice mesta i utvrdi činjenično stanje, ako objekti stvarno ne postoje, da li se može na zahtev odgovoriti u formi obaveštenja? Poreski obveznik nije uplatio taksu na zahtev.
Odredbe člana 33b Zakona o porezima na imovinu, uređuju obaveze javnog beležnika po osnovu isprava koje je sastavio, overio ili potvrdio javni beležnik, a odnose se na način podnošenja poreske prijave za utvrđivanje poreza na imovinu. Na osnovu dobijenih podatka od javnog beležnika generiše se poreska prijava za utvrđivanje poreza na imovinu za predmetnog poreskog obveznika. Iz konkretnog slučaja može se utvrditi da se poreski obveznik nije izjasnio kod javnog beležnika o činjenicama koje su od značaja za utvrđivanje poreske obaveze, ali je nadležnom poreskom organu dostavio poseban dopis. U vezi sa tim, smatramo da se zahtev poreskog obveznika može smatrati njegovim izjašnjenjem da objekti ne postoje, u smislu dokaza od značaja za utvrđivanje poreske obaveze u skladu sa članom 33b stav 6. Zakona o porezima na imovinu.
Ukoliko poreski obveznik nije dostavio dokaze o tome da predmetni objekti ne postoje, saglasno članu 49. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, na licu mesta poreski organ izvrši uviđaj, sačini zapisnik o izvršenom uviđaju, što će poslužiti kao dokaz u postupku utvrđivanja poreske obaveze, a što se može smatrati i da je odgovoreno na zahtev poreskog obveznika. Ako se utvrdi da objekti ne postoje, poreska prijava sačinjena prema podacima dobijenim od javnog beležnika dobiće status „odbijena“.
Ukoliko je Odlukom o lokalnim administrativnim taksama propisana obaveza plaćanja administrativne takse na zahteve, postupak naplate takse, vodi se prema odredbama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, šalje se poreskom obvezniku prvo opomena, zatim rešenje o prinudnoj naplati ukoliko se na plati po opomeni.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Poreskom obvezniku je odobren reprogram sa grejs periodom od godinu dana po osnovu poreza na imovinu obveznika koji vodi poslovne knjige. Reprogram je uz dostavu avalirane menice iz banke odobren za iznos koji se nalazi u rešenju iz 2016. godinu, a koje je utvrđeno retroaktivno. Poreski obveznik je uložio žalbu na navedeno rešenje. Posle godinu dana drugostepeni organ poništava rešenje i vraća prvostepenom organu na ponovni postupak i odlučivanje. Da li se u konkretnoj situaciji reprogram poništava? Da li poreski obveznik ima pravo da ponovo podnese zahtev za reprogram za isti dug (biće povećan za kamatu do datuma zapisnika), novo rešenje biće doneto u što kraćem roku i biće zaduženi za isti iznos. Obaveze po reprogramu još uvek nisu dospele, nakon ukidanja reprograma po službenoj dužnosti zbog poništenja rešenja i nakon donošenja novog rešenja, da li poreski obveznik ima pravo na reprogram za isti dug? Poreski obveznik tekuće obaveze izmiruju redovno, tako da je dug koji je u reprogramu (ukoliko se ukine reprogram) samo po osnovu rešenja za 2016. godinu.
U konkretnom slučaju polazi se od toga da je rešenje o utvrđivanju obaveze za 2016. godinu u postupku po žalbi od strane drugostepenog organa poništeno i vraćeno na ponovni postupak i odlučivanje. Poništavanje konačnog rešenja uređeno je odredbama člana 152. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji i člana 183. Zakona o opštem upravnom postupku. Postupanje po ovim članovima zakona je u nadležnosti drugostepenog ili nadzornog organa.
Poništavanjem rešenja poništavaju se sve pravne posledice koje je rešenje proizvelo i ono se onemogućava da dalje proizvodi pravne posledice.
Važno je da prvostepeni organ u ponovnom postupku donese novo rešenje u svemu po nalozima iz rešenja drugostepenog organa. U tom slučaju drugostepeni organ je dužan da svojim rešenjem ukaže prvostepenom organu u kojem pogledu treba da dopuni postupak, a prvostepeni organ je dužan da u svemu postupi po drugostepenom rešenju i da bez odlaganja, a najkasnije u roku od 40 dana od dana prijema drugostepenog rešenja donese novo rešenje, u skladu sa članom 152. ZPPPA.
S obzirom da je rešenje kojim je prvobitno utvrđena obaveza za 2016. godinu poništeno i vraćeno na ponovni postupak i odlučivanje, čime su poništene i sve pravne posledice koje je to rešenje proizvelo, poništava se i rešenje o odlaganju plaćanja dugovanog poreza koje se odnosi na tu obavezu. U poreskom računovodstvu se storniraju sve utvrđene obaveze koje su poništene drugostepenim rešenjem, kao i knjiženja po rešenju o odlaganju dugovanog poreza.
Nakon donošenja rešenja o utvrđivanju obaveze u ponovnom postupku za 2016. godinu, poreski obveznik ima pravo da ponovo podnese zahtev za odlaganje plaćanja dugovanog poreza iz razloga što su poništavanjem prvobitnog rešenja o utvrđivanju obaveze poništene i sve pravne posledice koje je to rešenje proizvelo.
Avalirana menica od strane poslovne banke data kao sredstvo obezbeđenja uz sačinjavanje zapisnika vraća se poreskom obvezniku.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.