Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeObveznik je zadužen neosnovano za porez na imovinu za 2014, 2015, 2016. i 2017. godinu za kuću koju je davno otuđio. Ne poseduje nijednu drugu nepokretnost. Da li se Rešenje o ponavljanju postupka donosi nakon sačinjavanja Zapisnika poreske kontrole? Pošto se u jednom Rešenju može dozvoliti ponavljanje postupka i poništavanje rešenja, da li se u istom rešenju navodi i iznos koji treba da se stornira?
Ponavljanje postupka ima značaj vanrednog pravnog sredstva u upravnom postupku, jer se može tražiti, odnosno ostvariti tek po nastupanju konačnosti rešenja. Ovo je vanredno pravno sredstvo propisano je odredbama čl. 176-182. Zakona o opštem upravnom postupku. Za ponavljanje postupka nije prepreka ako je rešenje postalo i pravnosnažno. Nadležnost za rešavanje pripada organu koji je doneo konačno rešenje.
Po ponavljanju postupka, nadležni organ može ostaviti na snazi konačno rešenje ili doneti novo rešenje kojim se, s obzirom na okolnosti slučaja, konačno rešenje poništava ili ukida.
Model rešenja o poništavanju obaveze u ponovnom postupku.doc
Potrebno je tumačenje člana 10. stav 6. i stav 7. Zakona o ozakonjenju objekata, tj. da li je u situacijama kada je investitor suvlasnik na katastarskoj parceli na kojoj se nalazi objekat koji je predmet ozakonjeja, potrebna saglasnost-izjava svih suvlasnika na parceli ili je dovoljna izjava građevnskog inspektora shodno njegovoj službenoj evidenciji o tome da li je bilo pisanog traga o protivljenju izgradnje predmetnog objekta ili nije bilo?
Zakonom o ozakonjenju objekata ("Sl. glasnik RS", br. 96/15 i 83/18), članom 10. stav 6. propisano je da kada je predmet ozakonjenja objekat izgrađen na građevinskom zemljištu na kome postoji pravo susvojine, kao dokaz o odgovarajućem pravu dostavlja se i pismena saglasnost svih suvlasnika.
Članom 10. stav 7. istog zakona propisano je da ukoliko je suvlasnik znao ili mogao znati za izgradnju objekta, odnosno izvođenje radova koji su predmet ozakonjenja, ali se u vreme izgradnje tome nije protivio, smatraće se da postoji saglasnost za ozakonjenje, te se u tom slučaju ne dostavlja dokaz propisan stavom 6. ovog člana.
Dakle, u svakom konkretnom slučaju je najpre potrebno utvrditi ko su lica koja imaju pravo susvojine na zemljištu, zatim da li su ona u vreme izgradnje objekta znala ili mogla znati za izgradnju objekta, a potom da li su se toj izgradnji protivila u vreme izgradnje objekta.
Povodom drugog dela vašeg pitanja koje se odnosi na to da li je dovoljna izjava građevinskog inspektora ukazujemo na odredbu člana 10. Zakona o opštem upravnom postupku („Sl. glasnik RS“, br. 18/16 i 95/18-autentično tumačenje) koji član zakona se odnosi na načelo istine i slobodne ocene dokaza gde je obaveza prvostepenog organa da pravilno, istinito i potpuno utvrdi sve činjenice koje su od značaja za donošenje odluke.
Postupajući prvostepeni organ samostalno odlučuje, po svom uverenju, koje činjenice uzima kao dokazane.
Da li je izricanje novačne kazne u slučaju iz rešenja o izvršenju, u skladu sa navodima iz člana 198. Zakona o opštem upravnom postupku, koji se odnosi na izvršenje posrednim putem?
Ukoliko izvršenik ne postupi po nalogu iz rešenja u ostavljenom roku, u zavisnosti od karaktera radnje koju je izvršenik bio u obavezi da preduzme, upravno izvršenje se može sprovesti izvršenjem preko drugih lica, izvršenjem posrednom prinudom (putem novčanih kazni), izvršenjem neposrednom prinudom.
Jedan od načina upravnog izvršenja je izvršenje posrednom prinudom (putem novčanih kazni) i regulisan je odredbama člana 198. Zakona o opštem upravnom postupku ("Sl. glasnik RS", br. 18/2016 i 95/2018 - autentično tumačenje), kojim je propisano da će organ koji sprovodi izvršenje prinuditi izvršenika da ispuni obaveze izricanjem novčane kazne rešenjem, ako izvršenje preko drugog lica nije moguće ili nije pogodno da se postigne svrha izvršenja. Istim članom propisan je način odmeravanja visine izrečene novčane kazne, kao i to da se ona može ponovo izreći sve dok izvršenik ne ispuni obaveze iz rešenja.
Kada su u pitanju novčane kazne izrečene u postupku inspekcijskog nadzora, na postupak naplate izrečenih novčanih kazni primenjuju se odredbe člana 41. Zakona o inspekcijskom nadzoru ("Sl. glasnik RS", br. 36/2015, 44/2018 - dr. zakon i 95/2018), kojim je u stavu 6. propisano da novčane kazne izrečene u izvršenju rešenja posrednom prinudom izvršava javni izvršitelj, u skladu sa propisima kojima se uređuje izvršenje i obezbeđenje.
Dakle, ukoliko izvršenik ne postupi po nalogu iz rešenja o izricanju novčane kazne, ono se po izvršnosti i pravnosnažnosti dostavlja javnom izvršitelju radi pokretanja postupka njegovog izvršenja u skladu sa Zakonom o izvršenju i obezbeđenju ("Sl. glasnik RS", br. 106/2015, 106/2016 - autentično tumačenje, 113/2017 - autentično tumačenje i 54/2019).
Opština je raspisala javni oglas radi davanja u zakup nepokretnosti u javnoj svojini opštine putem prikupljanja pismenih ponuda u zatvorenoj koverti na određeno vreme, na period od pet godina. Početna cena zakupa je objavljena u samom oglasu. Radi se o poslovnom prostoru površine. Da li supruga koja je inače preduzetnik ugostiteljske radnje ima pravo učestvovanja u ponudi obzirom da je njen suprug zaposlen u opštini kao postavljeno lice na mestu pomoćnika predsednika opštine? Da li je to sukob interesa?
Ukoliko pravni okvir koji se primenjuje u postupku oglašavanja i davanja u zakup nepokretnosti u svojini opštine ne sadrži odredbe o sukobu interesa, odnosno zabrani podnošenja ponuda u određenim situacijama, ukazujemo na sledeće:
Ukoliko je pomoćnik predsednika opštine javni funkcioner, trebalo bi se s ovim pitanjem obratiti Agenciji za borbu protiv korupcije.
Ukoliko pomoćnik predsednika opštine nije javni funkcioner, u tom slučaju se ne mogu prekršiti odredbe Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije koje se odnose na rešavanje o sukobu interesa.
Ukoliko se na prava i obaveze pomoćnika predsednika opštine primenjuje Zakon o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave, relevantne su odredbe čl. 39-46, a naročito član 44. koji propisuje da je službenik, odnosno službenik na položaju dužan da neposrednog rukovodioca, odnosno organ nadležan za njegovo postavljenje, pismeno obavesti o svakom interesu koji on, ili s njime povezano lice, može imati u vezi sa odlukom u čijem donošenju učestvuje, radi odlučivanja o njegovom izuzeću.
Ukoliko opština ima interna pravila o upravljanju sukobom interesa, ona bi se mogla primeniti. Ukoliko takva interna pravila u opštini ne postoje i ukoliko bi supruga podnela ponudu u ovom postupku, potencijalni i stvarni sukob interesa može se izbeći tako što će se pomoćnik predsednika opštine se izuzeti iz bilo kakve uloge u postupku izbora ponuđača, od početka do kraja. Ipak, čak i u tom slučaju, može doći do pretpostavljenog (percipiranog) sukoba interesa, s obzirom na to da je jedan od ponuđača supruga koja je sa pomoćnikom predsednika veoma blisko povezano lice. S druge strane, pitanje percipiranog sukoba interesa je pre svega pitanje ugleda i poverenja javnosti u javne službenike, on se ne zabranjuje nikakvim pravilima, pa tu ne postoji neka formalna sankcija.
Konačno, s obzirom na to da je u pitanju pomoćnik predsednika opštine, za koga se pretpostavlja da na kraju potpisuje odluku o dodeli nepokretnosti u zakup, ukoliko bi supruga pomoćnika predsednika opštine bila odabrana za zakupca, on bi mogao, potpisujući tu odluku, da se nađe u potencijalnom, stvarnom ili percipiranom sukobu interesa jer, kao javni funkcioner, zaključuje ugovor sa suprugom svog bliskog saradnika.
Mišljenja smo, da u takvim situacijama, bi bilo korisno, da se predsednik opštine, kao javni funkcioner, obrati Agenciji za borbu protiv korupcije s ovim pitanjem.
Sistematizacijom opstinske uprave sistematizovano je mesto inspektora za saobraća kojim se predviđa postupanje inspektora u cilju zaštite lokalnih i nekategorisanih puteva, kao i ulica u naselju. S tim u vezi, potrebno je mišljenje u vezi primene člana 108. Zakona o javnim putevima u pogledu nadležnog inspektora jedinice lokane samouprave koji vrši nadzor nad primenom propisa kojim se uređuje zaštita opštinskih puteva i ulica. S obzirom na to, da u članu 108. piše samo nadležni inspektor, da li je za postupanje nadležan komunalni inspektor koji postupa po Zakonu o komunalnim delatnostima gde se pominje održavanje puteva kao komunalna delatnost ili pak saobraćajni inspektor koji bi postupao po Zakonu o javnim putevima i imao nadležnosti za primenu člana 105. istog zakona?
Članom 2. stav 2. Zakona o komunalnim delatnostima („Sl. glasnik RS“, br. 88/11, 104/16 i 95/18) predviđeno je da se pod komunalnim delatnostima podrazumevaju delatnosti od opšteg interesa, a u stavu 3. kao jedna od komunalnih delatnosti navedeno je i održavanje ulica i puteva (tačka 10)). Saglasno ovom Zakonu, pod održavanjem ulica i puteva u gradovima i drugim naseljima podrazumeva se izvođenje radova kojima se obezbeđuje bezbedno i nesmetano odvijanje saobraćaja i čuva i unapređuje upotrebna vrednost ulica, puteva, trgova, platoa i sl.
Članom 7. Zakona o javnim putevima („Sl. glasnik RS“, br. 41/18 i 95/18) propisano je da jedinica lokalne samouprave uređuje i obezbeđuje obavljanje poslova koji se odnose na izgradnju, rekonstrukciju, održavanje, zaštitu, korišćenje, razvoj i upravljanje nekategorisanim putevima u naselju.
S obzirom na to da, se radi o sistematizovanom radnom mestu inspektora za čije postupanje je predviđena zaštita lokalnih i nekategorisanim puteva, kao i ulica u naselju, mišljenja samo da je za ovo postupanje nadležan komunalni inspektor jer je održavanje puteva komunalna delatnost i on može da bude nadležan za sve komunalne delatnosti. Tada, komunalni inspektor ima prava, obaveze i ovlašćenja saglasno članu 34. Zakona o komunalnim delatnostima. Međutim, ukoliko postoji samo saobraćajni inspektora, onda bi on bio nadležan za održavanje puteva.