Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeU pitanju je primena člana 5. stav 1. tačka 4. Zakona o ozakonjenju objekata (oblast zakonjenja objekata izgrađenih u zaštitnom pojasu železnice). Rradi se o dve situacije: U prvoj situacije, od „Infrastruktura železnice Srbije“ a.d. Beograd, Gradska uprava je dobila odgovor na zahtev za dobijanje saglasnosti za ozakonjenje objekata u infrastrukturnom pojasu železničke pruge Crveni Krst-Zaječar-Prahovo Pristanište u Zaječaru, u kome se, između ostalog, navodi da Gradska uprava treba da utvrdi da li će postojati negativan uticaj železničkog saobraćaja na predmetne objekte i da se propišu tehničke mere radi sprečavanja negativnog uticaja od odvijanja železničkog saobraćaja (buka, vibracije, fizička zaštita lica i objekata) na objekat. Za jedan objekat koji se nalazi u pružnom pojasu, dobijen je odgovor da nije moguće izdati pozitivno mišljenje. U drugoj situaciji, od „Infrastrukture železnice Srbije“ Beograd, Gradska uprava je dobila odgovor na zahtev za dobijanje saglasnosti za ozakonjenje objekata u infrastrukturnom pojasu regionalne pruge (Niš)-Crveni Krst-Zaječar-Prahovo Pristanište u Zaječaru, (inače radi se o pomoćnom objektu u vlasništvu fizičkog lica) u kome se, između ostalog, navodi da se Prostornim planom RS planira revitalizacija i modernizacija (respektivno elektrifikacija) jednokolosečne železničke pruge (Niš)-Crveni Krst-Zaječar-Prahovo Pristanište sa izgradnjom kapaciteta za povezivanje značajnih korisnika, i da nije moguće dati pozitivno mišljenje bez dostavljanja odgovarajućeg izvoda iz urbanističkog planskog dokumenta kojim se dokazuje da je izgradnja ovakvih objekata predviđena urbanističkim planom lokalne samouprave, kao i mere zaštite objekta s obzirom da se isti nalazi u infrastrukturnom pojasu, shodno članu 71. Zakona o železnici ("Sl.glasnik RS", br. 41/2018). Po planskom dokumentu postoji mogućnost ozakonjenja u pogledu namene i spratnosti objekta. Shodno gore navedenom, da li se u navedenim situacijama može primeniti član 11. stav 6. Zakona o ozakonjenju objekata, kojim je propisano da kada je predmet ozakonjenja objekat koji je sagrađen u zaštitnoj zoni objekta javne namene, pre donošenja rešenja o ozakonjenju u skladu sa ovim zakonom, vlasnik nezakonito izgrađenog objekta dostavlja i izjavu da se odriče prava na pokretanje sudskog spora za naknadu štete po bilo kom osnovu u vezi sa uticajem tog javnog objekta na korišćenje ozakonjenog objekta, što ne isključuje mogućnost zaštite prava po drugim pravnim osnovima? Ukoliko je moguće ozakonjenje na osnovu izjave vlasnika objekta, bez obzira na dostavljene dopise, da li Gradska uprava ima obavezu da izjavu i rešenje o ozakonjenju dostavi „Infrastrukturi železnice Srbije" Beograd, radi eventualnog ulaganja žalbe?
Uslovi, postupak i način ozakonjenja objekata regulisani su isključivo Zakonom o ozakonjenju objekata ("Sl. glasnik RS", br. 96/2015 i 83/2018).
Članom 5. stav 1. tačka 4. ovog Zakona propisano je da predmet ozakonjenja ne može biti objekat izgrađen, između ostalog, u zaštitnim zonama u skladu sa odredbama posebnih zakona (u zaštitnom pojasu: puta, železnice, dalekovoda, vodotoka, poletno-sletne staze, kao i druge zaštitne zone u skladu sa odredbama posebnih zakona).
Stavom 3. člana 5. propisano je da će izuzetno od odredbe stava 1. tač. 3) i 4) ovog člana nadležni organ izdati rešenje o ozakonjenju, ako u postupku bude pribavljena saglasnost upravljača javnog dobra, odnosno saglasnost organizacije nadležne za zaštitu prirodnih, odnosno kulturnih dobara.
Postupak pribavljanja saglasnosti propisan je članom 28. Zakona o ozakonjenju objekata, prema kome nadležni organ, kada utvrdi da se radi o objektu iz člana 5. stav 1. tač. 3) i 4) ovog zakona, dostavlja zahtev za davanje saglasnosti za ozakonjenje upravljaču javnog dobra, odnosno organizaciji nadležnoj za zaštitu prirodnih, odnosno kulturnih dobara i uz njega mu dostavlja podatke i spise koje poseduje u toj fazi postupka ozakonjenja.
Prema odredbama ovog člana upravljač javnog dobra, odnosno organizacija nadležna za zaštitu prirodnih, odnosno kulturnih dobara, može dati saglasnost ili odbiti davanje saglasnosti za ozakonjenje.
Uslovi koje je Zakon o ozakonjenju objekata propisao za davanje saglasnosti je da je ona pisana, data u roku od 15 dana od dana dostavljanja zahteva, da nije u suprotnosti sa uslovima iz planskog dokumenta, niti utvrđenim urbanističkim parametrima, odnosno da nije u suprotnosti sa opštim aktom iz člana 8. stav 3. ovog zakona.
Članom 11. stav 6. Zakona o ozakonjenju objekata propisano je da kada je predmet ozakonjenja objekat koji je sagrađen u zaštitnoj zoni objekta javne namene, pre donošenja rešenja o ozakonjenju u skladu sa ovim zakonom, vlasnik nezakonito izgrađenog objekta dostavlja i izjavu da se odriče prava na pokretanje sudskog spora za naknadu štete po bilo kom osnovu u vezi sa uticajem tog javnog objekta na korišćenje ozakonjenog objekta, što ne isključuje mogućnost zaštite prava po drugim pravnim osnovima.
Članom 34. stav 9. Zakona o ozakonjenju objekata propisano je da rešenje o ozakonjenju objekta koji je sagrađen u zaštitnoj zoni objekta javne namene sadrži i konstataciju da je dostavljena overena izjava vlasnika ozakonjenog objekta da se odriče prava na pokretanje sudskog spora po bilo kom osnovu u vezi sa uticajem tog javnog objekta na korišćenje ozakonjenog objekta.
Na osnovu navedenih odredaba zakona, kao organ nadležan za sprovođenje postupka ozakonjenja, u obavezi ste da, osim, pokretanja postupka pribavljanja saglasnosti, od vlasnika nezakonito izgrađenog objekta pribavite overenu izjavu da se odriče prava na pokretanje sudskog spora po bilo kom osnovu u vezi sa uticajem tog javnog objekta na korišćenje ozakonjenog objekta.
Zakon o ozakonjenju objekata nije dao mogućnost upravljaču javnog dobra, odnosno organizaciji nadležnoj za zaštitu prirodnih, odnosno kulturnih dobara, da mimo uslova utvrđenih Zakonom o ozakonjenju objekata postavlja uslove za davanje saglasnosti.
Ovo rešenje o ozakonjenju možete, iz razloga veće pravne sigurnosti, dostaviti i upravljaču javnog dobra, organizaciji nadležnoj za zaštitu prirodnih, odnosno kulturnih dobara, kao licu koje ima opravdani pravni interes da bude stranka u postupku.
Da li boravišnu taksu mogu da naplaćuju opštine koje nisu uradile kategorizaciju mesta? Da li se kategorizacija mesta naplaćuje i po kojoj tarifi?
Boravišnu taksu naplaćuju i opštine koje nisu uradile kategorizaciju turističkog mesta.
Naime, Vlada Republike Srbije utvrđuje za svaku kategoriju turističkog mesta najniži i najviši iznos boravišne takse.
U skladu sa Uredbom o najvišem i najnižem iznosu boravišne takse ("Službeni glasnik RS", br. 44/13 i 132/14), jedinica lokalne samouprave donosi odluku o visini boravišne takse na svojoj teritoriji. Ukoliko nije u pitanju turističko mesto, iznos boravišne takse se utvrđuje u rasponu datom za boravišnu taksu za najnižu kategoriju turističkog mesta.
To je iznos boravišne takse koju ugostitelj – pravno lice ili preduzetnik, naplaćuje od korisnika usluga smeštaja za svaki dan boravka u ugostiteljskom objektu za smeštaj i dužan je da ga uplati na račun budžeta jedinice lokalne samouprave do petog u mesecu za prethodni mesec.
Za razliku od objekata gde uslugu pružaju privredni subjekti i druga pravna lica i gde korisnik usluga plaća boravišnu taksu, u ugostiteljskim objektima domaće radinosti i seoskim turističkim domaćinstvima u kojima uslugu smeštaja pruža fizičko lice, boravišnu taksu plaća fizičko lice kao ugostitelj.
Fizičko lice plaća boravišnu taksu u utvrđenom godišnjem iznosu na propisan način.
Ovo je bliže uređeno Uredbom o uslovima i načinu utvrđivanja visine godišnjeg iznosa boravišne takse za fizičko lice koje pruža ugostiteljske usluge smeštaja u objektima domaće radinosti i seoskom turističkom domaćinstvu, kao i način i rokovi plaćanja(„Službeni glasnik RS”, broj 47/19 i 51/19).
Visina godišnjeg iznosa boravišne takse za fizičko lice utvrđuje se tako što se broj individualnih ležaja, odnosno kamp parcela množi sa iznosom boravišne takse po individualnom ležaju, odnosno kamp parceli u zavisnosti od teritorije na kojoj se ugostiteljski objekat nalazi, i to za:
1) I kategorija turističkog mesta – 3.300,00 dinara;
2) II kategorija turističkog mesta – 2.600,00 dinara;
3) III kategorija turističkog mesta – 2.000,00 dinara;
4) IV kategorija turističkog mesta – 1.300,00 dinara.
Ako se ugostiteljski objekat ne nalazi u granicama turističkog mesta, broj individualnih ležaja i kamp parcela se množi sa iznosom od 1.000,00.
Utvrđenu visinu godišnjeg iznosa boravišne takse za tekuću godinu fizičko lice plaća kvartalno, do petog u mesecu za prethodni kvartal.
Nadležni organ jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji se ugostiteljski objekat nalazi, dužan je da za svako fizičko lice utvrdi visinu godišnjeg iznosa boravišne takse u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti rešenja o kategorizaciji ugostiteljskog objekta za smeštaj.
Kategorizacija turističkih mesta vrši se razvrstavanjem tih mesta u četiri kategorije, koje se označavaju rimskim brojevima od I do IV, a na osnovu obima turističkog prometa, stepena izgrađenosti turističke, komunalne i saobraćajne infrastrukture i turističke suprastrukture.
Zahtev za kategorizaciju turističkog mesta podnosi jedinica lokalne samouprave Ministarstvu.
Obavestenje-potrebna dokumentacija za kategorizaciju.docx
Kada se sprovodi interni konkurs, a u upravi nema službenika koji bi ispunjavao uslove kao član komisije u oblasti za koju se popunjava radno mesto, da li se takav član komisije može imenovati van redova zaposlenih u upravi?
Iz odredbi člana 85. Zakona o zaposlenima u AP i JLS, koji kaže da konkursnu komisiju za sprovođenje internog konkursa imenuje službenik na položaju koji rukovodi organom autonomne pokrajine, odnosno načelnik uprave, rukovodilac službe ili organizacije, tako da konkursnu komisiju obavezno čine neposredni rukovodilac organizacione jedinice u kojoj se popunjava radno mesto, službenik koji je stručan u oblasti za koju se popunjava radno mesto i službenik koji obavlja poslove iz oblasti upravljanja ljudskim resursima, zaključuje se da komisiju moraju činiti službenici te uprave.
S obzirom na to, da je članom 81. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave regulisan način popunjavanja izvršilačkih radnih i to trajnim premeštajem, sprovođenjem internog konkursa, preuzimanjem službenika ili zasnivanjem radnog odnosa nakon sprovedenog javnog konkursa, da li se ova zakonska odredba odnosi samo i isključivo na jednu jedinicu lokalne samouprave i njena preduzeća i ustanove ili se ona primenjuje i na popunjavanja izvršilačkih radnih mesta između dve različite jedinice lokalne samouprave (npr. trajni premeštaj službenika iz Gradske uprave jednog grada u Gradsku upravu drugog grada ili recimo trajni premeštaj službenika iz Gradske uprave jednog grada u javno preduzeće drugog grada)? Na koji način se sprovodi postupak trajnog premeštaja?
Shodno članu 81. Zakona o zaposlenima u AP i JLS izvršilačko radno mesto se popunjava trajnim premeštajem, sprovođenjem internog konkursa, preuzimanjem službenika ili zasnivanjem radnog odnosa nakon sprovedenog javnog konkursa.
Dalje, članom 82. Je uređen redosled prilikom popunjavanja izvršilačkog radnog mesta gde se kaže da će prednost imati premeštaj službenika, sa napredovanjem ili bez njega. Ako poslodavac odluči da radno mesto ne popuni premeštajem, sprovodi se interni konkurs. Ako interni konkurs nije uspeo, radno mesto može da se popuni preuzimanjem službenika od drugog poslodavca iz člana 4. ovog zakona, odnosno iz državnog organa. Ako se radno mesto ne popuni ni preuzimanjem službenika, obavezno se sprovodi javni konkurs. Ako ni javni konkurs nije uspeo, radno mesto se ne popunjava, ali poslodavac može odlučiti da se sprovede novi javni konkurs.
Još jedan institut koji je na raspolaganju prilikom popunjavanja izvršilačkog radnog mesta je interni konkurs u skladu sa Zakonom o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru. U skladu sa članom 18. pomenutog Zakona, u cilju efikasnijeg sprovođenja racionalizacije uspostavlja se interno tržište rada u jedinici lokalne samouprave koga čine zaposleni u svim organizacionim oblicima iz člana 2. stav 5. ovog zakona (zaposleni u organima jedinice lokalne samouprave, javnim službama, javnim preduzećima, pravnim licima osnovanim od strane tih preduzeća, privrednim društvima i drugim organizacijama koje u sistemu lokalne samouprave imaju obavezu prijavljivanja podataka o zaposlenima u Registar, odnosno zaposleni čije se plate, odnosno zarade finansiraju iz budžeta jedinice lokalne samouprave). Popunjavanje nepopunjenih radnih mesta organizacioni oblik može izvršiti sprovođenjem internog konkursa za sistem lokalne samouprave na koji se mogu prijaviti zaposleni iz svih organizacionih oblika u sistemu lokalne samouprave.
Vlada je Uredbom o internom konkursu ("Sl. glasnik RS", br. 17/2016) uredila postupak internog konkursa za sistem lokalne samouprave. Mišljenje Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave je da se interni konkurs u skladu sa Zakonom o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru može sprovesti nakon internog konkursa u skladu sa Zakonom o zaposlenima u AP i JLS.
Dakle, trajno se premeštaju službenici, sa napredovanjem ili bez njega, u okviru istog organa. Na internom konkursu (po Zakonu o zaposlenima u AP i JLS) mogu učestvovati službenici zaposleni na neodređeno vreme kod poslodavca koji oglašava ovaj konkurs, dok na internom konkursu u skladu sa Zakonom o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru mogu učestvovati zaposleni u svim organizacionim oblicima te lokalne samouprave.
Preuzimanje, koje predstavlja fakultativni način popunjavanja izvršilačkog radnog mesta, može se sprovesti ukoliko je službenik zaposlen na neodređeno vreme u autonomnim pokrajinama ili jedinicama lokalne samouprave, odnosno državnim organima.
Da li se službenik na položaju, službenici i pomoćnici gradonačelnika zaposleni u Kabinetu gradonačelnika, kao i zaposleni u Službi interne revizije i budžetske kontrole kao posebne i samostalne organizacione jedinice koje osniva gradonačelnik računaju u ukupan broj zaposlenih u Gradskoj upravi, u smislu Zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru?
U skladu sa Zakonom o načinu određivanje maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru, kao i odlukom Vlade Republike Srbije o maksimalnom broju zaposlenih u javnom sektoru ukupan predviđen broj zaposlenih na svim radnim mestima utvrđenim u aktu o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u organizacionom obliku, mora da odgovara broju zaposlenih koji je za taj organizacioni oblik utvrđen Odlukom Vlade, odnosno Odlukom skupštine jedinice lokalne samouprave.
Mišljenje Ministarstva drzavne uprave i lokalne samouprave_maksimalan broj.pdf