Elektronski prijem poreske prijave ne omogućava unos dve ili više vrsta nepokretnosti u deo B, a verovatno ni dve ili više zona. Ne znamo da li se unos prijave može izvršiti bez popunjenog dela B i bez popunjene zone, pri čemu bi se podaci o vrsti i zoni uneli samo u deo K, kao i korisna površina svakog dela nepokretnosti. Ukupna površina cele nepokretnosti može se uneti u deo Đ. Prosečne cene se u tom slučaju nigde ne bi unosile, već bi se u deo I, u polje I2. i I9. unela samo ukupna vrednost svih delova te nepokretnosti koje su različita zona ili pripadaju različitoj vrsti, koja bi se prethodno „ručno“ izračunala.

Zbog ovakvog elektronskog unosa, nije neka bitna greška ako obveznik ne popuni deo K, već kao posebne podpriloge unese posebne delove nepokretnosti koji su različita vrsta ili zona. Bitno je da je poreska prijava suštinski ispravna i porez tačno utvrđen.

Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

Članom 6. stav 8. Zakona o porezima na imovinu propisano je da ako nije utvrđena prosečna cena drugog zemljišta (iz člana 6a. stav 7. ovog zakona) u zoni, zato što u zoni i graničnim zonama nije bilo najmanje tri prometa uz naknadu drugog zemljišta, a utvrđena je prosečna cena poljoprivrednog zemljišta u toj zoni, vrednost drugog zemljišta (osim eksploatacionih polja) koja čini osnovicu poreza na imovinu za poresku godinu utvrđuje se primenom prosečne cene poljoprivrednog zemljišta u toj zoni umanjene za 40%.

U slučaju iz stava 8. ovog člana smatra se da je utvrđivanjem prosečne cene poljoprivrednog zemljišta u zoni utvrđena prosečna cena drugog zemljišta (stav 9.)

Ako ni u graničnim zonama iz stava 7. ovog člana nije bilo prometa odgovarajućih nepokretnosti u periodu iz stava 5. ovog člana, odnosno ako se vrednost drugog zemljišta ne može utvrditi u skladu sa stavom 8. ovog člana, osnovica poreza na imovinu za te nepokretnosti u zoni u kojoj nije bilo prometa jednaka je osnovici poreza na imovinu te, odnosno odgovarajuće nepokretnosti u toj zoni obveznika koji ne vodi poslovne knjige za tekuću godinu.

Pošto za tekuću (u ovom slučaju 2018.) godinu nije bilo poreske osnovice za drugo zemljište, kod fizičkih lica se porez na imovinu za 2019. godinu utvrđuje prema prošlogodišnjoj osnovici tog ili sličnog zemljišta. Ako je za 2018. godinu to zemljište oporezovano kao neka druga vrsta, onda se koristi ta poreska osnovica, a ako nije, onda se uzima vrednost sličnog, odnosno odgovarajućeg zemljišta.

Za pravna lica, da bi se utvrdila poreska osnovica za drugo zemljište, trebalo je da bude objavljena prosečna cena drugog zemljišta u najopremljenijoj zoni da bi se primenili koeficijenti. Ako to nije učinjeno, primenjuje se knjigovodstvena vrednost shodno članu 7a. stav 6. Zakona o porezima na imovinu.

Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

Ovo se uglavnom dešava kod obveznika čije sedište nije na vašoj opštini i za koje u evidenciji obveznika nije uneto polje “naselje”. U ovim slučajevima treba u PIB registru proveriti adresu obveznika i naselje, a zatim ući u evidenciju obveznika i uneti to polje “naselje” i zapamtiti taj unos. Nakon toga se prijava može preneti u bazu.

Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

Dešava se da lica koja nemaju ovlašćenje po PEP obrascu za neko pravno lice podnesu PPI-1 na svoje ime. Tada u  bazu poreskih obveznika treba uneti to fizičko lice i nakon sačuvanog unosa u napomenu uneti da je lice evidentirano zbog pogrešne poreske prijave PPI-1.

Poresku prijavu treba prebaciti u status nepotpuna i poslati obaveštenje obvezniku (pravnom licu) da podnese novu prijavu na svoj PIB.

Nakon prijema nove prijave, stara se prebacuje u status “odbijena” i u napomenu može se uneti da je greškom podneta na JMBG.

Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

Prijavljivanje potraživanja uređeno je odredbama čl.111-118. Zakona o stečaju, a prodaja stečajnog dužnika kao pravnog lica i posledice prodaje stečajnog dužnika kao pravnog lica odredbama čl.135, i 136. Zakona o stečaju.

U slučaju prodaje stečajnog dužnika kao pravnog lica, stečajni postupak u odnosu na stečajnog dužnika se obustavlja. Novac dobijen prodajom stečajnog dužnika kao pravnog lica, kao i imovina koja nije bila predmet procene (vezano za prodaju), ulaze u stečajnu masu u odnosu na koju se stečajni postupak nastavlja. Stečajna masa se registruje u registru stečajnih masa kod APR i nju zastupa stečajni upravnik. Prema odredbi stava 6. člana 136. Zakona o stečaju za potraživanja koja su nastala do obustave stečajnog postupka ni stečajni dužnik ni njegov kupac ne odgovaraju poveriocima. Pošto je prema odredbi člana 20. stav 4. ZPPPA izmirenje poreske obaveze lica u stečaju uređeno zakonom kojim se uređuje stečaj, jasno je da poreske obaveze za lice koje je kao stečajni dužnik prodato izmiruje stečajna masa u odnosu na koju se stečajni postupak nastavlja.

Smatramo da ste nakon pravosnažnosti rešenja o obustavljnju stečajnog postupka u odnosu na stečajnog dužnika iz razloga njegove prodaje kao pravnog lica bili u obavezi da u poreskom računovodstvu isknjižite sve obaveze sa PIB stečajnog dužnika na PIB stečajne mase nad kojom se stečajni postupak nastavlja. Stečajni dužnik postaje aktivno pravno lice bez obaveza po prijavama potraživanja i obaveza koje su nastale do dana prodaje stečajnog dužnika kao pravnog lica. Dakle, sve obaveze nastale do momenta prodaje stečajnog dužnika kao pravnog lica se namiruju iz stečajne mase sa PIB stečajne mase. U poreskom računovodstvu na PIB stečajne mase vrše se knjiženja prema rešenjima o deobi stečajne mase a koja bi trebalo da budu doneta u skladu sa zaključkom o priznatim i osporenim potraživanjima. Nakon završne deobe stečajne mase i pravosnažnošću rešenja o zaključenju stečajnog postupka nad stečajnom masom (u konkretnom slučaju), na osnovu koga se sprovodi brisanje iz registra APR, imate pravni osnov da izvršite i druga knjiženja na PIB stečajne mase.

Odredbama čl. 109-111. ZPPPA uređena je prodaja nepokretnosti u postupku prinudne naplate poreskog duga iz nepokretnosti poreskog obveznika, kao i postupak sa ostvarenim prihodima od prodaje nepokretnosti.

Član 109. ZPPPA uređuje prodaju nepokretnosti putem usmenog javnog nadmetanja. Na usmenom javnom nadmetanju mogu učestvovati samo lica koja su položila depozit. Depozit, prema članu 109. stav 3. ZPPPA polaže se na račun jedinice lokalne samouprave u visini od 5% utvrđene početne vrednosti nepokretnosti. U stavu 4. istog člana propisano je da se ponuđačima čija ponudna nije prihvaćena, depozit vraća odmah po zaključenju javnog nadmetanja. Kao ponuđač, na usmenom javnom nadmetanju, ne sme da učestvuje poreski obveznik niti zaposleni u poreskom odeljenju lokalne poreske administracije i sa njima povezana lica (član 110. stav 9. ZPPPA). Zainteresovani ponuđači imaju pravo da najkasnije do dana održavanja javne prodaje razgledaju nepokretnost koja je predmet javne prodaje.

Na početku usmenog javnog nadmetanja poreski izvršitelj otvara usmeno javno nadmetanje i upoznaje ponuđače sa pravilima usmenog javnog nadmetanja i to:

1. da na nadmetanju moraju da učestvuju najmanje dva ponuđača,
2. da ponuđači nepokretnost kupuju u viđenom stanju bez mogućnosti vraćanja ako se naknadno utvrde neki nedostaci,
3. da se nepokretnost na prvom javnom nadmetanju ne može prodati po ceni nižoj od 75% procenjene vrednosti , sem ako se poreski obveznik pismeno saglasio da se može pordati po nižoj ceni i odredio koji je taj procenat,
4. da na javnom nadmetanju može učestvovati samo ponuđač koji je do početka usmenog javnog nadmetanja uplatio depozit u visini od  5% utvrđene početne vrednosti nepokretnosti
5. da ako kupac u roku od osam dana ne plati iznos za koji mu je nepokretnost prodata, gubi pravo na povraćaj depozita i ne može biti ponuđač u periodu od šest meseci,
6. da ako kupac u roku od osam dana ne uplati iznos za koji mu je nepokretnost prodata, biće pozvan drugi najpovoljniji ponuđač ako cena nije niža od propisane, koji se pismeno izjašnjava da kupuje nepokretnost za ponuđenu cenu, u kom slučaju se donosi rešenje o prodaji nepokretnosti tom ponuđaču,
7. da ako i drugi ponuđač ne uplati iznos za koji mu je nepokretnost prodata, prodaja će biti poništena, s tim da ni drugi kupac ne može biti ponuđač u periodu od šest meseci,
8. da će se u tom slučaju u roku od osam dana od dana donošenja rešenja o oglašavanju prodaje nevažećom, zakazati novo usmeno javno nadmetanje pod uslovima koji su važili za usmeno javno nadmetanje koje se ponavlja
9. da će lica koja ometaju usmeno javno nadmetanje biti udaljena sa lica mesta
10. da ukoliko na nadmetanju ne učestvuje najmanje dva ponuđača smatraće se da nije ni održano, što znači da će se u sledećem oglašavanju to nadmetanje ponoviti.

Nakon iznošenja pravila usmenog javnog nadmetanja sprovodi se sam postupak usmenog javnog nadmetanja, tako što se saopštavaju podaci o nepokretnosti koja se prodaje i saopštava njena procenjena vrednost, a zatim  ponuđači javno iznose svoje ponude, koje moraju biti veće od prethodno istaknute ponude i traje sve dok ponuđači stavljaju veće ponude. Kada bude saopštena poslednja, najveća ponuda, javna prodaja se zaključuje

O toku usmenog javnog nadmetanja nepokretnosti, shodno odredbama člana 109. stav 11. ZPPPA sastavlja se zapisnik. U zapisnik se unosi i rok u kome je kupac nepokretnosti dužan da plati cenu za koju je nepokretnost prodata, po umanjenju tog iznosa za položeni depozit. U skladu sa odredbama člana 111. stav 1. ZPPPA rok za uplatu cene ne može biti duži od osam dana.

Ponuđačima čija ponuda nije prihvaćena vraća se ponuđeni depozit po zaključenju prvog usmenog javnog nadmetanja u skladu sa odredbama člana 109. stav 4. ZPPPA. U zapisniku o toku prvog usmenog javnog nadmetanja konstatuje se kojim ponuđačima treba vratiti položeni depozit.

Ako se prodajom konkretne nepokretnosti postigne cena u visini dugovanog iznosa poreske obaveze i troškova prinudne naplate, prekida se usmeno javno nadmetanje u odnosu na drugu nepokretnost, ako su predmet usmenog javnog nadmetanja više nepokretnosti.

Dakle, da bi se smatralo, prema ZPPPA, da je nadmetanje i održano, na nadmetanju moraju da učestvuju najmanje dva ponuđača.

Načela postupka prinudne naplate, koja su specifična za postupak prinudne naplate propisana su odredbama član 81. ZPPPA. Pre svega mora se istaći načelo ekonomičnosti postupka (član 81. stav 1. ZPPPA), kao i da se prinudna naplata vrši u onoj meri u kojoj se pokriva dugovani iznos poreza i sporedna poreska davanja (član 81. stav 4. ZPPPA).

Ako se nepokretnost ne može prodati ni putem neposredne pogodbe u roku od 6 meseci od dana donošenja zaključka o određivanju prodaje nepokretnosti putem usmenog javnog nadmetanja, doneće se rešenje kojim se predmetna nepokretnost prenosi u svojinu JLS, u vrednosti jedne trećine utvrđene početne vrednosti. U tom slučaju hipotekarno potraživanje namiruje se do jedne trećine utvrđene početne vrednosti nepokretnosti. (član 110 ZPPPA).

Dakle, veoma je važno da se postupku prinudne naplate iz nepokretnosti pristupi odgovorno i da se založno pravo upiše na nepokretnostima čija je procenjena tržišna vrednost u srazmeri sa potraživanjem koje se naplaćuje sa nastalim troškovima u postupku prinudne naplate. Prilikom opredeljivanja nepokretnosti na kojoj će se izvršizi upis založnog prava u postupku prunudne naplate takođe je potrebno i proceniti mogućnosti unovčavanja predmeta prinudne naplate, kao krajnjeg postupka ukoliko poreski obveznik ne plati poreski dug.

Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.