Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjePromenama Zakona o izvršenju i obezbeđenju i izmenama koje se odnose na visinu duga ispod kog ne sme biti prinudna naplata, a to je 5.000,00 evra. Trenutno postoji izvršenje za prodaju imovine i dug je manji od tog iznosa. Da li će ova izmena da se odnosi na rad LPA? Kod izvršenja hipoteka, da li se mora tražiti uplata depozita od onih koji imaju pravo preče kupovine? Da li treba učesnicima u licitaciji da se traži uverenje o izmirenim porezima u republičkoj i u lokalnoj poreskoj administraciji? Da li od oglašavanja do održavanja javnog nadmetanja je propisan neki rok koji treba da prođe ili je on proizvoljan?
Zakon o izmenama i dopunama Zakona o izvršenju i obezbeđenju još uvek je u nacrtu, ali odredbe člana 3. ZPPPA uređuje odnos prema drugim zakonima tako što kaže da ako je drugim zakonom pitanje iz oblasti koju uređuje ZPPPA uređeno na drugačiji način, primenjuju se odredbe ovog zakona.
Odredbama člana 108. ZPPPA uređena je prodaja nepokretnosti.
U stavu 1. navedenog člana propisano je da se prodaji nepokretnosti pristupa po isteku roka od osam dana od dana konačnosti rešenja o utvrđivanju početne vrednosti nepokretnosti, odnosno dostavljanja rešenja donetog po prigovoru protiv rešenja o utvrđivanju početne vrednosti nepokretnosti, a do prodaje može doći i u kraćem roku, ako poreski obveznik na to pristane.
Postupak prodaje počinje donošenjem zaključka o određivanju prodaje nepokretnosti putem usmenog javnog nadmetanja, koji se dostavlja poreskom obvezniku (član 108. stav 2.). Ako obveznik ne plati dugovani iznos obaveze po rešenju o prinudnoj naplati iz nepokretnosti, priprema se oglas o prodaji nepokretnosti putem usmenog javnog nadmetanja. Članom 108. stav 3. ZPPPA propisana je sadržina oglasa u smislu da oglas o određivanju prodaje nepokretnosti sadrži naročito:
Oglas se ističe na oglasnoj tabli organizacione jedinice lokalne poreske uprave i istovremeno se objavljuje u dnevnom listu koji pokriva teritoriju cele Republike, radi oglašavanja.
Član 109. ZPPPA uređuje prodaju nepokretnosti putem usmenog javnog nadmetanja. Na usmenom javnom nadmetanju mogu učestvovati samo lica koja su položila depozit. Depozit, prema članu 109. stav 3. ZPPPA polaže se u visini od 5% utvrđene početne vrednosti nepokretnosti. U stavu 4. istog člana propisano je da se ponuđačima čija ponudna nije prihvaćena, depozit vraća odmah po zaključenju javnog nadmetanja. Kao ponuđač, na usmenom javnom nadmetanju ne sme da učestvuje poreski obveznik niti zaposleni u poreskom odeljenju lokalne poreske administracije i sa njima povezana lica (član 110. stav 9. ZPPPA).
Svi drugi ponuđači, koji žele da učestvuju na usmenom javnom nadmetanju moraju položiti depozit, pa i lica koja imaju pravo preče kupovine. Lice koje ima zakonsko pravo preče kupovine nepokretnosti koja je predmet prinudne naplate poreza ima prvenstvo nad najpovoljnijim ponuđačem na usmenom javnom nadmetanju, ako po zaključenju usmenog javnog nadmetanja izjavi na zapisnik o prodaji nepokretnosti da nepokretnost kupuje pod istim uslovima (čl.109. stav 13. ZPPPA).
Nije propisano da se učesnicima na usmenim javnom nadmetanju u postupku prodaje nepokretnosti, kao uslov za učešće traži uverenje o izmirenim porezima.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Potrebno je razjašnjenje u vezi postupanja sa PPI-1 prijava u 2019. godini, tj. kako postupati ukoliko pravna lica i ove godine podnesu fizicki PPI-1 prijavu? Da li je prihvatiti uz napomenu da bi ubuduće trebalo podnositi elektronskim putem PPI-1 ili je odbaciti?
Članom 38. ZPPPA propisano je da se od 1. januara 2019. godine sve poreske prijave za porez na imovinu pravnih lica (PPI-1) podnose isključivo u elektronskom obliku, bez obzira na koji period se odnose, što znači da i poreska prijava koja se odnosi na period pre 2019. godine, ako se podnosi posle 1. januara 2019. godine, treba da bude podneta u elektronskom obliku.
Fizička lica poresku prijavu PPI-2 mogu podneti ili u elektronskom obliku ili u pismenom obliku – neposredno ili putem pošte.
Prema saznanjima aplikacija LPA podržava i unos poreske prijave PPI-1 koja je primljena u pismenom-papirnom obliku.
U skladu sa navedenim, postupanje u potpunosti u skladu sa zakonom podrazumeva da poreske prijave primljene u papiru posle 1. januara 2019. godine, treba da budu odbačene kao nedopuštene uz obaveštenje poreskom obvezniku da je u obavezi da poresku prijavu podnese u elektronskom obliku. Ako obveznik to ne učini, svakako bi njegova poreska prijava podneta u papiru poslužila LPA da u postupku kontrole utvrdi poresku obavezu.
Veoma kratki rokovi, novi obrasci poreskih prijava i kašnjenje sa aplikativnim rešenjem za podnošenje poreskih prijava PPI-1 u elektronskom obliku, uz sve problemi kod unosa koji se još uvek rešavaju, mogu biti opravdanje što su LPA u pojedinim slučajevima primljenu poresku prijavu u papirnom obliku unele u aplikaciju i proknjižile zaduženje po njoj. Međutim, to ne bi trebalo da bude praksa i da se obveznici na to navikavaju jer nije u skladu sa zakonom.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Neophodno je pojašnjenje za popunjavanje pozicija J i K u Podprilogu uz Prilog-1 i kada se to popunjava i na koji način?
U deo -J- korisna površina nepokretnosti čija je vrednost zbir vrednosti, unose se podaci samo za nepokretnost čiju vrednost delom čine vrednosti pod I.1 do I.8, tako što se posle reči: "vrednost sa I.__ "unosi broj koji odgovara delu vrednosti nepokretnosti unetoj pod odgovarajućim br. I.1. do I.8. i korisna površina tog dela (npr. kada obveznik u Podprilogu utvrđuje vrednost objekta koji je delom proizvodni pogon prerađivačke industrije koji se koristi za obavljanje te delatnosti, a delom administrativni).
Učešće proizvodnog pogona u ukupnoj korisnoj površini objekta je 50%, i administrativnog takođe 50%. Tada obveznik pod I.2. utvrđuje vrednost administrativnog dela (množenjem njegove korisne površine i prosečne cene 1m² u zoni) a pod I.4. upisuje 50% knjigovodstvene vrednosti predmetnog objekta (za deo objekta koji je proizvodni pogon) i zbir tih vrednosti upisuje pod I.9.
U tom slučaju obveznik u deo -J- pod 1. posle: "I" upisuje: "2." i korisnu površinu dela objekta čija je vrednost utvrđena pod brojem I.2, a pod 2. posle:"I" upisuje "4." i korisnu površinu dela objekta čija je vrednost utvrđena pod brojem I.4.
U deo -K- unose se podaci samo kad se Podprilog podnosi za nepokretnost za koju su delom različiti vrsta ili zona. U tom slučaju se u odgovarajuću kućicu upisuje broj koji označava vrstu nepokretnosti shodno delu B. Podpriloga, zatim oznaka - broj zone i korisna površina svakog odgovarajućeg dela nepokretnosti, a zbir pripadajućih vrednosti za svaki od delova nepokretnosti upisuje se pod I.9.
Na primer, ako se oporezuje zemljište koje je fizička celina, ali je delom poljoprivredno, a delom šumsko zemljište, pri čemu se u tom slučaju u deo -D- unsoi ukupna površina tog zemljišta, a vrednost se izračunava “ručno” kao zbir vrednosti poljoprivrednog i šumskog zemljišta (prosečna cena u zoni se množi sa površinom) i taj zbirni podatak se unosi u Polje I2 I I9, a u deo -K- se upisuju podaci o vrsti, zoni i površini svakog od tih posebnih delova zemljišta.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
"Drugo zemljište" po Zakonu o porezima na imovinu je npr. zemljište za sahranjivanje, otpad, rudno. U Katastru nemaju taj pojam već ako nije poljoprivredno, šumsko ili građevinsko piše "ostalo zemljište". Da li je to isto?
"Drugo zemljište" je prema Zakonu o porezima na imovinu svako zemljište koje nije građevinsko, šumsko ili poljoprivredno. To znači da to zemljište može podrazumevati više pojmova koji se mogu naći u Katastru, pa i pojam "ostalo zemljište". Ali suština je da Katastar ne mora biti tačan, već se mora utvrditi da li je zemljište i dalje takvo da se ne može razvrstati ni u jednu od tri vrste (građevinsko, poljoprivredno, šumsko).
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Kada na kartici obveznika koji je preminuo postoji pretplata, da li se preknjižavanje vrši na naslednike srazmerno naslednom delu? Kako postupiti ako jedan od naslednika ima uplatnicu kao dokaz da je on izvršio tu uplatu?
Ispunjenje poreske obaveze u slučaju smrti fizičkog lica uređena je odredbama člana 22. ZPPPA. Svi postupci u odnosu na preminulo fizičko lice se obustavljaju danom smrti (član 45. Zakona o opštem upravnom postupku).
Naslednik koji je pravosnažnim rešenjem o nasleđivanju stekao pravo iz člana 2. Zakona o porezima na imovinu, na nepokretnosti i na taj način postao obveznik poreza na imovinu, dužan je da nadležnom organu JLS na čijoj teritoriji se nepokretnost nalazi, podnese poresku prijavu u roku od trideset dana od dana sticanja prava.
Prema navedenom, posmatra se stanje na kartici preminulog poreskog obveznika na dan smrti. Ukoliko je na dan smrti na kartici bila preplata ona ostaje na računu umrlog lica, jer naslednici stiču pravo na preplatu samo ako je to navedeno u ostavinskom rešenju (prema članu 22. ZPPPA naslednici nasleđuju poreske obaveze).
Sve uplate koje su izvršene nakon smrti na JMBG umrlog lica, po pravilu ne bi trebalo da se preknjižavaju niti vraćaju naslednicima, ali s obzirom da njih nije ni moglo da izvrši umrlo lice, u praksi se vrši preknjižavanje na naslednika koji je izvršio uplatu.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.