Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeKako postupiti kada poreski obveznik ne prijavi promenu prebivališta, pa su mu rešenja išla na adresu sa koje je odjavljen?
Dostavljanje poreskih akata propisano je odredbama člana 36. ZPPPA. Stavom 3. propisano je da ako se dostavljanje poreskog akta vrši slanjem preporučene pošiljke, poreski akt smatra se dostavljenim danom uručenja, a ako uručenje nije bilo moguće, poreski akt smatra se dostavljenim 15-og dana od dana predaje poreskog akta pošti.
Dostavljanje poreskog akta poreskom obvezniku - fizičkom licu vrši se na adresu njegovog prebivališta, odnosno boravišta (stav 6). Ako je poreski obveznik fizičko lice, uključujući i preduzetnika, poreski akt smatra se dostavljenim i kada se uruči punoletnom članu njegovog domaćinstva, u smislu zakona kojim se uređuje porez na dohodak građana, odnosno licu zaposlenom kod preduzetnika (stav 8).
LPA ne raspolaže podacima o ažurnim adresama prebivališta tako da se dostava akata vrši na poslednju poznatu adresu.
Zbog toga, ako poreski obveznik nije prijavio promenu prebivališta u odnosu na podatke iz poslednje podnete poreske prijave, poreski akti se dostavljaju na prijavljenu adresu u poreskoj prijavi ili na adresu koja je u prijavi ili drugom dokumentu navedena kao dostavna adresa i zbog toga se smatraju dostavljenim 15-og dana od dana predaje poreskog akta pošti, kada će se izvršiti i knjiženje utvrđene obaveze u poreskom računovodstvu.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
U pitanju je dužnik sa povećim dugom koji bi da uđe u reprogram. Njegov advokat zastupa stanovište da izraz "dugovani porez" iz čl. 73. i 74. ZPPPA podrazumeva samo glavni dug pozivajući se na član 2. stav 2. ZPPPA, i da bi pri tom u postupku odlaganja plaćanja dugovanog poreza njegov glavni dug trebao biti do iznosa od 1.500.000,00 dinara a da bi trebalo otpisati 50% ukupne kamate, što iznosi nekoliko miliona u njegovom slučaju. Da li izraz "dugovani porez" podrazumeva samo glavni dug kako tvrdi advokat, ili taj izraz podrazumeva ukupan porez i glavni dug i kamatu?
Prema članu 18. ZPPPA propisano je sledeće:
Obaveza plaćanja poreza iz člana 10. stav 1. tačka 1) ovog zakona (u daljem tekstu: poreska obaveza) predstavlja dužnost poreskog obveznika da plati utvrđeni porez, pod uslovima propisanim ovim zakonom ili drugim poreskim zakonom.
Poreski obveznik odgovara za ispunjenje poreske obaveze od momenta kada su nastale činjenice za koje je poreskim zakonom propisano da stvaraju poresku obavezu.
Odredbe o poreskoj obavezi primenjuju se i na obavezu plaćanja sporednih poreskih davanja, osim ako je ovim zakonom drukčije propisano.
Iznos utvrđenog poreza iz stava 1. ovog člana smatra se dugovanim porezom.
Članom 10. stav 1. tačka 1) ZPPPA propisano je:
Poreskopravni odnos je odnos javnog prava koji obuhvata prava i obaveze u poreskom postupku Poreske uprave s jedne i fizičkog, odnosno pravnog lica, s druge strane, kojim se uređuje:
Članom 2. stav 2. ZPPPA propisano je da se ovaj zakon primenjuje i na kamate po osnovu dospelog, a neplaćenog poreza i troškove postupka prinudne naplate poreza (u daljem tekstu: sporedna poreska davanja).
U skladu sa navedenim odredbama, dugovani porez podrazumeva kako glavni dug tako i kamatu.
U svakom slučaju, obveznik ima pravo žalbe na rešenje kojim se odlučuje po njegovom zahtevu za odlaganje plaćanja.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Obveznik poreza na imovinu koji vodi poslovne knjige ima proizvodnu halu i popunjava poresku prijavu na PPI-1 u podprilogu na tačku I4 vrednost objekta iz člana 7. stav 4. iskazana je posebno od zemljišta. Objekat je u njegovim poslovnim knjigama, a pripadajuće zemljište se vodi na fizičkom licu. Da li obveznik ima pravo da iskazuje tako poresku osnovicu?
Poreski obveznik koji vodi poslovne knjge utvrđuje porez samooporezivanjem i podnosi PPI-1 za sve nepokretnosti na kojima ima oporezivo pravo, korišćenje ili državinu u skladu sa članom 2. Zakona o porezima na imovinu.
Prema članu 7. stav 4. Zakona o porezima na imovinu, knjigovodstvena vrednost je poreska osnovica za objekte u kojima su smešteni proizvodni pogoni prerađivačke industrije koji se koriste za obavljanje delatnosti. Na utvrđivanje poreske osnovice kao knjigovodstvene vrednosti za proizvodni objekat nije od uticaja da li je to lice obveznik za zemljište ili ne. Samo u slučaju kada obveznik u poslovnim knjigama iskazuje zajedno proizvodni objekat i zemljište osnovica se utvrđuje u skaldu sa članom 7. stav 7. Zakona o porezima na imovinu.
U postupku poreske kontrole može se proverite da li je podatak da se zemljište vodi na fizičko lice tačan, odnosno da li je bilo promena koje nisu prijavljene.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Koja se šifru akta koristi za naknade za zauzeće javne površine? Da li je sifra za nakandu 439?
Za naknadu za zaštitu i unapređivanje životne sredine koja je do sada utvrđivana koristi se klasifikaciona oznaka “439”- ostali porezi, sa podbrojem “1E” kod donošenja rešenja o utvrđivanju obaveze i pobdroja “2” kod podnošenja prijave. S obzirom da je iz Klasifikacije već opredeljena oznaka koja najpribližnije odgovara ovoj vrsti javnog prihoda “439” OSTALI POREZI, to će se ista klasifikacija koristiti i za naknade za korišćenje javnih površina.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
U sistem LPA evidentirana je prijava poreskog obveznika iz 2010. godine za kuću u selu. Poreska prijava sadrži sve neophodne podatke, kao i potpis poreskog obveznika. Sve do 2019. godine utvrđivana je obaveza na ime poreza na imovinu i naknade za zaštitu i unapređenje životne sredine, dok je za neke godine izvršeno uručenje rešenja u skladu sa članom 36. ZPPPA. Poreski obveznik je dana 27.02.2018. godine izmirio sve obaveze koje su evidentirane na njegovo ime (porez na imovinu, naknadu za zaštitu i unapređenje životne sredine i komunalnu taksu za isticanje firme na poslovnom prostoru). Dana 09.05.2019. godine poreski obveznik je podneo zahtev u kome traži da se iz sitema LPA izbriše kao obveznik poreza na imovinu i da mu se izda uverenje da nikada nije bio poreski obveznik, jer nije vlasnik nikakve nepokretnosti na teritoriji opštine. Kao dokaz tvrdnji da nije vlasnik nepokretnosti priložio je uverenje od 09.05.2019. godine iz Službe za katastar nepokretnosti na svoje ime, kojim se potvrđuje da u katastarskom operatu na njegovo ime nema upisanih nepokretnosti. Takođe je priložio Prepis lista nepoketnosti u kome je kao nosilac prava na objektu evidentiran njegov otac. Poreski obveznik u svom zahtevu navodi da mu je uverenje da nije evidentiran kao obveznik poreza na imovinu neophodno radi povraćaja PDV-a prilikom kupovine prvog stana. Kako postupiti u ovom slučaju?
LPA uverenja izdaje na osnovu podataka iz svoje evidencije, pa u tom smislu uverenje mora sadržati podatke s kojima se raspolaže.
Poreski obveznik je podneo poresku prijavu, primao rešenja, platio porez na imovinu iz kojih razloga ne može dobiti uverenje da se ne vodi u evidenciji LPA kao poreski obveznik.
S obzirom da je sve napred navedeno samoinicijativno učinio, potrebno je da on dostavi sve dokaze da nije poreski obveznik.
Podatak iz Katastra nepokretnosti ne mora biti ažuran i tačan podatak i ne treba ga prihvatiti kao isključivi dokaz da to lice nije poreski obveznik. Može se desiti da postoji još neki akt o kome katastar nema saznanja (npr. da je otac poklonio sinu nepokretnost i sl.).
Ukoliko otac poreskog obveznika jeste i dalje poreski obveznik, potrebno je da podnese poresku prijavu na svoje ime i priloži odgovarajuće dokaze o vlasništvu. Preporuka je da se bez toga ne razdužuje njegov sin, jer on svakako nije prestao da bude poreski obveznik 1.1.2019. Ako nedvosmisleno utvrdite da otac jeste poreski obveznik, u prilogu mora biti dokaz o tome, kao i period za koji on jeste poreski obaveznik, pri čemu se ne mora zaduživati retroaktivno, ali u ostalim podacima mora se navesti da je sin platio porez na svoje ime do kraja 2018. godine, a da je otac vlasnik od ranije – navesti datum i osnov). Jako je bitno da u vašoj bazi podataka postoji što više tačnih podataka o poreskim obveznicima i predmetima oporezivanja u situacijama kada se zatvara prijava na jedno lice i prenosi na drugo, a naročito kada se to čini naknadno, nakon više godina.
U ovoj situaciji se mora biti veoma obazriv kod postupanja, jer se može desiti da obveznik zbog lične koristi (povraćaj PDV), ne dostavi tačne podatke o svojoj poreskopravnoj situaciji.
U svakom slučaju, čak i kad se utvrde sve činjenice, ko je i od kada poreski obaveznik za predmetnu nepokretnost i to evidentirate u vašoj bazi podataka, tada treba da u uverenju navedete da se to lice vodi ili vodilo kod vas kao poreski obveznik po podnetoj poreskoj prijavi i u kom periodu, jer su to činjenice iz vaše službene evidencije. Može se u uverenju navesti i sve ostalo do čega ste došli u postupku kontrole, ali u svakom slučaju, šta god da se utvrdi, ne može se navesti da to lice nije u evidenciji.
Poreska uprava, na osnovu svih činjenica navedenih u uverenju, dalje može da ceni da li je to lice bilo vlasnik ili ne i da li ima pravo na povraćaj PDV.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.