Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeDa li i na koji način službenik Opštinske uprave može postati nameštenik?
Članom 94. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ("Sl. Glasnik RS", br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 113/2017 - dr. zakon, 95/2018 - dr. zakon i 86/2019 - dr. zakon, 114/2021) predviđeno je da se javni konkurs sprovodi radi popunjavanja radnih mesta službenika i nameštenika, kao i za prijem pripravnika.
Postupak javnog konkursa uređen je istim zakonom i to članovima od 101. do 111.
Dakle, službenik može postati nameštenik ukoliko se javi na javni konkurs raspisan za popunjavanje namešteničkog radnog mesta i bude izabran po tom konkursu.
Da li model ugovora za javnu nabavku radova može da sadrži klauzulu, da se radovi izvrše u roku od 11 meseci, a da se ugovorom predvidi plaćanje tih radova na 36 mesečnih rata od dana zaključenja ugovora?
Dinamika izvršenja i plaćanja po zaključenim ugovorima javnih nabavki radova bi morale da budu usklađene. Plaćanje koje traje više godina spada u realizaciju ugovora, pa samim tim postoji situacija višegodišnjeg ugovora, a ne ugovora koji traje godinu dana.
Dakle, ukoliko je rok izvršenja radova 11 meseci, najlogičniji i najkasniji rok način plaćanja je do 45 dana nakon što su izvršeni kompletni radovi.
Naravno da plaćanje može biti sukcesivno, recimo, po ispostavljenim privremenim situacijama dok traje izvršenje radova, ali ne bi trebalo ugovarati plaćanje koje traje još 25 meseci nakon što su svi radovi uveliko izvršeni, jer taj ugovor samim tim traje 36 meseci, a ne 11 meseci.
Ta situacija može se rešiti ukoliko se pribavi saglasnost organa nadležnog za finansije za zaključenje višegodišnjeg ugovora, i da se na taj način zaključi ugovor koji će predviđati plaćanje koje traje 36 meseci, jer se ne može vršiti plaćanje po ugovoru koji je istekao.
Naručioci, dakle, imaju pravo da sprovedu postupak javne nabavke i zaključe ugovor koji traje tri godine, ali je prethodno potrebno da pribave saglasnost lokalnog organa uprave nadležnog za finansije (ako je naručilac lokalna samouprava, obraća se gradskom ili opštinskom odeljenju/sektoru za finansije) za zaključenje višegodišnjeg ugovora (odnosno za preuzimanje obaveza čije plaćanje dospeva u godini u kojoj se sprovodi postupak i traje još naredne dve godine), prema članu 54. Zakona o budžetskom sistemu i Uredbi o kriterijumima za utvrđivanje prirode rashoda i uslovima i načinu pribavljanja saglasnosti za zaključivanje određenih ugovora, koji zbog prirode rashoda, zahtevaju plaćanje u više godina.
Kada naručilac dobije saglasnost, donosi Odluku o sprovođenju postupka i dalje sprovodi postupak javne nabavke na Portalu javnih nabavki kao da je standardan jednogodišnji ugovor u pitanju-bez razlike.
Na šta se odnosi isplata solidarne pomoći zaposlenima u skladu sa članom 51. stav 1. tačka 6) "za pomoć porodici za slučaj smrti zaposlenog i zaposlenom za slučaj smrti člana uže porodice“, kad je članom 53. Posebnog kolektivnog ugovora regulisano pravo na naknadu troškova pogrebnih usluga u slučaju smrti člana uže porodice, ako to pravo nije ostvareno po drugom osnovu (a članom uže porodice u smislu člana 53. se smatraju bračni ili vanbračni partner i deca zaposlenog)? U kom slučaju se isplaćuje solidarna pomoć za pomoć porodici za slučaj smrti zaposlenog i zaposlenom za slučaj smrti člana uže porodice?
Solidarna pomoć nije isto što i naknada troškova, odnosno pravo zaposlenog (ili njegove porodice) da mu poslodavac refundira određeni novčani iznos, ekvivalentan trošku koji je zaposleni/član porodice bio dužan da snosi u određenoj životnoj situaciji. Upravo je ta razlika vidljiva u citiranim odredbama članova od 51. do 53. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave („Sl. glasnik RS“, br. 38/2019, 55/2020 i 51/2022). Jasno je da se u slučaju čl. 52. i 53. radi o pravu na naknadu troška vezanog za pogrebne usluge, u skladu sa cenovnikom pogrebnog preduzeća, odnosno u iznosu koji je utvrđen tim cenovnikom.
Povodom istog događaja (smrt zaposlenog) isti kolektivni ugovor propisuje i pravo porodice na "pomoć za slučaj smrti zaposlenog", najviše do visine tri prosečne mesečne zarade bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike. Ovde se radi o pomoći porodici zaposlenog po osnovu solidarnosti, a iznos ove pomoći nije vezan za bilo kakav konkretan trošak, niti je za ostvarivanje prava neophodno da članovi porodice dostavljaju dokaze o troškovima koje su snosili. Odnosno, povodom istog događaja, radi ostvarivanja prava na naknadu troška neophodno je dostaviti i račun javnog komunalnog preduzeća iz koga proizilazi da je troškove pogrebnih usluga snosio član porodice (ukoliko bi troškove snosilo drugo lice, pravo na naknadu troška ne bi postojalo). Sa druge strane, za ostvarivanje prava na solidarnu pomoć, pored činjenice smrti zaposlenog potreban je samo dokaz da pravo ostvaruje lice koje se smatra članom porodice zaposlenog (značenje izraza "član porodice" utvrđuje sâm kolektivni ugovor).
U smislu navedenog, jasno je da se radi o ostvarivanju različitih prava, pod uslovima koji su propisani kolektivnim ugovorom.
Da li je za izdavanje rešenja o odobrenju za ugradnju unutrašnjih gasnih instalacija za objekat pod hipotekom potrebna saglasnost hipotekarnog poverioca vezano za član 17. Zakona o hipoteci?
Kod prava i obaveza vlasnika nepokretnosti i hipotekarnog poverioca neophodno je da se uzmu u obzir odredbe člana 16 i 17. Zakona o hipoteci.
Naime, članom 16. Zakona o hipoteci propisano je da vlasnik nepokretnosti nad kojom je ustanovljena hipoteka ima prava, između ostalih, da upotrebljava predmet hipoteke prema uobičajenoj nameni, da ubira plodove, kao i da predmet hipoteke otuđi i prenese pravo na treće lice.
Članom 17. Zakona o hipoteci propisane su obaveze vlasnika nepokretnosti.
Stavom 1. ovog člana propisano je da vlasnik hipotekarne nepokretnosti ne sme fizički menjati predmet hipoteke bez pismene saglasnosti poverioca. Pod fizičkim menjanjem se podrazumeva: pregrađivanje, dogradnja, rušenje, spajanje, deoba, i dr.
Stavom 2. istog člana propisano je da je vlasnik nepokretnosti dužan da čuva i održava predmet hipoteke kao dobar domaćin, odnosno dobar privrednik, da ne bi svojim postupcima ili propustima umanjio vrednost hipotekarne nepokretnosti.
Pažljivim čitanjem stava Zakona, mišljenja smo da se prilikom ugradnje gasnih instalacija ne vrši ni jedna radnja iz člana 17. stav 1. Zakona o hipoteci za koje se zahteva posebna pismena saglasnost hipotekarnog poverioca kao i da se pomenutim radnjama ne umanjuju vrednost nepokretnosti (stav 2).
Da li je i za ovakve radove potrebna saglasnost poverioca ili ne najbolje bi bilo da se pogledaju odredbe Ugovora koji vlasnik nepokretnosti ima sa poveriocem.
Na kraju, imajući u vidu da sam Zakon o hipoteci nije jedan od zakona koji nužno primenjuju lokalne samouprave i da predmetno pitanje nije postavljeno da bi se zaštitio interes lokalne samouprave ili pružila podrška u radu organa, već da je isto više pitanje ugovornog odnosa na relaciji vlasnik nepokretnost - hipotekarni poverilac gde svaki vlasnik nepokretnosti bez obzira kakva je odluka postupajućeg organa u drugom predmetu u obavezi da poštuje svoje ugovorne obaveze i da ih zna.
Da li je kod ponovnog dodeljivanje mandata odbornika (čl. 74. Zakona o lokalnim izborima, kada je stupanjem na funkciju prestao mandat tog odbornika) obavezno polaganje zakletve, obzirom da se radi o starom sazivu Skupstine? Šta se dešava u slučaju da je isti opravdano sprečen da se pojavi na verifikaciji takvog mandata?
Ni Zakon o lokalnim izborima ni Zakon o lokalnoj samoupravi ne propisuju obavezu polaganja zakletve odbornika.
Ako i postoji takva obaveza, ona je najčešće propisana statutom opštine odnosno grada.
Zakon o lokalnim izborima, u članu 64. stav 1. propisuje da mandat odbornika počinje da teče onog dana kada je potvrđen. To znači da polaganje zakletve nije konstitutivni element potvrđivanja niti početka trajanja mandata odbornika, pa ni odbornika kome je u skladu sa članom 74. Zakona o lokalnim izborima ponovo dodeljen mandat u istom sazivu skupštine.
Samim tim, nedolazak odbornika na sednicu skupštine na kojoj treba da mu se potvrdi mandat nije od uticaja odnosno pravnog značaja za donošenje te odluke pa ni za početak trajanja ponovno dodeljenog mandata.