Članom 92. Zakona o javnim nabavkama uređeno je da je Komisija za javnu nabavku, odnosno lice koje sprovodi postupak, preduzima sve radnje u postupku, a naročito priprema oglase o javnoj nabavci, konkursnu dokumentaciju, vrši stručnu ocenu ponuda i prijava, priprema izveštaje o postupku javne nabavke, obavlјa potrebnu komunikaciju u postupku javne nabavke u skladu sa odredbama ovog zakona i preduzima potrebne radnje u slučaju podnošenja zahteva za zaštitu prava.

Komisija za javnu nabavku, odnosno lice iz stava 2. tog člana, stara se o zakonitosti sprovođenja postupka.

Član 236. stav 1. tačka 4) Zakona o javnim nabavkama propisani su prekršaji naručilaca, pa je tako stavom 1. predviđeno da će se novčanom kaznom od 100.000 do 1.000.000 dinara kazniti za prekršaj naručilac, ako ne odredi rokove za podnošenje ponuda ili prijava u skladu sa ovim zakonom (čl. 52-56. i čl. 58, 60. i 63).

Članom 236. stav 2. Zakona o javnim nabavkama propisano je da će se za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniti i odgovorno lice naručioca novčanom kaznom od 30.000 do 80.000 dinara.

Dakle, jasno je da se komisija za javnu nabavku stara, odnosno vodi računa o zakonitosti postupka, te da preduzima sve radnje u postupku, a naročito priprema oglase o javnoj nabavci, gde spada i javni poziv, kao i ostala dokumentacija o nabavci u kojoj je sadržan rok za podnošenje ponuda, međutim, po prirodi hijerarhije u instituciji, odgovorno lice je uvek odgovorno za zakonito preduzimanje svih radnji u okviru organa, te je i u okviru odredbi o prekršajima naručilaca iz javnih nabavki jasno propisano da će se i odgovorno lice kazniti za prekršaje iz člana 236. Zakona o javnim nabavkama.

To znači da prekršajni sudovi imaju pravni osnov za takvo postupanje.

Solarna elektrana snage 12OkW predstavlja energetski objekat iz člana 2. stav 1. tačka 7) Zakona o planiranju i izgradnji i iz člana 2. stav 1. tačka 14) Uredbe o kriterijumima, uslovima i načinu obračuna potraživanja i obaveza između kupca – proizvođača i snabdevača („Sl. glasnik RS“, br. 83/21 i 74/22) za koji se ne izdaje energetska dozvola u smislu člana 30. stav 3. tač. 9) i 10) Zakona o energetici.

Ova solarna elektrana ne predstavlja dogradnju postojećeg prostora van postojećeg gabarita ili volumena objekta i stoga se prilikom izdavanja akta kojim se odobrava izvođenje radova na izgradnji primenjuju odredbe člana 69. Zakona o planiranju i izgradnji.

Kako se radi o posebnoj vrsti objekata smatramo da u slučaju solarne elektrane koja se postavlja na krov proizvodnih objekata (za koje je potrebno u smislu člana 135. Zakona o planiranju i izgradnji da su izgrađeni u skladu sa zakonom, sa upotrebnom dozvolom ili da su legalizovani odnosno ozakonjeni) nije potrebno izraditi Urbanistički projekat.

Privremeno priključenje na infrastrukturne objekte je moguće isključivo za vlasnike porodičnih stambenih objekata i to porodičnih kuća namenjenih za stanovanje koje se koriste za tu namenu, a sastoje se od najviše dva stana, kao i za vlasnike posebnih delova objekta-stanova, koji su izgradnjom, odnosno kupovinom trajno rešavali svoje stambeno pitanje.

Privremeno priključenje je moguće samo za jedan objekat, odnosno jedan stan istog vlasnika koji koristi za stanovanje uz izjavu da time rešava svoje stambeno pitanje.

Označavanje kontrolnih lista koje je republička inspekcija sačinila za poverene poslove inspekcijskog nadzora nije uređeno Zakonom o inspekcijskom nadzoru, a ni dokumentima Koordinacione komisije (Metodološka objašnjenja za pripremu kontrolnih lista i Uputstvo KK za upravljanje kontrolnim listama inspekcija-izmenjeno i dopunjeno izdanje), što ima za posledicu neujednačeno postupanje inspekcija na lokalnom nivou.

Prema mišljenju Stručne službe SKGO, kontrolne liste za poverene poslove treba preuzeti i objaviti (bez obzira na odrednicu u Vodiču za primenu ZoIN i u Metodološkim objašnjenjenjima za pripremu kontrolnih lista da ih je „poželjno“ objaviti).

U ZoIN-u iz 2015. godine u članu 14. stav 3. bilo je propisano da sadržina kontrolne liste i činjenice konstatovane u njoj moraju biti overene potpisom inspektora, pa je i bilo logično da kontrolna lista za poverene poslove koju primenjuje inspektor JLS sadrži naziv opštinske/gradske uprave u kojoj je inspektor zaposlen, u suprotnom, potpisivao bi listu u ime ministrstva.

Bez obzira na to što je izmenama ZoIN iz 2018. godine ta odredba brisana, mišljenja smo da preuzeta kontrolna lista treba da sadrže naziv organa JLS, zatim naziv liste i njen broj (šifru) kako je u originalu navedeno, sa oznakom da je kontrolna lista preuzeta sa internet stranice republičke inspekcije ili Koordinacione komisije uz navođenje internet adrese na kojoj je objavljena.

Eventualno dodavanje novog broja na preuzetoj listi ne bi bilo opravdano s obzirom na to da su pomenutim Uputstvom za upravljanje kontrolnim listama (koje se prema tački 1.2. odnosi na sve inspekcije) precizno uređeni elementi od kojih se sastoji šifra kontrolne liste.

Sadržina kontrolne liste u pogledu pitanja i rubrika, a koja se odnosi isključivo na povrene poslove, ne može se menjati u inspekciji JLS.

Prema Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, član 130. stav 12: „Stručni aktiv za razvojno planiranje čine predstavnici nastvanika, vaspitača, stručnih saradnika, jedinice lokalne samouprave, učeničkog parlamenta i saveta roditelja. Članove stručnog aktiva za razvojno planiranje imenuje organ upravljanja.“ Istim članom zakona, stav 16. je propisano: „Tim čine predstavnici zaposlenih, roditelja, odnosno drugih zakonskih zastupnika, učeničkog parlamenta, jedinice lokalne samouprave, odnosno stručnjaka za pojedina pitanja.“

Aktima iz oblasti obrazovanja nije bliže uređeno na koji način se određuju predstavnik opštine koji će biti član stručnog aktiva za razvojno planiranje ili član nekog tima u predškolskoj ustanovi ili školi. Ova procedura može biti uređena Statutom ili drugim aktima JLS.

Uobičajena praksa je da načelnik društvenih delatnosti imenuje kompetentnog zapsolenog za predstavnika JLS u stručnom aktivu/timu obrazovne ustanove.