Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeOdredbom člana 82a stav 4. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju propisano je da između ostalih i postavljena lica, pravo na penziju mogu da ostvare ispunjenjem uslova za sticanje prava na starosnu penziju-dakle, za vreme trajanja osiguranja. Da li zameniku pravobranioca koji stiče uslov za ostvarivanje prava na penziju jer navršava 63 godine i 6 meseci života i ima dovoljan staž osiguranja, i podnese zahtev za ostvarivanje tog prava, prestaje funkcija i radni odnos ili može da obavlja funkciju do isteka mandata, bez saglasnosti poslodavca?
Članom 6. stav 1. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave („Službeni glasnik RS”, broj 21/16, 113/17- dr.zakon, 95/18 i 114/2021) predviđeno je da se na prava i dužnosti funkcionera i službenika koji nisu uređeni ovim ili posebnim zakonom ili drugim propisom, primenjuju opšti propisi o radu i Poseban kolektivni ugovor za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave, kao i kolektivni ugovor kod poslodavca.
S tim u vezi, članom 13. Zakona propisano je da funkcioneru autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave funkcija prestaje u slučaju isteka vremena na koje je izabran, imenovan ili postavljen, podnošenja ostavke ili razrešenja, kao i u drugim slučajevima utvrđenim zakonom i drugim propisima kojima se uređuje prestanak funkcije, odnosno radnog odnosa.
Članom 82a Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju ("Sl. glasnik RS", br. 34/2003, 64/2004 - odluka USRS, 84/2004 - dr. zakon, 85/2005, 101/2005 - dr. zakon, 63/2006 - odluka USRS, 5/2009, 107/2009, 101/2010, 93/2012, 62/2013, 108/2013, 75/2014, 142/2014, 73/2018, 46/2019 - odluka US, 86/2019, 62/2021, 125/2022, 138/2022 i 76/2023) predviđeno je da se pravo na starosnu penziju, prevremenu starosnu penziju ostvaruje posle prestanka osiguranja. Prestankom osiguranja u smislu stava 1. ovog člana smatra se i raniji prestanak osiguranja, ako se lice u trenutku podnošenja zahteva za ostvarivanje prava na starosnu ili prevremenu starosnu penziju nalazi u osiguranju, pod uslovom da je taj zahtev podnet pre isteka roka od šest meseci od dana ponovnog stupanja u osiguranje. Prestankom osiguranja u smislu stava 1. ovog člana za osiguranika koji istovremeno ispunjava uslove za osiguranje po više osnova smatra se prestanak osiguranja po osnovu koga je prioritetno osiguran u skladu sa članom 10. ovog zakona. Izuzetno od stava 1. ovog člana, osiguranici iz člana 12. stav 1. tačka 1) ovog zakona koji obavljaju delatnost u skladu sa zakonom kojim se uređuje rad privatnih preduzetnika, osiguranici iz člana 14. stav 5. ovog zakona i osiguranici koji su izabrana, imenovana ili postavljena lica, kao i lica koja su hranitelji u skladu sa zakonom, pravo na starosnu penziju ili prevremenu starosnu penziju mogu ostvariti ispunjenjem uslova za sticanje prava na starosnu penziju ili prevremenu starosnu penziju.
Dakle, izabrana, imenovana i postavljena lica ostvaruju pravo na penziju ispunjenjem uslova za sticanje prava na starosnu ili prevremenu starosnu penziju, što u konkretnom slučaju znači da lice može da nastavi da obavlja funkciju do njenog prestanka i da ostvari pravo na starosnu penziju.
Da li se u slučaju ostavke direktora javnog preduzeća, o toj tački raspravlja ili se samo konstatuje na sednici Skupštine opštine, i da li se donosi rešenje o razrešenju na osnovu ostavke o kom se odbornici izjašnjavaju ili ne? Kojim tačno odredbama zakona je to propisano?
Članom 46. Zakonom o javnim preduzećima („Službeni glasnik RS“, br. 15/16 i 88/19) propisano je da mandat direktora prestaje istekom perioda na koji je imenovan, ostavkom i razrešenjem (član 46). Ostavka se u pisanoj formi podnosi organu nadležnom za imenovanje direktora javnog preduzeća (član 47).
Prema Zakonu o lokalnoj samoupravi („Službeni glasnik RS“, br.129/07, 83/14–dr.zakon, 101/16–dr.zakon, 47/18, 111/21–dr.zakon), skupština opštine u skladu sa zakonom, između ostalog, imenuje i razrešava direktore javnih preduzeća (član 32. stav 1. tačka 9).
Zakon o javnim preduzećima ne sadrži odredbe o postupku po podnetoj ostavci. Prema našem mišljenju, posledica podnete ostavke jeste prestanak funkcije koju saglasno navedenim odredbama treba da utvrdi skupština koja je imenovala direktora, što se čini donošenjem rešenja kojim se utvrđuje prestanak funkcije direktora zbog ostavke.
Rad skupštine i sva druga pitanja od značaja za rad skupštine, što uključuje i postupak za donošenje pojedinačnih akata, uređuju se poslovnikom skupštine.
Navedenim aktom uređuje se i postupak za donošenje pojedinačnih akata po skraćenom postupku, bez prethodne rasprave, gde, po našem mišljenju spada i rešenje o kome je reč.
Saglasno iznetom, donošenje rešenja kojim se utvrđuje prestanak funkcije direktora zbog ostavke vrši se na način i po postupku propisanim poslovnikom skupštine opštine.
Potrebno mišljenje u vezi primene Uredbe o načinu, uslovima i postupku za privremeno priključenje na elektroenergetsku mrežu, naime kako postupiti u slučaju kada lice ima dva objekta (koji nisu ucrtani) i jedan je priključen na elektroenergetsku mrežu a drugi nije? Da li se može udovoljiti zahtevu za privremeni priljučak za drugi objekat? takođe, kako postupiti u slučaju kada je sprovedenim popisom objekta utvrđen vlasnik nelegalnog objekta, a kod katastra se parcela i objekat vode na drugo lice. Zbog zabrane otuđenja nije moguće overavati ugovore o kupoprodaji. Da li i na koji način se može udovoljiti zahtevu za privremeni priključak?
Privremeno priključenje je moguće samo za jedan objekat, odnosno jedan stan istog vlasnika koji koristi za stanovanje uz izjavu da time trajno rešava svoje stambeno pitanje.
U ovom postupku se ne utvrđuje pravo svojine na zemljištu i objektu, već se uz zahtev za privremeno priključenje nezakonito izgrađenog porodičnog stambenog objekta (porodične kuće namenjene za stanovanje koja se koriste za tu namenu, a sastoji se od najviše dva stana) odnosno, posebnog dela objekta-stana, prilaže izjava da je to jedini objekat vlasnika i da time trajno rešava svoje stambeno pitanje, uz ostale dokaze i uslove propisane Uredbom o načinu, uslovima i postupku za privremeno priključenje na elektroenergetsku mrežu, gasnu mrežu i/ili mrežu daljinskog grejanja, vodovod i kanalizaciju nezakonito izgrađenih objekata.
Takođe, napominjemo da je Uredbom propisano da se u ovim postupcima, a naročito postupku utvrđivanja pravnih uslova, mogu koristiti sva dokazna sredstva propisana Zakonom o opštem upravnom postupku. U situaciji kada vlasnik nezakonito izgrađenog objekta nema drugi, neposredni dokaz, uvek se može koristiti izjava, data pod krivičnom i materijalnom odgovornošću o nekoj činjenici, relevantnoj za postupak koji se vodi i ista se smatra verodostojnom ispravom.
Pošto donator zahteva da za odobrena projektna sredstva opština koristi odvojen/namenski podračun, da li je to dozvoljeno sa aspekta budžetskog računovodstva i ako jeste, na koji način?
Pozivanjem na propise ukažemo da je odgovor na postavljeno pitanje pozitivan, dakle nije zabranjeno otvaranje namenskog podračuna, ali je nužno imati u vidu intenciju Ministarstva finansija i prateća uputstva koja se ponavljaju iz godine u godinu – sa usmerenjima da je potrebno poštovati načelo bruto principa, odnosno eliminisati korišćenje podračuna u praksi. Konkretno, u godišnjim Uputstvima za pripremu Odluke o budžetu lokalne vlasti, Ministarstvo finansija ističe da svi javni prihodi i primanja kojima se finansiraju nadležnosti lokalne vlasti treba da budu uplaćeni na račune propisane za uplatu javnih prihoda, a ne na podračune korisnika budžetskih sredstava.
Realno je očekivati da će se u predstojećem periodu izvršiti dodatno usaglašavanje i razjašnjenje propisa i pristupa koji se tiču pitanja podračuna.
Nakon ovih važnih napomena, ukoliko se JLS ipak opredeli za otvaranje zasebnog namenskog podračuna, predočavamo u nastavku odgovor o pravnom osnovu (propisima) koji uređuje pitanje podračuna i proceduru za otvaranje istih.
Odredbama člana 9. i člana 96. Zakona o budžetskom sistemu ("Sl. glasnik RS", br. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013 - ispr., 108/2013, 142/2014, 68/2015 - dr. zakon, 103/2015 99/2016, 113/2017, 95/2018, 31/2019, 72/2019, 149/2020, 118/2021, 138/2022 i 118/2021 - dr. zakon), propisano je između ostalog da ministar nadležan za poslove finansija bliže uređuje način utvrđivanja i evidentiranja korisnika javnih sredstava u spisku korisnika javnih sredstava i propisuje uslove i način za otvaranje i ukidanje podračuna konsolidovanog računa trezora.
Pravilnikom o načinu utvrđivanja i evidentiranja korisnika javnih sredstva i o uslovima i načinu za otvaranje i ukidanje podračuna kod uprave za trezor ("Sl. glasnik RS", br. 11/2023) propisan se način utvrđivanja i evidentiranja (upis, promena podataka i brisanje) korisnika javnih sredstava i drugih subjekata u Evidenciji korisnika javnih sredstava kod ministarstva finansija-Uprave za trezor, kao i uslovi i način za otvaranje i ukidanje dinarskih i deviznih podračuna konsolidovanog računa trezora, koji se vode u Evidenciji podračuna korisnika javnih sredstava kod Uprave za trezor.
Ovim pravilnikom propisani su obrasci koja se podnosi prilikom otvaranja (član 14. stav 1. i stav 2.) i ukidanja podračuna (član 18. stav 2.) i koji čine njegov sastavni deo. Članom 15. ovog pravilnika definisano je potpisivanje, overa i dostavljanje naloga za otvaranje podračuna.
Članom 16. ovog pravilnika propisano je otvaranje podračuna u evidenciji podračuna KJS na sledeći način:
„Filijala kod koje je KJS, odnosno DS upisan u Evidenciju KJS, vrši otvaranje podračuna na osnovu naloga iz člana 14. st. 1. i 8. ovog pravilnika.
Pored naloga iz člana 14. st. 1. i 8. ovog pravilnika, za otvaranje podračuna neophodno je sledeće:
Akt iz stava 2. alineja prva ovog člana, Uprava pribavlja u skladu sa članom 8. ovog pravilnika.
Dinarski, odnosno devizni podračun, za posebne namene, otvara se u Upravi, za svaku pojedinačnu/konkretnu namenu (po zakonu, podzakonskom aktu, odluci, ugovoru, programu, projektu, odluci o budžetu, sporazumu, protokolu, pozivnom pismu i dr.) i može se koristiti samo za tu namenu.
Izuzetno, ukoliko se otvara podračun koji je oslobođen od izvršenja prinudne naplate, a u osnovu za otvaranje podračuna iz stava 1. ovog člana, nije naveden osnov za oslobađanje od prinudne naplate, potrebno je da KJS, odnosno DS dostavi Upravi akt na osnovu koga su, saglasno propisima, sredstva koja se vode na novootvorenom podračunu oslobođena prinudne naplate, i taj podračun može da koristi samo po tom osnovu, za konkretnu namenu.
Namenski dinarski podračun koji je otvoren za određenu namenu, KJS, odnosno DS može da koristi i nakon prestanka važenja akta koji je bio osnov za prenos sredstava, pod uslovom da Upravi dostavi novi osnov za prenos sredstava po istoj nameni, na osnovu koga će biti finansiran u narednom periodu, ili izjavu da će dostaviti novi osnov za prenos sredstava nakon potpisivanja istog. Ukoliko KJS, odnosno DS ne dostavi novi osnov, odnosno izjavu, Uprava privremeno obustavlja raspolaganje sredstvima sa podračuna KJS, odnosno DS, do dostavljanja navedene dokumentacije, nakon čega će mu se omogućiti raspolaganje sredstvima sa podračuna.
Uprava može da otvori poseban namenski podračun i ukoliko davalac sredstava od KJS, odnosno DS, zahteva dostavljanje broja podračuna, pre donošenja osnova za otvaranje podračuna. Uprava omogućava raspolaganje sredstvima sa podračuna, nakon pribavljanja osnova za otvaranje podračuna, u skladu sa članom 8. ovog pravilnika.
Kada je osnov za otvaranje podračuna na stranom jeziku, potrebno je Upravi dostaviti i prevod na srpski jezik ili prevedene strane iz kojih se vidi: ugovorne strane i potpisnici, namena sredstava, iznos sredstava/dinamika plaćanja, osnov da su sredstva koja se vode na podračunu oslobođena prinudne naplate, osnov oslobađanja plaćanja naknade ukoliko je ugovoren osnov za otvaranje podračuna. Dokument sa prevodom na srpski jezik treba da bude overen od strane sudskog prevodioca ili ovlašćene agencije za prevođenje. KJS koji imaju katedru za strani jezik, ne moraju vršiti prevođenje kod sudskog prevodioca ili ovlašćene agencije za prevođenje, već mogu izvršiti prevođenje dokumenta uz dostavljanje Upravi dopisa da je prevođenje izvršio ovlašćeni prevodilac katedre.“
Navedeni Pravilnik i Obrasci mogu se preuzeti sa sajta Uprave za trezor u delu: Dokumenta/Propisi/Pravilnici/Pravilnik o načinu utvrđivanja i evidentiranja korisnika javnih sredstava i o uslovima i načinu za otvaranje i ukidanje podračuna konsolidovanog računa trezora kod Uprave za trezor (http://www.trezor.gov.rs ).
Obzirom da se dokumentacija potrebna za otvaranje podračuna predaje nadležnoj organizacionoj jedinici Uprave za trezor - filijali, prema sedištu korisnika javnih sredstava, preporuka je da se za detaljnije informacije korisnik javnih sredstava obrati matičnoj filijali.
Dakle, otvaranje posebnog namenskog podračuna kod Uprave za trezor za realizaciju projekta koji se finansira od strane donatora regulisano je navedenim propisima.
Pored otvaranja namenskog podračuna, potrebno je u odluci o budžetu planirati projekat (u skladu sa Uputstvom za pripremu programskog budžeta) sa odgovarajućim aproprijacijama namenjenim za njegovu realizaciju, iskazanim na odgovarajućim ekonomskim klasifikacijama i u skladu sa ugovorenim namenama koje je zahtevao donator sredstava.
U slučaju ugovaranja donacije, u toku budžetske godine, čiji iznosi nisu mogli biti poznati u postupku donošenja budžeta, organ uprave nadležan za finansije na osnovu tog akta otvara odgovarajuće aproprijacije za izvršavanje rashoda i izdataka po tom osnovu (na osnovu člana 5. stav 6. Zakona o budžetskom sistemu). Na osnovu rešenja o uvođenju novih aproprijacija za izvršavanje rashoda u skladu sa ugovorenim namenama za realizaciju projekta, unose se promene u ISIB odnosno uvode se nove aproprijacije za realizaciju projekta kako na prihodnoj tako i na rashodnoj strani, sa izvorom finansiranja koji u skladu sa Pravilnikom o standardnom klasifikacionom okviru i Kontnom planu za budzetski sistem.
Kada su u pitanju donacije, izvori finansiranja mogu biti:
05-Donacije od inostranih zemalja,
06-Donacije od međunarodnih organizacija,
08-Dobrovoljni transferi od fizičkih i pravnih lica.
Dalji postupak u računovodstvenom smislu je isti kao i za sve ostale transakcije koje se vrše u okviru trezorskog poslovanja, odnosno potrebno je prilikom knjiženja promena koje nastaju tokom realizacije projekta ispoštovati sve procedure propisane Zakonom o budžetskom sistemu, Zakonom o budžetskom računovodstvu i drugim važećim računovodstvenim pravilnicima. Drugim rečima, potrebno je planirati prihode i rashode/izdatke projekta na odgovarajućim ekonomskim, funkcionalnim klasifikacijama i izvorima finansiranja u odluci o budžetu kao i u finansijskom planu budžetskog korisnika, a u skladu sa ugovorenim namenama. Takođe je potrebno sredstva trošiti u skladu sa planiranim i odobrenim aproprijacijama, zatim evidentirati nastale promene u skladu sa važećim računovodstvenim propisima za budžetski sistem i konsolidovati ove podatke u završni račun.
Nakon podnetog zahteva za privremeni priključa, nadležni organ je izvršio proveru u javnoj evidenciji i utvrdio da podnosilac poseduje stambeni objekat u drugoj opštini na svoje ime, uz zahtev je priložena izjava da mu je to jedina nepokretnost i da sa njom rešava stambeno pitanje, kako nadležni organ da postupa u konkretnom slučaju?
Ukoliko je nakon podnetog zahteva za privremeni priključak, nadležni organ izvršio proveru u javnoj evidenciji i utvrdio da podnosilac poseduje stambeni objekat u drugoj opštini na svoje ime, uz zahtev je priložena izjava da mu je to jedina nepokretnost i da sa njom rešava stambeno pitanje, to u konkretnom slučaju nadležni organ obaveštava podnosioca zahteva da ne ispunjava uslove za privremeno priključenje.