Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeKako se u praksi sprovodi praćenje realizacije predloženih mera podrške?
Pružaoci datih vidova podrške dostavljaju izveštaje, a svaki član IRK je dužan da prati realizaciju predloženih mera u oblasti iz koje i sam dolazi za svako dete, što je u skladu sa član 10. Pravilnika o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu, učeniku i odraslom („Sl.glasnik RS“, br. 80/2018).
Da li roditelj, ako dete ima ličnog pratioca, treba da podnese zahtev IRK ako više ne želi taj vid podrške za svoje dete?
Ne, ne treba. Pružanje podrške – lični pratilac deteta (kao i drugi vidovi podrške) se prate, i član IRK prati svaki vid podrške iz sistema iz kog je taj vid podrške dat, a član dolazi. Izveštaje o pružanju podrške, kao i o rezultatima iste, članu IRK dostavljaju pružaoci podrške i ukoliko do prekida podrške dođe, pružalac podrške/usluge daje i obrazloženje, što je u skladu sa članom 10. stav 1. Pravilnika o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu, učeniku i odraslom („Sl.glasnik RS“, br. 80/2018).
Dakle, za prekid bilo kog vida podrške koja se pruža detetu, učeniku, odraslom ne treba ponovo pokretati postupak koji se okončava donošenjem Mišljenja IRK.
Da li defektolog (nastavnik) može biti predstavnik stalnog člana ispred sistema obrazovanja ili to mora biti isključivo psiholog?
Član 5. stav 3. Pravilnika o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu, učeniku i odraslom („Sl.glasnik RS“, br. 80/2018) jasno utvrđuje da predstavnik obrazovno-vaspitnog sistema može biti samo stručni saradnik psiholog u predškolskoj ustanovi, osnovnoj ili srednjoj školi, čime je isključeno da to bude pedagog ili defektolog zaposlen u obrazovanju, ili psiholog zaposlen u razvojnom savetovalištu, ustanovama za pružanje usluga socijalne zaštite, pri centrima za socijalni rad, ili drugim ustanovama i institucijama.
Ko određuje nadoknadu za rad članova Interresorne komisije?
Nadoknadu za rad članova utvrđuje organ koji i imenuje IRK, odnosno u zavisnosti od Statuta JLS, jedno od lica ili organa kojima je u nadležnosti i donošenje odluka koje se odnose na trošenje sredstava budžeta JLS.
Kada se od škole traži dopuna dokumentacije, čiji pečat se stavlja na dokumentu/dopisu, da li od ustanove iz koje dolazi član koji traži dopunu dokumentacije ili od JLS?
Kada se traži dopuna dokumentacije službenim putem, obzirom da IRK formira/imenuje organ nadležan za poslove društvenih delatnosti JLS, a da je prikupljanje podataka u nadležnosti koordinatora koji je zaposleno lice u opštinskoj/gradskoj upravi, stavlja se pečat JLS.