Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeOrganizacionoj jedinici Gradske uprave je na osnovu Zakona o opštem upravnom postupku upućen prigovor od strane Udruženja građana sa 508 priloga (svaki prilog je u stvari prigovor građana). Udruženje građana, u dopisu kojim se obraća organizacionoj jedinici traži da se svakom građaninu odgovori ponaosob. Kako postupiti u konkretnom slučaju,a da se ne povredi Zakon o opštem upravnom postupku. Da li je potrebno da se svakom potpisniku prigovora (koji je dostavljen kao prilog dopisa) odgovori rešenjem ponaosob, ili se u skladu sa principom delotvornosti i ekonomičnosti postupka, može spojiti postupak na osnovu člana 95. Zakon o opštem upravnom postupku?
Zakon o opštem upravnom postupku („Sl. glasnik RS“, br. 18/16 i 95/18 – autentično tumačenje) uvodi novo pravno sredstvo – prigovor kojim se proširuje pravna zaštita u upravnom postupku na nekoliko zakonom definisanih situacija:
Dalje, Zakon o opštem upravnom postupku definiše rokove u kojima se izjavljuje prigovor (čl. 147):
Prigovor se izjavljuje u roku od:
- šest meseci od propuštanja ispunjenja ugovorne obaveze iz upravnog ugovora,
- 15 dana od preduzimanja ili propuštanja da se upravna radnja preduzme,
- 15 dana od kada se javna usluga ne pruža tako da obezbedi uredno i kvalitetno, pod jednakim uslovima, ostvarivanje prava i zadovoljenje potreba korisnika.
Prigovor se izjavljuje rukovodiocu organa na čije se postupanje odnosi, koji i odlučuje o prigovoru.
Na prigovor se shodno primenjuju odredbe ovog zakona o obliku i sadržini žalbe, izjavljuje se rukovodiocu koji utvrđuje činjenično stanje i ispituje zakonitost i pravilnost postupanja organa (čl. 148).
Odluka o prigovoru donosi se u formi rešenja u roku od 30 dana (čl. 149) na koje podnosilac ima pravo žalbe drugostepenom organu.
Ne ulazeći u pitanje da li su predati podnesci po prirodi stvari prigovori koji ukazuju na nedostatak u vršenju upravnih radnji ili pružanju javnih usluga Gradske uprave, odnosno pretpostavljajući da se radi o prigovorima definisanim Zakonom o opštem upravnom postupku, smatramo da ukoliko su podnesci uredni, odnosno potpuni te sadrže sve elemente koji omogućuju postupanje po njima, potrebno je odlučiti o zahtevima i dostaviti rešenja podnosiocima u zakonom predviđenom roku.
Takođe, treba razmotriti mogućnost spajanja postupaka u jedan ili eventualno dva (ukoliko su u pitanju dva pravna osnova) u skladu sa čl. 95. Zakona o opštem upravnom postupku.
Napominjemo da bi trebalo razmotriti i određivanje zajedničkog predstavnika i zajedničkog punomoćnika (čl. 53). Naime, ukoliko postoje dve ili više stranaka moguće je u istom postupku odrediti koja od njih istupa kao zajednički predstavnik ili stranke mogu uzeti zajedničkog punomoćnika. Organ može, ukoliko drugačije nije propisano, naložiti strankama sa istim zahtevima da u određenom roku odrede lice koje ih predstavlja ili da uzmu zajedničkog punomoćnika. Ako stranke to propuste, organ može da im postavi zajedničkog predstavnika ili punomoćnika, čija ovlašćenja traju dok stranke ne odrede drugog. Na kraju, ukazujemo da stranke zadržavaju samostalnost u postupku uprkos zajedničkom punomoćniku ili predstavniku.
Na kraju, moguća je primena odredbe 69. stav 4. Zakona o opštem upravnom postupku. Naime, ukoliko se radi o istom postupku sa više od pet stranaka koje nemaju suprotne interese i zajedničkog punomoćnika, dužne su da na zahtev organa odrede zajedničkog punomoćnika za prijem obaveštenja, u roku koji organ odredi. Ako to propuste, organ im, o njihovom trošku, postavlja zajedničkog punomoćnika za prijem obaveštenja. Ukoliko se radi o odlukama na koje stranke imaju pravo žalbe, punomoćnik za prijem obaveštenja ovlašćen je da, u ime stranke izjavi u ovom slučaju žalbu, ukoliko stranci ne može da prosledi pismeno, a ona može da propusti rok za izjavljivanje pravnog sredstva.
Takođe, ukoliko su neki od podnosioca prigovora koristili usluge Portala eUprava kreirajući nalog, te dobili eSanduče, preporučujemo dostavu rešenja elektronskim putem.
Zakonom je propisano da zamenik predsednika opštine zamenjuje predsednika opštine u slučaju njegove odsutnosti i sprečenosti i da može potpisivati, između ostalog, i naloge za plaćanje (rešenja za prenos sredstava). Kako se zamenica predsednika opštine nalazi na porodiljskom odsustvu, funkcija zamenika joj nije prestala i nije izabran nov zamenik. Da li u ovakvom slučaju, pomoćnik predsednika opštine u slučaju odsutnosti ili sprečenosti predsednika opštine može potpisivati isplate iz budžeta (npr. rešenja za prenos sredstava, plate za zaposlene, isplate po zahtevima direktnih i indirektnih korisnika i sl.) i da li mu je za to potrebno ovlašćenje za svaki pojedinačni slučaj ili može generalno ovlašćenje i ukoliko može da potpisuje, da li je potrebno da deponuje potpis?
U skladu sa članom 43. stav 2. Zakona o lokalnoj samoupravi („Sl. glasnik RS“, br. 129/2007, 83/2014 - dr. zakon, 101/2016 - dr. zakon, 47/2018 i 111/2021 - dr. zakon) predsednik opštine ima zamenika koji ga zamenjuje u slučaju njegove odsutnosti i sprečenosti da obavlja svoju dužnost.
Takođe, u skladu sa članom 71. stav 1. Zakona o budžetskom sistemu („Sl. glasnik RS“, br. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013 - ispr., 108/2013, 142/2014, 68/2015 - dr. zakon, 103/2015, 99/2016, 113/2017, 95/2018, 31/2019, 72/2019 i 149/2020) funkcioner, odnosno rukovodilac direktnog, odnosno indirektnog korisnika budžetskih sredstava, odgovoran je za preuzimanje obaveza, njihovu verifikaciju, izdavanje naloga za plaćanje koje treba izvršiti iz sredstava organa kojim rukovodi i izdavanje naloga za uplatu sredstava koja pripadaju budžetu, kao i za davanje podataka o izvršenim plaćanjima i ostvarenim prihodima i primanjima, dok u skladu sa stavom 3 istog člana funkcioner, odnosno rukovodilac direktnog, odnosno indirektnog korisnika budžetskih sredstava, može preneti pojedina ovlašćenja iz stava 1. ovog člana na druga lica u direktnom, odnosno indirektnom korisniku budžetskih sredstava.
U skladu sa članom 16. Pravilnika o načinu utvrđivanja i evidentiranja korisnika javnih sredstava i o uslovima i načinu za otvaranje i ukidanje podračuna konsolidovanog računa trezora kod uprave za trezor ("Sl. glasnik RS", br. 99/2018 i 40/2019) korisnik javnih sredstava obaveštava nadležnu filijalu Uprave za trezor o svakoj promeni u vezi sa podacima koji su evidentirani kod otvaranja podračuna i uz pisani zahtev koji overava ovlašćeno lice korisnika javnih sredstava, dostavlja sledeću dokumentaciju koja je potrebna za promenu podatka kod podračuna korisnika javnih sredstava:
Na osnovu navedenog predsednik opštine može dati pisano ovlašćenje za izdavanje naloga za plaćanje pomoćniku predsednika opštine, na osnovu koga je potrebno da pomoćnik predsednika opštine deponuje svoj potpis. Zahtev za promenu podataka potpisan od strane odgovornog lica (predsednika opštine), akt na osnovu koga se vrši promena (ovlašćenje) i karton deponovanih potpisa dostavljaju se nadležnoj filijali Uprave za trezor, kao i propisani Obrazac NO-1/NU-1 - Nalog za otvaranje/ukidanje podračuna korisnika javnih sredstava kod Uprave za trezor (za sve podračune za koje je dobio ovlašćenje za potpisivanje).
Šta upisati u NEP obrazac u sledećim slučajevima: 1. predmet upisa –poslovno stambeni objekat i zemljište pod objektom i uz objekat(sve upisano kao opštinsko): - sadašnje stanje u LN, - zemljište ZS, - jedan lokal vlasnik i korisnik opština, ostali privatno vlasništvo, - sama zgrada ZS 2. predmet upisa –poslovno stambeni objekat i zemljište pod objektom i uz objekat(sve upisano kao opštinsko): - sadašnje stanje u LN, - zemljište ZS, - sve stambene i poslovne jedinice privatno vlasništvo, - sama zgrada ZS 3. kada je zemljište ispod objekta u LN upisano: udeo: srazmerno površini objekta, to znači ako je npr. objekat ½, onda je i zemljište ½, tj. i objekat i zemljište su po ½ u vlasništvu opštine. Kad to nije naznačeno (a upisano udeo: srazmerno površini objekta) kao npr. ½,onda upisati ZS? 4. predmet upisa –poslovno stambeni objekat i zemljište pod objektom i uz objekat(sve upisano kao opštinsko); - sadašnje stanje u LN, - zemljište u privatnoj svojini, svojini opštine i svojina republike – ZS, - objekat u privatnoj svojini, svojini opštine i svojini republike –ZS, - delovi objekta neki opštinski, neki privatni 5. predmet upisa građevinsko zemljište-vlasnik opština: - upisano na opštinu, - sadašnje stanje u LN, - dato na korišćenje javnom preduzeću(za koje opština ne vrši upis) 6. predmet upisa građevinsko zemljište-vlasnik opština; - upisano na turističku organizaciju(za koju opština vrši upis), - sadašnje stanje u LN, - dato na korišćenje javnom preduzeću(za koju opština ne vrši upis) 7. predmet upisa – poslovni objekat i zemljište pod objektom i uz objekat: - zemljište i objekti NEKAD bili opštinski, - sadašnje stanje u LN, - sadašnji vlasnik RS,KORISNIK ostao isti-dom zdravlja, - sadašnji korisnik počeo da vrši upis, - podatke koje je nekad upisala opština nije dirao, tako da je napravio duplikat 8. predmet upisa –poslovni objekat i zemljište pod objektom i uz objekat: - zemljište i objekti opštinski, KORISNIK ostao isti-dom zdravlja, - sadašnji korisnik počeo da vrši upis, - podatke koje je nekad upisala opština nije dirao, tako da je napravio duplikat.
Imajući u vidu da su pitanja postavljena kao praktični zadatak na koji način se popunjavanju podaci u aplikaciji Republičke direkcije za imovinu kod popunjavanja pojedinačnog NEP obrasca, crnim (boldovano) je naznačeno šta se unosi kao podatak:
1. U ovom slučaju treba popuniti tri NEP JS obrasca, i to:
2. U ovom slučaju treba popuniti tri NEP JS obrasca, i to:
3. Ako je vlasnik objekta (npr. JLS) i nije naznačeno koji je udeo na objektu, a za zemljište pod tim objektom stoji da je udeo: srazmeran površini objekta, tada za zemljište pod objektom treba upisati, udeo – Celo.
4. U ovom slučaju treba popuniti više NEP JS obrazaca, i to:
Napomena:Koliko delova objekta ima JLS, toliko NEP JS obrazaca popuniti
5. U ovom slučaju JLS ne vrši evidenciju za korisnike, već evidenciju svoje imovine. Imajući u vidu da je predmetno građevinsko zemljište u vlasništvu JLS, znači da JLS isto treba da ima u svojoj posebnoj evidenciji. JLS je dužna da se potrudi da se ta nepokretnost evidentira i u aplikaciji Registar nepokretnosti u JS. Ukoliko korisnik odbija da pristupi aplikaciji i izvrši evidenciju nepokretnosti koje koristi u javnoj svojini JLS, tada evidenciju u Registru nepokretnosti u JS treba da izvrši JLS.
6. U ovom slučaju JLS ne vrši evidenciju za korisnike, već evidenciju svoje imovine. Imajući u vidu da je predmetno građevinsko zemljište u vlasništvu JLS, znači da JLS isto treba da ima u svojoj posebnoj evidenciji. JLS je dužna da se potrudi da se ta nepokretnost evidentira i u aplikaciji Registar nepokretnosti u JS. Ukoliko korisnik odbija da pristupi aplikaciji i izvrši evidenciju nepokretnosti koje koristi u javnoj svojini JLS, tada evidenciju u Registru nepokretnosti u JS treba da izvrši JLS.
7. U aplikaciji korisnik nema uvid u evidenciju drugih korisnika aplikacije, kao što je to slučaj sa JLS. Zbog toga, nije mogao da vidi da li su nepokretnosti već unete. Ukoliko JLS više nema vlasništvo nad predmetnim nepokretnostima, tada je potrebno da ista izvrši proceduru brisanja tih NEP JS obrazaca u aplikaciji Registar nepokretnosti u JS.
8. Kod ovog pitanja JLS bi trebala da sa korisnicima kojima je osnivač ima međusobni dogovor oko toga ko će da evidentira nepokretnosti koje korisnici koriste a iste se nalaze u vlasništvu JLS. Takođe, ukoliko je evidencija duplirana, potrebno je da ili JLS ili u ovom slučaju Dom zdravlja izvrši proceduru brisanja tih NEP JS obrazaca u aplikaciji Registar nepokretnosti u JS.
Da li je potrebno doneti rešenje o odbijanju poreska prijave za eko naknadu?
Prema članu 117g Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, u postupku prijema i obrade poreske prijave i drugih izveštaja, proverava se tačnost i potpunost poreske prijave i drugih izveštaja, koje poreski obveznik, u skladu sa zakonom, dostavlja Poreskoj upravi ili poreskog organu.
Ukoliko poreska prijava i drugi izveštaji koji se dostavljaju uz prijavu sadrže nedostatke iz stava 1. ovog člana, Poreska uprava ili poreski organ obaveštava podnosioca prijave o tim nedostacima.
U slučaju da, podnosilac prijave - poreski obveznik ne postupi po obaveštenju iz stava 2. ovog člana, smatraće se da poreska prijava, odnosno drugi izveštaji nisu ni podneti Poreskoj upravi.
Shodno tome, smatramo da nije potrebno donositi rešenje o odbijanju prijave, već se poreskom obvezniku naknade dostavlja obaveštenje.
Prijava po kojoj se ne utvrđuje naknada se u aplikaciji Jedinstvenog informacionog sistema - LPA stavlja u status “odbijena”, na osnovu obaveštenja, kao i u svim drugim slučajevima, kao što su duple prijave koje ne treba dopunjavati i slično.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Kako se tretiraju nastrešnice, kao poslovni prostor ili garaža?
U skladu sa članom 6b Zakona o porezima na imovinu „pomoćni objekti“ su:
(1) samostalni objekti koji ne služe za stanovanje ili obavljanje delatnosti i ne razvrstavaju se u objekte iz člana 6a stav 1. tač. 5) do 7) ovog zakona, i to:
- pomoćni objekti koji nisu zgrade (bunari, bazeni, rezervoari, cisterne i sl.);
- pomoćne zgrade (prizemne zgrade i zgrade čija je podna površina ispod površine zemlje) koje su u funkciji stambenog, odnosno poslovnog objekta, koji je izgrađen na istom zemljištu (kotlarnice, podrumi, šupe za smeštaj ogreva i sl.);
(2) ekonomski objekti, u skladu sa zakonom kojim se uređuju planiranje i izgradnja;
(3) nadstrešnice osnove preko 10 m2 koje su samostalni objekti.
Dakle, ako je nadstrešnica samostalni objekat osnove preko 10m2, tada se ona može razvrstati u grupu „garaže i pomoćni objekti“.
Činjenično stanje može se utvrditi ili u postupku poreske kontrole ili uvidom u podatke katastra (ako postoje).
Napominjemo da treba proveriti da li predmetne nadstrešnice u poslovnim knjigama vode po fer vrednosti primenom MSFI i MRS, pa ukoliko je to slučaj onda fer vrednost mora da bude poreska osnovica, a ne primena prosečne cene za „garaže i pomoćne objekte“. Shodno navedenom, poreski obveznik nema pravo da bira da li će primeniti fer vrednost, ukoliko ispunjava uslove da fer vrednost bude poreska osnovica.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.