Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeDa li je prilikom ozakonjenja objekta na suvlasničkoj parceli potrebno pribavljati saglasnost suvlasnika na parceli ukoliko postoji rešenje Osnovnog suda kojim se provodi fizička deoba suvlasničke nepokretnosti sa skicom veštačenja?
U konkretnom slučaju potrebno pribaviti saglasnost suvlasnika, jer su oni bez obzira na rešenje Osnovnog suda, kojim je izvršena fizička deoba i dalje suvlasnici sve dok se ta promena ne upiše u katastar nepokretnosti, nakon sprovedenog postupka i donetog rešenja.
Pravila postupka upisa u katastar nepokretnosti propisana su Zakonom o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova ("Sl. glasnik RS", br. 41/2018, 95/2018, 31/2019 i 15/2020), kojim je članom 3. stav 1. tačka 1, kroz jedno od osnovnih načela propisan trenutak sticanja prava, tako što je propisano načelo upisa, koje podrazumeva da se svojina i druga stvarna prava na nepokretnostima i vodovima stiču, prenose i ograničavaju upisom u katastar, a da prestaju brisanjem tog upisa, te da se samo u slučajevima određenim zakonom, svojina i druga stvarna prava na nepokretnostima i vodovima mogu steći i pre upisa u katastar, ali da i tada tek upisom proizvode pravno dejstvo prema savesnim trećim licima.
Dakle, bez obzira na rešenje Osnovnog suda, kojim je izvršena fizička deoba, stranke nisu postale nosioci tih prava sve dok ih ne upišu u katastar nepokretnosti, po sprovedenom posebnom postupku koji je propisan Zakonom o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova.
Sa druge strane, Zakon o ozakonjenju objekata („Sl. glasnik RS", br. 96/2015, 83/2018 i 81/2020 - odluka US“) članom 10. stav 6. propisuje da se, kada je predmet ozakonjenja objekat izgrađen na građevinskom zemljištu na kome postoji pravo susvojine, kao dokaz o odgovarajućem pravu dostavlja i pismena saglasnost svih suvlasnika, što stranke u vašem postupku jesu, sve do trenutka upisa promene u katastar nepokretnosti.
Da li fizičko lice može da proda svoju parcelu koja je u njegovom vlasništvu, drugom privatnom licu koji bi gradio privatni dom za stare, a parcela se nalazi u industrijskom delu grada? Da li je potrebna neka posebna dozvola ili odobrenje s obzirom da se radi o usluzi socijalne zaštite?
Prvi korak u realizaciji bilo kakvog projekta izgradnje treba da bude pribavljanje informacije o lokaciji. Investitor objekta treba da se obrati nadležnoj službi urbanizma u vašoj opštini koja će mu izdati informaciju da li je moguća izgradnja objekta namene pružanja usluga socijalne zaštite na navedenoj parceli, a sve u skladu sa pravilima uređenja i građenja navedenim u važećem planskom dokumentu.
Ukoliko je planirana izgradnja kompatibilna sa planiranom namenom zemljišta, može se pristupiti izradi idejnog rešenja.
Pretpostavljamo da će investitior objekta angažovati stručno lice/arhitektu koji će prilikom izrade idejnog rešenja konsultovati sve posebne propise i pravilnike koji se tiču izgradnje ovakve vrste objekata (propisi, standardi i normativi u oblasti socijalne zaštite, sanitarne zaštite, protivpožarne i drugi).
Prema čl. 4. Pravilnika o bližim uslovima i standardima za pružanje usluga socijalne zaštite (“Sl. glasnik RS”, br. 42/2013, 89/2018 i 73/2019), u pogledu lokacije, objekat u kome se pružaju usluge korisnicima treba da se nalazi se u naseljenom mestu, da bude na mestu dostupnom javnom prevozu radi nesmetanog korišćenja usluga i službi u zajednici i treba da ima priključak na električnu i telefonsku mrežu, priključak i instalacije za dovod vode za piće i odvod otpadnih voda, kao i prilaz objektu koji je pristupačan za nesmetan dolazak vozila sa korisnicima koji se otežano kreću i za samostalno kretanje korisnika invalidskih kolica i drugih pomagala. Pružalac usluge obezbeđuje bezbedno okruženje za boravak korisnika, zaposlenih i trećih lica.
Prema čl. 46 pomenutog Pravilnika, koji se odnosi na posebne minimalne strukturalne standarde za domski smeštaj odraslih i starijih lica, u pogledu lokacije, pružalac usluge obezbeđuje pristup zelenoj površini u okviru samog doma ili u njegovoj neposrednoj blizini.
Da li postoji mogućnost vanrednog napredovanja, tj. da se nakon ocenjivanja za 2021. godinu bude raspoređen u zvanje "savetnik"?
Članom 133đ Zakona o zaposlenima u AP i JLS predviđeno je da službenik napreduje premeštajem na neposredno više izvršilačko radno mesto u istom ili drugom organu. Neposredno više izvršilačko radno mesto jeste ono čiji se poslovi rade u neposredno višem zvanju ili u istom zvanju ali na radnom mestu rukovodioca uže unutrašnje jedinice.
Dalje je član 133e predviđeno da rukovodilac može da premesti, odnosno rasporedi na neposredno više izvršilačko radno mesto službenika kome je najmanje dva puta uzastopno određena ocena "ističe se", ako postoji slobodno radno mesto i službenik ispunjava uslove za rad na njemu. Izuzetno, službenik koji je premešten na neposredno više izvršilačko radno mesto jer mu je dva puta uzastopno određena ocena "ističe se" može, i ako ne ispunjava uslove vezane za radno iskustvo u struci, da bude premešten na neposredno više radno mesto ako mu je opet određena ocena "ističe se". Takođe, rukovodilac može da premesti na neposredno više izvršilačko radno mesto službenika kome je u periodu od pet godina uzastopno najmanje određena ocena "dobar". Ocene na kojima je zasnovano jedno napredovanje ne uzimaju se u obzir za sledeće napredovanje. Prekid u ocenjivanju usled odsutnosti sa rada službenika ne smatra se prekidom uzastopnosti iz st. 1-3. ovog člana.
Zakon o zaposlenima u AP i JLS ne predviđa institut vanrednog napredovanja. S obzirom da se ocene na kojima je zasnovano jedno napredovanje ne uzimaju se u obzir za sledeće napredovanje za naredno napredovanje potrebno da je ponovo ispune uslovi predviđeni članom 133e u smislu ispunjenja uslova, proteka vremena i ocena.
Da li po članu 51. Uredbe o naknadi troškova i otpremnini državnih službenika i nameštenika, prema kojem se zaposlenom isplaćuje otpremnina u visini 125% od plate koju bi ostvario za mesec koji prethodi mesecu u kome se isplaćuje otpremnina, s tim što ona ne može biti niža od dve prosečne zarade u Republici Srbiji, prema poslednjem konačnom objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike na dan isplate?
Uredbom o naknadi troškova i otpremnine državnih službenika i nameštenika („Sl. glasnik RS“, br. 98/2007 - prečišćen tekst, 84/2014, 84/2015 i 74/2021) predviđeno je da do stupanja na snagu propisa kojima će se urediti prava po osnovu rada u organima lokalne samouprave, izabrana, postavljena i imenovana lica i zaposleni u organima lokalne samouprave ostvaruju pravo na naknadu troškova a zaposleni i pravo na otpremninu shodnom primenom odredaba ove uredbe.
Članom 51. iste Uredbe predviđeno je da državnom službeniku ili namešteniku koji odlazi u penziju isplaćuje se otpremnina u visini 125% od plate koju bi ostvario za mesec koji prethodi mesecu u kome se isplaćuje otpremnina, s tim što ona ne može biti niža od dve prosečne zarade u Republici Srbiji, prema poslednjem konačnom objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike na dan isplate.
U ovom konkretnom slučaju utvrdiće se visina dve prosečne zarade u Republici Srbiji, prema poslednjem konačnom objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike kao minimum koji će se isplatiti kao otpremnina zaposlenom prilikom odlaska u penziju. Zatim, potrebno je utvrditi visinu 125% od plate koju bi ostvario za mesec koji prethodi mesecu u kome se isplaćuje otpremnina za svakog pojedinačnog zaposlenog kome će radni odnos prestati zbog odlaska u penziju i ukoliko taj iznos prelazi iznos dve prosečne zarade u Republici Srbiji tom zaposlenom će se isplatiti veći iznos, ukoliko ne prelazi ni kod jednog zaposlenog, isplatiće se dve prosečne zarade u Republici Srbiji.
Da li je JLS obavezna da snosi troškove dnevnica nastavnika koji vode učenike na takmičenja u skladu sa članom 26. stav 3. tačka 1) Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u osnovnim i srednjim školama i domovima učenika koji propisuje da zaposleni ima pravo na naknadu troškova za vreme provedeno na službenom putu u zemlji, imajući u vidu da škola organizuje prevoz do mesta održavanja takmičenja?
U skladu sa članom 189. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja propisano je da se u budžet JLS obezbeđuju sredstva i za druge tekuće rashode ( koja podrazumeva i sredstva za učešće na takmičenjima). Da bi sredstva bila opredeljena, neophodno da škola svojim finansijskim planom predvidi sredstva za troškove prevoza, smeštaja i ishrane učesnicima takmičenja. Ukoliko na takmičenju nije obezbeđena ishrana, u zavisnosti od vremena provedenog na takmičenju zaposleni dobija sredstva na ime ishrane, preko 12 sati pun iznos, ispod 12 sati pola iznosa, a učenik polovinu od iznosa nastavnika. Ukoliko je obezbeđen pun pansion, nastavnik ima 20% od dnevnice, a učenik nema refundaciju troškova.