Pitanja i odgovori
Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Ukoliko u konkursnoj dokumentaciji nisu navedeni dodatni/rezervni kriterijumi za rangiranje osim cene, a ponuđene cene bez PDV-a su iste kod oba ponuđača koji ispunjavaju kvalitativni kriterijum za izbor, šta u tom slučaju preduzeti, odnosno kako rangirati ponude (i ukoliko je to žrebanje da li taj postupak sprovodi Portal jabnih nabavki)?
Članom 144. Zakona o javnim nabavkama („Sl. glasnik RS“, br. 91/2019; u daljem tekstu Zakon), kojim su regulisani uslovi za dodelu ugovora, u stavovima 5. i 6. propisano je da ako postoje dve ili više ponuda koje su primenom kriterijuma za dodelu ugovora jednake, naručilac će ugovor dodeliti u skladu sa rezervnim kriterijumima. Ako i nakon primene rezervnih kriterijuma postoje dve ili više ponuda koje su jednako rangirane, naručilac će dodeliti ugovor ponuđaču koji bude izvučen putem žreba.
U konkretnoj situaciji, budući da nisu predviđeni rezervni kriterijumi, pravilo je da će naručilac dodeliti ugovor ponuđaču koji bude izvučen putem žreba.
Postupak žrebanja se ne sprovodi putem Portala javnih nabavki, već kao i do sada – naručilac bi trebalo da u konkursnoj dokumentaciji predvidi način postupanja u slučaju ako su sve ponude jednake, odnosno način pozivanja ponuđača i sprovođenje postupka žrebanja, te će taj postupak i rezultat žrebanja opisati u okviru Izveštaja o postupku javne nabavke i Odluke o dodeli ugovora.
Da li u sistematizaciji radnih mesta u lokalnoj upravi može da se predvidi radno mesto stručnog nadzora u oblasti infrastrukture? Do skoro je bilo takvo radno mesto sistematizovano, i zvanje je bilo samostalni stručni saradnik za vršenje stručnog nadzora.
Čan 153. Zakona o planiranju i izgradnji propisuje da investitor obezbeđuje stručni nadzor u toku građenja objekta, odnosno izvođenja radova za koje je izdata građevinska dozvola.
Stručni nadzor obuhvata: kontrolu da li se građenje vrši prema građevinskoj dozvoli, odnosno prema tehničkoj dokumentaciji po kojoj je izdata građevinska dozvola; kontrolu i proveru kvaliteta izvođenja svih vrsta radova i primenu propisa, standarda i tehničkih normativa, uključujući standarde pristupačnosti; kontrolu i overu količina izvedenih radova; proveru da li postoje dokazi o kvalitetu građevinskih proizvoda, opreme i postrojenja koji se ugrađuju; davanje uputstava izvođaču radova; saradnju sa projektantom radi obezbeđenja detalja tehnoloških i organizacionih rešenja za izvođenje radova i rešavanje drugih pitanja koja se pojave u toku izvođenja radova.
Stručni nadzor može da vrši lice koje ispunjava uslove propisane ovim zakonom za odgovornog projektanta ili odgovornog izvođača radova.
Stručni nadzor za izgradnju objekata može da vrši lice koje ispunjava uslove iz stava 3. ovog člana i koje je zaposleno u privrednom društvu, odnosno drugom pravnom licu ili kod preduzetnika koji poseduje rešenje o ispunjenosti uslova za izradu tehničke dokumentacije ili izvođenje radova na toj vrsti objekata, u skladu sa ovim zakonom.
U vršenju stručnog nadzora na objektu ne mogu da učestvuju lica koja su zaposlena u privrednom društvu, odnosno drugom pravnom licu ili preduzetničkoj radnji koje je izvođač radova na tom objektu, lica koja vrše inspekcijski nadzor, kao i lica koja rade na poslovima izdavanja građevinske dozvole u organu nadležnom za izdavanje građevinske dozvole.
Čitajući pažljivo ove odredbe možemo zaključiti da stručni nadzor može da vrši lice:
koje ima odgovaraću stručnu spremu i licencu ikoje je zaposleno u firmi (privredno Društvo/preduzetnik) koja je registrovana za izradu tehničke dokumentacije i
koje nije inspektor odnosno koje ne radi na izdavanju građevinskih dozvola.
Iz svega navedenog zaključujemo da, s obzirom na to da uprava nije privredno društvo odnosno da ne može da se registruje za izradu tehničke dokumentacije, samim tim ne može ni da zapošljava lice kome je u opisu posla vršenje tehničke kontrole.
Smatramo da ove usluge uvek treba outsource-ovati. Dok su postojale direkcije, koje su bile registrovane i za izradu projekata, one su imale zaposlene koji su mogli da vrše poslove nadzora.
Da li teritorijalni sportski savez može, od sredstava koja za svoj godišnji program rada dobija iz budžeta lokalne samouprave, da kupi novo ili polovno putničko kombi vozilo za sopstvene potrebe (i potrebe svojih članova) i da li može da izvrši izmenu (rebalans) finansijskog plana u toku godine, kako bi predvideo tu vrstu rashoda, ako ona nije bila predviđena finansijskim planom koji je dat u okviru godišnjeg programa prilikom konkurisanja za sredstva?
Teritorijalni sportski savez može da, od sredstava za godišnji program, izvrši nabavku novog ili polovnog putničkog kombi vozila.
Naime u obrascu 1. kojim se pravdaju budžetska sredstva za godišnje programe sportskih organizacija pod tačkom 31. predviđena je kupovina i iznajmljivanje vozila.
Obrazac 1. je sastavni deo Pravilnika o odobravanju i finansiranju programa kojima se ostvaruje opšti interes u oblasti sporta.
Naravno potrebno je imati u vidu da sredstva namenjena za godišnji program moraju biti realizovana do 31. decembra tekuće godine a takođe i to da ukoliko iznos predviđen za ovu svrhu prevazilazi godišnji iznos za koji je neophodno da se početkom godine planom predvidi procedura javne nabavke te da se kroz postupak javne nabavke izvrši kupovina ovog dobra.
Zakonom o javnim nabavkama („Sl. glasnik RS“, br. 91/2019) u članu 27. navedeno je da se za nabavku dobara čija je procenjena vrednost 1.000.000,00 dinara ili veći, obavezno se vrši postupak javne nabavke.
U izmenama idopunama Pravilnika o odobravanju i finansiranju programa kojima se ostvaruje opšti interes u oblasti sporta - (,,Službeni glasnik RS”, br. 64/16 i 18/2020), navedeno je da je moguće izvršiti izmenu – rebalans finansijskog programa.
U članu 40, stav 3. se navodi – „Izmene finansijskog plana raspodele odobrenih sredstava za realizaciju programa van slučajeva iz stava 1. ovog člana, nosilac godišnjeg programa može da izvrši samo ukoliko pre realizacije promene podnese Ministarstvu revidirani finansijski plan programa i dobije prethodnu saglasnost Ministarstva“. Obzirom da se u ovom članu Pravilnika navodi „ministarstvo“ u Pravilniku o odobravanju i finansiranju programa kojima se zadovoljavaju potrebe i interesi građana u jedinici lokalne samouprave – koje je jedinica lokalne samouprave morala da uskladi sa najnovijim pravilnikom (u skladu sa članom 138, stav 1. Zakona o sportu, „Službeni glasnik RS“, broj 10/16.), bilo bi navedeno „opština“ ili „grad“.
Ovo posebno naglašavamo jer prema našim saznanjima jedan broj jedinica lokalne samouprave nije uskladio svoje pravilnike, te samim tim mogućnost ovakve izmene godišnjeg plana po starom pravilniku nije moguće.
U situaciji kada jedinica lokalne samouprave eventualno da saglasnost (ali nije u obavezi da prihvati izmenu finansijskog dela godišnjeg plana), tek nakon toga može da se realizuje konkretna izmena.
Da li Opštinsko veće može da ne izabere ni jednog od dva kandidata koja su se prijavila na konkurs za načelnika OU, iako oba ispunjavaju sve tražene uslove? Šta se u tom slučaju dešava?
U skladu sa članom 95. Zakona o zaposlenima u AP i JLS javni konkurs za popunjavanje položaja oglašava pokrajinski organ nadležan za postavljenje na položaj, odnosno Veće opštine, grada ili gradske opštine. Pre oglašavanja javnog konkursa za popunjavanje položaja nadležan pokrajinski organ, odnosno Veće obrazuje konkursnu komisiju.
Dalje se u članu 96 zakona kaže da izborni postupak sprovodi konkursna komisija od tri člana. Najmanje jedan član komisije mora imati stečeno visoko obrazovanje na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB bodova, master akademskim studijama, master strukovnim studijama, specijalističkim akademskim studijama, specijalističkim strukovnim studijama, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine ili specijalističkim studijama na fakultetu, jedan član koji je stručan u oblasti za koju se popunjava položaj i službenik koji obavlja poslove iz oblasti upravljanja ljudskim resursima. Po okončanom izbornom postupku konkursna komisija sastavlja listu od najviše tri kandidata koji su sa najboljim rezultatom ispunili merila propisana za izbor.
U skladu sa članom 97 listu kandidata konkursna komisija dostavlja organu autonomne pokrajine nadležnom za postavljenje na položaj, odnosno Veću. Organ autonomne pokrajine nadležan za postavljenje na položaj, odnosno Veće donosi odluku o izboru kandidata u roku od 15 dana od dana prijema liste kandidata. Ako je konkursna komisija utvrdila da nijedan kandidat nije ispunio merila propisana za izbor, organu autonomne pokrajine nadležnom za postavljenje na položaj, odnosno Veću ne može biti predložen kandidat za postavljenje na položaj. Organ autonomne pokrajine nadležan za postavljenje na položaj, odnosno Veće nije obavezno da izvrši izbor kandidata sa liste za izbor, ali je dužno da o razlozima za to obavesti sve učesnike konkursa pisanim putem i na internet prezentaciji autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave. Ako organu autonomne pokrajine nadležnom za postavljenje na položaj, odnosno Veću ne bude predložen kandidat za postavljenje na položaj ili ako organ autonomne pokrajine nadležan za postavljenje na položaj, odnosno Veće ne postavi predloženog kandidata, sprovodi se novi javni konkurs.
Shodno odredbama zakona o neuspehu javnog konkursa javni konkurs nije uspeo između ostalo ako organ autonomne pokrajine nadležan za postavljenje na položaj, odnosno Veće ne donose odluku o izboru kandidata u roku od 15 dana od dana prijema liste kandidata (član 110. stav 1 tačka 5 zakona).
Potrebno je tumačenje člana 3. stav 2. tačka 16) Zakona o stanovanju i održavanju zgrada, gde stoji da se dimnjaci smatraju za zajednički deo zgrade. Šta se dešava u situaciji gde postoji stambena zgrada koja je prizemna, ima pet stanova i jedan od tih stanova ima svoj dimnjak, koji koristi samo taj stan. Da li se i tada dimnjak smatra za zajednički deo zgrade ili se smatra da je sastavni deo posebnog dela zgrade? Kada je dimnjak koji koristi samo jedan stan predmet inspekcijskog nadzora, da li je u tom slučaju, stranka u postupku pred građevinskom inspekcijom, vlasnik stana, odnosno posebnog dela zgrade ili je stranka u postupku stambena zajednica, odnosno upravnik zgrade, tj. kome se donosi rešenje o zabrani korišćenja tog dimnjaka i izvođenje neophodnih radova?
Građevinski inspektor u vršenju inspekcijskog nadzora ima pravo i obavezu da proverava da li se zgrada i njeni delovi koriste u skladu sa svojom namenom (član 126. stav 1. Zakona o stanovanju i održavanju zgrada).
U zgradi se nalaze posebni, zajednički i samostalni delovi zgrade. Poseban deo zgrade je posebna funkcionalna celina u zgradi koja može da predstavlja stan, poslovni prostor, garažu, garažno mesto ili garažni boks (član 3. stav 2. tačka 8 Zakona o stanovanju i održavanju zgrada).
Zajednički delovi zgrade su delovi zgrade koji ne predstavljaju poseban ili samostalni deo zgrade, koji služe za korišćenje posebnih ili samostalnih delova zgrade, odnosno zgradi kao celini, kao što su: zajednički prostori (stepenište, ulazni prostori i vetrobrani, zajednički hodnik i galerija, tavanski prostor, podrum, biciklarnica, sušionica za veš, zajednička terasa i druge prostorije namenjene zajedničkoj upotrebi vlasnika posebnih ili samostalnih delova zgrade i dr.), zajednički građevinski elementi (temelji, noseći zidovi i stubovi, međuspratne i druge konstrukcije, konstruktivni deo zida ili zidna ispuna, izolacija i završna obrada zida prema spoljašnjem prostoru ili prema zajedničkom delu zgrade, strehe, fasade, krov, dimnjaci, kanali za provetravanje, svetlarnici, konstrukcija i prostori za lift i druge posebne konstrukcije i dr.), kao i zajedničke instalacije, oprema i uređaji (unutrašnje električne, vodovodne i kanalizacione, gasovodne i toplovodne instalacije, lift, gromobrani, aparati za gašenje, otkrivanje i javljanje požara, bezbednosna rasveta, telefonske instalacije i svi komunalni priključci koji su namenjeni zajedničkom korišćenju i dr.), ako ne predstavljaju sastavni deo samostalnog dela zgrade i ne čine sastavni deo posebnog dela zgrade, odnosno ne predstavljaju deo instalacija, opreme i uređaja koji isključivo služi jednom posebnom delu, u smislu ovog zakona (član 3. stav 2. tačka 16).
Ukoliko građevinski inspektor u vršenju inspekcijskog nadzora utvrdi da se zgrada i njeni delovi ne koriste u skladu sa svojom namenom, najpre će nadziranom subjektu ostaviti rok za preduzimanje mera za otklanjanje nepravilnosti, a potom, ukoliko nadzirani subjekt u ostavljenom roku nije preduzeo mere za otklanjanje nepravilnosti koje su mu naložene, građevinski inspektor je dužan da zabrani rešenjem stambenoj zajednici, odnosno drugom odgovornom licu iz člana 15. ovog zakona, korišćenje zgrade, odnosno dela zgrade ukoliko se ona ne koristi u skladu sa svojom namenom do pribavljanja odgovarajućeg rešenja nadležnog organa (član 127. stav 1. tačka 1).
Kako Zakonom o stanovanju i održavanju zgrada nije propisan način sprovođenja rešenja o zabrani korišćenja, ono se izvršava po odredbama člana 41. Zakona o inspekcijskom nadzoru.
Ukoliko fizičko lice kao vlasnik posebnog dela, odnosno vlasnik zgrade nastavi sa korišćenjem zgrade, odnosno dela zgrade nakon donetog rešenja, kazniće se za prekršaj novčanom kaznom od 5.000 do 150.000 dinara (član 132. stav 1. Tačka 8). Za isti prekršaj kazniće se pravno lice kao vlasnik posebnog dela novčanom kaznom od 50.000 do 2.000.000 dinara (član 132. stav 2).
Zakonom o planiranju i izgradnji je propisano da građevinski inspektor ima prava i dužnosti u vršenju inspekcijskog nadzora da proverava da li se objekat koristi za namenu za koju je izdata građevinska, odnosno upotrebna dozvola (član 175. stav 1. tačka 13), te da, ako u vršenju inspekcijskog nadzora utvrdi da se objekat za koji je izdata građevinska i upotrebna dozvola koristi za namenu koja nije utvrđena rešenjem kojim je odobreno izvođenje radova, građevinskom odnosno upotrebnom dozvolom, naloži pribavljanje građevinske dozvole, odnosno rešenja iz člana 145. ovog zakona u roku od 30 dana, a ako investitor ne pribavi građevinsku dozvolu, odnosno rešenje iz člana 145. ovog zakona u ostavljenom roku, donese rešenje o zabrani korišćenja objekta (član 178. stav 1. tačka 4).
Razlika između onoga što je propisano Zakonom o stanovanju i održavanju zgrada i onoga što je propisano Zakonom o planiranju i izgradnji je u tome kome se izdaje nalog. Građevinski inspektor na osnovu Zakona o stanovanju i održavanju zgrada nalog izdaje stambenoj zajednici, odnosno drugom odgovornom licu koje vrši poslove upravljanja, a na osnovu Zakona o planiranju i izgradnji investitoru. Iz ovoga se može zaključiti da građevinski inspektor na osnovu Zakona o stanovanju održavanju zgrada vrši nadzor samo nad delovima zgrade koje svi stanari upotrebljavaju i za čiju upotrebu su odgovorni, a to su zajednički delovi zgrade.
Dakle, u konkretnom slučaju, ukoliko dimnjak služi isključivo jednom stanu, smatraće se sastavnim delom posebnog dela zgrade a ne zajedničkim delom zgrade.
Da li zaposleni u zdravstvu koji je otišao u invalidsku penziju może tužiti za naknadu štete zato što nije bio osiguran shodno članu 96. Posebnog kolektivnog ugovora za zdravstvene ustanove koji propisuje da je poslodavac dużan da osigura zaposlene zbog gubitka radne sposobnosti? Gubitak radne sposobnosti je nastupio usled bolesti.
Poseban kolektivni ugovor za zdravstvene ustanove čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 96/2019 i 58/2020 - Aneks I) pitanje kolektivnog osiguranja zaposlenih tretira u poglavlju 6. Kolektivno osiguranje zaposlenih, tako što članom 90. predviđa da je poslodavac dužan da, na svoj teret, kolektivno osigura zaposlene za slučaj smrti, povrede na radu, profesionalne bolesti, smanjenja ili gubitka radne sposobnosti i da im obezbedi korišćenje preventivno rekreativnih odmora. Poslodavac je dužan da, pored osiguranja iz stava 1. ovog člana, osigura zaposlene koji rade na radnim mestima sa povećanim rizikom, u uvećanom iznosu, utvrđenim kolektivnim ugovorom kod poslodavca, od povreda na radu i profesionalnih oboljenja. Učesnici ovog ugovora sporazumom utvrđuju način realizacije osiguranja iz st. 1. i 2. ovog člana.
Isti Kolektivni ugovor dalje u poglavlju 5. Druga primanja u članu 105. stav 1. propisuje da je poslodavac dužan da zaposlenom isplati otpremninu pri odlasku u penziju u visini tri prosečne plate zaposlenog u poslednjih 12 meseci, s tim što tako isplaćena otpremnina ne može biti niža od tri prosečne plate kod poslodavca u poslednjih 12 meseci, odnosno tri prosečne zarade isplaćene u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike, ako je to za zaposlenog povoljnije, zatim naknadu troškova pogrebnih usluga u slučaju smrti člana uže porodice, a članovima uže porodice u slučaju smrti zaposlenog, u visini troškova pogrebnih usluga, do visine neoporezivog iznosa, koji priznaje Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje i naknadu štete zbog povrede na radu ili profesionalnog oboljenja u skladu sa ovim, odnosno kolektivnim ugovorom kod poslodavca.
Dalje u članu 106. PKU propisano je da poslodavac može, iz sopstvenih prihoda zdravstvene ustanove da uplati premiju zaposlenom za dobrovoljno penzijsko osiguranje, uplati premiju zaposlenom za kolektivno osiguranje od posledica nezgoda i kolektivno osiguranje za slučaj težih bolesti i hirurških intervencija i isplati nagradu zaposlenim ženama povodom 8. marta.
I na kraju, član 107. kolektivnog ugovora propisuje da zaposleni ima pravo na solidarnu pomoć u slučaju duže ili teže bolesti zaposlenog ili člana njegove uže porodice, nabavke medicinsko-tehničkih pomagala za rehabilitaciju zaposlenog ili člana njegove uže porodice, zdravstvene rehabilitacije zaposlenog, nastanka teže invalidnosti zaposlenog i nabavke lekova za zaposlenog ili člana uže porodice.
Dakle, kada je u pitanju kolektivno osiguranje zaposlenih ono obuhvata smrt koja je nastupila na radu, povrede na radu i profesionalne bolesti povezane sa obavljanjem poslova zaposlenog kod poslodavca, kao i posledice u vidu delimičnog ili potpunog gubitka radne sposobnosti izazvane profesionalnim oboljenjem nastalim zbog obavljanja poslova zaposlenog kod poslodavca – član 90. Kolektivnog ugovora.
Osim navedene obaveze poslodavac odgovara za štetu zbog povrede na radu ili profesionalnog oboljenja u skladu sa kolektivnim ugovorom – član 105 Kolektivnog ugovora.
Zaposleni u ovom korpusu prava ostvaruje i pravo na solidarnu pomoć u slučaju duže i teže bolesti zaposlenog ili člana njegove uže porodice, nabavke medicinsko tehničkih pomagala za rehabilitaciju zaposlenog ili člana njegove uže porodice, zdravstvene rehabilitacije zaposlenog, nastanka invalidnosti zaposlenog i nabavke lekova za zaposlenog ili člana uže porodice – član 106. Kolektivnog ugovora.
I to bi bila sva prava zaposlenog po ovom osnovu, odnosno sve na šta je obavezan poslodavac po Zakonu o radu u Posebnom kolektivnom ugovoru za zdravstvene ustanove čiji je osnivač Republika Srbija, Autonomna pokrajina i Jedinica lokalne samouprave (“Sl. glasnik RS” br. 96/2019 i 58/2020 – Aneks I).
Prava zaposlenog u vezi sa naknadom štete i naplatom štete po osnovu smanjenja ili gubitka radne sposobnosti se odnose samo i isključivo na smanjenje ili gubitak radne sposobnosti do koje je došlo usled povrede na radu ili profesionalnog oboljenja neposredno povezanog sa vrstom poslova i uslovima rada kod poslodavca. Preduslov za uspeh u parnici ove vrste je nalaz kvalifikovanog sudskog veštaka koji bi potvrdio da je do gubitka ili smanjenja radne sposobnosti kod zaposlenog došlo usled profesionalnog oboljenja neposredno povezanog sa obavljanjem poslova zaposlenog kod poslodavca. Sama činjenica da poslodavac nije zaključio polisu kolektivnog osiguranja zaposlenih, pa samim tim nije osigurao zaposlenog od rizika smrti na radu, povrede na radu, profesionalne bolesti, smanjenja ili gubitka radne sposobnosti, nije dovoljan argument za pokretanje i uspešno okončanje parničnog postupka.
Član 106. Posebnog kolektivnog ugovora za zdravstvene ustanove čiji je osnivač Republika Srbija, Autonomna pokrajina i Jedinica lokalne samouprave (“Sl. glasnik RS” br. 96/2019 i 58/2020 – Aneks I) predviđa mogućnost da poslodavac iz sopstvenih prihoda uplati zaposlenom premiju za kolektivno osiguranje od posledica nezgoda i kolektivno osiguranje za slučaj težih bolesti i hirurških intervencija. Ovaj oblik osiguranja se odnosi na svaku nezgodu bila ona povezana sa radom kod poslodavca ili ne, oboljevanje od težih bolesti koje ne spadaju u profesionalna oboljenja, niti su u bilo kakvog vezi sa radom zaposlenog kod poslodavca, odnosno obuhvata sve hirurške intervencije bez obzira na vrstu ili način i razloge zbog kojih je došlo do potrebe za hirurškom intervencijom. Važno je ovde napomenuti da elemenat obaveznosti u ovom slučaju ne postoji, već je u pitanju fakultativna mogućnost uslovljena visinom sopstvenih prihoda poslodavca i voljom organa upravljanja kod poslodavca. Izostanak polise osiguranja koja pokriva događaje navedene u članu 106. PKU ne generiše nikakvu odgovornost poslodavca jer odredba nije obavezujuća niti garantuje pravo zaposlenog na ove vidove osiguranja. Ovakvi vidovi osiguranja su dostupni svakom građaninu Republike Srbije i nisu uslovljeni radnim odnosom.
Ne bi trebalo mešati dve vrste polisa osiguranja niti pogrešno zaključiti da osiguranje iz člana 90. PKU kao obavezan oblik kolektivnog osiguranja obuhvata smanjenje ili gubitak radne sposobnosti do kog je došlo bez uticaja poslodavca na okolnosti koje su uzrokovale smanjenje ili gubitak radne sposobnosti zaposlenog. Ovaj oblik obaveznog osiguranja ne podrazumeva pravo zaposlenog da bez obzira na okolnosti pod kojima je oboleo zahteva isplatu osigurane sume. Postojanje direktne uzročno posledične veze između propuštanja poslodavca da ugovori obavezno osiguranje i štete koju trpi zaposleni zbog gubitka ili smanjenja radne sposobnosti je predmet dokazivanja, a upravo ova veza je odlučujući argument za dokazivanje osnovanosti potraživanja naknade štete od poslodavca. Ta veza se uspostavlja tako što tužilac dokazuje da je u pitanju smanjenje ili gubitak radne sposobnosti koji je nastao na radu ili u vezi sa radom kod poslodavca. Tek kumuliranjem odgovornosti poslodavca po oba osnova, stiču se uslovi za naplatu štete od poslodavca.
2016. godine zaposleni je imao zvanje „samostalni savetnik“ i bio raspoređen na mesto šefa Odseka u Gradskoj upravi. U oktobru 2017. godine, trajno je premešten na izvršilačko radno mesto, što je u skladu sa članom 112. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave, s tim da je problem što su zavnje „samostalni savetnik“ promenili u „savetnik“ što nije u skladu sa članom 113. istog Zakona. Nema nijednu opomenu (ni usmenu ni pimenu), niti disciplinksi postupak pokrenut zbog lakše ili teže povrede radne discipline. To ukidanje zvanja, za posledicu ima drastično smanjenje plate, što nije u skladu sa članovima 38. i 39. Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru („Sl. glasnik RS“, br. 18/16, 108/16, 113/17, 95/18 i 86/19). Koja je procedura da se ispravi ova greška? Da li upravni inspektor može ovo da reši inspekcijskim nadzorom i obraćanjem upravnoj inspekciji?
U skladu sa članom 32. Zakona o zaposlenima u AP i JLS službenik je dužan da prihvati odgovarajuće radno mesto na koje je prema odredbama ovog zakona trajno ili privremeno premešten. Dalje, članom 112. istog zakona predviđeno je da službenik može, zbog potrebe rada, da bude trajno ili privremeno premešten na drugo odgovarajuće radno mesto. Za premeštaj službenika zbog potrebe rada nije potrebna njegova saglasnost.
Pod odgovarajućim radnim mestom smatra se ono radno mesto čiji se poslovi rade u istom zvanju kao poslovi radnog mesta sa koga se službenik premešta i za koje službenik ispunjava sve uslove (član 113).
Član 168. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave uredio je Donošenje novog Pravilnika i promena Pravilnika
U slučaju donošenja novog pravilnika propisano je da se svi službenici raspoređuju na odgovarajuća radna mesta u istom zvanju.
Ako novim pravilnikom neka radna mesta budu ukinuta ili broj službenika smanjen, prekobrojni službenici raspoređuju se na druga odgovarajuća radna mesta u istom zvanju, a prednost imaju oni sa boljim ocenama u poslednja tri uzastopna ocenjivanja.
U slučaju promene pravilnika, ako neka radna mesta budu ukinuta ili broj službenika smanjen, prekobrojni službenici premeštaju se na druga odgovarajuća radna mesta u istom zvanju, a prednost imaju oni sa boljim ocenama u poslednja tri uzastopna ocenjivanja.
Ako odgovarajuće radno mesto ne postoji, u slučaju donošenja novog, odnosno promene pravilnika, prekobrojni službenik može, uz njegovu saglasnost, biti raspoređen, odnosno premešten na niže radno mesto koje odgovara njegovoj vrsti i stepenu stručne spreme, odnosno obrazovanja, a ako takvo radno mesto ne postoji, postaje neraspoređen.
Ako se službenik iz stava 4. ovog člana ne saglasi sa raspoređivanjem, odnosno premeštajem rukovodilac donosi rešenje o prestanku radnog odnosa. Službeniku prestaje radni odnos danom konačnosti rešenja o prestanku radnog odnosa.
Žalba ne odlaže izvršenje rešenja o raspoređivanju, odnosno premeštaju i rešenja kojim se utvrđuje da je službenik neraspoređen.
U slučaju donošenja novog, odnosno izmene pravilnika, službenik može biti raspoređen, odnosno premešten na radno mesto u neposredno višem zvanju ako ispunjava uslove za napredovanje iz člana 133e ovog zakona i druge uslove za rad na tom radnom mestu.
U postupku pripreme pravilnika, poslodavac pribavlja mišljenje reprezentativnog sindikata.
U slučaju donošenja novog pravilnika ili njegove izmene, a pre raspoređivanja ili premeštaja službenika na odgovarajuća radna mesta, može se sprovesti prethodna provera stručne osposobljenosti, znanja i veština.
Dakle, raspoređivanje službenika u niže zvanje od utvrđenog moguće je samo u slučaju i na način propisan članom 168. Zakona o zaposlenima u AP i JLS.
Imenovano lice od strane osnivača na mestu direktora ustanove podnosi ostavku pre isteka mandat iz ličnih razloga. Pre imenovanja nije imao radni odnos u ustanovi. Da li nakon razrešenja od strane osnivača može ostati u radnom odnosu još mesec dana?
Ono što je zajedničko za sve ustanove je da se u radno-pravnom smislu primenjuje Zakon o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje). Odredbe navedenog zakona, naravno, ne sadrže odredbu kojom se daje mogućnost da imenovano lice nakon razrešenja ostaje u radnom odnosu u ustanovi na neodređeno ili određeno vreme.
Članom 39. Zakona o kulturi ("Sl. glasnik RS", br. 72/2009, 13/2016, 30/2016 - ispr. i 6/2020) se navodi da dužnost direktora ustanove prestaje istekom mandata i razrešenjem.
Osnivač ustanove razrešiće direktora pre isteka mandata:
1) na lični zahtev;
2) ako obavlja dužnost suprotno odredbama zakona;
3) ako nestručnim, nepravilnim i nesavesnim radom prouzrokuje veću štetu ustanovi ili tako zanemaruje ili nesavesno izvršava svoje obaveze da su nastale ili mogu nastati veće smetnje u radu ustanove;
4) ako je protiv njega pokrenut krivični postupak za delo koje ga čini nedostojnim za obavljanje dužnosti direktora, odnosno ako je pravnosnažnom sudskom odlukom osuđen za krivično delo koje ga čini nedostojnim za obavljanje dužnosti direktora ustanove;
5) iz drugih razloga utvrđenih zakonom ili statutom ustanove.
Dakle, ni odredbama ovog zakona nije predviđena mogućnost da imenovano lice nakon razrešenja ostaje u radnom odnosu u ustanovi.
Najzad, navedena mogućnost nije predviđena ni odredbama Posebnog kolektivnog ugovora za ustanove kulture čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 106/2018 i 144/2020).
Na osnovu odredbi Zakona o socijalnoj zaštiti ("Sl. glasnik RS", br. 24/2011) osnivač centra za socijalni rad razrešiće direktora centra za socijalni rad pre isteka mandata:
1) na lični zahtev;
2) ako obavlja poslove direktora suprotno odredbama zakona;
3) ako nestručnim i nesavesnim radom prouzrokuje štetu centru za socijalni rad ili svoje obaveze izvršava na način koji može prouzrokovati veće smetnje u radu centra za socijalni rad;
4) ako na bilo koji način onemogućava ostvarivanje prava i usluga iz nadležnosti centra za socijalni rad;
5) ako je pravnosnažno osuđen za krivično delo iz grupe krivičnih dela protiv života i tela, protiv sloboda i prava čoveka i građanina, protiv prava po osnovu rada, protiv časti i ugleda, protiv polne slobode, protiv braka i porodice, protiv službene dužnosti, kao i protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Republike Srbije;
6) iz drugih razloga utvrđenih zakonom ili statutom centra za socijalni rad.
Ni odredbama ovog zakona nije data mogućnost da imenovano lice nakon razrešenja ostaje u radnom odnosu u ustanovi, a takve odredbe ne sadrži ni Poseban kolektivni ugovor o socijalnoj zaštiti u Republici Srbiji ("Sl. glasnik RS", br. 29/2019 i 60/2020).
Molim Vas za stručno mišljene koje neto osnovica se primenjuje kod obračuna plata za Mesne zajednice? Mesne zajednice su osnovane od strane Skupštine grada i indirektan su korisnik budžetskih sredstava. Šifra delatnosti je 8411 delatnost državnih organa. Koja pravna akta regulišu određivanje neto osnovice kod obračuna plata u konkretnom slučaju?
Članom 76. Zakona o lokalnoj samoupravi („Sl. glasnik RS“, br. 129/07, 83/14 – dr. zakon, 101/16 – dr. zakon i 47/18) je propisano da mesna zajednica, odnosno drugi oblik mesne samouprave ima svojstvo pravnog lica u okviru prava i dužnosti utvrđenih statutom i odlukom o osnivanju.
Članom 77. istog zakona se propisuje da opština, odnosno grad pruža pomoć mesnoj zajednici u obavljanju administrativno-tehničkih i finansijsko-materijalnih poslova. Za obavljanje određenih poslova iz nadležnosti opštinske uprave, odnosno gradskih uprava, posebno u vezi sa ostvarivanjem prava građana, može se organizovati rad opštinske uprave u mesnim zajednicama, a poslove, način i mesto njihovog vršenja određuje predsednik opštine na predlog načelnika opštinske uprave, odnosno načelnika gradskih uprava.
Dakle, mesna zajednica je posebno pravno lice. Jedinica lokalne samouprave pruža pomoć mesnoj zajednici u obavljanju administrativno-tehničkih i finansijsko-materijalnih poslova, a lica koja su zasnovala radni odnos u mesnoj zajednici nisu zaposleni u opštinskoj odnosno gradskoj upravi.
Najzad, članom 1. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave je konkretno propisano da se odredbe ovog zakona ne primenjuju na zaposlene u privrednim društvima, preduzećima, ustanovama, javnim agencijama, mesnim zajednicama, fondovima i fondacijama koje osniva nadležni organ autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave i gradske opštine, prema posebnom propisu.
Shodno svemu gore navedenom, zaposleni u mesnoj zajednici ostvaruju svoju zaradu od sredstava mesne zajednice kao poslodavca, uz primenu Zakona o radu i uslova koji su predviđeni konkretnim ugovorom o radu, odlukama Opštine i finansijskom planu mesne zajednice, a to nije predmet propisa kojim se uređuju plate zaposlenih u jedinicama lokalne samouprave odnosno podzakonskih akata i time utvrđenih osnovica za obračun i isplatu plate. Konkretan propis koji uređuje osnovicu za obračun zarade u mesnim zajednicama ne postoji već se primenjuju navedeni propisi.
Pokrenut je postupak ozakonjenja pomoćnog objekta koji se manjim delom nalazi na površini javne namene-ulici. Predloženo je rešavanje imovinsko-pravnih odnosa na zemljištu putem ispravke granice. Problem se javlja kako vlasnik objekta da kupi deo zemljišta koje je ulica, i koje ne može biti u prometu. Kako rešiti imovinsko-pravne odnose na tom zemljištu?
Zakonom o ozakonjenju objekata („Sl. glasnik RS“ br.96/15, 83/18 i 81/20-odluka US), u članu 5, stav 1, tačka 3 eksplicitno se navodi da predmet ozakonjenja ne može biti objekat izgrađen na površinama javne namene, odnosno na zemljištu planiranom za uređenje ili izgradnju objekata javne namene.
Shodno činjenici da se u vašem pitanju navodi da objekat jednim svojim manjim delom izlazi na javnu površinu, može se konstatovati da isti u navedenom obuhvatu nije moguće ozakoniti.
Ozakonjenje je moguće izuzimanjem dela javne površine iz koridora ulice, a navedeni postupak se uređuje kroz postupak izmene i dopune važećeg planskog dokumenta za konkretan prostor. Ispravka granice parcele nije institut kojim se može korigovati površina javne namene pošto je ista definisana odgovarajućim planskim dokumentom koji ima svoju proceduru donošenja.
Tek nakon usvojenih izmena predmetnog planskog dokumenta (ukoliko je izmena moguća u skladu sa eksploatacionim karakteristikama javne saobraćajnice i drugim urbanističkim parametrima kojima se definiše predmetna javna površina), moguće je pristupiti rešavanju imovinskih odnosa kroz otuđenje dela parcele koji je bio na javnoj površini (njegovim izdvajanjem u posebnu parcelu sa odgovarajućim pod brojem) i posledično ozakonjenju objekta.
Zakonom o ozakonjenju objekata („Sl. glasnik RS“ br. 96/15, 83/18 i 81/20-odluka US), u članu 5, stav 3 navodi se da izuzetno nadležni organ može izdati rešenje o ozakonjenju, ako u postupku bude pribavljena saglasnost upravljača javnog dobra (u konkretnom slučaju upravljača ulice). Napominjemo da se u ovom slučaju ozakonjenje odnosi samo na objekat, dok je vlasništvo nad delom parcele ispod objekta i dalje nepromenjena.
Zakonom o ozakonjenju objekata („Sl. glasnik RS“ br. 96/15, 83/18 i 81/20-odluka US), u članu 11, stav 6 navodi se da kada je predmet ozakonjenja objekat koji je sagrađen u zaštitnoj zoni objekta javne namene, pre donošenja rešenja o ozakonjenju, vlasnik nezakonito izgrađenog objekta neophodno je da dostavi i izjavu da se odriče prava na pokretanje sudskog spora za naknadu štete po bilo kom osnovu u vezi sa uticajem tog javnog objekta na korišćenje ozakonjenog objekta, što ne isključuje mogućnost zaštite prava po drugim pravnim osnovima.''
Prema svemu gore navedenom, postupajući prvostepeni organ po službenoj dužnosti pribavlja saglasnost upravljača javnog puta, i ukoliko se saglasnost dobije donosi rešenje o ozakonjenju, u suprotnom odbija zahtev za ozakonjenje. Pravosnažno rešenje o ozakonjenju je osnov za upis prava svojine na objektu, dok svojina na delu zemljišta koje je javne namene ostaje nepromenjena.
Dakle, nema otuđenja tog dela zemljišta bez izmene planskog akta, jer dobra u opštoj upotrebi (ulice, putevi) ne mogu biti predmet otuđenja iz javne svojine.
Zaposleni je ostvario 2 godine, 10 meseci i 6 dana radnog staža u jednoj Gradskoj opštini i 10 godina rada u drugoj Gradskoj opštini. U ovom trenutku podneo je zahtev za jubilarnu nagradu za 10 godina rada u Gradskoj opštini. Da li zaposlenom u ovom trenutku treba odobriti jubilarnu nagradu za 10 godina rada?
Članom 50. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave je propisano:
“Zaposleni ima pravo na jubilarnu novčanu nagradu u visini prosečne mesečne zarade bez poreza i doprinosa po zaposlenom u Republici Srbiji prema objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike, za poslednji mesec u prethodnoj kalendarskoj godini u odnosu na kalendarsku godinu u kojoj se jubilarna nagrada ostvaruje, s tim što se visina novčane nagrade uvećava za 30% i to:
1) Za 10 godina rada u radnom odnosu - u visini mesečne prosečne zarade bez poreza i doprinosa,
2) Za 20 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 1) ovog stava uvećane za 30%,
3) Za 30 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 2) ovog stava uvećane za 30%,
4) Za 35 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 3) ovog stava uvećane za 30%,
5) Za 40 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 4) ovog stava uvećane za 30%.
Zaposleni ostvaruje pravo na jubilarnu nagradu za navršenih 10, 20, 30, 35 i 40 godina rada provedenih u radnom odnosu u državnom organu, organu autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, bez obzira na to u kom organu je zaposleni ostvarivao prava iz radnog odnosa.
U slučaju da je poslodavac preuzeo poslove i zaposlene od drugog poslodavca kao uslov za ostvarivanje prava na jubilarnu nagradu računaju se i godine rada u radnom odnosu kod prethodnog poslodavca.
Jubilarna nagrada se isplaćuje u roku od 30 dana od dana ostvarivanja ovog prava
Zaposleni ima pravo na jubilarnu nagradu kod poslodavca, ako to pravo u kalendarskoj godini nije ostvario u drugom državnom organu, organu autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave u kojem je radio pre rada kod poslednjeg poslodavca.
Pravo iz stava 1. ovog člana, ostvaruju svi zaposleni koji počev od 22. marta 2019. godine navršavaju 10, 20, 30, 35 i 40 godina rada u radnom odnosu u skladu sa ovim članom”.
S obzirom da u ovom konkretno slučaju zaposleni ima više od 10 godina radnog staža koji se računa za jubilarnu nagradu on ne može u ovoj godini ostvariti pravo na jubilarnu nagradu za 10 jubilarnih godina, već će to pravo ostvariti kada se steknu uslovi za 20 jubilarnih godina rada.
Da li je nepotizam kada bi supruga pomoćnika gradonačelnika zasnovala radni odnos na neodređeno vreme u Gradskoj upravi? Imenovana nekoliko godina unazad radi u GU na određeno vreme i po ugovoru o privremenim i poverenim poslovima.
Članom 58. Zakona o lokalnoj samoupravi ("Sl. glasnik RS", br. 129/2007, 83/2014 - dr. zakon, 101/2016 - dr. zakon i 47/2018) je propisano sledeće:
„Statutom opštine može se predvideti da se za pojedine oblasti (ekonomski razvoj, urbanizam, primarna zdravstvena zaštita, zaštita životne sredine, poljoprivreda i dr.) postavljaju pomoćnici predsednika opštine.
Pomoćnike predsednika opštine postavlja i razrešava predsednik opštine.
Pomoćnici predsednika opštine pokreću inicijative, predlažu projekte i sačinjavaju mišljenja u vezi sa pitanjima koja su od značaja za razvoj u oblastima za koje su postavljeni i vrše druge poslove po nalogu predsednika opštine.
Pomoćnici predsednika opštine se postavljaju u kabinetu predsednika opštine najduže na period dok traje dužnost predsednika opštine.
U opštini do 15.000 stanovnika može biti postavljen jedan pomoćnik predsednika opštine, u opštini do 50.000 stanovnika najviše dva pomoćnika a u opštini do 100.000 stanovnika najviše tri pomoćnika, u skladu sa podacima poslednjeg popisa stanovništva“.
Članom 70. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 113/2017 - dr. zakon, 95/2018 - dr. zakon i 86/2019 - dr. zakon) je propisano da se radni odnos može zasnovati i za vreme čije trajanje je unapred određeno (radni odnos na određeno vreme), između ostalog, na radnim mestima u kabinetu gradonačelnika, predsednika opštine ili predsednika gradske opštine, najduže dok traje dužnost tih izabranih lica (pomoćnici gradonačelnika, odnosno predsednika opštine kao i druga lica koja zasnivaju radni odnos na radnim mestima u kabinetu).
S druge strane, redosled radnji povodom popunjavanja izvršilačkih radnih mesta je predmet odredbi člana 82. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave, a kojim se navodi sledeće:
„Pri popunjavanju izvršilačkog radnog mesta prednost ima premeštaj službenika, sa napredovanjem ili bez njega.
Ako poslodavac odluči da radno mesto ne popuni premeštajem, sprovodi se interni konkurs.
Ako interni konkurs nije uspeo, radno mesto može da se popuni preuzimanjem službenika od drugog poslodavca iz člana 4. ovog zakona, odnosno iz državnog organa.
Ako se radno mesto ne popuni ni preuzimanjem službenika, obavezno se sprovodi javni konkurs.
Ako ni javni konkurs nije uspeo, radno mesto se ne popunjava, ali poslodavac može odlučiti da se sprovede novi javni konkurs“.
Dakle, načelnik uprave odlučuje da premesti službenika i to predstavlja prvi način popunjavanja radnih mesta.
Preuzimanje je jedan od načina popunjavanja radnog mesta, koji, takođe, podrazumeva da ga načelnik uprave, kao poslodavac, realizuje, zajedno sa drugim poslodavcem, uz saglasnost lica koje se preuzima.
U pogledu internog konkursa, član 85. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave propisuje da interni konkurs sprovodi konkursna komisija od tri člana. Konkursnu komisiju za sprovođenje internog konkursa imenuje načelnik uprave, rukovodilac službe ili organizacije tako da konkursnu komisiju obavezno čine neposredni rukovodilac organizacione jedinice u kojoj se popunjava radno mesto, službenik koji je stručan u oblasti za koju se popunjava radno mesto i službenik koji obavlja poslove iz oblasti upravljanja ljudskim resursima.
Konačno, članom 101. istog zakona je uređeno pitanje konkursne komisije za javni konkurs, koju obrazuje načelnik uprave, a koju čine tri člana i to neposredni rukovodilac organizacione jedinice u kojoj se popunjava radno mesto, odnosno prima pripravnik i službenik koji obavlja poslove iz oblasti upravljanja ljudskim resursima.
Dakle, u slučajevima popunjavanja radnih mesta, u skladu sa odredbama Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave, pomoćnik gradonačelnika nema ulogu ni kao lice koje donosi odluku, ni kao lice koje uzima učešće u radu komisije za interni odnosno javni konkurs.
Ukoliko, eventualno, postoje nekakve druge nedoumice, poželjno je postupiti u skladu sa odredbama Zakona o sprečavanju korupcije ("Sl. glasnik RS", br. 35/2019 i 88/2019) i obratiti se Agenciji za sprečavanje korupcije radi njihovog razrešenja.