Postupak uvođenja prinudne uprave vodi nadležna opštinska, odnosno gradska uprava, koja u skladu sa zakonom kojim se uređuje opšti upravni postupak, rešenjem imenuje profesionalnog upravnika sa liste koja se vodi u registru profesionalnih upravnika.

Odabir profesionalnog upravnika sa liste ovlašćenih profesionalnih upravnika koji vodi Privredna komora Srbije vrši lice koje sprovodi postupak uvođenja prinudne uprave.

Iako zakon ne propisuje ovaj postupak, iz prakse drugih lokalnih samouprava nam se čini da je bolje obaviti preliminarni razgovor sa profesionalnim upravnikom pre dostavljanja rešenja. Pribavljanje pismene saglasnosti upravnika nije predviđeno.

Članom 133đ Zakona o zaposlenima u AP i JLS predviđeno je da službenik napreduje premeštajem na neposredno više izvršilačko radno mesto u istom ili drugom organu. Neposredno više izvršilačko radno mesto jeste ono čiji se poslovi rade u neposredno višem zvanju ili u istom zvanju ali na radnom mestu rukovodioca uže unutrašnje jedinice.

Dalje je član 133e predviđeno da rukovodilac može da premesti, odnosno rasporedi na neposredno više izvršilačko radno mesto službenika kome je najmanje dva puta uzastopno određena ocena "ističe se", ako postoji slobodno radno mesto i službenik ispunjava uslove za rad na njemu. Izuzetno, službenik koji je premešten na neposredno više izvršilačko radno mesto jer mu je dva puta uzastopno određena ocena "ističe se" može, i ako ne ispunjava uslove vezane za radno iskustvo u struci, da bude premešten na neposredno više radno mesto ako mu je opet određena ocena "ističe se". Takođe, rukovodilac može da premesti na neposredno više izvršilačko radno mesto službenika kome je u periodu od pet godina uzastopno najmanje određena ocena "dobar". Ocene na kojima je zasnovano jedno napredovanje ne uzimaju se u obzir za sledeće napredovanje. Prekid u ocenjivanju usled odsutnosti sa rada službenika ne smatra se prekidom uzastopnosti iz st. 1-3. ovog člana.

S obzirom na navedeno, kada lice ispunjava uslove za napredovanje a radno mesto na koje se trajno premešta ili raspoređuje je rukovodeće radno mesto u neposredno višem zvanju u odnosu na zvanje u kojem službenik trenutno, radi se o jednom napredovanju.

Postavljanje i uklanjanje objekata privremenog karaktera uređeno je članom 146. Zakona o planiranju i izgradnji („Sl. glasnik RS“, br.  72/09...52/21), a u okviru poglavlja 11. Izgradnja objekata i izvođenje radova za koje se ne izdaje građevinska dozvola. U skladu sa istim članom stavovima 1. i 2. propisano je:

„Postavljanje i uklanjanje manjih montažnih objekata privremenog karaktera na javnim i drugim površinama, balon hala sportske namene, nadstrešnica za sklanjanje ljudi u javnom prevozu, objekata za deponovanje i separaciju rečnih agregata i plovila na vodnom zemljištu, obezbeđuje i uređuje jedinica lokalne samouprave.

Manji montažni objekti iz stava 1. ovog člana su: objekti montažno demontažnog tipa, i to isključivo kiosci do 10,5 m2, bašte ugostiteljskih objekata, tezge i drugi pokretni mobilijar koji se postavlja i uklanja na osnovu programa koji donosi jedinica lokalne samouprave na period od najduže deset godina.“

U smislu postavljenog pitanja, odredbe Zakona o planiranju i izgradnji ne ukazuju posebno na utvrđivanje iznosa vrednosti prava na lokaciju (naknade u postupku dobijanja prava na postavljanje manjih montažnih objekata u postupku javnog nadmetanja i sl.).

Naknade za korišćenje javnih površina uređene su odredbama članova 236. – 242. Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara („Sl. glasnik RS“, br. 95/18... 5/21 - dop. usklađenih din. izn.).

Članom 236. ovog zakona taksativno su navedene vrste naknada za korišćenje javne površine, i to:

1. naknada za korišćenje prostora na javnoj površini u poslovne i druge svrhe, osim radi prodaje štampe, knjiga i drugih publikacija, proizvoda starih i umetničkih zanata i domaće radinosti;
2. naknada za korišćenje javne površine za oglašavanje za sopstvene potrebe i za potrebe drugih lica, kao i za korišćenje površine i objekta za oglašavanje za sopstvene potrebe i za potrebe drugih lica kojim se vrši neposredni uticaj na raspoloživost, kvalitet ili neku drugu osobinu javne površine, za koje dozvolu izdaje nadležni organ jedinice lokalne samouprave;
3. naknada za korišćenje javne površine po osnovu zauzeća građevinskim materijalom i za izvođenje građevinskih radova i izgradnju.

Nadalje, u skladu sa članom 239. Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara, najviši iznos naknade za korišćenje javne površine propisan je u Prilogu 12. ovog zakona.

Kriterijumi za propisivanje visine naknada su: vreme korišćenja prostora, zona u kojoj se nalazi prostor koji se koristi, ukoliko je zona utvrđena aktom jedinice lokalne samouprave, kao i tehničko-upotrebne karakteristike objekta, ukoliko se javna površina koristi za postavljanje objekata.

Aktom skupštine jedinice lokalne samouprave utvrđuje se visina naknade u skladu sa st. 1. i 2. ovog člana, olakšice, način dostavljanja i sadržaj podataka o korišćenju javne površine nadležnom organu koji utvrđuje obavezu plaćanja naknade.

U skladu sa članom 240. utvrđivanje naknade za korišćenje javne površine vrši se prema površini korišćenog prostora, srazmerno vremenu korišćenja tog prostora ili prema tehničko-upotrebnim karakteristikama objekta.

Naknadu iz ovog člana, utvrđuje organ jedinice lokalne samouprave nadležan za utvrđivanje, kontrolu i naplatu javnih prihoda rešenjem.

Obaveznik naknade dužan je da utvrđenu obavezu po osnovu naknade plati do 15. u mesecu za prethodni mesec, a za mesece za koje je obaveza dospela u momentu uručenja rešenja u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja.

Napominjemo da su se do 31.12.2018. godine za korišćenje javnih površina plaćale lokalne komunalne takse.

Shodno navedenom, jedinica lokalne samouprave u skladu sa različitim zakonima ima nadležnost da posebnim aktima uređuje uslove za postavljanje privremenih objekata (npr. pravo učešća, prijava na konkurs, rok za prijavljivanje), donosi plan postavljanja privremenih objekata, određuje lokacije koje se daju na korišćenje za određene namene, kriterijume za odabir korisnika - pri čemu ovi postupci nisu u nadležnosti lokalne poreske administracije, kao i visinu naknada za korišćenje javnih površina – koje se utvrđuju rešenjima LPA i plaćaju u mesečnim iznosima. 

Primenljivi zakoni nisu eksplicitni u pogledu razdvajanja postupaka, odnosnih plaćanja/finansijskih obaveza korisnika, ili međusobnog odnosa postupaka koji se sa jedne strane odnose na sticanje prava za korišćenje javne površine, a sa druge strane na samo korišćenje javne površine. Kada se posmatra postupanje lokalnih samouprava, situacija se razlikuje u zavisnosti od važenja lokalnih akata i ugovornih odnosa koji su po njima nastali. U ovom pogledu može se konstatovati potreba za dodatnim tumačenjem propisa od strane nadležnih institucija.

U trenutnoj postavci regulatornog okvira, smatramo da je ispravno postupati striktno u skladu sa Zakonom o finansiranju lokalne samouprave („Sl. glasnik RS“, br. 62/2006,… 99/2021 - usklađeni din. izn. i 111/2021 - dr. zakon) koji u članu 6. propisuje da jedinici lokalne samouprave pripadaju izvorni prihodi ostvareni na njenoj teritoriji – koji su taksativno pobrojani, a među njima i naknade za korišćenje javnih dobara, u skladu sa zakonom i druge naknade u skladu sa zakonom.

Polazeći od navedenih odredbi, proizilazi da uslov za uvođenje prihoda u formi (jednokratne) naknade u vezi sa pravom na lokaciju – ne postoji, odnosno isti nije predviđen posebnim zakonom. Stoga nema ni osnova da JLS predvidi takvu naknadu/plaćanje/prihod lokalnim aktima (u nekim uporedivim slučajevima konstatujemo postojanje Rešenja Upravnog suda koji je takve akte JLS oglasio neustavnim).  

Član 114 ž Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji ("Sl. glasnik RS", br. 80/2002, 84/2002 - ispr., 23/2003 - ispr., 70/2003, 55/2004, 61/2005, 85/2005 - dr. zakon, 62/2006 - dr. zakon, 63/2006 - ispr. dr. zakona, 61/2007, 20/2009, 72/2009 - dr. zakon, 53/2010, 101/2011, 2/2012 - ispr., 93/2012, 47/2013, 108/2013, 68/2014, 105/2014, 91/2015 - autentično tumačenje, 112/2015, 15/2016, 108/2016, 30/2018, 95/2018, 86/2019 i 144/2020) propisuje da pravo na naplatu uvek zastareva u roku od deset godina od isteka godine u kojoj je porez trebalo utvrditi ili naplatiti, osim ako ovim zakonom nije drukčije propisano. 

Poreski organ po isteku ovog roka, po službenoj dužnosti, donosi rešenje o prestanku poreske obaveze, zbog zastarelosti. Članom 114 z ovog zakona uređuje se zastoj zastarelosti, na način da zastarelost prava poreskog organa na naplatu poreza i sporednih poreskih davanja ne teče:

1. za vreme od pokretanja upravnog spora do pravosnažnosti sudske odluke;
2. za vreme kada je drugim zakonom propisano da se poreski postupak ne može otpočeti, odnosno da se započeti poreski postupak prekida; 
3. za vreme kada je u skladu sa odredbama čl. 73, 74, 74a i 74b ovog zakona, plaćanje dugovanog poreza odloženo.  Vreme trajanja zastoja zastarelosti ne računa se u apsolutni rok za zastarelost.

Zastarelost za obaveze koje je trebalo naplatiti do 31.12.2011. godine počela je da teče od 01.01.2012. godine i (pod uslovom da nije bilo za stoja zastarelosti) nastupila je u roku od 10 godina, odnosno 01.01.2022. godine. Prema članu 114ž ovog zakona lokalna poreska administracija po službenoj dužnosti po isteku ovog roka, donosi rešenje o prestanku poreske obaveze zbog zastarelosti, a koja je nastupila 01.01.2022. godine i prenosu duga u vanbilansno poresko računovodstvo.

Shodno tome, znači da su obaveze do 31.12.2011. godine zastarele 01.01.2022. godine i uplata koja je izvršena nakon tog datuma ne može naplatiti obavezu za koju je poreski organ po službenoj dužnosti imao obavezu da utvrdi zastarelost. Uplate izvršene u januaru 2022. godine mogu da se koriste za namirenje obaveza nastalih od 1.1.2012. godine za koje nije nastupila apsolutna zastarelost.

Zakonom o naknadama za korišćenje javnih dobara („Sl.glasnik RS“, br. 95/2018, 49/2019, 86/2019 - usklađeni din. izn., 156/2020 - usklađeni din. izn. i 15/2021 - dop. usklađenih din. izn.) uređene su naknade za korišćenje javnih dobara, i to: obveznik plaćanja, osnovica, visina, način utvrđivanja i plaćanja, pripadnost prihoda od naknade, kao i druga pitanja od značaja za utvrđivanje i plaćanje naknada za korišćenje javnih dobara.

Naknade za korišćenje javnih puteva u smislu ovog zakona, navedene u članu 186. su:

1) naknada za vanredni prevoz, i to za:

   (1) prekoračenje dozvoljene dimenzije;

   (2) prekoračenje dozvoljene ukupne mase;

   (3) prekoračenje dozvoljenog osovinskog opterećenja;

2) naknada za postavljanje reklamnih tabli, reklamnih panoa, uređaja za obaveštavanje ili oglašavanje pored javnog puta, odnosno na drugom zemljištu koje koristi upravljač javnog puta, u skladu sa propisima;

3) posebna naknada za upotrebu javnog puta, njegovog dela ili putnog objekta (u daljem tekstu: putarina);

4) naknada za korišćenje delova putnog zemljišta javnog puta i drugog zemljišta koje koristi upravljač javnog puta;

5) naknada za upotrebu državnog puta za vozila registrovana u inostranstvu;

6) naknada za postavljanje vodovoda, kanalizacije, električnih vodova, elektronske komunikacione mreže i sl. na javnom putu.

Kako je i navedeno u članu 214. ovog zakona, prihodi ostvareni od naknada iz člana 186. stav 1. ovog zakona na državnom putu pripadaju upravljaču državnog puta i uplaćuju se upravljaču državnog puta, a prihodi od naknada ostvarenih na opštinskom putu i ulici pripadaju i uplaćuju se na račun upravljača tih puteva i ulica.