Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeUkoliko je određen zakon naveo da JLS ima određene nadležnosti za sprovođenje istog, ali nije isključivo naveo da se procedura definiše na lokalu, na koji način JLS definiše proceduru za sprovođenje istog zakona (npr. Zakon o registru prostornih jedinica i adresnom registru)?
Zakonom o lokalnoj samoupravi (član 93. Zakona), predviđeno je da skupština JLS odlučuje o nazivima ulica, trgova, gradskih četvrti i drugih delova naseljenih mesta na svojoj teritoriji, uz prethodnu saglasnost ministarstva nadležnog za poslove lokalne samouprave. Budući da je određivanje naziva ulica posao iz izvorne nadležnosti JLS, JLS su donele svoje odluke o određivanju naziva ulica kojima su uredile način i postupak za određivanje naziva ulica.
Zakonom o registru prostornih jedinica i adresnom registru („Službeni glasnik RS“, broj 9/20), utvrđena je nadležnost JLS za odlučivanje o nazivima ulica u skladu se ZLS, kao i konkretne obaveze JLS u pogledu određivanja naziva ulica i održavanja uličnog sistema. Obaveze JLS utvrđene ovim zakonom, izvršavaju se neposrednom primenom odredaba tog zakona.
Ukoliko se imaju nedoumice i poteškoće u izvršavanju zakonom utvrđenih obaveza, preporučujemo obraćanje ministarstvu nadležnom za poslove građevinarstva koje vrši nadzor nad primenom ovog zakona, radi dobijanja mišljenja o načinu primene tih odredaba.
Koji organ JLS je u skladu sa čl. 49. stav 2. Zakona o javnim nabavkama nadležan da donese Pravilnik o bližem uređenju planiranja i sprovođenja postupaka javnih nabavki i nabavki na koje se Zakon ne primenjuje, kao i nabavki društvenih i posebnih usluga i praćenja izvršenja ugovora o javnim nabavkama i nabavkama na koje se Zakon ne primenjuje, a Pravilik bi obuhvatio javne nabavke za potrebe svih naručioca odnosno svih organa grada?
Prema članu 49. stav 2. Zakona o javnim nabavkama („Službeni glasnik RS“, broj 91/19), javni naručilac je dužan da posebnim aktom uredi: način planiranja, sprovođenja postupka javne nabavke i praćenja izvršenja ugovora o javnoj nabavci; način planiranja i sprovođenja nabavki na koje se zakon ne primenjuje , kao i nabavki društvenih i drugih posebnih usluga. Naručilac javne nabavke, u smislu odredaba ovog zakona, je organ jedinice lokalne samouprave. Ovaj zakon ne definiše vrstu (formu) akta koji je naručilac dužan da donese i objavi na način predviđen tim zakonom, ali se prema sadržini akta koja je precizirana ovim zakonom, može zaključiti da se radi o aktu u formi odluke.
Nadležnosti organa JLS utvrđuju se njenim Statutom, te je i nadležnost za donošenje pomenutog akta trebalo odrediti statutom JLS (što verovatno nije učinjeno, kako se može zaključiti iz vašeg pitanja).
Imajući u vidu da lokalne opšte akte može donositi samo skupština, osim kada je zakonom izričito utvrđena nadležnost drugog organa JLS za donošenje opšteg akta (kako se može razumeti pomenuta odredba ovog zakona), smatramo da bi odgovor trebalo zatražiti od Kancelarije za javne nabavke.
Da li JLS može doneti opšti akt koji definiše sprovođenje određenih procedura na lokalnom nivou na osnovu zakona koji nije iskljičivo naveo da je JLS u obavezi da isti izradi?
Ovlašćenje JLS za donošenje odgovarajućeg opšteg akta za sprovođenje zakona (u ovom slučaju uputstva), mora na izričit način da bude sadržano u tom zakonu. Takav akt postaje deo državnog prava, objavljuje se u „Službenom glasniku RS“, priprema se po posebnoj, zakonom predviđenoj proceduri, a donosi ga skupština JLS.
Idealno bi bilo da se ovlašćenje formuliše tako da je jasno da se radi o poverenom poslu, uz istovremeno preciziranje pitanja koja se tim aktom mogu urediti. Ukoliko to nije slučaj, zakonitost tako donetog akta mogla bi biti osporena. Međutim, ako iz konteksta tog zakona proizlazi potreba da JLS svojim aktom uredi sprovođenje zakonom predviđenih procedura, trebalo bi kontaktirati nadležno ministarstvo radi razjašnjenja sporne situacije i, eventualno, inicirati izmenu tog zakona kako bi se taj nedostatak otklonio.
Da li je ispravno da se prilikom donošenja rešenja o imenovanju direktora javnih ustanova piše da stupa na snagu danom donošenja a biće objavlljeno u službenom glasniku?
Rešenje o imenovanju direktora ustanove je konkretan, pojedinačni akt koji ne stupa na snagu, a njegovo objavljivanje ima za cilj samo obaveštavanje javnosti o njegovoj sadržini.
Zbog toga rešenjem ne treba predvideti da stupa na snagu danom donošenja (a da će biti objavljeno u lokalnom službenom glasilu), već treba da sadrži određenje, kao poslednju tačku u tom rešenju, da se rešenje objavljuje u lokalnom službenom glasilu (naravno, ako je to, kao obaveza ili mogućnost, predviđeno odgovarajućim propisom JLS).
Da li može Osnivački akt o osnivanju javne ustanove da stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u službenom glasniku opštine?
Može, ukoliko je donet u formi odluke i ako za to postoje naročito opravdani razlozi koji su utvrđeni na skupštini prilikom donošenja tog akta.