U skladu sa odredbama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji i Zakona o porezima na imovinu poreski obveznici koji vode poslovne knjige utvrđivanje poreza na imovinu vrše samooporezivanjem, što znači podnošenjem poreske prijave koja je formalno i matematički ispravna (neophodno je da prolazi validaciju).

Nakon utvrđivanja poreza na imovinu samooporezivanjem i podnošenja poreske prijave, zaposleni u lokalnoj poreskoj administraciji mogu vršiti poresku kontrolu.

Poreska kontrola uređena je odredbama čl. 118. – 134a. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.

Prema odredbama čl. 123. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji poreska kontrola je postupak provere i utvrđivanja zakonitosti i pravilnosti ispunjavanja poreske obaveze, kao i postupak provere tačnosti, potpunosti i usklađenosti sa zakonom, odnosno drugim propisima, podataka iskazanih u poreskoj prijavi, poreskom bilansu, računovodstvenim izveštajima i drugim evidencijama poreskog obveznika koji vrši poreski organ, u skladu sa ovim zakonom. Ako se u poreskoj kontroli utvrde nepravilnosti ili propusti u izvršavanju obaveza iz poreskopravnog odnosa, poreskom obvezniku se rešenjem poreskog organa nalaže da ih otkloni.

Prema navedenom postupak poreske kontrole u lokalnoj poreskoj administraciji vrši se u slučajevima kada se posumnja u tačnost i potpunost iskazanih podataka u poreskoj prijavi ili ako se posumnja da se prema podacima u poreskoj prijavi utvrdila manja poreska obaveza, odnosno u slučajevima kada obveznik nije podneo poresku prijavu.

U konkretnom slučaju, ukoliko poreski obveznik sam ne podnese izmenjenu poresku prijavu (vodeći računa o slučajevima kada poreski obveznik ne može podneti izmenjenu poresku prijavu u skladu sa članom 40. ZPPPA), jedini način da se tačno utvrdi obaveza po osnovu poreza na imovinu jeste postupak poreske kontrole. Ukoliko se postupkom konstatuju nepravilnosti koje za posledicu imaju netačno utvrđenu obavezu, donosi se rešenje kojim se utvrđuje razlika poreza, odnosno poreske obaveze (porez koji nije utvrđen poreskom prijavom) , na taj način se otklanjaju konstatovane nepravilnosti.

U konkretnom slučaju po zahtevu navedenog poreskog obveznika kao i na osnovu činjenica, smatramo da se, bez obzira na navode i konstatacije obveznika da je u svim opštinama i gradovima podneo istu poresku osnovicu za rezervoare, može pokrenuti postupak poreske kontrole za 2020 .godinu (ukoliko je potrebno i za ranije godine), jer se prema mišljenju Ministarstva finansija rezervoari na benzinskim stanicama ne smatraju skladišnim prostorom, već delom maloprodajnog objekta.

U vezi sa utvrđivanjem poreske osnovice za 2021. godinu, napominjemo da je Zakonom o porezima na imovinu, u članu 6b jasno i nedvosmisleno propisano da su pomoćni objekti samostalni objekti koji ne služe za stanovanje ili obavljanje delatnosti, kao i ekonomski objekti i nadstrešnice osnove preko 10m2 koje su samostalni objekti. Shodno tome, smatramo da poreski obveznik nije pravilno iskazao poresku osnovicu za rezervoare na svojim benzinskim stanicama, jer se oni koriste za obavljanje delatnosti. Pri tom napominjemo da je za nadstrešnice neophodno proveriti da li su oni samostalni objekti ili ne, pa u skladu sa utvrđenom činjenicom da to i jesu , oni mogu biti prijavljeni po ceni pomoćnih objekata.

Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

U skladu sa odredbama člana 6b. Zakona o porezima na imovinu definiše se pojam pomoćnih objekata.

Pomoćni objekti su:

(1) samostalni objekti koji ne služe za stanovanje ili obavljanje delatnosti i ne razvrstavaju se u objekte iz člana 6a stav 1. tač. 5) do 7) ovog zakona, i to:

• pomoćni objekti koji nisu zgrade (bunari, bazeni, rezervoari, cisterne i sl.);
• pomoćne zgrade (prizemne zgrade i zgrade čija je podna površina ispod površine zemlje) koje su u funkciji stambenog, odnosno poslovnog objekta, koji je izgrađen na istom zemljištu (kotlarnice, podrumi, šupe za smeštaj ogreva i sl.);

(2) ekonomski objekti, u skladu sa zakonom kojim se uređuju planiranje i izgradnja;

(3) nadstrešnice osnove preko 10 m2 koje su samostalni objekti.

Ako objekat čini više posebnih celina koje se mogu svrstati u različite grupe, svaka posebna celina u okviru objekta se, za potrebe utvrđivanja poreza na imovinu, svrstava u odgovarajuću grupu nepokretnosti.

Shodno navedenom, ukoliko objekat služi za obavljanje delatnosti ne bi mogao da se razvrsta u grupu “garaže i pomoćni objekti“.

Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

U skladu sa Zakonom o računovodstvu, za sastavljanje godišnjeg izveštaja za 2019. godinu, pravna lica i preduzetnici mogli su da primenjuju sledeće propise:

Prema članu 20. Zakona o računovodstvu, koji se primenjuje za sastavljanje finansijskih izveštaja za 2019. godinu, Međunarodne standarde finansijskog izveštavanja (MSFI) obavezno primenjuju:

• Velika pravna lica,
• Pravna lica koja imaju obavezu sastavljanja konsolidovanih finansijskih izveštaja (matična pravna lica),
• Javna društva, odnosno društva koja se pripremaju da postanu javna u skladu sa zakonom kojim se uređuje tržište kapitala, nezavisno od veličine.

MSFI mogu da primenjuju i srednja pravna lica, s tim što su dužna da ih primenjuju u kontinuitetu, osim ako postanu malo pravno lice.

U skladu s navedenim, srednje pravno lice je u svom završnom računu za 2019. godinu moglo da se opredeli da li će poslovne knjige da vodi po MSFI ili po međunarodnim standardima za finansijsko izveštavanje za mala I srednja preduzeća (MSFI za MSP), što je navedeno na početku Napomena uz finansijski izveštaj.

U konkretnom slučaju, obvezniku u Napomenama stoji da primenjuje MSFI, čime je ispunjen prvi od dva neophodna uslova za priznavanje fer vrednosti kao poreske osnovice.

Takođe je veoma bitno ustanoviti na koji način je u Napomenama navedeno da se prema usvojenim računovodstvenim politikama vrši vrednovanje Nekretnina i (ako ima) Investicionih nekretnina, što je obično navedeno u delu 3. Napomena.

Nekretnine, postrojenja i oprema u Bilansu stanja iskazuju se na pozicijama:

• Zemljište (AOP 0011);
• Građevinski objekti (AOP 0012);
• Postrojenja i oprema (AOP 0013);
• Investicione nekretnine (AOP 0014);
• Ostale nekretnine, postrojenja i oprema (AOP 0015);
• Nekretnine, postrojenja i oprema u pripremi (AOP 0016);
• Ulaganja na tuđim nekretninama, postrojenjima i opremi (AOP 0017);
• Avansi za nekretnine, postrojenja i opremu (AOP 0018).

Pravna lica koja primenjuju MSFI, nekretnine, postrojenja i opremu priznaju i vrednuju u skladu sa sledećim Međunarodnim računovodstvenim standardima: MRS 16, MRS 17, MRS 36, MRS 40 i drugim relevantnim MSFI.

Pravna lica koja primenjuju MSFI za MSP nekretnine, postrojenja i opremu vrednuju u skladu sa Odeljkom 16, Odeljkom 17, Odeljkom 20, Odeljkom 27. i drugim relevantnim odredbama pomenutog standarda.

Računovodstveno obuhvatanje investicionih nekretnina uređuje MRS 40, odnosno Odeljak 16. MSFI za MSP.

Prema navedenim MRS 8, koji se odnosi na pravna lica koja primenjuju MSFI, nekretnine, postrojenja i oprema mogu se podeliti u tri osnovne grupe:

• Nekretnine, postrojenja i oprema u čijem računovodstvenom obuhvatanju se primenjuje MRS 16;
• Nekretnine, postrojenja i oprema uzeta u finansijski lizing čije računovodstveno obuhvatanje uređuje MRS 17 i
• Investicione nekretnine čije računovodstveno obuhvatanje uređuje MRS 40.

Za nekretnine, postrojenja i opremu - MRS 16 za odmeravanje nakon početnog priznavanja pruža dva modela: Model nabavne vrednosti (cene koštanja) i model revalorizacije (fer vrednost) I svako pravno lice treba da odluči koji od ova dva modela primenjuje i da to precizira svojim aktom kojim utvrđuje računovodstvene politike.

Za investicione nekretnine – MRS 40 za odmeravanje nakon početnog priznavanja pruža dva modela: Model nabavne vrednosti (cene koštanja) i model revalorizacije (fer vrednost) i svako pravno lice treba da odluči koji od ova dva modela primenjuje i da to precizira svojim aktom kojim utvrđuje računovodstvene politike.

Investicione nekretnine (zemljište ili zgrada (ili deo zgrade) ili zemljište i zgrada zajedno) su one nekretnine koje se drže radi ostvarivanja zarade od izdavanja nekretnina ili radi uvećanja vrednosti kapitala.

Kod oporezivanja nepokretnosti, fer vrednost se može prihvatiti kao poreska osnovica samo kod lica koja su prema računovodstvenim politikama usvojili model fer vrednosti za vrednovanje nekretnina i/ili investicionih nekretnina i veoma je bitno da budu obelodanjene odgovarajuće informacije o tome u Napomenama uz finansijske izveštaje.

U skladu s navedenim, a u vezi kontrole poreskih prijava za porez na imovinu obveznika koji vode poslovne knjige, jeste da se na sajtu Agencije za privredne registre (APR), na stranici u okviru koje su objavljeni finansijski izveštaji, najpre proveri da li finansijski izveštaj poreskog obveznika za određenu godinu sadrži Napomene uz finansijski izveštaj, jer je to prvi preduslov da to pravno lice, eventualno može prijaviti fer vrednost nepokretnosti kao poresku osnovicu. Dalji uslov jeste da je u Napomenama navedeno da isto to lice vodi knjige po MRS i da primenjuje pune MSFI (obično se navodi na početku Napomena). I na kraju, u Napomenama – u računovodstvenim politikama, mora da jasno i nedvosmisleno bude navedeno na koji način se vrednuju nekretnine, kao i investicione nekretnine (ako ih obveznik ima u svojim evidencijama), odnosno da li se prilikom vrednovanja nakon početnog priznavanja nekretnine vrednuju po nabavnoj vrednosti (po troškovnom modelu) ili fer vrednosti (po modelu revalorizacije).

Napominjemo da su novim Zakonom o računovodstvu koji je stupio na snagu 01. januara 2020. godine, što znači da se primenjivao od sastavljanja finansijskih izveštaja za 2020. godinu, uvedene nove odredbe kojima se uređuje primena MSFI, odnosno MSFI za MSP.

Članom 24. ovog Zakona, kojim je uređena primena MSFI i propisano da: za priznavanje, vrednovanje, prezentaciju i obelodanjivanje pozicija u finansijskim izveštajima velika pravna lica, pravna lica koja imaju obavezu sastavljanja konsolidovanih finansijskih izveštaja (matična pravna lica), javna društva, odnosno društva koja se pripremaju da postanu javna, u skladu sa zakonom kojim se uređuje tržište kapitala, nezavisno od veličine, primenjuju MSFI.

Primena MSFI za MSP uređena je članom 25. ovog Zakona koji propisuje da za priznavanje, vrednovanje, prezentaciju i obelodanjivanje pozicija u finansijskim izveštajima, mala i srednja pravna lica primenjuju MSFI za MSP. Izuzetno od navedenog, mala i srednja pravna lica mogu da odluče da za priznavanje, vrednovanje, prezentaciju i obelodanjivanje pozicija u finansijskim izveštajima primenjuju MSFI. U tom slučaju mala i srednja pravna lica dužna su da primenjuju MSFI u kontinuitetu, odnosno najmanje pet godina od početka primene MSFI, osim u slučajevima otvaranja postupka stečaja ili likvidacije.

Član 26. istog Zakona odnosi se na mikro i druga pravna lica i propisuje da za priznavanje, vrednovanje, prezentaciju i obelodanjivanje pozicija u finansijskim izveštajima, mikro pravna lica i druga pravna lica iz člana 2. tačka 2. ovog Zakona, nezavisno od veličine, primenjuju podzakonski akt koji donosi ministar nadležan za poslove finansija, a koji se zasniva na opštim računovodstvenim načelima. Izuzetno od navedenog, mikro pravna lica i druga pravna lica iz člana 2. tačka 2. ovog Zakona, nezavisno od veličine, mogu da odluče da za priznavanje, vrednovanje, prezentaciju i obelodanjivanje pozicija u finansijskim izveštajima primenjuju MSFI ili MSFI za MSP. U tom slučaju, mikro pravna lica i druga pravna lica iz člana 2. tačka 2. ovog Zakona, nezavisno od veličine, dužna su da primenjuju MSFI, odnosno MSFI za MSP u kontinuitetu, odnosno najmanje pet godina od početka primene MSFI, odnosno MSFI za MSP, osim u slučajevima otvaranja postupka stečaja ili likvidacije.

Na osnovu navedenog, znači da su se sva pravna lica, bez obzira na razvrstavanje, od 01. januara 2020. godine mogla opredeliti za primenu MSFI pod uslovima propisanim Zakonom. Primenom MSFI i vrednovanjem nekretnina, odnosno investicionih nekretnina po fer vrednosti od 2021. godine poreska osnovica može biti fer vrednost svim ovim poreskim obveznicima uz ispunjenje propisanih uslova.

Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

Članom 7. Zakona o porezima na imovinu u stavu 1. propisano je da je osnovica poreza na imovinu za nepokretnosti obveznika koji vodi poslovne knjige i čiju vrednost u poslovnim knjigama iskazuje po metodu fer vrednosti u skladu sa Međunarodnim računovodstvenim standardima (MRS), odnosno Međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja (MSFI) i usvojenim računovodstvenim politikama jeste fer vrednost iskazana na poslednji dan poslovne godine obveznika u tekućoj godini.

Stavom 2. istog člana Zakona dalje je propisano da osnovicu poreza na imovinu poreskog obveznika koji nepokretnosti u svojim poslovnim knjigama ne iskazuje u skladu sa stavom 1. ovog člana čini:

1) za neizgrađeno zemljište - vrednost zemljišta;

1a) za objekat na ili pod zemljištem koje nije predmet oporezivanja, odnosno za koje je obveznik drugo lice - vrednost objekta;

2) za ostale nepokretnosti - vrednost objekata uvećana za vrednost pripadajućeg zemljišta koje je predmet oporezivanja, za koje je obveznik isto lice.

U skladu s navedenim, poreskom obvezniku nije ostavljena mogućnost izbora da li će poresku osnovicu prijaviti po fer vrednosti ili primenom prosečne cene, već prosečne cene može koristiti samo ako ne ispunjava uslove da poresku osnovicu prijavi po fer vrednosti.

Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

U članu 36. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji (ZPPPA) je i u ranijem periodu već bilo propisano da se poreska akta dostavljaju poštom dva puta, odnosno da se mora vršiti dostava drugi put preko pošte, ako u prvom pokušaju uručenje nije izvršeno.

U tom smislu aplikacija Instituta Mihajlo Pupin već ima gotovo rešenje za izdvajanje i pripremu za štampu i drugo slanje poreskih rešenja iz masovnog razreza koja nisu dostavljena u prvom uručenju preko pošte.

Napominjemo da je bitno da ugovor koji jedinice lokalne samouprave imaju sa Poštom u vezi štampe rešenja, sadrži dovoljan broj rešenja koji pokriva broj rešenja koja se šalju masovno u prvom i drugom pokušaju.

Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.