Pitanja i odgovori

Sve uredno overene i pravno valjane izjave birača prikupljene tokom izbornog procesa započetog 4. marta, odnosno prikupljene za izbore koji su bili raspisani za 26. april 2020. godine moraju se smatrati važećim. Izborni postupak, prekinut 16. marta usled nastupanja vanrednog stanja, 11. maja nije počeo ispočetka, već se sam nastavio tamo gde je stao i sa novim datumom održavanja izbora.

Upravo da ne bi bilo ovakvih nedoumica kod učesnika na izborima, Republička izborna komisija je u članu 34. stav 3. Odluke o izmenama i dopunama Uputstva za sprovođenje izbora za narodne poslanike Narodne skupštine, raspisanih za 26. april 2020. godine (“Službeni glasnik RS”, br. 69/20) propisala da obrasci za podnošenje izborne liste kandidata za narodne poslanike ostaju na pravnoj snazi u nepromenjenom obliku. Svrha ovakve odredbe jeste da svim podnosiocima izbornih lista koji su zainteresovani za kandidovanje na izborima a koji se još uvek nisu kandidovali, jasno stavi do znanja da ne treba da ispočetka pripremaju izbornu dokumentaciju, već samo da nastave tamo gde u stali u postupku prikupljanja, uključujući i izjave birača.

U tom smislu, nije bilo neophodno da lokalne komisije propisuju nove obrasce, odnosno da u njima menjaju datum izbora. Ipak, značajan broj izbornih komisija je odlučio da promeni datum izbora u obrascima, što i dalje ne znači da učesnici na izborima treba da sve obrasce sa ranijim datumom izbora zamene novim. Suprotno tumačenje bi mnogima bitno otežalo dalji proces kandidovanja, što se nikako ne sme dozvoliti, naprotiv, jer se mora imati u vidu i načelo Zakona o opštem upravnom postupku o ekonomičnosti postupka i obavezi organa koji vodi postupak da ga vodi bez odugovlačenja i uz što manje troškove po stranku i drugog učesnika u postupku.

Dakle, sve uredno overene izjave birača prikupljene na propisanom obrascu pre nastupanja vanrednog stanja moraju da budu prihvaćene, bez obzira na datum izbora naveden u tim izjavama.

Zakonom o izmeni i dopuni Zakona o izboru narodnih poslanika i Zakonom o izmeni i dopuni Zakona o lokalnim izborima, koji su objavljeni u “Službenom glasniku Republike Srbije” br. 68 od 10. maja 2020. godine, kada su i stupili na snagu, dato je ovlašćenje opštinskim i gradskim upravama da overavaju izjave birača da podržavaju izbornu listu kandidata za narodne poslanike ili izbornu listu kandidata za odbornike, bez obzira na to da li je u konkretnoj opštini ili gradu imenovan javni beležnik. Dakle, od sada opštinske uprave mogu da overavaju izjave birača paralelno i ravnopravno sa javnim beležnicima (tamo gde nema javnih beležnika, uz opštinsku/gradsku upravu overu izjave birača mogu da vrše i osnovni sudovi, sudske jedinice ili prijemne jedinice ili prijemne kancelarije osnovnih sudova.

Treba obratiti pažnju na to da je Republička izborna komisija 11. maja 2020. godine donela Odluku o izmenama i dopunama Uputstva za sprovođenje izbora za narodne poslanike Narodne skupštine, raspisanih za 26. april 2020. godine, koja je istog dana, 11. maja 2020. godine, objavljena u “Službenom glasniku RS” broj 69 i stupila na snagu. Članom 15. Ove odluke izmenjen je član 43. Uputstva za sprovođenje izbora za narodne poslanike, raspisanih za 26. april 2020. godine. Članom 15. je, između ostalog, propisano da “opštinska/gradska uprava može da vrši overu izjava birača da podržavaju izbornu listu samo na svojoj teritoriji i to samo onih birača koji imaju prijavljeno prebivalište na teritoriji opštine, grada, odnosno gradske opštine”.

Mišljenja smo da je na načelniku uprave da, u skladu sa članom 59. stav 2. Zakona o lokalnoj samoupravi, aktom o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji opštinske uprave, službi i organizacija, definiše način vršenja i poslova overe izjave birača, kao i da u skladu sa članom 63. istog zakona odredi zaposlene koji će obavljati predmetne poslove overe. Međutim, ovo tumačenje ne treba uzeti za merodavno, te u tom smislu preporuka je da se zvanično mišljenje povodom pitanja ko vrši overu i stavlja klauzule zatraži od Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave.

Stalni sastav Opštinske izborne komisije može da se menja, tačnije nema prepreka da skupština opštine izvrši izmenu na predlog ovlašćenog predlagača za zamenu člana kojeg je predložio. Naravno, ovo važi samo u vreme redovnih izbora, što je trenutno slučaj u većini lokalnih samouprava, kada skupština opštine nije raspuštena, odnosno dok je još u mandatu.

U prilog ovome može da posluži svež primer u vezi sa Republičkom izbornom komisijom. Naime, Narodna skupština je 10. maja 2020. donela Odluku o izmenama Odluke o razrešenju i imenovanju članova i zamenika članova Republičke izborne komisije (“Sl. glasnik RS”, br. 68/70), kojom je, umesto jednog preminulog člana, imenovan nov član, na predlog poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije.

U skladu sa članom 40. Zakona o lokalnoj samoupravi Skupština opštine ima sekretara koji se stara o obavljanju stručnih poslova u vezi sa sazivanjem i održavanjem sednica skupštine i njenih radnih tela i rukovodi administrativnim poslovima vezanim za njihov rad. Sekretar skupštine se postavlja, na predlog predsednika skupštine, na četiri godine i može biti ponovo postavljen. Za sekretara skupštine opštine može biti postavljeno lice koje ima stečeno visoko obrazovanje iz naučne oblasti pravne nauke na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB bodova, master akademskim studijama, specijalističkim akademskim studijama, specijalističkim strukovnim studijama, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine ili specijalističkim studijama na fakultetu, sa položenim stručnim ispitom za rad u organima uprave i radnim iskustvom od najmanje tri godine. Skupština opštine može, na predlog predsednika skupštine, razrešiti sekretara i pre isteka mandata. Sekretar može imati zamenika koji ga zamenjuje u slučaju njegove odsutnosti. Zamenik sekretara skupštine opštine postavlja se i razrešava na isti način i pod istim uslovima kao i sekretar.

U skladu sa članom 3. Zakona o zaposlenima u AP i JLS funkcioner je izabrano, imenovano, odnosno postavljeno lice (osim službenika na položaju) u organima autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, odnosno u organima gradske opštine, kao i u službama i organizacijama koje oni osnivaju prema posebnom propisu. Članom 13. je predviđeno da funkcioneru autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave funkcija prestaje u slučaju:

1. isteka vremena na koje je izabran, imenovan ili postavljen;
2. podnošenja ostavke;
3. razrešenja, kao i u drugim slučajevima utvrđenim zakonom i drugim propisima kojima se uređuje prestanak funkcije, odnosno radnog odnosa.

Prema odredbama člana 187. Zakona o radu koje govore o posebnoj zaštiti od otkaza ugovora o radu za vreme trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta poslodavac ne može zaposlenom da otkaže ugovor o radu. Zaposlenom iz stava 1. ovog člana rok za koji je ugovorom zasnovao radni odnos na određeno vreme produžava se do isteka korišćenja prava na odsustvo. Rešenje o otkazu ugovora o radu ništavo je ako je na dan donošenja rešenja o otkazu ugovora o radu poslodavcu bilo poznato postojanje okolnosti iz stava 1. ovog člana ili ako zaposleni u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa obavesti poslodavca o postojanju okolnosti iz stava 1. ovog člana i o tome dostavi odgovarajuću potvrdu ovlašćenog lekara ili drugog nadležnog organa.

Dakle, u ovom konkretnom slučaju, za vreme trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta, radni odnos ne može prestati uprkos prestanku funkcije.

U skladu sa članom 114. Zakona o radu zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu, za vreme odsustvovanja sa rada na dan praznika koji je neradni dan, godišnjeg odmora, plaćenog odsustva, vojne vežbe i odazivanja na poziv državnog organa. Poslodavac ima pravo na refundiranje isplaćene naknade zarade iz stava 1. ovog člana u slučaju odsustvovanja zaposlenog sa rada zbog vojne vežbe ili odazivanja na poziv državnog organa, od organa na čiji se poziv zaposleni odazvao, ako zakonom nije drukčije određeno.

Prema odredbama člana 35. stav 8. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u JLS ako je osnovna plata zaposlenog obračunata po elementima u skladu sa zakonom, niža od minimalne zarade poslodavac je dužan da zaposlenom isplati platu u visini obračunate minimalne zarade u skladu sa zakonom.

Dakle, u ovom konkretnom slučaju ako je obračunata plata niža od minimalne poslodavac je dužan da zaposlenom isplati platu u visini obračunate minimalne zarade u skladu sa zakonom.

Zakon o lokalnim izborima ne sadrži odredbe o pravu birača koji se na dan glasanja nalaze u pritvoru ili izdržavanju zavodske sankcije da glasaju na lokalnim izborima.

Ipak, u tom zakonu je teško naći odredbe koje bi ukazivale na to da se glasanje na lokalnim izborima ne može organizovati i u zavodima za izvršenje krivičnih sankcija (u daljem tekstu: zavodi).

S druge strane, tumačenjem odredbe člana 58. Zakona o lokalnim izborima, kojom je propisano da se na izbor odbornika shodno primenjuju i odredbe Zakona o izboru narodnih poslanika o glasanju, može se izvući zaključak da se za izbor odbornika može glasati i u zavodima, pa čak i u inostranstvu, s obzirom na to da se u okviru odredaba Zakona o izboru narodnih poslanika o glasanju (čl. 67 do 73a) nalaze i odredbe o glasanju birača koji se na dan glasanja nalaze u pritvoru ili izdržavaju zakonsku sankciju (čl. 72b), pa čak i glasanju birača koji imaju boravište u inostranstvu (čl. 73a), mada se logično može pretpostaviti da se nije htelo reći da se na lokalnim izborima može glasati u inostrantsvu.

Pomoć u rešavanju iznete dileme ne pruža ni Zakon o jedinstvenom biračkom spisku, koji u članu 24. stav 3. propisuje da se odredbe tog zakona shodno primenjuju i na izbore za organe jedinice lokalne samouprave, što bi uključivalo i shodnu primenu odredaba člana 19. stav 5. i 6. tog zakona, o upisivanju birača koji su na izvršenju zavodskih sankcija ili u pritvoru u posebne izvode iz biračkog spiska, odnosno obavezi ministarstva nadležnog za pravosuđe da ministarstvu nadležnom za poslove uprave dostavi podatke potrebne za pripremanje posebnih izvoda iz biračkog spiska za glasanje tih birača.

Međuti, ako zaključimo da se na lokalnim izborima može glasati u zavodima, s obzirom na to da se u zakonima ne mogu naći odredbe koje bi ukazivale na suprotno, sprovođenje tog glasanja je skopčano sa nizom teškoća. Naime, treba imati u vidu da u zavodima ne bi moglo da se glasa na svim lokalnim izborima, već samo na izborima za odbornike skupštine opštine/grada na čijoj se teritoriji nalazi zavod, s obzirom na to da Zakon o lokalnim izborima ne predviđa mogućnost da se glasa izvan teritorije opštine/grada u kojoj se sprovode izbori. To bi, dalje, značilo da bi izborna komisija mogla da odredi biračko mesto u zavodu samo pod uslovom da u zavodu ima najmanje 100 birača sa prijavljenim prebivalištem u toj opštini/gradu (što znači da sva druga lica koja borave u zavodu ne bi mogla da glasaju za izbor odbornika skupštine opštine/grada gde im je prijavljeno prebivalište). Pitanje je da li bi se u ovom slučaju mogle primenjivati odredbe uputstava Republičke izborne komisije za parlamentarne izbore koje, izuzetno, dozvoljavaju određivanje biračkih mesta i sa manje od 100 birača. Naime, prema uputsvima RIK-a, biračka mesta mogu da imaju i manje od 100 birača samo ako bi, zbog prostorne udaljenosti ili nepovoljnog geografskog položaja, stanovnicima tog mesta glasanje na drugom biračkom mestu bilo znatno otežano. Dakle, ta odredba je uvedena da bi se, pre svega, izašlo u susret stanovnicima malih, udaljenih sela, sa prevashodno satrijim stanovništvom, koji nisu u mogućnosti da putuju do najbližeg, a verovatno prilično udaljenog  biračkog mesta u nekom susednom selu. Međutim, činjenica je i da je Republička izborna komisija na ranijim izborima određivala biračka mesta i u zavodima sa manje od 100 birača.

U svakom slučaju, lokalna izborna komisija bi, prvo, trebalo da utvrdi koliko se lica sa prebivalištem, odnosno pravom glasa u toj jedinici lokalne samouprave nalazi u zavodu, pa da prema tom broju proceni da li ima objektivnih razloga da se u tom zavodu odredi biračko mesto. Sve ovo bi se moralo raditi u konsultacijama sa Ministarstvom pravde, odnosno Upravom za izvršenje krivičnih sankcija. Potom bi se moralo konsultovati i Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, koje, prema članu 19. stav 5. i 6. Zakona o jedinstvenom biračkom spisku, treba da pripremi poseban izvod iz biračkog spiska za glasanje birača u zavodu, a na osnovu podataka koje treba da mu dostavi Ministarstvo pravde.

U skladu sa svim iznetim, može se zaključiti da se glasanje u zavodima može organizovati i na lokalnim izborima, s tim da bi takav poduhvat iziskivao koordinaciju i konsultacije sa resornim ministarstvima, posebno imajući u vidu i činjenicu da se u prethodnim izbornim ciklusima ovakva mogućnost nije praktikovala.  

S obzirom na to da, su odbornici u punom kapacitetu sve dok im ne prestane mandat, nakon raspisivanja izbora, mogu se sazivati i održavati sednice skupštine.

Da bi podnosilac liste moga da dobije položaj političke stranke nacionane manjine, dovoljno je da na teritoriji grada/opštine živi makar jedan pripadnik te nacionalne manjine.

Odredba člana 40. stav 8. Zakona o lokalnim izborima ne samo da upućuje na vezu sa minimalnim brojem kandidata na izbornoj listi, već ni sam Zakon o lokalnim izborima ne propisuje obavezu da kandidati na izbornoj listi političke stranke nacionalne manjine budu pripadnici te manjine, što bi značilo da se o položaju manjinske stranke odlučuje bez obzira na to koje su nacionalnosti kandidati (Zakon nigde ne predviđa mogućnost da izborna komisija utvrđuje nacionalnu propadnost kandidata), niti se prilikom odlučivanja o utvrđivanju tog položaja treba upoređivati broj kandidata sa brojem pripadnika manjine u opštini/gradu.

 Sve u svemu, okolnost da na teritoriji opštine živi, npr. samo jedan pripadnik neke nacionalne manjine, ne može da bude prepreka da neka politička stranka te nacionalne manjine podnese izbornu listu kandidata za odbornike, niti razlog da se toj stranci ne prizna položaj političke stranke nacionalne manjine u smislu člana 40. stav 5. Zakona o lokalnim izborima.

Zakonom o finansiranju lokalne samouprave propisano je da se za obavljanje delatnosti bankarstva plaća firmarina na godišnjem nivou najviše do 10 prosečnih zarada.

U Zakonu o klasifikaciji delatnosti i Uredbi o klasifikaciji delatnosti ne postoji šifra delatnosti „bankarstvo“. Najpribližnija šifra u koju bi se mogla svrstati delatnost „bankarstva“ je u Sektoru K – Finansijske delatnosti i delatnosti osiguranja, grupi 64.1 Monetarno posredovanje, u okviru koje delatnost 64.19. Ostalo monetarno posredovanje za koje je propisano sledeće: „Obuhvata primanje depozita i/ili bliskih supstituta za depozite i, s druge strane, obezbeđivanje kreditnih ili zajmovnih fondova korisnicima.

Kreditiranje se, pored uobičajenih bankarskih kredita, može javiti u različitim oblicima, kao što su: hipotekarni krediti, zajmovi po kreditnim karticama itd. Ove delatnosti obavljaju monetarne institucije, osim centralne banke, kao što su:

• banke
• štedionice
• kreditne zadruge.

Takođe se obuhvataju usluge koje pružaju:

• poštanske žiro banke i poštanske štedionice
• specijalizovane depozitne institucije za odobravanje stambenih kredita
• institucije koje obavljaju delatnost uputničkog prometa (uplata/isplata novčanih uputnica) i transfera novca.

Ne obuhvata:

• odobravanje stambenih i drugih vrsta kredita od strane nedepozitnih kreditnih institucija, del. 64.92
• obradu transakcija izvršenih putem kreditnih kartica, kliring i saldiranje za račun drugih lica, del. 66.19.“

Kao što se može videti, zaista je nejasno šta se sve može svrstati u delatnost „bankarstvo“.

Odlukom o lokalnim komunalnim taksama bi trebalo da je uređeno da li se firmarina plaća na pretežnu šifru delatnosti ili na šifru delatnosti koja se faktički obavlja u poslovnom prostoru (a koja može biti različita od pretežne). To je osnovno od čega se mora poći kada se posmatra delatnost na koju se plaća firmarina.

Zakonom o finansiranju lokalne samouprave propisano je da se za obavljanje delatnosti bankarstva plaća firmarina na godišnjem nivou najviše do 10 prosečnih zarada.

Ako je u odluci navedeno da se taksa plaća po pretežnoj (registrovanoj) šifri delatnosti, onda se obveznicima kojima je pretežna šifra delatnosti 64.19 – ostalo monetarno posredovanje, u koju spadaju i banke, može se utvrditi firmarina po najvišoj tarifi (do 10 prosečnih zarada), a u skladu sa odlukom.

Za menjačnice (koje imaju šifru delatnosti 66.12), prodavnice, agencije i sl. koje uz svoju osnovnu-pretežnu delatnost obavljaju i platni promet, utvrđivanje firmarine za delatnost „bankarstvo“ bi se mogla utvrditi samo ako u odluci o lokalnim komunalnim taksama piše da se firmarina plaća na osnovu delatnosti koja se obavlja u poslovnom prostoru (a ne po pretežnoj šifri delatnosti).

Pri tom posebno ističemo da još uvek ne postoji jasan stav Ministarstva finansija da li se delatnost platnog prometa svrstava u delatnost „bankarstva“, pa je naša preporuka da se ovim obveznicima ne utvrđuje firmarina za ovu delatnost, da ne bi imali žalbeni postupak, troškove advokata i druge komplikacije.

Članom 47. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave je propisano: "Radna mesta službenika, uslovi za rad na njima i broj službenika određuju se Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta."

Članom 58. istog zakona je predviđeno: “Radna mesta i njihovo razvrstavanje po zvanjima uređuju se Pravilnikom.

Pravilnikom se utvrđuju opisi radnih mesta, zvanja u kojima su radna mesta razvrstana, potreban broj izvršilaca za svako radno mesto, vrsta i stepen obrazovanja, radno iskustvo i drugi uslovi za rad na svakom radnom mestu.

U jedinici lokalne samouprave, odnosno gradskoj opštini, Pravilnik usvaja Veće. Pravilnik obuhvata radna mesta i njihovo razvrstavanje u organima, stručnim službama i posebnim organizacijama iz člana 1. ovog zakona.

Načelnik uprave priprema objedinjen predlog Pravilnika iz stava 3. ovog člana, koji dostavlja Veću na usvajanje.

U jedinicama lokalne samouprave u kojima je organ uprave organizovan u više uprava za pojedine oblasti, načelnik uprave u okviru koje se obavljaju opšti, pravni ili normativni poslovi, priprema objedinjen predlog Pravilnika iz stava 4. ovog člana, koji dostavlja Veću na usvajanje”.

Dakle, vrsta i stepen obrazovanja i drugi uslovi za rad za radna mesta, između ostalih, i za radno mesto upravljanja ljudskim resursima se uređuju Pravilnikom, tako da je potrebno da se pogleda koja je utvrđena vrsta i stepen obrazovanja za rad na navedenom radnom mestu u konkretnom Pravilniku.

Zakonom o javnim nabavkama („Službeni glasnik RS“, br. 124/2012, 14/2015 i 68/2015, u daljem tekstu: Zakon), propisano je:

- u članu 39. stav 1. da je javna nabavka male vrednosti, u smislu ovog zakona, nabavka čija procenjena vrednost nije veća od 5.000.000 dinara, pri čemu ni ukupna procenjena vrednost istovrsnih nabavki na godišnjem nivou nije veća od 5.000.000 dinara; 

- u članu 64. stav 4. da naručilac ne može određivati procenjenu vrednost javne nabavke, niti može deliti istovrsnu javnu nabavku na više nabavki s namerom izbegavanja primene ovog zakona ili pravila određivanja vrste postupka u odnosu na procenjenu vrednost javne nabavke, dok je istovrsna javna nabavka ona nabavka koja ima istu ili sličnu namenu, pri čemu isti ponuđači u odnosu na prirodu delatnosti koju obavljaju mogu da je ispune;

- u članu 68. st. 2. i 3. da procenjena vrednost javne nabavke oblikovane po partijama uključuje procenjenu vrednost svih partija, za period za koji se zaključuje ugovor, dok naručioci ne mogu primenjivati postupak javne nabavke male vrednosti, odnosno izbeći primenu ovog zakona, za pojedinu partiju, ako je zbir vrednosti svih partija veći od iznosa iz člana 39. stav 1. ovog zakona;

- u članu 51. da Plan javnih nabavki sadrži, između ostalog, podatak o vrsti postupka javne nabavke. 

U konkretnom slučaju, izmena Plana javnih nabavki podrazmevala bi da se obe faze ove istovrsne javne nabavke sprovedu u 2020. godini, ali kroz dva postupka javne nabavke male vrednosti.

Odredbama Zakona nije zabranjeno deljenje jedne javne nabavke na način da se sprovede u dva postupka javne nabavke ukoliko je to opravdano objektivnim okolnostima (kako se ne bi postupilo protivno načelu efikasnosti), s tim da je naručilac dužan da oba postupka sprovede uzimajući u obzir zbirnu procenjenu vrednost oba postupka javne nabavke. U protivnom bi naručilac povredio odredbu člana 64. stav 4. Zakona, u skladu sa kojom ne može deliti istovrsnu javnu nabavku na više nabavki s namerom izbegavanja pravila određivanja vrste postupka u odnosu na procenjenu vrednost javne nabavke (umesto dva otvorena postupka, sprovode se dva postupka javne nabavke male vrednosti), ali i odredbu člana 39. stav 1. Zakona jer bi sproveo postupak javne nabavke male vrednosti iako je procenjena vrednost istovrsnih nabavki na godišnjem nivou veća od 5.000.000 dinara.

Dalje, mišljenja smo da nije protivno propisima planirati i sprovesti dva postupka javne nabavke sa istog konta finansijskog plana, ali bi se na način predložen u pitanju postupilo i protivno prethodno navedenim odredbama člana 68. Zakona, jer procenjena vrednost javne nabavke oblikovane po partijama uključuje procenjenu vrednost svih partija, te naručioci ne mogu primenjivati postupak javne nabavke male vrednosti, ako je zbir vrednosti svih partija veći od 5.000.000 dinara, bez PDV-a.   

Imajući u vidu sve navedeno, mišljenja smo da bi naručilac bio dužan da predložene radove na rekonstrukciji trotoara (pešačke staze) i platoa realizuje u otvorenom, odnosno otvorenim postupcima javnih nabavki, koji može biti podeljen po partijama.  

Odredbe bivšeg Aneksa Posebnog kolektivnog ugovora za državne organe, koji je stupio na snagu u junu 2015. godine, uređivale su prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa u organima pokrajinske autonomije i jedinicama lokalne samouprave i druga pitanja od značaja za zaposlene i poslodavca. U tom prvobitnom tekstu odrebe o jubilarnoj nagradi našle su se u članu 46(a) i glasile su:

Zaposleni ima pravo na jubilarnu novčanu nagradu u visini prosečne zarade bez poreza i doprinosa po zaposlenom u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike, s tim što se visina novčane nagrade uvećava za 25% pri svakom narednom ostvarivanju tog prava, tako da se isplaćuje:

1) Za 10 godina rada u radnom odnosu - u visini prosečne zarade bez poreza i doprinosa;

2) Za 20 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 1) ovog člana uvećane za 25%;

3) Za 30 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 2) ovog člana uvećane za 25%;

4) Za 40 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 3) ovog člana uvećane za 25%.

Jubilarnom godinom rada smatra se godina u kojoj zaposleni navršava 10, 20, 30 i 40 godina rada provedenih u radnom odnosu kod poslodavca, bez obzira na to u kom organu pokrajinske autonomije i organu jedinice lokalne samouprave je zaposleni ostvarivao prava iz radnog odnosa.

U slučaju da je poslodavac preuzeo poslove i zaposlene od drugog poslodavca koji je prestao da postoji, kao uslov za ostvarivanje prava na jubilarnu nagradu računaju se i godine rada u radnom odnosu kod prethodnog poslodavca.

Jubilarna nagrada se isplaćuje po pravilu na dan autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave.

Izuzetno od stava 4. ovog člana, zaposlenima koji su stekli pravo na jubilarnu nagradu u 2015. godini do dana stupanja na snagu ovog ugovora, isplata jubilarne nagrade izvršiće se najkasnije do kraja 2015. godine.

Dakle, u ovom osnovnom tekstu jubilarna nagrada se priznavala za rad proveden u radnom odnosu kod poslodavca, bez obzira na to u kom organu pokrajinske autonomije i organu jedinice lokalne samouprave je zaposleni ostvarivao prava iz radnog odnosa. Ovakvo rešenje zadržalo se do maja 2018. godine, tako da je u konkretnom slučaju 2017. godine navedeno lice imalo pravo na jubilarnu nagradu za 10 godina rada.

U svakom slučaju, ne postoji mogućnost retroaktivne isplate jubilarne nagrade iz razloga što se ona isplaćuje u jubilarnoj godini rada.