Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeU prvostepenom postupku, rešavajući po žalbi na rešenje kojim je odbačen zahtev za uvid u matičnu knjigu, pogrešno je utvrđena činjenica i žalba odbačena kao neblagovremena iako je bila podneta u zakonom predviđenom roku. Koji organ je nadležan za poništavanje rešenja i da li se u ovom slučaju može primeniti član 163. stav 1. ZUPa?
Postupanje prvostepenog i drugostepenog organa u postupku po žalbi definisano je odredbama iz članova 151. do 174. Zakona o opštem upravnom postupku.
Prema odredbama iz čl. 162. ovog Zakona data je mogućnost da prvostepeni organ rešenjem odbaci žalbu iz procesnih razloga, odnosno razloga neblagovremenosti, nedozvoljenosti, ukoliko je žalbu podnelo neovlašćeno lice, kao i ukoliko nije uređena u roku koji je organ odredio.
Protiv rešenja prvostepenog organa kojim je žalba odbačena može se izjaviti žalba u roku od 8 dana od obaveštenja o rešenju. Žalba se predaje drugostepenom organu, koji ukoliko utvrdi da je žalba osnovana istovremeno odlučuje i o žalbi koja je bila odbačena.
S tim u vezi, organ nadležan za odlučivanje o rešenju o odbacivanju žalbe koje je doneo prvostepeni organ je drugostepeni organ.
Prvostepeni organ bi u odgovoru na žalbu mogao ukazati na činjenicu koja je pogrešno utvrđena prilikom donošenja rešenja o odbacivanju žalbe.
Zakonom o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave predviđeno je da Kadrovski plan usvaja Skupština gradske opštine istovremeno sa Odlukom o budžetu. Imajući u vidu trenutnu sistuaciju i privremeno finansiranje za naredni period, da li je obavezno da se do kraja 2023. godine donese Kadrovski plan za 2024. godinu?
Članom 77. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021 i 92/2023) predviđeno je da se nacrt kadrovskog plana priprema u skladu sa budžetskim kalendarom, istovremeno sa nacrtom budžeta autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, tako da bude usaglašen sa sredstvima obezbeđenim budžetom. Kadrovski plan za autonomnu pokrajinu usvaja nadležni organ autonomne pokrajine istovremeno sa odlukom o budžetu. Kadrovski plan u jedinici lokalne samouprave usvaja skupština grada, opštine, odnosno gradske opštine istovremeno sa odlukom o budžetu jedinice lokalne samouprave, odnosno gradske opštine.
Članom 46. Zakona o budžetskom sistemu ("Sl. glasnik RS", br. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013 - ispr., 108/2013, 142/2014, 68/2015 - dr. zakon, 103/2015, 99/2016, 113/2017, 95/2018, 31/2019, 72/2019, 149/2020, 118/2021, 138/2022, 118/2021 - dr. zakon i 92/2023) predviđeno je između ostalog da u slučaju da Narodna skupština, odnosno skupština lokalne vlasti, ne donese budžet u roku utvrđenom budžetskim kalendarom, vrši se privremeno finansiranje u vremenu od najduže prva tri meseca fiskalne godine. Privremeno finansiranje, u smislu navedenog, vrši se najviše do jedne četvrtine iznosa planiranih rashoda i izdataka u aktu o budžetu prethodne fiskalne godine, s tim što raspoređeni rashodi i izdaci u prethodnoj godini po vrstama i namenama ne predstavljaju ograničenje, izuzev za isplatu prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja, koje se vrši do nivoa izvršenih rashoda u zadnjem kvartalu prethodne godine. Nadležni izvršni organ lokalne vlasti donosi odluku o privremenom finansiranju.
Dakle, u smislu Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave Kadrovski plan će se doneti istovremeno kada se bude usvajao budžet opštine. Međutim, ukoliko Kadrovski plan iz 2023. godine nije u potpunosti izvršen i postoji mogućnost za zapošljavanje novih lica u smislu propisa o kontrolisanom zapšljavanju u javnom sektoru i obezbeđena su sredstva za novo zapošljavanje, moglo bi se razmotriti donošenje privremenog kadrovskog plana kako bi se omogućilo popunjavanje ovih radnih mesta.
Uzimajući u obzir da je u skladu sa članom 5 st. 5. i 6. ZOBS-a, većina JLS nakon poslednjeg Rebalansa budžeta imala uvećanje obima budžeta na osnovu ostvarenih namenskih transfera ili donacija, da li se kao osnov za limit kod planiranja Odluke o privremenom finansiranju uzima zadnji Rebalans budžeta za prethodnu godinu ili važeći Plan na dan 31.12. prethodne budžetske godine koji u sebi sadrži i navedena naknadna uvećanja budžeta?
U skladu sa članom 46. stav 5. Zakona o budžetskom sistemu, privremeno finansiranje se vrši najviše do jedne četvrtine iznosa planiranih rashoda i izdataka u aktu o budžetu prethodne fiskalne godine.
S tim u vezi, jedinice lokalne samouprave prilikom donosenja odluke o privremenom finansiranju kao osnov za limit uzimaju planirane iznose rashoda i izdataka iz poslednje usvojene odluke o rebalansu budzeta za 2023. godinu.
Kada su u pitanju namenski transferi koje su jedinice lokalne samouprave ostvarile nakon usvajanja rebalansa napominjemo da će se njihov raspored i korišćenje moći vršiti tek nakon isteka perioda privremenog finansiranja, tj. kada se donese odluka o budžetu za celu fiskalnu godinu.
Da li postoji razlika u polaganju stručnog ispita za komunalne miliocionare i načelnika komunalne milicije? Da li je načelnik komunalne milicije obavezan da polaže stručni ispit za komunalnog milicionara?
Članom 35. Zakona o komunalnoj miliciji ("Sl. glasnik RS", br. 49/2019) predviđeno je da komunalni milicionar, pored uslova predviđenih za zaposlenje u organima jedinica lokalne samouprave, mora da ispunjava i posebne uslove, i to da: 1) ima psihofizičku sposobnost potrebnu za obavljanje poslova komunalne milicije; 2) ne postoje bezbednosne smetnje za obavljanje poslova komunalnih milicionara; 3) ima položen ispit za komunalnog milicionara (u daljem tekstu: ispit); 4) ima stečeno najmanje srednje obrazovanje u četvorogodišnjem trajanju i najmanje jednu godinu radnog iskustva u struci. Psihofizičku sposobnost iz stava 1. tačka 1) ovog člana utvrđuje Zavod za zdravstvenu zaštitu radnika Ministarstva unutrašnjih poslova i izdaje lekarsko uverenje o tome na način predviđen za proveru psihofizičke sposobnosti policijskih službenika. Izuzetno, u radni odnos za obavljanje poslova komunalnog milicionara može se primiti policijski službenik u statusu ovlašćenog službenog lica, preuzimanjem iz Ministarstva unutrašnjih poslova, pod uslovom da ispunjava i ostale uslove predviđene ovim zakonom. Na popunjavanje radnih mesta komunalnih milicionara putem preuzimanja na osnovu stava 3. ovog člana, shodno se primenjuju propisi koji se odnose na preuzimanje službenika.
Članom 39. istog zakona predviđeno je da ispit za komunalnog milicionara polaže kandidat za komunalnog milicionara koji je uspešno završio program stručnog osposobljavanja iz člana 37. stav 5. ovog zakona. Ispit za komunalnog milicionara polažu i lica iz člana 35. stav 3. ovog zakona u roku od šest meseci od dana zasnivanja radnog odnosa. Ispit za komunalnog milicionara sprovodi komisija, koju obrazuje ministar nadležan za sistem lokalne samouprave. Program i način polaganja ispita za komunalnog milicionara, sastav i način rada komisije za sprovođenje ispita za komunalnog milicionara, troškove sprovođenja ispita za komunalnog milicionara, izgled i sadržinu obrasca uverenja o položenom ispitu za komunalnog milicionara, način izdavanja uverenja o položenom ispitu za komunalnog milicionara i oblik, način upisa i vođenja evidencije o položenom ispitu za komunalnog milicionara, bliže uređuje ministar nadležan za sistem lokalne samouprave. Visina takse za polaganje ispita iz stava 1. ovog člana, utvrđuje se zakonom kojim se uređuju republičke administrativne takse. Ministarstvo nadležno za sistem lokalne samouprave vodi evidenciju o položenom ispitu za komunalnog milicionara, u koju se upisuje: ime i prezime kandidata; jedinstveni matični broj građana; naziv visokoškolske ustanove, nivo i vrsta stečenog obrazovanja i stručni naziv, odnosno naziv završene srednje škole i obrazovni profil; organ opštine, odnosno grada sa kojim je kandidat zaključio ugovor o stručnom osposobljavanju, odnosno kod koga je zaposlen; broj i datum rešenja kojim je odobreno polaganje ispita za komunalnog milicionara; datum polaganja ispita; podaci o opštem uspehu na ispitu i broj i datum izdatog uverenja o položenom ispitu za komunalnog milicionara. Ministarstvo nadležno za sistem lokalne samouprave izdaje uverenje o položenom ispitu za komunalnog milicionara. Uverenje iz stava 7. ovog člana sadrži sledeće podatke: ime i prezime kandidata koji je položio ispit za komunalnog milicionara; datum i mesto rođenja; jedinstveni matični broj građana; naziv visokoškolske ustanove, nivo i vrsta stečenog obrazovanja i stručni naziv, odnosno naziv završene srednje škole i obrazovni profil i datum polaganja ispita za komunalnog milicionara.
Ministar državne uprave i lokalne samouprave doneo je Pravilnik o ispitu za komunalnog milicionara („Službeni glasnik RS”, broj 148/20), čiji je sastavni deo i Program ispita za komunalnog milicionara, u okviru kojih se ne pravi razlika između ispita za komunalnog milicionara i rukovodioca organizacione jedinice komunalne milicije – načelnika komunalne milicije, tako da se radi o jedinstvenom ispitu za sve komunalne milicionare.
S obzirom da se posebni uslovi za rad u komunalnoj miliciji odnose na sve u toj organizacionoj jedinici, i načelnik komunalne milicije je dužan da polaže ispit za komunalne milicionere, naročito što rukovodi tom organizacionom jedinicom.
Da li su JLS u obavezi da u obrazlozenju Odluke o privrememnom finaniranju prikazuju Progamske informacije, uzimajući u obzir da je akt o privremenom finaniranju oročen dokument na deo godine?
Iskazivanje programskih informacija u okviru Odluke o privremenom finansiranju nije posebno apostrofirano u Zakonu o budžetskom sistemu. U okviru konsultacija koje je SKGO obavljala sa MFIN prilikom pripreme modela Odluke o privremenom finansiranju budžeta JLS (dostupno na: http://www.skgo.org/storage/app/media/uploaded-files/Model%20odluke%20o%20privremenom%20finansiranju%20LS.zip) naglasak nije stavljen na deo iskazivanja programskih informacija, ali MFIN potencira nužnost integrisanja svih aspekata iz akta o privremenom finansiranju, po isteku tog perioda, u budžet za tekuću godinu.
U tom smislu, sigurnije postupanje jeste da se ispoštuje programska klasifikacija i da se, bez obzira na njen privremeni karakter - Odluka o privremenom finansiranju pripremi u skladu sa članom 112. Zakona o budžetskom sistemu, odnosno da se za period privremenog finansiranja rashodi prikažu u skladu sa programskom metodologijom po pojedinim programima, rasporedom sredstava u okviru postojećih 17. programa, u okviru finansijskih planova koji će se kasnije implementirati u Odluku o budžetu, odnosno koji će se u postupku pripreme budžeta za celu godinu objediniti u odluku o budžetu za 2024. godinu.