Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeDa li može JLS obrazovati Komisiju za propise čiji članovi će biti imanovani na mandatni period od četiri godine, a u čijem sastavu će biti zaposleni iz opštinske uprave i pravnici. Njihova nadležnost bi bila izrada propisa i drugih akata JLS?
Ako se misli na komisiju za propise kao stalno radno telo skupštine, njen mandat, zadaci, broj i sastav članova i druga pitanja od značaja za rad, uređuju se poslovnikom skupštine. Zadatak ove komisije nije izrada propisa, već razmatranje predloga propisa koje donosi skupština i davanje mišljenja skupštini o njihovoj usklađenosti sa Ustavom, zakonom, statutom i drugim propisima. Po pravilu, ovo radno telo čine odbornici i građani, a imenuju se na mandatni period od četiri godine.
Ako se misli na radno telo (radnu grupu) za izradu određene odluke, rešenjem o obrazovanju tog radnog tela trebalo bi utvrditi: naziv radnog tela, cilj obrazovanja, zadatke, broj članova i sastav, rok za izvršenje zadatka, način obezbeđivanja uslova za rad i način obavljanja stručnih i administrativno-tehničkih poslova za potrebe tog radnog tela. U tom radnom telu trebalo bi da pored zaposlenih koji rade na odgovarajućim poslovima u oblasti koja se normira, budu i druga lica (predstavnici inspekcije koja će vršiti inspekcijski nadzor nad primenom te odluke, predstavnici javnih preduzeća, odnosno službi na koje se propis odnosi, zaposleni sa iskustvom na normativnim poslovima i druga lica u zavisnosti od složenosti i prirode odnosa koji se uređuju). Ovakva radna tela se na obrazuju na mandatni period od četiri godine, već se obrazuju po potrebi, za izvršenje određenog zadatka (rok za izvršenje zadatka se određuje aktom o obrazovanju).
Da li bi članovi radnog tela na izradi propisa i drugih akata trebalo da imaju naknadu za rad u radnoj grupi?
Pitanje naknade za rad u radnim telima koja se obrazuju radi izrade određenog lokalnog propisa, u nadležnosti je svake JLS. Ne postoji jedinstven stav i praksa JLS po ovom pitanju, tako da svaka JLS postupa u skladu sa svojim propisima i praksom.
Aktom o obrazovanju radnog tela trebalo bi, između ostalog, odrediti da li članovi radnog tela imaju ili nemaju pravo na naknadu za rad u radnom telu, pri čemu treba imati u vidu prvenstveno složenost propisa koji se priprema i vreme potrebno za pripremu, kao i druge okolnosti koje utiču na stepen angažovanja članova, posebno onih koji nisu zaposleni u upravi.
Koje su ostale odluke za koje treba obavestiti javnost?
Prema članu 68. stav 4. Zakona o lokalnoj samoupravi, nadležni organ opštine je dužan da na internet prezentaciji opštine, odnosno na drugi primeren način, obavesti javnost da je otpočeo rad na pripremi propisa koje donosi skupština (ova obaveza se odnosi i na grad). Dakle, u pitanju je zakonska obaveza koja se mora poštovati, a odnosi se na sve propise. Budući da uprava priprema propise koje donosi skupština, ova obaveza se odnosi prvenstveno na upravu.
Napominjemo da primer ovog obaveštenja možete naći u Priručniku za izradu propisa lokalne samouprave.pdf, iz kojeg se vidi forma i sadržina obaveštenja.
Ukoliko je određen zakon naveo da JLS ima određene nadležnosti za sprovođenje istog, ali nije isključivo naveo da se procedura definiše na lokalu, na koji način JLS definiše proceduru za sprovođenje istog zakona (npr. Zakon o registru prostornih jedinica i adresnom registru)?
Zakonom o lokalnoj samoupravi (član 93. Zakona), predviđeno je da skupština JLS odlučuje o nazivima ulica, trgova, gradskih četvrti i drugih delova naseljenih mesta na svojoj teritoriji, uz prethodnu saglasnost ministarstva nadležnog za poslove lokalne samouprave. Budući da je određivanje naziva ulica posao iz izvorne nadležnosti JLS, JLS su donele svoje odluke o određivanju naziva ulica kojima su uredile način i postupak za određivanje naziva ulica.
Zakonom o registru prostornih jedinica i adresnom registru („Službeni glasnik RS“, broj 9/20), utvrđena je nadležnost JLS za odlučivanje o nazivima ulica u skladu se ZLS, kao i konkretne obaveze JLS u pogledu određivanja naziva ulica i održavanja uličnog sistema. Obaveze JLS utvrđene ovim zakonom, izvršavaju se neposrednom primenom odredaba tog zakona.
Ukoliko se imaju nedoumice i poteškoće u izvršavanju zakonom utvrđenih obaveza, preporučujemo obraćanje ministarstvu nadležnom za poslove građevinarstva koje vrši nadzor nad primenom ovog zakona, radi dobijanja mišljenja o načinu primene tih odredaba.
Koji organ JLS je u skladu sa čl. 49. stav 2. Zakona o javnim nabavkama nadležan da donese Pravilnik o bližem uređenju planiranja i sprovođenja postupaka javnih nabavki i nabavki na koje se Zakon ne primenjuje, kao i nabavki društvenih i posebnih usluga i praćenja izvršenja ugovora o javnim nabavkama i nabavkama na koje se Zakon ne primenjuje, a Pravilik bi obuhvatio javne nabavke za potrebe svih naručioca odnosno svih organa grada?
Prema članu 49. stav 2. Zakona o javnim nabavkama („Službeni glasnik RS“, broj 91/19), javni naručilac je dužan da posebnim aktom uredi: način planiranja, sprovođenja postupka javne nabavke i praćenja izvršenja ugovora o javnoj nabavci; način planiranja i sprovođenja nabavki na koje se zakon ne primenjuje , kao i nabavki društvenih i drugih posebnih usluga. Naručilac javne nabavke, u smislu odredaba ovog zakona, je organ jedinice lokalne samouprave. Ovaj zakon ne definiše vrstu (formu) akta koji je naručilac dužan da donese i objavi na način predviđen tim zakonom, ali se prema sadržini akta koja je precizirana ovim zakonom, može zaključiti da se radi o aktu u formi odluke.
Nadležnosti organa JLS utvrđuju se njenim Statutom, te je i nadležnost za donošenje pomenutog akta trebalo odrediti statutom JLS (što verovatno nije učinjeno, kako se može zaključiti iz vašeg pitanja).
Imajući u vidu da lokalne opšte akte može donositi samo skupština, osim kada je zakonom izričito utvrđena nadležnost drugog organa JLS za donošenje opšteg akta (kako se može razumeti pomenuta odredba ovog zakona), smatramo da bi odgovor trebalo zatražiti od Kancelarije za javne nabavke.