Članom 34. Zakona o kulturi ("Sl. glasnik RS", br. 72/2009, 13/2016, 30/2016 - ispr., 6/2020, 47/2021, 78/2021 i 76/2023) predviđeno je da direktora ustanove imenuje i razrešava osnivač. U ime osnivača, skupština opštine imenuje i razrešava upravni odbor, nadzorni odbor i direktora ustanove, organizacije i službe čiji je osnivač i daje saglasnost na njihove statute u skladu sa zakonom.

Članom 39. Zakona o kulturi predviđeno je da dužnost direktora ustanove prestaje istekom mandata i razrešenjem. Osnivač ustanove razrešiće direktora pre isteka mandata:

1) na lični zahtev;

2) ako obavlja dužnost suprotno odredbama zakona;

3) ako nestručnim, nepravilnim i nesavesnim radom prouzrokuje veću štetu ustanovi ili tako zanemaruje ili nesavesno izvršava svoje obaveze da su nastale ili mogu nastati veće smetnje u radu ustanove;

4) ako je protiv njega pokrenut krivični postupak za delo koje ga čini nedostojnim za obavljanje dužnosti direktora, odnosno ako je pravnosnažnom sudskom odlukom osuđen za krivično delo koje ga čini nedostojnim za obavljanje dužnosti direktora ustanove;

5) iz drugih razloga utvrđenih zakonom ili statutom ustanove.

Članom 175. stav 1. tačka 2. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14, 13/17 - US), propisano je da radni odnos prestaje kad zaposleni navrši 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja, ako se poslodavac i zaposleni drukčije ne sporazumeju.

Dakle, u ovom konkretnom slučaju ukoliko se osnivač i direktor biblioteke nisu sporazumeli o produžetku radnog odnosa, radni odnos i funkcija direktora biblioteke prestaće navršenjem 65 godina života ukoliko ima najmanje 15 godina staža osiguranja.

Odredbe članova 41. i 42. Zakona o zaposlenima u AP i JLS("Sl. glasnik RS", br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021 i 92/2023) odnose se na službenike, dok se na funkcionere u pogledu dodatnog rada primenjuju propisi o sprečavanju korupcije. 

S tim u vezi, za mišljenje u vezi sa dodatnim radom funkcionera potrebno je obratiti se Agenciji za sprečavanje korupcije.

Od početka registracije istih, sva fizička lica koja registruju gazdinstvo u RPG da li kao nosioci ili su članovi u gazdinstvu, ne mogu da overe zdravstvenu knjižicu po osnovu nezaposlenosti. Članom 13. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju propisano je da su osiguranici poljoprivrednici lica koja se bave poljoprivrednom delatnošću kao nosioci poljoprivrednog domaćinstva, članovi poljoprivrednog domaćinstva, nosioci porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, članovi porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, članovi mešovitog domaćinstva, ako nisu osiguranici zaposleni, osiguranici samostalnih delatnosti, korisnici penzije ili nisu na školovanju.

Kod overe zdravstvene knjizice, nosilac poljoprivrednog gazdinstva potpisuje izjavu da poseduje/neposeduje registrovano poljoprivredno gazdinstvo, a Republički fond za zdravstveno osiguranje vrši proveru sada po službenoj dužnosti kod Uprave za agrarna plaćanja, a na osnovu matičnog broja da li je lice upisano ili nije u registar P. Ranije se pribavljalo uverenje kod nadležne filijale Uprave za trezor da fizičko lice nije upisano u registar pa tek onda može da se izvrši overa zdravstvene knjižice ako je lice prijavljeno kod Nacionalne sluzbe za zapošljavanje.

Takođe iz prakse su nam kolege rekle da lice koje registruje gazdinstvo u kome je nosilac gazdinstva,možda ne odmah ali u svakom slučaju prepoznaje se u sistemu po matičnom broju i zadužuje se po osnovu penzionog i invalidskog osiguranja poljoprivrednika, tako da su mnoge JLS odnosno njihova odeljenja za poljoprivredu odavno savetovali takve slučajeve koji eventualni imaju i neku naknadu preko Nacionalne sluzbe za zapošljavanje da vode računa o ovim obavezama koje su regulisane nekim drugim zakonima i da svoju registraciju usklade i prilagode datim uslovima.

Svakako, Stručna služba SKGO preporučuje da bi najbolje bilo obratiti se nadležnim državnim institucijama za zvaničan stav po ovom pitanju.

Članom 86. stav 4. Zakona o lokalnoj samoupravi („Službeni glasnik RS“, br. 129/07, 83/14 - dr. zakon, 101/16 - dr. zakon, 47/18 i 111/21 - dr. zakon) propisano je da „do konstituisanja skupštine i izbora izvršnih organa jedinice lokalne samouprave, tekuće i neodložne poslove iz nadležnosti skupštine i izvršnih organa jedinice lokalne samouprave, obavlja privremeni organ jedinice lokalne samouprave koji čine predsednik i četiri člana“.

S obzirom na to da lokalna skupština, u skladu sa članom 85. stav 1. tačka 2) Zakona o lokalnoj samoupravi, ima rok od mesec dana od svog konstituisanja da izabere predsednika opštine i opštinsko veće, jasno je da se konstituisanje lokalne skupštine i izbor izvršnih organa ne mora obaviti na istoj sednici skupštine.

Članom 30. stav 3. Zakona o lokalnoj samoupravi propisano je da danom potvrđivanja odborničkog mandata licima koje je imenovala, odnosno postavila skupština jedinice lokalne samouprave, prestaje funkcija na koju su imenovani, odnosno postavljeni. Imajući u vidu da su predsednik i članovi privremenog organa, u skladu sa članom 86. stav 6. Zakona o lokalnoj samoupravi imenovani od strane Vlade, a ne lokalne skupštine, potvrđivanjem odborničkog mandata odborniku ne prestaje funkcija u privremenom organu već ona nastavlja da traje sve do isteka mandata privremenog organa usled izbora predsednika opštine i opštinskog veća.

Iz svega navedenog proističe da lokalna skupština ne treba da konstatuje prestanak mandata predsedniku i članovima privremenog organa, niti svima zajedno ni pojedinačno, već da, odmah nakon izbora predsednika skupštine i postavljenja sekretara skupštine konstatuje da je prestao mandat privremenog organa kao takvog (znači, ne mandat članovima privremenog organa) ali samo u delu koji se odnosi na obavljanje tekućih i neodložnih poslova iz nadležnosti skupštine. Privremeni organ nastavlja i dalje da obavlja tekuće i neodložne poslove iz nadležnosti predsednika opštine i članova opštinskog veća, sve do izbora ovih organa, kojom prilikom se konstatuje da je privremenom organu prestao mandat u celosti.

Okolnost da je član ili predsednik privremenog organa postao odbornik pa čak i izabran za predsednika skupštine ne utiče sama po sebi na trajanje njegovog mandata u okviru privremenog organa, s obzirom na to da je Zakon o lokalnoj samoupravi prestanak funkcije usled potvrđivanja mandata odbornika vezao isključivo za funkcije na koje postavlja ili imenuje skupština, a ne i za funkcije na koje postavlja ili imenuje Vlada.

U konkretnoj situaciji na koju referišete u svom pitanju, može se postaviti jedino pitanje primene odredbi člana 56. Zakona o sprečavanju korupcije („Službeni glasnik RS“, br. 35/19, 88/19, 11/21 - autentično tumačenje, 94/21 i 14/22) koji uređuje kumulaciju javnih funkcija.

Član 158. Zakona o planiranju i izgradnji detaljno uređuje postupak za izdavanje upotrebne dozvole. U stavu 5. ovog člana pobrojana je dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole.

Stav 6. ovog člana propisuje da nadležni organ neće izdati upotrebnu dozvolu za objekat za koji u skladu sa zakonom nisu podnete izjave o završetku temelja i završetku objekta u konstruktivnom smislu, do pribavljanja uredne dokumentacije.

Stavom 7. ovog člana je propisano da ukoliko se utvrdi da nedostaje izjava o završetku temelja i/ili završetku objekta u konstruktivnom smislu urednom dokumentacijom, u smislu stava 6. ovog člana smatra se i naknadno dostavljeni izveštaj veštaka geodetske struke da su temelji postavljeni i urađeni u skladu sa izdatom građevinskom dozvolom, odnosno izveštaj nadležnog građevinskog inspektora da je objekat završen u konstruktivnom smislu.

Shodno gore navedenom, mišljenje Stručne službe SKGO je da nadležni organ treba da primeni stav 6. člana 158. i da može izdati upotrebnu dozvolu tek nakon dostavljanja oba dokumenta (izjava veštaka da su temelji postavljeni u skladu sa dozvolom i izveštaj inspektora da je objekat završen u konstruktivnom smislu).