Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeRok za podnošenje ponuda u postupku javne nabavke za energetsku efikasnost škole je 19.11.2021. Potencijalni ponuđač je na portalu javnih nabavki postavio pitanje 15.11.2021. u 17.12 sati. Po zakonu pitanja može da postavi najkasnije šestog dana pre isteka roka za podnošenje ponuda što bi bilo 13.11. Kako je to subota rok se pomera za prvi naredni radni dan. Da li je ponuđač blagovremeno postavio zahtev i da li postoji obaveza da se na isti odgovori? Ukoliko se odgovori, da li mora da se produži rok i koliko?
Članom 97. stav 1. tačka 2) Zakona o javnim nabavkama („Službeni glasnik RS“, br. 91/2019, u daljem tekstu: Zakon) je propisano da privredni subjekt može u pisanoj formi putem Portala javnih nabavki da traži od naručioca dodatne informacije ili pojašnjenja u vezi sa dokumentacijom o nabavci, pri čemu može da ukaže naručiocu ukoliko smatra da postoje nedostaci ili nepravilnosti u dokumentaciji o nabavci, i to najkasnije šestog dana pre isteka roka za podnošenje ponuda ili prijava, za javnu nabavku čija je procenjena vrednost manja od iznosa evropskih pragova (iz formulacije Vašeg pitanja proizilazi da je predmetna javna nabavka procenjene vrednosti koja je manja od iznosa evropskih pragova).
Stavom 2. tačka 2) istog člana Zakona je propisano da, ako je zahtev iz stava 1. ovog člana podnet blagovremeno, naručilac dodatne informacije i pojašnjenja objavljuje na Portalu javnih nabavki, odnosno stavlja na raspolaganje na isti način kao i osnovnu dokumentaciju bez navođenja podataka o podnosiocu zahteva, a najkasnije četvrtog dana pre isteka roka određenog za podnošenje ponuda ili prijava za javnu nabavku čija je procenjena vrednost manja od iznosa evropskih pragova i u postupcima u kojima je naručilac koristio mogućnost skraćenja rokova iz razloga hitnosti.
Dalje je način računanja rokova u postupku javne nabavke uređen članom 85. Zakona, kojim je u stavu 7. propisano da ako poslednji dan roka pada na državni praznik, subotu ili nedelju, rok ističe kada protekne prvi naredni radni dan.
Imajući u vidu citirane odredbe Zakona i opisanu činjeničnu situaciju, ukazujemo da je tačno da je poslednji dan roka za zahtevanje dodatnih informacija ili pojašnjenja u vezi sa dokumentacijom o nabavci bio 13.11.2021. godine, ali se taj rok imajući u vidu da je ovaj dan bio subota, pomera u skladu sa članom 85. stav 7. Zakona na ponedeljak 15.11.2021. godine (do ponoći), te je privredni subjekt u opisanoj situaciji postupio blagovremeno i naručilac je dužan da objavi dodatne informacije ili pojašnjenja koja su zahtevana.
U situaciji u kojoj je rok za podnošenje ponuda petak, kao što je to u konkretnom slučaju, i rok za objavljivanje dodatnih informacija i pojašnjenja pada istog dana, odnosno 15.11.2021. godine.
S tim u vezi, ukazujemo da striktnom primenom odredaba čl. 87. i 93. Zakona naručilac ima obavezu da produži rok za podnošenje ponuda u smislu člana 87. Zakona, ali da smo mišljenja da u konkretnom slučaju, ukoliko naručilac dodatne informacije i pojašnjenja objavi prvog narednog dana, odnosno 16.11.2021. godine, nije dužan da produži rok za podnošenje ponuda imajući u vidu da je zahtev primljen posle radnog vremena naručioca i da je naručilac bio objektivno onemogućen da odgovor objavi dana 15.11.2021. godine. Navedeno iz razloga što i u skladu sa prethodno važećim Zakonom o javnim nabavkama postoji praksa Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, prema kojoj se ne može uzeti kao negativna okolnost to što naručilac nije bio u objektivnoj mogućnosti da radnju izvrši navedenog dana.
Dakle, sigurnije je postupanje naručioca na način da se rok za podnošenje ponuda produži na način da je novi rok za podnošenje ponuda 13 dana od dana slanja na objavu dodatnih pojašnjenja, ali smo mišljenja da u konkretnom slučaju ne postupa protivno odredbama Zakona ukoliko rok ne produži iz prethodno navedenih razloga, uz ukazivanje da smatramo da se u dodatnim pojašnjenjima koja se objavljuju treba dati obrazloženje za odsustvo produženja roka.
Da li internog revizora može predsednik opstine da postavi ako nema položen ispit ali ispunjava sve druge uslove, kao sto je slučaj kod inspekcije, gde je rok od 6 meseci da se polozi ispit?
Ukazujemo na sledeće relevantne odredbe Pravilnika o zajedničkim kriterijumima za organizovanje i standardima i metodološkim uputstvima za postupanje i izveštavanje interne revizije u javnom sektoru ("Sl. glasnik RS", br. 99/11 i 106/13), član 21., stavovi 1. i 2.:
Iz navedenog proizilazi da lice raspoređeno na radno mesto internog revizora ne mora u trenutku raspoređivanja imati položen ispit za ovlašćenog internog revizora u javnom sektoru, već taj ispit može položiti naknadno, ali je važno voditi računa i o propisanom roku za prijavu za obuku za sticanje zvanja ovlašćeni interni revizor u javnom sektoru – dakle ispoštovati propisani rok, odnosno podneti prijavu za predmetnu obuku najkasnije u roku od 6 meseci od dana raspoređivanja na mesto internog revizora.
Dalje, kada je reč o roku u koji je predviđen da odnosno lice i položi ispit za ovlašćenog internog revizora u javnom sektoru, ukazujemo na prelazne i završne odredbe navedenog pravilnika, odnosno član 33., kako sledi:
Iz navedenog proizilazi da je nužno voditi računa i o tome da lice raspoređeno na radno mesto internog revizora, najkasnije u roku od godinu dana od dana završetka obuke – mora i položiti ispit za ovlašćenog internog revizora u javnom sektoru da bi moglo da (nastavi da) obavlja poslove ovlašćenog internog revizora u javnom sektoru. Praksa ukazuje da Ministarstvo finansija u proseku dva puta godišnje organizuje polaganje predmetnog ispita. Ispit za ovlašćenog internog revizora u javnom sektoru polaže se pred komisijom koju obrazuje ministar finansija, koji donosi i program za polaganje ispita (shodno čl. 21. Pravilnika).
Načelnik OU koji je postavljen po starom zakonu a koji ima rešenje o mirovanju radnog odnosa u drugom državnom organu i kome je istekao mandat od 5 godina, da li može da se produži mandat od 5 godina za načelnika OU bez raspisivanja javnog konkursa? Da li može isti načelnik OU da bude postavljen za vršioca dužnosti načelnika OU, kao i da li može kao v.d. načelnik da konkuriše na javnom konkursu za načelnika OU?
Na osnovu člana 99. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave („Sl. glasnik RS“, br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 113/2017 - dr. zakon, 95/2018 - dr. zakon i 86/2019 - dr. zakon) službenik na položaju može posle proteka vremena na koje je postavljen, biti ponovo postavljen na isti položaj bez javnog konkursa.
Međutim, u konkretnom slučaju je potrebno imati na umu da je po odredbama ranijeg zakona načelnik uprave bio funkcioner, dok po odredbama Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave on to više nije, već je službenik na položaju. S obzirom da više nije funkcioner time u slučaju postavljenja nakon stupanja na snagu Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave prestaje mogućnost da ostvaruje pravo na mirovanje radnog odnosa, iz člana 79. Zakona o radu.
Na osnovu člana 56. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ukoliko nije postavljen načelnik uprave, kao ni njegov zamenik, do postavljenja načelnika uprave, kao i kada načelnik uprave nije u mogućnosti da obavlja dužnost duže od 30 dana, Veće može postaviti vršioca dužnosti - službenika koji ispunjava utvrđene uslove za radno mesto službenika na položaju, koji će obavljati poslove načelnika uprave, najduže na tri meseca, bez sprovođenja javnog konkursa.
U slučaju da se javni konkurs ne okonča postavljenjem na položaj, status vršioca dužnosti može se produžiti najduže još tri meseca.
Po isteku propisanih rokova postavljeni službenik se raspoređuje na radno mesto na kome je bio raspoređen do postavljenja.
Sudeći prema navedenom, a u konkretnom slučaju, načelnik uprave ne može da bude vršilac dužnosti, već to može da bude službenik koji ispunjava utvrđene uslove za radno mesto službenika na položaju, a koji se po okončanju propisanih rokova raspoređuje na radno mesto na kome je bio raspoređen do postavljenja.
S druge strane, ne postoje zakonske prepreke da lice koje je postavljeno za vršioca dužnosti bude kandidat na javnom konkursu za popunjavanje položaja.
Predmet ozakonjenja je stambeni objekat za koji investitor ima građevinsku dozvolu, ali je prilikom izgradnje odstupljeno od iste u pogledu gabarita objekta zbog formiranja spoljnog stepeništa za direktan pristup spratu, sto je utvrđeno uvidom u Izveštaj o zatečenom stanju objekta koji je investitor dostavio. Objekat nema upotrebnu dozvolu, ali je u potpunosti završen. Da li u konkretnom slučaju treba izdati rešenje o izmeni građevinske dozvole u redovnom postupku i da li prethodno treba izdati i lokacijske uslove u delu u kome se odstupilo od građevinske dozvole, ukoliko bi to bilo u skladu sa PGR-om Grada, sa napomenom da je objekat u potpunosti završen.
Zakonom o planiranju i izgradnji („Sl. glasnik RS“, br. 72/2009, 81/2009 - ispr., 64/2010 - odluka US, 24/2011, 121/2012, 42/2013 - odluka US, 50/2013 - odluka US, 98/2013 - odluka US, 132/2014, 145/2014, 83/2018, 31/2019, 37/2019 - dr. zakon, 9/2020 i 52/2021) je članom 175. stav 1. tačka 4. propisano da građevinski inspektor ima prava i dužnosti u vršenju inspekcijskog nadzora da proverava da li se objekat gradi prema izdatoj građevinskoj dozvoli i projektu za izvođenje, odnosno tehničkoj dokumentaciji na osnovu koje je izdato rešenje iz člana 145. ovog zakona.
Ukoliko građevinski inspektor tokom vršenja inspekcijskog nadzora utvrdi da se objekat ne gradi prema izdatoj građevinskoj dozvoli, odnosno projektu za izvođenje, ovlašćen je da naloži rešenjem obustavu radova i odredi rok koji ne može biti duži od 30 dana od dana urednog uručenja investitoru – za podnošenje zahteva sa urednom dokumentacijom za pribavljanje, odnosno izmenu građevinske dozvole, a ako investitor u ostavljenom roku ne pribavi, odnosno ne izmeni građevinsku dozvolu, da naloži rešenjem uklanjanje objekta, odnosno njegovog dela (član 176. stav 1. tačka 2).
Izmenom u odnosu na izdatu građevinsku dozvolu i projekat za građevinsku dozvolu se smatra svako odstupanje od položaja, dimenzija, namene i oblika objekta, kao i drugih parametara i uslova utvrđenih u građevinskoj dozvoli, odnosno izvodu iz projekta.
Navedeni postupak je propisan kao pravilo, a Zakonom o ozakonjenju objekata („Sl. glasnik RS“, br. 96/2015, 83/2018 i 81/2020 - odluka US) je članom 4. stav 3. propisano da je, izuzetno od stava 2. ovog člana, predmet ozakonjenja i objekat izgrađen na osnovu građevinske dozvole, odnosno odobrenja za izgradnju i potvrđenog glavnog projekta, na kom je prilikom izvođenja radova odstupljeno od izdate građevinske dozvole, odnosno odobrenja za izgradnju i potvrđenog glavnog projekta a za koji nije moguće izdati rešenje o izmeni rešenja o građevinskoj dozvoli, u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje izgradnja objekata.
Dakle, u navedenom slučaju, prvo bi se za navedene radove sproveo redovan postupak za izmenu građevinske dozvole, u skladu sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, pa tek ukoliko nije moguće izdati rešenje o izmeni rešenja o građevinskoj dozvoli, sprovesti postupak ozakonjenja, u skladu sa odredbama Zakona o ozakonjenju objekata.
Mišljenja smo da nije potrebno izdavati nove lokacijske uslove.
Na teritoriji opštine u pojedinim hraniteljskim porodicama žive deca koja imaju prebivalište na teritoriji nekih drugih opština, koja pohađaju pohađaju školu van teritorije svog prebivališta i po mišljenju Interresorne komisije potreban im je lični pratilac. S tim u vezi, postoji problem što opština ne može da plati uslugu za decu koja nemaju prebivalište na teritoriji opštine u kojoj idu u školu. Druge opštine prihvataju da plate uslugu za svoju decu, ali se i tu pojavljuje računovodstveni problem u smislu da jedna opština ne može drugoj opštini da prenese sredstva ili Centar za socijalni rad jedne opštine drugoj. Da li je za ovu uslugu moguće uspostavljanje međuopštinskae saradnja? I ako jemoguće molimo za smernice u tom pravcu.
Članom 119. Zakona o socijalnoj zaštiti („Sl. glasnik RS", br. 24/11) propisano je da Odluku o ostvarivanju prava korisnika utvrđenih Zakonom o socijalnoj zaštiti i o korišćenju usluga socijalne zaštite koje obezbeđuje Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave donosi nadležni centar za socijalni radi (u daljem tekstu: CSR). Imajući u vidu da je usluga ličnog pratioca deteta usluga socijalne zaštite (član 83. Pravilnika o bližim uslovima i standardima za pružanje usluga socijalne zaštite) iz grupe dnevnih usluga u zajednici (član 40. Zakona o socijalnoj zaštiti) odluku o korišćenju ove usluge donosi CSR. Centar za socijalni rad odlučuje o korišćenju usluge socijalne zaštite, primenom odredaba zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak (član 69. Zakona o socijalnoj zaštiti). Pri donošenju odluke o korišćenju usluge, CSR je dužan da da uzme u obzir mišljenje Interresorne komisije. Mišljenje Interresorne komisije nije upravni akt niti javna isprava već, kao što sam naziv ukazuje, stručno mišljenje koje je osnov za dalje postupanje.
Nadležnost centra za socijalni rad se utvrđuje prema prebivalištu korisnika. Izuzetno, postupak za korišćenje usluga socijalne zaštite može sprovesti centar za socijalni rad na čijoj teritoriji korisnik ima boravište (član 68. Zakona o socijalnoj zaštiti). Građanin je dužan da boravište, kao mesto u kome građanin privremeno boravi van mesta svog prebivališta duže od 90 dana (član 6. Zakona o prebivalištu i boravištu građana) prijavi nadležnom organu po mestu boravišta u roku od osam dana od dana dolaska u mesto boravišta (član 15. Zakona o prebivalištu i boravištu građana). Prijavu i odjavu boravišta za maloletno lice ili lice bez poslovne sposobnosti, podnosi njegov roditelj, odnosno staratelj ili drugi zakonski zastupnik (član 3. zakona o prebivalištu i boravištu građana).
Nema sumnje da se postupak odlučivanja o korišćenju usluge ličnog pratioca deteta po pravilu sprovodi u CSR gde dete ima prebivalište. U izuzetnim okolnostima postupak može da se sprovede u CSR gde dete ima boravište. Primenom gore navedenih propisa, boravište deteta je trebalo prijaviti na teritoriji lokalne samouprave u kojoj je dete smešteno u hraniteljsku porodicu. U predmetnom slučaju moglo bi se smatrati da se radi o izuzetnim okolnostima, imajući u vidu da dete boravi na teritoriji JLS u kojoj nema prebivalište a usled dinamike potrebe za podrškom, predmet može da bude preuzet od strane CSR na teritoriji JLS u kojoj dete ima boravište. Odluka o prebacivanju predmeta se donosi u dogovoru dva CSR a eventualni sukob mesne nadležnosti rešava ministar nadležan za socijalnu zaštitu što je propisano i članom 68. Zakona o socijalnoj zaštiti.
Obezbeđivanje usluga socijalne zaštite je sasvim odvojena materija od postupka odlučivanja o korišćenju usluga. Dnevne usluge u zajednici, u koje spada usluga ličnog pratioca deteta, obezbeđuje JLS. Polazeći od prava građana na odlučivanje u JLS, koje je vezano za biračko pravo a ono pak za prebivalište građana, proizilazi da se sva prava o kojima odlučuje JLS, bez posebnog naglašavanja, odnose na osobe sa prebivalištem na teritoriji konkretne JLS. Nema zakonskih prepreka da JLS omogući određena prava iz svoje nadležnosti i građanima sa boravištem u toj JLS, o čemu bi bilo potrebno doneti odgovarajuću odluku. Dakle, prava vezana za usluge socijalne zaštite koje utvrđuje JLS, pa time i prava vezana za uslugu ličnog pratioca deteta, odnose se, po pravilu, na decu sa prebivalištem u toj JLS. Međutim, JLS odgovarajućom odlukom može da utvrdi i prava vezana za uslugu ličnog pratioca deteta, koja se odnose na decu sa boravištem na teritoriji JLS.
Članom 9. Zakona o socijalnoj zaštiti predviđeno je da jedinica lokalne samouprave obezbeđuje obavljanje delatnosti u oblasti socijalne zaštite iz okvira svojih prava i dužnosti osnivanjem ustanova ili poveravanjem vršenja tih delatnosti drugim pravnim i fizičkim licima, dok je članom 64. zakona propisano da se usluge socijalne zaštite za kojima postoji potreba, a ne mogu ih obezbediti u potrebnom obimu ustanove socijalne zaštite koje je osnovala JLS, nabavljaju se od pružaoca usluga socijalne zaštite koji je za to licenciran kroz postupak javne nabavke usluga socijalne zaštite, u skladu sa zakonom koji uređuje javne nabavke, zakonom koji uređuje socijalnu zaštitu i propisima donetim za njihovo sprovođenje. Propisima je jasno uređeno da se usluge socijalne zaštite a time i usluga ličnog pratioca deteta, mogu obezbeđivati na dva načina: osnivanjem ustanove koja bi pružala konkretnu uslugu ili nabavkom usluge od ovlašćenog pružaoca. U konkretnom slušaju, JLS na čijoj teritoriji dete ima prebivalište, ne može osnovati ustanovu na teritoriji JLS u kojoj dete ima boravište te bi uslugu ličnog pratioca tog deteta moralo da nabavi u postupku javne nabavke.
Članom 13. Zakona o lokalnoj samoupravi predviđeno je da jedinice lokalne samouprave sarađuju i udružuju se radi ostvarivanja zajedničkih ciljeva, planova i programa razvoja, kao i drugih potreba od zajedničkog interesa i radi njihovog ostvarivanja mogu udruživati sredstva i obrazovati zajedničke organe, preduzeća, ustanove i druge organizacije i službe, u skladu sa zakonom i statutom. Tako JLS mogu osnivati zajedničke ustanove za pružanje usluga socijalne zaštite, što u navedenom primeru nije slučaj. U skladu sa Zakonomo socijalnoj zaštiti, nadležni organi dveju ili više jedinica lokalne samouprave mogu objaviti zajednički poziv za podnošenje ponuda za pružanje usluga socijalne zaštite da bi se ove usluge ekonomičnije i efikasnije obezbedile (član 65. Zakona o socijalnoj zaštiti).
Zabeleženi su primeri sporazuma dve JLS o pružanju usluga socijalne zaštite od strane ustanove koju je osnovala jedna od potpisnica takvog sporazuma (uglavnom se radi o usluzi prihvatilišta). Ovakva praksa nema utemeljenje u propisima. Naime JLS nije pružalac usluge pa samim time dve JLS ne mogu o tome da postignu sporazum. Ustanova koju je osnovala jedna JLS može da pruža usluge koje obezbeđuje druga JLS ali takva usluga mora da bude nabavljena u postupku javne nabavke jer je ustanova zasebno pravno lice odnosno pružalac usluge nad kojim JLS koja nije osnivač te ustanove, nema kontrolu u smislu zakona kojim se uređuju javne nabavke (član 13. Zakona o javnim nabavkama).
Propisi ne uređuju eksplicitno sve elemente koji su potrebni za odgovor na postavljeno pitanje ali se može zaključiti da bi jedini, potpuno ispravan način obezbeđivanja usluge ličnog pratioca za dete u hraniteljskoj porodici na teritoriji JLS u kojoj nema prebivalište, da tu uslugu, primenom propisa kojim su uređene javne nabavke, obezbedi JLS na čijoj teritoriji dete ima prebivalište.
Sa tim u vezi, ukazujemo i na mogućnost izmene ugovora o javnoj nabavci (osnov za izmenu ugovora može biti po više osnova iz Zakona o javnim nabavkama, u zavisnosti od sadržine konkretnog ugovora koji je zaključen, ali je u svakom slučaju moguć.