Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeKakav je stav u pogledu žalbi kada rešenja o promeni namene nisu pravosnažna, a doneto rešenje o eksproprijaciji i zemljište označeno kao građevinsko što i jeste povoljnije za sopstvenika nepokretnosti?
Zemljište postaje građevinsko danom stupanja na snagu planskog dokumenta bez obzira što nadležni organ za upis nepokretnosti i pravima na njima nije sproveo promenu u javnoj evidenciji, saglasno članu 83. stav 3. Zakona o planiranju i izgradnji. To znači da je u ovom slučaju organ pravilno ožalbenim rešenjem izvršio eksproprijaciju građevinskog zemljišta bez obzira što rešenje o promeni namene tog zemljišta nije postalo pravnosnažno.
Da li je u postupku dovoljno neovereno ovlašćenje uz ličnu kartu budući da i sam zakon propisuje izjašnjenje pisanim putem?
Zbog hitnosti postupka i neovereno ovlašćenje uz ličnu kartu moglo da se prihvati, s tim da je na prvostepenom organu da proceni sve okolnosti.
Punomoćnik je istakao u podnesku zahtev u pogledu vrste zemljišta (prvo je bilo poljoprivredno prema predlogu korisnika), zatim je katastar promenio u građevinsko (građevinska parcela prema njihovom upisu), da li je taj trošak punomoćnika opravdan odnosno da li ga treba priznati, imajući u vidu činjenicu da je organ (opštinska uprava) u rešenju naveo da je to građevinsko zemljište?
Taj trošak punomoćnika nije opravdan jer je u rešenju navedena vrsta zemljišta onako kako je upisano u katastru.
Da li je ispravno licima sa prebivalištem u inostranstvu zbog hitnosti postupka postaviti privremenog zastupnika bez pokušaja pozivanja?
Ako nije moguće zbog hitnosti postupka eksproprijacije pozvati-obavestiti lica koja se nalaze u inostranstvu na način propisan odredbama 68. i 69. ZUP-a, postavljanje privremenog zastupnika jeste pravilno postupanje u takvim situacijama.
Kako pristupiti i kome isplatiti naknadu ukoliko je na parceli upisana RS državna svojina, ali i fizička lica sa pravom korišćenja?
U konkretnom slučaju pravo na naknadu pripada fizičkim licima, kao korisnicima predmetne parcele, postupak naknade se sprovodi u skladu sa članom 56. Zakona o eksproprijaciji.