Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeDa li zaposleni u lokalnoj samoupravi mora da poštuje otkazni rok od najmanje 15 dana ili mozi dati otkaz danas za sutra?
Odredbe Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave („Sl. glasnik RS“, br. 21/16, 113/17 - dr. zakon, 95/2018 - dr. zakon i 86/2019 - dr. zakon) su precizne. Naime, članom 161. je propisano da službenik može da podnese pismeni otkaz najmanje 15 dana pre dana koji je u pismenom otkazu označio kao dan prestanka radnog odnosa.
Zaposleni je zasnovao radni odnos na neodređeno vreme. Posto nikada nije radio u lokalnoj samoupravi niti državnom organu, određen je probni rad od 6 meseci i obaveza polaganja državnog stručnog ispita u tom roku. Međutim, zaposleni odlazi na bolovanje i zbog prirode bolesti očekuje se da bude na bolovanju 4-5 meseci. Da li se tom zaposlenom produžava probni rad i obaveza polaganja ispita za onoliko koliko je bio na bolovanju?
Članovima od 72. do 74. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave („Sl. glasnik RS“, br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 113/2017 - dr. zakon, 95/2018 - dr. zakon i 86/2019 - dr. zakon) je propisano da je probni rad obavezan za sva lica koja nisu zasnivala radni odnos u organu autonomne pokrajine, jedinici lokalne samouprave, ili državnom organu.
Probni rad za radni odnos zasnovan na neodređeno vreme traje šest meseci, a za radni odnos na određeno vreme, probni rad je obavezan samo ako je radni odnos zasnovan na duže od šest meseci, i traje dva meseca.
Probni rad službenika prati njegov neposredni rukovodilac, koji posle okončanja probnog rada poslodavcu daje pismeno mišljenje o tome da li je službenik zadovoljio na probnom radu. Službeniku koji ne zadovolji na probnom radu prestaje radni odnos. Službenik na probnom radu koji je radni odnos zasnovao na neodređeno vreme polaže državni stručni ispit do okončanja probnog rada, a službeniku koji ne položi državni stručni ispit, prestaje radni odnos.
Mogućnost odnosno nemogućnost produženja probnog rada usled dužeg odsustva sa rada zaposlenog na probnom radu nije uređena zakonom te smatramo da odluku o tome poslodavac treba da donese ceneći okolnosti u svakom konkretnom slučaju. Naime, polazeći od svrhe instituta probnog rada, a to je provera sposobnosti, znanja i veštine koje zaposlenog kvalifikuju za obavljanje poslova određenog radnog mesta, ukoliko neposredni rukovodilac koji prati rad zaposlenog na probnom radu, smatra da je on u periodu u kome je radio pokazao sposobnosti, znanja i veštine koje ga kvalifikuju za obavljanje poslova određenog radnog mesta, poslodavac može doneti odluku da po povratku tog zaposlenog sa odsustva ne produži probni rad. Takođe, ukoliko neposredni rukovodilac smatra da je zbog dužeg odsustva zaposlenog dovedena u pitanje objektivna ocena i da je potrebno dodatno vreme za proveru sposobnosti, znanja i veštine poslodavac može odlučiti da produži probni rad tom zaposlenom dok se ne stekle objektivna ocena o njegovom radu. Sve u svemu, ovakva situacija predstavlja izuzetak i ni na koji način ne bi trebalo da utiče na funkcionisanje probnog rada u redovnim okolnostima.
Zakon inače uspostavlja probni rad kao uslovan u odnosu na zasnovan radni odnos, imajući u vidu da službeniku koji ne zadovolji na probnom radu prestaje radni odnos, što svakako može biti i pre isteka roka utvrđenog za probni rad.
Da li Centar za pružanje usluga socijalne zaštite opštine kojem je odobrena licenca za pružanje usluga dnevnog boravka za odrasle korisnike, može da bude kao licencirana organizacija pružalac usluge ličnog pratioca za dete u lokalnoj zajednici?
Licenciranje je postupak u kome se ispituje da li organizacija socijalne zaštite ispunjava kriterijume i standarde za pružanje usluga u oblasti socijalne zaštite (član 176. Zakona o socijalnoj zaštiti, „Sl. glasnik RS“, br. 24/11). Licenca je javna isprava kojom se potvrđuje da organizacija socijalne zaštite, odnosno stručni radnik ispunjava utvrđene uslove i standarde za pružanje određenih usluga u oblasti socijalne zaštite. Pravo na licencu za pružanje usluge socijalne zaštite ima organizacija socijalne zaštite koja, između ostalog, ispunjava standarde za pružanje usluge za koju traži izdavanje licence (član 179. Zakona socijalnoj zaštiti). Organizacija socijalne zaštite može da ima više licenci, odnosno onoliko licenci koliko pruža usluga. Usluge dnevnog boravka i ličnog pratioca deteta su dve različite usluge te je za pružanje ovih usluga potrebno ispuniti odgovarajuće standarde i ostvariti dve različite licence.
Pružalac usluge socijalne zaštite u svom osnovnom programu organizacije definiše, između ostalog, programske aktivnosti koje se realizuju, u skladu sa specifikacijom usluge i minimalnim standardima koji se odnose na uslugu koju organizacija pruža, kao i u skladu sa potrebama korisničke grupe kojoj se usluga pruža (član 5. Pravilnika o bližim uslovima i standardima za pružanje usluga socijalne zaštite, „Sl. glasnik RS", br. 42/13, 49/18 i 73/19). Programske aktivnosti ličnog pratioca deteta realizuju se kroz akreditovani program, u okviru posebne usluge ličnog pratioca deteta, ili kao programske aktivnosti u okviru usluge dnevnog boravka ili pomoći u kući (član 85. Pravilnika o bližim uslovima i standardima za pružanje usluga socijalne zaštite). Dakle, realizacija aktivnosti ličnog pratioca deteta ne mora nužno da se odvijaju u okviru istoimene usluge već mogu da budu sastavni deo aktivnosti korisnika usluga dnevnog boravka ili pomoći u kući. Ovde je važno naglasiti da, u ovakvim okolnostima, sadržaj usluge dnevnog boravka ili pomoći u kući ne može da se svede samo na aktivnosti ličnog pratioca deteta već mora da sadrži i ostale elemente koji su propisani za navedene usluge. Ukoliko se radi samo o aktivnostima ličnog pratioca deteta, onda se podrška pruža realizacijom usluge ličnog pratioca koja je kao takva nabavljena i na koju je korisnik upućen.
U konkretnom slučaju, organizacija koja pruža uslugu dnevnog boravka za odrasle korisnike može da pruža uslugu ličnog pratioca deteta ukoliko u posebnom postupku ostvari licencu za pružanje ove usluge. Organizacija koja pruža uslugu dnevnog boravka za odrasle korisnike ne može u okviru te usluge da sprovodi programsku aktivnost ličnog pratioca deteta jer ona, po svojoj prirodi, nije namenjena korisnicima usluge za koju je ostvarena licenca.
Dobijeno je rešenje Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, kojim se odbija zahtev za zaštitu prava, koji je podnesen pre isteka roka za podnošenje ponuda. Da li naručilac treba da objavi Rešenje Republičke komisije za zaštitu prava na Portal i koliko se produžava rok za podnošenje ponuda, nema nikakvih izmena konkursne dokumentacije?
Zakonom o javnim nabavkama („Sl. glasnik RS“, br. 91/19; u daljem tekstu: ZJN) nije propisano za koliko je naručilac dužan da produži rok za podnošenje ponuda posle donošenja rešenja o odbijanju zahteva za zaštitu prava od strane Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki.
Naručilac ima diskreciono pravo da odredi dodatni primereni rok za podnošenje ponuda. Svakako su istekli rokovi za osporavanje sadržine konkursne dokumentacije i podnošenje zahteva na istu, te ni o tom segmentu ne treba voditi računa u ovoj fazi.
Svakako je obaveza da se produži rok za podnošenje ponuda i da se obaveste svi učesnici u postupku o donetoj odluci Republičke komisije, u smislu člana 227. stav 6. ZJN. To se može učiniti putem dokumenta koji se kreira na samom Portalu javnih nabavki.
Naime, u kartici predmeta javne nabavke, u delu „Procesi“ u padajućem meniju odabira se „Ispravka postupka“, te se na odgovarajućem mestu označava da se nastavlja postupak koji je zadržan nakon podnetog zahteva za zaštitu prava, kao i da se menja osnovni oglas i konkursna dokumentacija, budući da je rok za podnošenje ponuda sastavni deo svih tih delova dokumentacije o nabavci. Vrši se izmena roka za podnošenje ponuda i navodi se da naručilac nastavlja postupak javne nabavke nakon donošenja rešenja Republičke komisije kojim je odbijen podneti zahtev za zaštitu prava, na odgovarajućem mestu na Portalu. Biće kreiran tekst „Ispravka-obaveštenje o izmenama ili dodatnim informacijama“ kao poseban dokument koji se zatim objavljuje na Portalu javnih nabavki. Na osnovu tog dokumenta svi zainteresovani privredni subjekti će videti novi rok za podnošenja ponuda, kao i da je razlog produženja doneta odluka Republičke komisije kojom je odbijen zahtev za zaštitu prava.
Dakle, naručilac obaveštava sve učesnike u postupku o donetoj odluci Republičke komisije na napred opisani način, ali ne objavljuje rešenje Republičke komisije - to je obaveza Republičke komisije, koja, nakon dostavljanja strankama, objavljuje doneto rešenje na Portalu javnih nabavki i svojoj internet stranici, u skladu sa odredbom člana 227. stav 5. ZJN.
U budžetu opštine planiraju se subvenicije za javno komunalno preduzeće, za mere ekonomskog razvoja i ruralnog razvoja. Koji je ukupan iznos subvencija koji se može opredeliti u budžetu kako pojedinačno (subvencije za javna preduzeća i za nefinanijska preduzeća) i ukupnom iznosu svih subvencija? Ima li ograničenja i koji propis to definiše?
Praktično ne postoje ograničenja u pogledu ukupnog iznosa subvencija koje se daju iz budžeta jedinica lokalnih samouprava. Međutim, kada je u pitanju davanje subvencija javnim preduzećima, treba imati u vidu član 61. Zakona o javnim preduzećima („Sl. glasnik RS“, br. 15/2016 i 88/2019), odnosno da javno preduzeće koje koristi ili će koristiti sredstva iz budžeta (subvencije, garancije ili druga sredstva) dužno je za ta sredstva predloži poseban program. Ovaj poseban program sadrži namenu i dinamiku korišćenja sredstava i smatra se donetim kada na njega saglasnost da nadležni organ jedinice lokalne samouprave.
Takođe, treba imati u vidu i član 36a stav 3 Zakona o budžetskom sistemu („Sl. glasnik RS“, br. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013 - ispr., 108/2013, 142/2014, 68/2015 - dr. zakon, 103/2015, 99/2016, 113/2017, 95/2018, 31/2019, 72/2019 i 149/2020) kojim je utvrđeno da ukoliko odluka o budžetu lokalne vlasti bude suprotna smernicama iz Uputstva za izradu odluke o budžetu lokalne vlasti u delu kojim se lokalnoj vlasti daju smernice za planiranje ukupnog obima prihoda, mase sredstava za plate, broja zaposlenih i subvencija u odluci o budžetu, ministar može privremeno obustaviti prenos transfernih sredstava iz budžeta Republike Srbije, odnosno pripadajućeg dela poreza na zarade i poreza na dobit pravnih lica, do momenta dok se odluka o budžetu ne uskladi sa Uputstvom. Dosadašnjim Uputstvima za izradu odluke o budžetu lokalne vlasti, kada su u pitanju subvencije nije bilo ograničenja po pitanju iznosa subvencija, već je samo navedeno da prilikom njihovog planiranja i njihove namene treba imati u vidu sve propise koji se tiču državne pomoći. Zakon o kontroli državne pomoći ("Sl. glasnik RS", br. 73/19) u članu 3. prepoznaje subvencije kao državnu pomoć, s tim da se u članu 6 navode uslovi kada naknada za obavljanje usluge od opšteg ekonomskog interesa ne predstavlja državnu pomoć gde se mogu podvesti i javna preduzeća kojima je poverena obaveza obavljanja određene usluge od opšteg ekonomskog interesa, kada su korisnici subvencije za obavljanje tih usluga. Treba imati u vidu i da su usvojene dve nove Uredbe koje se tiču pravila za dodelu državne pomoći u obliku naknade za obavljanje usluga od opšteg ekonomskog interesa prilikom određivanja visine naknade koja se dodeljuje za obavljanje ovih usluga.
http://www.kkdp.gov.rs/doc/propisi/Uredba-de-minimis-opsti-ekonomski-interes.pdf
http://www.kkdp.gov.rs/doc/propisi/Uredba-opsti-ekonomski-interes.pdf